Претражи Живе Речи Утехе

Како изгледају ноћи и дани проведени на улици знају само они који немају другог избора, који су осуђени на хладан бетон, шаку милостиње и "чашицу" успутног разговора. Остављени, заборављени, често неприметни - бескућници, најтужнији становници београдских улица. У једној од шетњи током празничних дана налетели смо на једног старијег бескућника док је љуштио шаргарепу. Седео је на клупици окружен торбама са храном. Био је отворен за причу, врло елоквентан, нико није ни слутио да ће разговор да открије тешку животну причу, борбу за живот и велике снове. Из Скопља у Београд наш саговорник је дошао пре тачно 10 година, а у којем је са родитељима живео пола века. На улици, тачније ван куће укупно је провео 13 година. Како нам је на почетку разговора рекао, у Скопљу су му одузели стан, остао је без мајке и оца, жалио се по судовима али узалудно, чак је завршио и у психијатријској установи. Ти дани су му најтеже пали... Напади на психијатријској клиници Како нам је старији бескућник рекао, у Скопљу су му затворили предузеће у којем је радио као комерцијалиста, одузели су му имовину, а преживео је и психичке нападе на психијатријској клиници у Скопљу. "Свако јутро сам, за десет дана по пет пута падао доле. После ме избацивало из кревета, да ли се то зове халицунација. Давали су ми терапију, капсуле, један центар ми је радио, други не и знао да сам у болници и знао сам да је ноћ, љуља се кревет по дужини, па онда престане и окреће се. Држим се и кад се пустим, паднем доле. Поднео сам пријаву против лекара, али суд није реаговао", наставља своју животну причу. За 8 дана од Врања до Београда Након губитка стана у Скопљу, његов живот се наставља изван граница тадашње Македоније. Београд му није био ни на памети. Како нам је с потпуном смиреношћу у гласу рекао, из Скопља се прво упутио у Бујановац у потрази за послом. Одатле су га упутили у Врање (центар Пчињског округа), где је покушао да пронађе посао наставника математике, коју како каже, држи у малом прсту. "У папучама и тренерци кренуо сам преко границе, дотле сам имао пара, а за даље нисам имао. Осам дана, 200 километара сам путовао од Врања до Београда. Тек када сам стигао у Београд купио сам два хлеба", рекао нам је саговорник који не тражи помоћ ни од кога, па чак ни од родбине. "Ниси ти за овај посао" И у Београду није одустајао од потраге за посао. У престоници је желео да предаје деци математику, али узалудно. Пут га је одвео у Угриновце где је два дана радио у једној фарми крава, након чега га је власник отпустио под изговором "Ниси ти за овај посао". Покушавао је да се запосли и у пекари, али неуспешно - имали су довољно радне снаге, барем су му тако рекли. Како каже, вољан је да ради, било да је грађевина у питању или било који други посао. На питање новинарке колико му је тежак живот на улици, наш саговорник је рекао: "Када би то било лако, онда би то могао свако". "Бог је изабрао мене да испитује шта могу. Све се претури преко главе и опет се иде даље. Колико пута мислим да сам се заморио и опет ме Бог некако задржи. Увек има неких нових решења", рекао је наш саговорник и на крају врло скромно изустио да му не треба и не тражи много, само топао дом о коме машта. https://www.blic.rs/vesti/beograd/beskucnik-10-godina-zivi-na-ulicama-beograda-pesacio-8-dana-od-vranja-do-beograda/6xf4s6h