Претражи Живе Речи Утехе

Отварајућа откровења која је Бог дао Цркви у претпрошлом, прошлом и нашем веку, била су јављања Господа Исуса Христа преподобним Силуану Атонском и Тадеју Витовничком. „Држи ум свој у хаду и не очајавај“, рекао је Спаситељ ово смерном подвижнику. Подвући ћемо ове две епифаније преподобним оцима са оним што је говорио преподобни Макарије Египатски: „Сиђи у срце своје и тамо отпочни борбу против Сатанаила“. Овај чудесни разговор преподобног Силуана са Живим Христом изменио је из корена читав његов живот. Блажени је познао колика је љубав Господња која му је отворила пут спасења: „Држати ум у хаду“ за Силуана је било нешто уобичајено, док је свети био изненађен другим делом савета: „Не очајавај!“ Очајавати значи, ако не бити на месту Бога, а оно значи бринути се за Бога или над Богом. Очајавати, значи сумњати у Божје милосрђе! У делотворност чисте молитве. И три пута то кажем: сумњати у делотворност чисте молитве значи очајавати! Ми који верујемо у молитвени опит умносрдачни и у унутарњи мир као победу над охолошћу, као плод богоподобне смирености! И ми коначно верујемо у спасење тако молитвом очишћене душе. Чуда светог Силуана се роје из новог смирења, дубоког осећања свегрешности загрљене и обгрљене љубављу. Семење покајања засејао је Господ у душу овога светога и умножио га у обиљу као драгоцени лек против очајања – болести нашег доба. Покајање је најбољи лек против унинија или депресије. Свети Силуан је научио да чита велике и дубоке написане књиге на Атонском свеучилишту, а и да их пише. Оне су есхатолошки знакови на путу спасења и дух уздижу према Богу. Силуан је, будући духовно глув у младости , јасно чуо спасоносни глас живог Христа који га је не само позвао у монаштво, већ га је у њему сачувао и спасио. Лепота његове душе се тешко може описати у беседи, она се може изразити само песмом исто и као само право богословље. Српски свети Силуан наш је преподобни отац Тадеј Витовнички. Овај свети Тадеј је био наше недостојности гост осам дана на превлаци Светог арханђела Михаила. Свима као христовидитеља вам посведочујемо и овог Тадеја. Обојицу молитвено призивамо увак када нам је потребна утеха, исцељење, укрепљење, духовни лек, васкресења из мртвих, из очајања. Свети Силуан је са срцем великим, дубоким и ширим од свемира, сажео све у спасоносну љубав: у љубав према Пресветој Тројици, у љубав према Господу Тројединоме, у љубави према свесветој Богородици, у љубави према свима светим Ангелима и архангелима, те и осталим Силама бестелесним, и љубави према свима ближњима у целом свету у ком нема даљних. У времену које долази „држимо ум свој у аду и не очајавајмо“, ако желимо да се спасимо! https://pomozboznica.com/tekstovi/biblioteka/prepodobni-siluan-atonski/188?backlink=biblioteka-3

Благодат Духа Светога чини сваког човека, још док је на земљи, сличним Господу Исусу Христу. Колико смо ми Хришћани срећни што имамо таквога Бога! Жао ми је људи који не знају Господа. Они не виде вечну светлост и после смрти одлазе у вечну таму. Ми то знамо, јер Дух Свети Који је у Цркви, открива Светима шта се збива на Небу, а шта у аду. О, јадни залутали људи! Они не знају шта је права радост. Истина, понекад се веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују, претвара се у плач и муку духу. Наша је радост Христос. Својим страдањем Он нас је записао у Књигу живота и ми ћемо у Царству Небесном бити вечито са Богом, и видећемо славу Његову, и наслађиваћемо се Њиме. Наша је радост Дух Свети. Он је бескрајно благ и пријатан и сведочи души о њеном спасењу. О, браћо моја, молим вас и преклињем у Име Божијег милосрђа, верујте у Јеванђеље и у сведочанство Свете Цркве, и осетићете се још овде на земљи као у Рају. Јер Царство је Божије унутра у вама. Љубав Божја уноси Рај у душу. Многи кнезови и господари, када су осетили ту љубав, напустили су своје положаје. И то је разумљиво, јер Божија љубав до суза наслађује душу благодаћу Духа Светог и ништа се земаљско не може упоредити са њом. facebook.com/duhovnepouke

Преподобног Атанасија, достојног бесмртних похвала (јер његово име Атанасије значи: бесмртник), у смртни живот људски уведе град Трапезунт, наукама га обучи Византија, а обитељ Киминска и Гора Атонска принесоше га Богу као пријатан плод. Родитељи Атанасијеви беху високог рода и побожни. Отац му бејаше из Антиохије, мати из Колхиде, а живљаху у Трапезунту. Отац Атанасијев умре пре Атанасијевог рођења, а мати, родивши га и препородивши га светим крштењем, отиде к Богу за својим мужем. На светом крштењу детету би дато име Аврамије. Оставши сироче после смрти родитеља, Аврамија узе да одгаји једна тетка код које живљаше једна благородна монахиња. Још као дете Аврамије показиваше какав ће бити кад одрасте и постане зрео човек, јер, иако мало дете, он се у свему понашаше као паметан и добре нарави човек. Када се са својим вршњацима играо, они га у игри постављаху не за цара или за војводу већ за игумана. И стварно, још од раног детињства он се привикаваше на монашки живот, јер, видећи ту своју одгајитељку монахињу како непрестано пребива у молитвама и пошћењима, он се и сам стараше, уколико је то могуће детету, да је подражава, постећи се и молитве вршећи. Дат у школу, он напредоваше у учењу боље од својих вршњака. И тако растући телом и разумом, он изађе из детињег доба. У то време отиде ка Господу она монахиња што му беше уместо мајке. Поставши на тај начин по други пут сироче, Аврамије искрено оплака своју добротворку као своју матер. После тога он жељаше да иде у Византију ради свог даљег образовања. Бог који се брине о сирочићима испуни му ову жељу на следећи начин. У то време цароваше у Грчкој благочестиви цар Роман. Он посла у Трапезунт једног од својих дворјана ради убирања царских пореза. Овај дворјанин, упознавши благоликог и благоразумног дечака Аврамија, одведе га са собом у Византију, и тамо га повери једном изврсном учитељу, по имену Атанасију, да га научи философији. Ученик за кратко време достиже свог учитеља у учености. Тих година бејаше у Византији један војвода који се звао Зефиназер, који беше оженио свога сина рођаком Аврамијевом. Упознавши се с Аврамијем, он га узе у свој дом. А јуноша Аврамије, иако живљаше у богатом дому који изобиловаше најфинијим јестивима, ипак не напушташе подвижничко уздржање коме се беше научио од своје одгајитељке монахиње. Избегавајући укусна јела, он не хте јести за војводином трпезом, већ глад своју утољаваше невареним зељем и поврћем. Он се стараше да увек буде бодар; зато је, желећи савладати природни сан и одагнати дремеж, пунио леген водом и погружавао лице своје у воду. Мучећи себе на све могуће начине, Аврамије умртвљаваше тело своје и потчињаваше га духу. Због таквог врлинског живота његовог, а и због велике памети његове, Аврамија љубљаху сви, па и сам цар дознаде за њега. И постави цар Аврамија за учитеља у државном училишту са истим правима која имађаше његов бивши наставник Атанасије. Али пошто Аврамијево учење наиђе на веће допадање него Атанасијево, те се к Аврамију сабираху више ученика него к Атанасију, Атанасије стаде због тога завидети бившем ученику свом Аврамију и ненавидети га. Дознавши за то, блажени Аврамије убрзо напусти своју учитељску дужност, не желећи жалостити свога учитеља; и живљаше у дому споменутог војводе, упражњавајући своје уобичајене подвиге. Потом цар нареди војводи да ради неких државних послова отпутује на Јегејско Море. Војвода, који веома љубљаше Аврамија, поведе тамо са собом и њега. Они допловише до Авиде, одатле стигоше у Лимен. Ту Аврамије, видевши Атонску Гору, веома је заводе и помишљаше да се настани на њој. А када наредба царева би извршена и они се вратише дома, дође у Цариград, по промислу Божјем, из Киминског манастира што је поред Атонске Горе, преподобни Михаил, прозван Малеин. Дознавши за преподобног оца и чувши за његово богоугодно живљење, Аврамије се необично обрадова и оде к њему. Пошто се наслади разговором са старцем и доби велику корист од богонадахнутих речи његових, Аврамија обузе пламена жеља да се одрекне света и у иночком чину служи Богу. Ту своју намеру и жељу он откри преподобном Михаилу, и исприча му о себи, одакле је, ко су му родитељи, како је одгојен, и због чега живи у војводином дому. Провидећи да ће Аврамије бити сасуд Светога Духа, преподобни га веома заволе и дуго га поучаваше о спасењу, сејући у срце његово као по доброј земљи и семе речи Божјих, да би оно донело стоструки плод врлина. Док они вођаху духовни разговор, к преподобном Михаилу дође у посету његов нећак Никифор Фока, војеначалник Истока, који касније постаде цар грчки. У току разговора са својим стрицем он примети јуношу Аврамија и упита за њега старца, ко је. Светитељ му исприча све односно Аврамија, и о томе како Аврамије жели да буде инок. Од тога времена Аврамије постаде познат Никифору. После неколико дана преподобни Михаил се врати из Цариграда у своју обитељ. Аврамије пак не беше више у стању да борави усред таштине житејоке, и презирући све светско, он вучен љубављу хитно пође к преподобном, са жељом да постане инок. Стигавши до Киминске обитељи, он се баци пред ноге светом старцу Михаилу, молећи га са сузама да га обуче у иночки образ и тиме присаједини избраноме стаду словесних оваца Христових. Преподобни Михаил с љубављу прими Аврамија; и не одлажући, нити га међу искушенике сврставајући, он га одмах постриже за инока са именом Атанасија као искусног подвижника, јер он знађаше пламену љубав његову к Богу. Иако у тој обитељи не бејаше обичај да се иноцима при постригу облачи власеница, блажени Михаил ипак обуче Атанасија у власеницу, облачећи на тај начин храброг војника Христовог у оклоп против противника. Атанасије мољаше светога старца да му наложи послушање: да само једном једе у току целе седмице. Но премудри наставник, одсецајући вољу свога ученика, нареди му да узима храну сваког трећег дана. И са усрђем прохођаше Атанасије сва манастирска и црквена послушања и монашке подвиге. А слободно од манастирских послова време он провођаше, по наређењу свог духовног оца, у преписивању светих књига. За такво трудољубље он беше вољен од све братије. Тако, у току четири године он се показа савршен у иночком животу. Затим му преподобни отац нареди да живи у безмолвију, молитвеном тиховању, у келији која се налазила у пустињи и била удаљена од манастира једно потркалиште. При томе старац му даде овакву заповест односно поста: да не једе више сваког трећег дана, као што је до тада чинио, него да сваког другог дана једе сув хлеб и пије по мало воде; а наложи му да о Господњим и Богородичним празницима и недељом, почињући од вечера па све до девет сати пре подне, проводи без сна у молитвама и славословљу Божјем. Након извесног времена гореспоменути војеначалник Истока Никифор, нећак преподобног Михаила, вршећи царску службу и пролазећи поред обитељи, наврати к преподобном стрицу свом Михаилу. У разговору с њим он се сети Аврамија и упита: Оче, где је јуноша Аврамије, кога видех код тебе у престоници? - Старац одговори: Он моли Бога за спасење ваше, јер је он сада већ монах, са именом Атанасије. - Том приликом са Никифором беше и брат његов патриције Лав. Чувши о врлинском животу Атанасијевом; они обојица замолише да га виде. Старац им дозволи, и они кренуше к месту Атанасијева безмолвија. Сусревши их, Атанасије разговара с њима духовном премудрошћу, јер уста његова беху пуна благодати Светога Духа. И они се толико насладише његовим речима, да жељаху заувек остати с њим, када би им било могуће ослободити се својих дужности и световних брига. Вративши се к преподобноме Михаилу, они му рекоше: Благодаримо ти, оче, што нам показа ризницу, коју имаш сакривену у пољу пастве твоје. Старац онда, позвавши Атанасија, нареди му да гостима опет да коју поуку о спасењу душе. И кроз уста његова благодат Господња дејствоваше толико, да слушаоце његових речи обузимаше умиљење, и они се скрушаваху срцем својим и плакаху. И сам се старац дивљаше благодати учења које излажаше из уста Атанасијевих. Од тога времена војеначалник Никифор и патриције Лав веома заволеше блаженог Атанасија. И издвојивши се насамо са Атанасијем, Никифор му откри своју намеру, говорећи: Оче, ја желим да се склоним од световне буре и, избегнувши житејске бриге, да служим Богу у иночком безмолвију, молитвеном тиховању. Ова моја жеља и намера ојачаше нарочито под утицајем твојих богонадахнутих речи, и имам наду да ћу помоћу твојих светих молитава добити што желим. - Блажени Атанасије му одговори: Господине, наду своју положи у Бога, и Он ће уредити односно тебе по Својој вољи. - Пошто су тако дуго разговарали, војвода и патриције одоше својим путем са великом коришћу по своје душе. Преподобни Михаил имађаше намеру да Атанасија постави после себе за игумана своје обитељи, јер он сам већ беше остарио и приближаваше се крају. Дознавши за то, Атанасије, иако није желео да се растаје од свога љубљеног оца, ипак побеже одатле, бојећи се бремена старешинства; и прохођаше Атонску Гору, посећујући пустињске оце, и примером врлинског живота њиховог побуђујући себе на веће подвиге. Нашавши тамо у каменитим раселинама неколико братије који живљаху недалеко један од другога, он се настани код њих, и стаде подражавати њихов сурови начин живота: јер у њих не беше никаквог старања о телу, не имађаху ни крова, ни хране, нити икакву имовину, него Бога ради радосно подношаху и мраз, и жегу, и глад. Своју глад они утољаваху дивљим зељем које растијаше у тој пустињи; и то јеђаху по мало у одрећени час. У то време преподобни Михаил Малеин отиде ка Господу. Сазнавши за његову кончину, Атанасије плака за њим као син за оцем. А дознаде и то, да ће војеначалник Никифор са братом Лавом патрицијем опет проћи туда, па се побоја да га они поново не потраже. Стога он остави пустињаке, јер их остала братија познаваху и често посећиваху, па се бојаше да га долазиоци не препознаду. И удаљи се у осамљену Атонску обитељ, звану грчки Зигос. Нашавши тамо једнога старца који безмолствоваше, молитвено тиховаше ван манастира у пустињи, он га мољаше да га прими на сажитељство. А да га не би познали по имену, он промени своје име Атанасије у Варнава. Међутим старац га стаде распитивати, говорећи: Ко си ти, брате? откуда си? због чега си дошао овамо? - Атанасије му одговори: Ја бејах морнар, оче, и запавши у опасност дадох обећање Богу, да ћу се одрећи света и оплакивати своје грехе. Због тога се обукох у свети иночки лик, и вођен Богом дођох овде к твојој светости, желећи да наставам с тобом и да ме ти упутиш на пут спасења. Име ми је Варнава. Поверовавши Атанасијевим речима, старац га прими. И пребиваше Варнава са старцем, покоравајући му се у свему као оцу. А након извесног времена он рече старцу: Оче, почни да ме учиш писмености, да бих знао бар мало читати псалтир. Јер док бејах у свету ја се ничему другом не научих сем пловљењу по мору лађом. - Блажени Атанасије се прављаше неписмен, да га не би распознали они који га буду тражили. Старац му онда исписа азбуку и учаше га као простака који се никада учио није. А Варнава се прављаше као да не може да схвати и разуме азбуку. И тако се држаше дуго време. То жалошћаше старца; а понекад га и гнев спопадаше, те он одгоњаше Варнаву од себе. А Варнава му са смирењем говораше: Оче, немој одгонити мене неразумног и бедног, већ ме Бога ради потрпи и помози ми молитвама својим да ми Господ подари разум да научим слова. После тога ученик поче тобож по мало распознавати слова и слогове, те даваше старцу наде за будуће учениково изучавање књиге. У то време славни војеначалник Истока Никифор сазнавши да је Атанасије побегао из Киминског манастира, веома се ожалости, и размишљаше како би га пронашао. У том циљу он написа Солунском судији да отиде до Атонске Горе и тачно се обавести о Атанасију. Прочитавши писмо, судија сместа хитно крену за Свету Гору. Тамо он, дозвавши прота, најстаријег игумана над свима игуманима атонских манастира, распитиваше га о иноку Атанасију, описујући га, према Никифоровом писму, какав изгледа, каквог је раста и какве је учености. Прот са сигурношћу тврђаше, говорећи: Такав муж каквог ви тражите, није долазио на ову гору. Уосталом, додаде он, не знам тачно. Но кроз кратко време у нас ће бити сабор, на коме морају присуствовати сви који живе на овој гори. Ако се дакле инок кога ви тражите налази негде на овој гори, он ће свакако са другима доћи на сабор, и ми ћемо га познати. - И судија се врати у Солун. Тада је на Атону постојао обичај да се братија три пута годишње сабирају у такозваној Карејској Лаври (Протату), и то о празницима: Божићу, Ускрсу и Успенију Пресвете Богородице. Сабирајући се о тим празницима, они их сви празноваху заједно, причешћујући се Божанским Тајнама Тела и Крви Христове и једући за заједничком трпезом. Када наступи празник Рождества Христова и сабраше се из манастира и пустиножитељних келија сви оци и братија, дође и онај старац, учитељ названог Варнаве, са својим учеником. Прот посматраше братију, тражећи међу њима инока који би одговарао опису Никифоровом. И угледавши таквога, упита га за име. А када чу да се зове Варнава, а не Атанасије, он се поколеба, јер траженоме иноку беше име Атанасије. Но прот ипак реши да то провери према иноковом књижном образовању. И када дође време читању, и књига би предложена, прот нареди иноку, званом Варнава, да прочита сабору одређени одељак. Али Варнава одбијаше, тврдећи да је прост и неписмен. А старац његов, видећи то, осмехну се и, тихо се смешећи, рече проту: Остави, аво, брат је незналица, он још и сада учи да изговара слова и слогове првога псалма. Али прот настојаваше, наређујући Варнави са претњом да чита. Тада блажени Атанасије, видећи да се не може сакрити, и усто притешњен претњом, покори се власти установљеној Богом и стаде читати како је умео. Читао је врло изразито и пријатно, тако да се дивљаху сви што га слушаху. Удиви се, а у исто време и запрепасти се, и старац, видећи и слушајући оно што није очекивао; и стиђаше се због свог учитељства, а и радоваше се, благодарећи са сузама Богу што га удостоји да буде учитељ тако ученог мужа. Тада Атанасије би распознат, и сви се одношаху према њему с поштовањем. А један од најуваженијих отаца, Павле из Ксиропотамске области, пророчки говораше братији о Атанасију: Овај брат који после нас дође на ову гору, испред нас је врлином, и првији ће од нас бити славом у царству небеском, јер ће многима бити отац и наставник на спасење. После тога прот обавести Атанасија да га тражи војвода Никифор са својим братом Лавом. И мољаше Атанасије прота да их не извештава о њему, да се не би лишио Свете Горе. Тада и прот, увидевши да ће бити штета за Атон изгубити таквога мужа, даде му обећање да неће обавестити о њему оне што га траже. Атанасију пак нареди да засебно безмолствује, молитвено тихује у пустињској келији, удаљеној од лавре три потркалишта. Тамо преподобни Атанасије, насамо служећи Богу, храњаше се трудом руку својих: јер, пошто беше краснописац и брзописац, он преписиваше књиге, и у току шест дана, не остављајући притом уобичајено монашко правило, преписивао је цео псалтир; за преписивање књига оци га снабдеваху хлебом. Када преподобни Атанасије живљаше у том безмолвију, у том молитвеном тиховању, у то време гореспоменути Никифоров брат Лав, као војеначалник на Западу, одневши помоћу Божјом и Пречисте Богоматере славну победу над дивљим Скитима, при повратку из рата сврати на Атонску Гору да за победу над непријатељима узнесе благодарност Христу Богу и Његовој Пречистој Матери. После одслуженог благодарења Лав се даде у врло марљиво распитивање о Атанасију, па дознавши где се налази, он похита у његову безмолвну келију. И угледавши Атанасија, Лав се силно обрадова, и грлећи га с љубављу, плакаше од радости. И провођаше дане и ноћи у разговору са њим, наслађујући се богомудрим речима његовим. Видећи велику љубав војводину према Атанасију, иноци молише Атанасија да им издејствује код војводе да им у Карејској Лаври сагради нову пространу цркву, пошто стара бејаше мала и не могаше да смести сву братију. И Атанасије говори о томе војводи. Христољубиви војвода одмах с радошћу даде им мноштво злата и сребра за зидање цркве. Затим опростивши се с Атанасијем и осталим оцима, Лав отпутова у Цариград, и обавести свог брата Никифора Фоку о Атанасију. Од тога времена сви атонски оци стадоше веома поштовати и хвалити Атанасија, и почеше многи долазити к њему ради духовне користи. Међутим преподобни, љубећи молитвено тиховање и на све могуће начине избегавајући људску славу, уклони се оданде и обилажаше унутрашња места пустиње горе Атона; и руковођен Богом он дође на сами крај Атона, на место звано Мелана, које имађаше пространу пустињу и беше далеко од осталих подвижничких жилишта. Начинивши колибу на самом том брду на чијем врху беше висораван, Атанасије се стаде подвизавати, стремећи ка већим подвизима. Испрва лукави непријатељ ђаво, желећи да одагна преподобнога одатле, чињаше му то место немилим, изазивајући у њему помисли које упорно наваљиваху на њега да отиде са тог места. Но храбри подвижник супроћаше се тим помислима говорећи: Претрпећу овде целу ову годину, а по истеку године поступићу онако како Бог буде уредио односно мене. Када прође означено време, у последњи дан те године на подвижника страховито навалише од противника помисли вукући га одатле, и он говораше у себи: Сутра ћу отићи, и вратити се у Карејску Лавру. Затим ставши на молитву он вршаше пјеније трећега часа, и изненада се изли на њега светлост небеска и обасја га, и одмах се растури облак помисли; а он, испунивши се неисказаног весеља и радости, наслађиваше се божанском љубављу у срцу свом, и роњаше сузе из очију. Од тога времена преподобни Атанасије доби дар умилења, и плакао је кад год је желео. А то место које му дотле беше мрско он веома заволе, и живљаше на њему славећи Бога. У то време војсковођа Никифор би послан од цара са војском на острво Крит, којим тада владаху агарјани, муслимани. Не уздајући се у силу грчке војске него иштући молитвену помоћ од светих отаца, Никифор посла једно своје поверљиво лице на Атон лађом, са писмом целоме сабору атонских отаца, у коме их мољаше да се помоле за њега Богу, да му пода вишњу помоћ против агарјана. Поред тога он у писму мољаше да му упуте Атанасија, за кога он беше чуо од свога брата Лава да обитава на Атону. Прочитавши војсковођино писмо, атонски оци узнесоше усрдне молитве за њега. Затим потражише Атанасија у пустињи и на сабор дозваше, па му наредише да иде к војсковођи. Но Атанасије најпре нипошто не хте да иде, али принуђен претњама отаца он најзад једва пристаде. Заједно са њим оци послаше и једног од уважених стараца, кога Атанасије сматрајући као свог учитеља следова му као ученик. И укрцавши се у лађу, они отпловише на Крит. Када стигоше к благочестивом војводи Никифору, овај чим угледа Атанасија притрча му, паде му око врата, загрли га и плакаше од радости, поштујући га као свог духовног оца. Приметивши пак да се Атанасије односи према свом сапутнику, старцу, као ученик према учитељу, Никифор се дивљаше. И оставивши све остале послове своје, војсковођа провођаше време у духовном разговору са преподобним Атанасијем. Притом војсковођа подсети Атанасија на своје давнашње обећање: да се одрекне света и постане монах. И мољаше преподобнога да најпре сагради молчалничке келије у пустињи у којој сам живи. И Никифор даваше Атанасију злата и сребра за саграђење тих келија. Али отац Атанасије, волећи безбрижан и безмолвни живот, одби да узме на себе бригу око подизања келија и не прими злато и сребро, чиме веома ожалости војводу. Пошто тако проведоше заједно неколико дана и насладише се узајамним лицегледањем и пријатељским разговорима, они се растадоше. Атанасије се врати на Атон, а војсковођа оде у рат, и молитвама светих отаца победи агарјане и поново присаједини Крит грчком царству. Убрзо затим војвода Никифор посла на Атон једног од својих блиских људи, по имену Методија (који касније би игуман Киминске обитељи), са златом к преподобном Атанасију, да почне са зидањем келија. Злата беше шест литри. Блажени Атанасије, увидевши Никифорову топлу љубав к Богу и његову добру намеру и познавши да је то дело Божје воље, прими злато и приступи зидању келија. Очистивши споменуто место, он најпре сагради келије за молитвено тиховање Никифору, подиже храм у име светог Јована Претече, а затим у подножју горе сазида дивну цркву у име Пречисте Дјеве Богородице. При постављању темеља цркви, би оваква сметња од завидљивог врага: зидарима се кочаху руке и постајаху потпуно непокретне, тако да их не могаху ни к устима принети. Схвативши да је то дело бесова, преподобни се топло помоли Богу и одагна напаст ђаволску, те тако ослободи радницима руке од укочености. То би почетак чудеса великога оца. Довршивши цркву Пресвете Богородице, преподобни стаде градити келије око ње, и на тај начин изграђивати прекрасну обитељ. Сагради он трпезарију, и болницу, и гостопримницу, усто и купатила за болеснике и госте; мудро подиже и остала здања потребна манастиру. Затим сабра мноштво братије, и прописа строг општежићни устав, Састављен по угледу на древне палестинске манастире; и постаде преподобни Атанасије игуман и пастир новосабраног словесног стада, пријатан Богу и по вољи Пречистој Богородици: јер Она беше виђена где посећује подигнуту преподобним обитељ и цркву Своју. Инок Матеј који се удостоји овога виђења беше подвижник беспрекорног монашког живота, те стога имађаше чисте и просвећене очи срца. Стојећи у црквеном скупу са страхом и богобојажљивом пажњом на јутарњем богослужењу, он угледа Свепресветлу Дјеву где уђе у цркву са два пресветла анђела, један анђео иђаше испрем Ње са свећом, а други иђаше иза Ње; Она пак сама, обилазећи братију, раздаваше им дарове: онима што за певницама стајаху и певаху Она даде по један златник, онима што стајаху на осталим местима у цркви даде по дванаест новчића, онима пак у паперти - по шест новчића, а некима достојнима од братије даде и по шест златника. Матеј који ово виде, и сам се удостоји добити из пречистих руку Њених шест новчића. После овог виђења Матеј оде к преподобном оцу Атанасију и моли га да га одреди међу појце, и исприча светитељу своје виђење. Познавши да је то била посета Пречисте Дјеве Богородице, преподобни отац се испуни велике радости духовне. Односно пак раздавања братији златника он изведе закључак, да су то различни дарови које Она даје свакоме по заслузи: онима што на богослужењу стоје са пламеном молитвом и пажњом даје се већи дар, а они који мање пазе - мање и добијају. Овај пак што је имао то виђење би изједначен са најмањима зато да би, с једне стране, ожалошћен што је лишен већег дара испричао виђење, а с друге - да се не би погордио због изједначености са најдостојнијима, већ да би у смиреноумљу пребивао са најмањима. Црквеним богослужењима преподобни Атанасије посвећиваше сву своју бригу и старање, да би се вршила богодолично и са сваком тачношћу. Стога за време богослужења нико се није усуђивао разговарати, нити из цркве излазити без крајње нужде. Он је стално држао пред црквом два брата, који испитиваху оне што су излазили из ње, и враћаху натраг у цркву оне који су хтели да изађу без довољно оправданог разлога. Поред тога, један брат је ходио по цркви за време читања када је било дозвољено седети и будио оне што су дремали или ућуткивао оне што су разговарали. Други пак брат имао је за дужност да пази кад ко долази у цркву, и о томе подробно и тачно обавештавао преподобнога. Потом је преподобни сам испитивао све, и строго кажњавао оне који из нехата и лењости закашњавају на богослужења. Кратко речено: преподобни се као мудар старешина и увек будни пастир брижљиво старао да грабљиви вук не прождере ниједну овцу из његовог словесног стада. За такву његову душекорисну тачност и ревност у управљању повереном му паством, за превелико усрђе његово у цркви, за богоугодни живот његов, и за велико побожно страхопоштовање његово према Преблагословеној Прионодјеви Богородици, преподобни би много пута удостојен да телесним очима види Њу, многомилостиву према роду људском Матер Божју. Од многих таквих виђења ми ћемо испричати једно. Када свети Атанасије изграђиваше своју лавру, догоди се једне године, по Божјем попуштењу, таква неродица и глад, да се многобројна братија, не подносећи строге подвиге и глад, један по један разиђоше, те свети Атанасије најзад остаде сам самцат, и то без трунке хлеба. Иако беше силан у подвизима и тврд у трпљењу, свети Атанасије би савладан глађу, чврстина духа му се поколеба, и он реши да остави лавру и отиде куда било на друго место. И сутрадан изјутра свети Атанасије, са гвозденим жезлом својим, тешка срца крену путем ка Кареји. Пошто је путовао два сата, њега најзад издаде снага, и таман хтеде да приседне и одахне, одједном се појави нека жена, под дубоким велом, и иђаше му у сусрет. Свети Атанасије се смути и, не верујући својим очима, прекрсти се. Откуда овде жена, упита он сам себе, када је улазак женама овамо немогућ? - Чудећи се виђењу он пође у сусрет непознатој. "Куда ти, старче?" скромно упита непозната старог Атанасија сретнувши се с њим. Свети Атанасије одмери непознату од главе до ногу, погледа јој у очи, па са нехотичним страхопоштовањем обори поглед. Њена скромна одећа, тих девичански поглед, дирљив глас, - све то показиваше да то није обична жена. Ко си ти? - упита старац непознату, - како си наишла овуда? и ради чега хоћеш да знаш куда идем? Ти видиш, ја сам овдашњи монах. Шта тражиш више? - Ако си монах, одговори непозната, онда треба да одговараш друкчије него обични људи, да будеш простосрдачан, поверљив и скроман. Ја желим да знам куда ти идеш; знам твоју муку и све што се с тобом збива; ја ти могу помоћи, али претходно желим да чујем куда ћеш. Зачуђен речима тајанствене непознате, преподобни Атанасије јој исприча своју муку. - И ти то ниси могао поднети? примети непозната. Ради насушног парчета хлеба ти напушташ обитељ, која треба да постане славна за поколења и поколења? Је ли то у духу монаштва? Где је твоја вера? Врати се, ја ћу ти помоћи: све ће ти у изобиљу бити даровано, само не напуштај своју обитељ, која ће се прославити и заузети прво место међу свима овдашњим обитељима. - А ко си ти? упита Атанасије. - Ја сам она, одговори непозната, чијем имену ти посвећујеш своју обитељ, којој повераваш њену судбину и своје властито спасење. Ја сам Мати Господа Твога. Свети Атанасије погледа на њу неповерљиво и сумњалачки, па јој онда рече: Бојим се да верујем, јер се и ђаво претвара у анђела светла. Чиме ћеш ти мене уверити у тачност твојих речи? - Видиш овај камен, одговори непозната: удари у њега жезлом, па ћеш онда дознати ко говори с тобом. Знај још и то, да од сада ја занавек остајем домостројитељка (економка) твоје лавре. - Атанасије удари у камен, и он се распуче као громом ударен, и из његове пукотине тог часа груну хучни извор воде и потече низ стеновито брдо, јурећи све до у само море. Поражен оваквим чудом, преподобни Атанасије се окрену да се баци пред ноге Божанствене Непознате, али Ње већ не беше; Она се као муња сакри од пренераженог погледа његовог. Од тога доба тај извор точи јаку воду све до данас, налази се на два сата хода од Лавре. Преподобни Атанасије, строг и тачан у својим правилима односно цркве, такав бејаше и ван ње. У трапези је био забрањен сваки разговор; за време обеда нико није смео давати другоме брату од свога јела и пића; а ко би разбио и најмањи суд, тај је јавно тражио опроштај од свију. После повечерја нису били дозвољени никакви разговори, и било је забрањено посећивати келију другога. Празнословље је било заборављено; општежиће се строго одржавало; нико се није усуђивао изговорити хладну реч: моје или твоје, јер нас то одваја од блажене љубави; све им је свима било заједничко, као што то наређује свети Василије Велики. А кад би ко нашао неку ствар, он ју је стављао на видно место, да би је лако нашао онај коме је она била дата на употребу. Кратко речено: иноци, руковођени преподобним Атанасијем, провођаху диван и блажен живот. Преподобни Атанасије, чувши да је војсковођа Никифор после смрти цара Романа постављен за цара у Грчкој због многих победа над агарјанима, веома се ожалости, јер он беше узео на себе бригу о манастиру зато што му Никифор обећа да ће бити монах. Тугујући што Никифор не испуни обећање, преподобни смишљаше да остави све и бежи. Припремајући се за бекство, он говораше братији да жели ићи к цару ради уређења манастирских послова. И узевши са собом неке од братије, он стварно крену на пут. Дошавши до Авиде он остави поред себе три брата, а остале врати у манастир, говорећи: Доста су ми ова тројица за пут у Цариград. Када ови одоше натраг у манастир, преподобни Атанасије написа писмо цару, подсећајући га на његово обећање Богу и укоравајући га за сујетну промену прекрасне намере, и обавештавајући га о својој тузи, јер је због њега узео на себе толике бриге. На крају писма он додаде ово: "Царе, ја нисам крив пре Господом Христом за твоју превару. Стога одлазим сада у неко безмолвно место, што сам стално желео и желим; а манастир предајем најпре Богу, па теби, а ти га повери коме хоћеш. Ја са своје стране мислим да је достојан бити игуман инок Јевтимије, изврстан по животу и учитељству". Написавши тако, преподобни не каза својим ученицима шта је написао већ запечати писмо, па изабра једнога од њих тројице, предаде му писмо и посла га цару. А после кратког времена он одасла од себе у манастир и другог ученика по имену Теодота, под изговором да посети братију и види како је у манастиру; сам пак остаде са једним учеником, Антонијем. Са њим Атанасије отплови на Кипар. Тамо, задржавши се неко време у обитељи "Свештених", он замоли игумана да им дозволи живети у најближој томе манастиру пустињи. Добивши што је тражио, он стаде живети Богу у безмолвију, зарађујући храну трудом руку својих, тојест преписујући књиге као и раније. Када монах са писмом преподобнога стиже у Цариград и предаде писмо у руке цару, цар се, пре но што отвори писмо, обрадова. А кад га распечати и прочита, он се силно ожалости, једно - због своје неправде пред Богом, а друго - што је преподобни Атанасије напустио обитељ и отишао незнано куда. Тада и брат монах, сазнавши за садржину писма, стаде плакати и ридати што је изгубио свога оца. Цар одмах написа у обитељ, да управу над манастиром привремено прими Јевтимије. Уједно с тим цар посла наредбу на све стране свога царства, да се пронађе преподобни Атанасије. Та наредба царева стиже и на острво Кипар, и мало је требало па да Атанасије буде пронађен. Али преподобни, сазнавши о томе, одмах узе свога ученика и оде на морску обалу. И ту, по промислу Божјем, нађе лађу, седе на њу, и уз помоћ повољног ветра убрзо пристадоше на другу обалу. Преподобни старац беше у недоумици на коју страну да крене. Мислио је да иде к светим местима у Јерусалим, али пут тамо беше незгодан због тамошње најезде агарјана. Није желео да се склони ни ка грчким крајевима због царевог трагања за њим. И тако, није знао куда да крене. Када се спусти ноћ, преподобни стаде на молитву, молећи од Бога савет и руководство. И би му откривење од Бога и наређење, да се врати на Атон у своју обитељ, која ће се његовим трудом веома проширити и дивно украсити, и многи ће под његовим руководством добити спасење. Добивши од Бога такво откривење, преподобни обавести о њему Антонија, и они одмах кренуше на пут, сувим се враћајући натраг. После многодневног путовања, Антонија заболеше ноге и отекоше, и имађаше силну ватру у њима, тако да више није могао уопште ићи. Тада преподобни, накупивши мало траве које је било око њих, растрља је руком, обложи њоме ноге ученику, покри их лишћем, и превеза својим убрусом. Затим узе болесника за руку и подиже га, и Антоније одмах повика: "Хвала Ти, Христе Боже, што ми олакша болест!" И он путоваше даље као и раније, имајући здраве ноге. Гореспоменути брат Теодот, ?

У цркви Преображења Господњег на Видиковцу у Београду је 14. марта 2020. године после вечерњег богослужења, предавање одржао о. Александар Јовановић, парох жарковачке цркве Вазнесења Господњег. Тема предавања била је „АТОНСКИ ПОДВИЖНИЦИ И ЧАСНИ ПОСТ“. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора

Акатист преподобном и богоносном оцу нашем Атанасију Атонском Чудотворцу (Слави се 18/5.јула) Кондак 1 Изабрани од града Трапезунта испоснички си просијао на Атону,дивни подвижниче и чудотворче,преподобни оче Атанасије,брзи помоћниче и исцелитељу душевних и телесних болести,пошто имаш велику смелост пред Господом који те је прославио, ослободи нас од свих невоља и руководи стазом спасења,да ти похвално кличемо: Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Икос 1 Творац Анђела и целе творевине,изабрао је Гору Атонску земаљским уделом Пречисте Своје Матере и даровао је у вечно наслеђе монасима,обjави тебе у њој као светлу светиљку која украшава цео сабор преподобних.Због тога као великом угоднику Христовом певамо ти: Радуј се,предобри учитељу монаха! Радуј се,преславни сабеседниче анђела! Радуј се,дивна светиљко целомудрија! Радуј се,најусрднији испунитељу поста и уздржања! Радуј се,премудри учитељу духовног живота у Христу! Радуј се,светли примеру кротости и смирења! Радуј се,јер си име твоје[1] оправдао безсмртним делима! Радуј се,јер си прехвално у себи сјединио дело и виђење! Радуј се,јер си подражавао преподобнога Петра Атонског у равноангелном животу! Радуј се,јер си са њима на небесима примио равну славу! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 2 Када по блаженој смрти родитеља твојих,ти који си још био дете и који ниси знао да се стараш о себи,Свеблаги Господ Божанским Својим промислом је уредио да се једна монахиња стара о теби и васпитаваше те уместо сина,тад си блажени,видео њу,старатељку твоју,да пости и да се моли Богу,похитао си,колико је то дозвољавало детету,да подражаваш њеном светом животу,певајући са њом Христу Богу:Алилуја! Икос 2 Разум небески подари се теби,угодниче Божији,када си дошао да се школујеш у Цариграду,јер си толико у томе преуспео да си се за кратко време показао као посебан говорник и премудри учитељ.Ми пак,тако теби од Бога умудреноме,приносимо овакве немудре похвале: Радуј се,јер си себи поставио правило живота: почетак мудрости је страх Божији! Радуј се,јер си се старао да сачуваш све заповести Господње! Радуј се,јер си мудрошћу твојом јасно увидео пролазност света! Радуј се,јер си усрдно зажелео да се стараш о души твојој! Радуј се,јер си се од младости учио посту и молитви! Радуј се,јер си се приљежно поучавао у Светом писму! Радуј се,јер си се од младости украсио седином мудрости! Радуј се,јер си од Господа добио утеху због лишавања родитеља твојих! Радуј се,јер си се уздржањем васпитавао више од млека! Радуј се,јер си од вршњака твојих,младића био познат учитељ монасима! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 3 Сила благодати Божије удруживши се са добром намером твојом поможе ти, блажени,да избегнеш веома замршене замке овога света,посла ти светога старца Михаила,вођу и учитеља у монашком животу,у чему си се све до смрти твоје добро подвизавао,појући Богу:Алилуја! Икос 3 Имајући велику жељу према равноангелном монашком животу,оставио си Цариград, блажени,и дошао си у манастир Малеин,и преподобни Михаило те обуче у монашку власеницу,и као војник био си обучен у оклоп вере и тако храбро си устао против невидљивих непријатеља рода људскога.Зато те прослављамо овако: Радуј се,јер си од младости предао себе на служење Господу! Радуј се,јер си Њега јединога заволео изнад свега! Радуј се,јер си због Царства Небескога оставио част и славу овога света! Радуј се,јер си презрео као трице сва привремена блага! Радуј се,јер си тело покорио духу! Радуј се,јер си ум твој уперио на богомислије! Радуј се,јер си бодро одбијао помисли вражије! Радуј се,јер си светошћу и чистотом постао сличан анђелима! Радуј се,велики украсе Кименскога манастира! Радуј се,славо и красото Атона! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 4 Привремену славу и поштовање од богољубивих војвода,избегавајући као буру и морске таласе,оставио си Кименски манастир,дошао си у Свету Гору,као у тихо пристаниште,преподобни Атанасије,и тамо си се предао на послушање старцима подвижницима,певајући са њима Христу Богу:Алилуја! Икос 4 Чувши прот и остали светогорски оци твоје преслатко тумачење Светога писма, задивише се сили благодати која излазаше из уста твојих и прослављаху Бога;један пак, од њих,преподобни Павле,пророчки рече за тебе:овај који је дошао после нас биће први врлином и славом у Царству Небеском.Ми пак,сада видевши испуњење овога пророштва радосно ти кличемо: Радуј се,дивни изабраниче Божији! Радуј се,пречасни стану Духа Светога! Радуј се,похвало преподобних отаца! Радуј се,испуњење њихових пророрштава! Радуј се,слаткоречити и богомудри говорниче! Радуј се,предобри и трудољубиви краснописцу! Радуј се,ревнитељу црквенога поретка! Радуј се,искоренитељу душепагубних шапутања у цркви! Радуј се,је си твојим премудрим и благодатним речима задивио побожне војводе! Радуј се,јер си их руководио стазама ка спасењу! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 5 Јави се твој живот светлији од звезде,преподобни оче Атанасије;ти пак,сам си ишао тесним и тескобним путем који води право у Царство Небеско,и многе друге си учио да врше вољу Господњу и њих који светле врлинама си представио Христу Богу,певајући са њима:Алилуја! Икос 5 Непријатељ људскога рода видевши манастир који си саздао за боравак монаха у њему веома много се раздражи и рече друговима својим:о другови, и снаге моје,докле ћемо да трпимо и зашто не растргнемо непријатеља нашег Атансија ? Ти пак,оче ,молитвом твојом Господу као жезлом поразио си њихове нападе.Због тога ти певамо овако: Радуј се,добри војнику Христов! Радуј се,славни победниче невидљивих непријатеља! Радуј се,јер си радосно опростио старцима који су те клеветали! Радуј се,јер си непријатеље твоје заволео као пријатеље! Радуј се,јер си био добар пастир Богом урученом ти стаду! Радуј се,јер си штитио разумне твоје овце од духовних вукова! Радуј се,јер си од Бога добио дар скрушености! Радуј се,јер си скупио богатство врлина! Радуј се,јер си се удостојио да у виђењу видиш самога Господа Христа! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 6 Атонска Гора проповеда трудове и подвиге твоје којима си се у дубравама и долинама њеним подвизавао као бестелесан,преподобни;најпре објави славу твоју свештена твоја Лавра у којој леже твоје исцелитљске мошти,које изливају реке чудеса и исцељења онима који због тебе кличу Богу:Алилуја! Икос 6 Преподобни,засијао си у земаљском телу небеском светлошћу као пламен огњени,које се удостојивши твој ученики Герасим,са страхом завапи:о,оче!Због тога и ми ти вапијемо: Радуј се,оче,јер си светлошћу врлина твојих обасјао свет! Радуј се,јер си из пустиње Атона одагнао тамне бесовске пукове! Радуј се,јер си светлошћу лица твога задивио ученика твога! Радуј се,јер си опаку његову болест исцелио једном речју! Радуј се,јер у трулежном телу био си озарен нетрулежном светлошћу! Радуј се,јер си у себи носио огањ Божанске љубави! Радуј се,јер у Царству Оца Небескога сијаш као сунце! Радуј се,најтоплији наш молитвениче пред Христом Богом! Радуј се,брзи помоћниче у невољама! Радуј се,велики утешитељу у жалостима! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 7 Христољубиви војвода Никифор желећи да зарати против безбожних агарена мољаше Атонске оце да се помоле Богу за њега и да пошаљу тебе код њега.Ти пак,оче Атанасије, повиновавши се оцима,ако и не желећи,путовао си до Крита и тамо си молитвама твојим помогао хришћанима да победе агарене,који не знају да певају:Алилуја! Икос 7 Прелукави ђаво измисли ново зло када подиже на завист једног од твојих ученика и научи га да те закоље као безгрешно јагње.Ти пак,оче спашен си био руком Свевишњега, том убици си отачки опростио и целивао си га.Стога сви ми дивећи се таквој твојој незлобивости похвално ти кличемо: Радуј се,јер си кротошћу и смирењем твојим подражавао Христу Богу! Радуј се,јер си незлобивошћу твојом победио духа злобе! Радуј се,најскупљи бисеру ризница Христових,кога не може покрасти убица душа! Радуј се,јер тебе десница Господња чуваше од свих зала! Радуј се,спашени од изненадног убиства! Радуј се,неповређени,по речи Господњој,од смртоностног пића! Радуј се,јер си од смрти спасао три човека који су страдали од глади и мраза! Радуј се,јер си многе исцелио од различитих болести! Радуј се,јер си верне утврдио у Православљу! Радуј се,јер си посрамио лажљивце и неверне! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 8 Необично је било видети,када си заповешћу твојом,оче,у летње време захваћену слану воду из мора,учинио хладном и слатком онима који су је пили и утолили жеђ.Због тога величамо Господа,који ти је подарио такав дар чудотворства и у умиљењу певамо Њему: Алилуја! Икос 8 Дивно се јави теби Мајка Христа Бога нашега,и заповеди ти да жезлом удариш камен из кога одмах потече извор воде,који и до сада излива живу и исцелитељску воду.Чудећи се таквом благовољењу Владарке према теби,кличемо ти овако: Радуј се,јер си се удостојио да видиш пресветло лице Царице Небеске! Радуј се,јер си Њеном заповешћу извео воду из камена! Радуј се,јер си се тим преславним чудом показао сличан боговидцу Мојсеју! Радуј се,јер са тим великим пророком сада бораваш у рајским насељима! Радуј се,јер благодатно посећујеш твој извор! Радуј се,јер дајеш здравље болеснима! Радуј се,очишћујеш губаве! Радуј се,јер из људе изгониш нечисте духове! Радуј се,јер си усрдно послужио болеснима! Радуј се,јер си исцељивао стомачне и неизлечиве болести! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 9 Многоречити говорници не могу достојно да похвале милости Царице Небеске према хришћанским подвижницима.Јер Она дође у твоју лавру,оче,са два анђела и ученицима твојим како је видео Матија,који су били у цркви ,давала је златнике и сребрњаке онима који су се усрдно молили и певали Богу:Алилуја! Икос 9 Сви монаси Атонске Горе прослављају те,оче Атанасије,као свога наставника и топлог посредника,да не буду лишени твоје благодатне помоћи и сви православни људи који са љубављу поштују свети спомен твој кличући: Радуј се,јер се светим и прехвалним твојим животом узвелича светоназвани Атон! Радуј се,јер си нам као образац оставио небоусходну лествицу врлина твојих! Радуј се,часни украсе земаљскога жреба Мајке Божије! Радуј се,похвало православнога монаштва! Радуј се,јер си задобио Божију милост због твоје велике љубави и милосрђа према грешницима! Радуј се,јер си због твог великога старања за странце од Господа који је ради нас био странац присаједињен у вечним скинијама! Радуј се,јер си због твоје славне победе над телом и ђаволом овенчан венцем славе! Радуј се,јер си због девствене чистоте и срдачне простоте од Приснодјеве Марије примљен у најближе друштво са преподобнима! Радуј се,јер благовољењем Царице Небеске манастир који си ти подигао у Њено име преименова се у твоје име! Радуј се,јер светло се празнује дан престављења твога у твом манастиру! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 10 Желећи спасити Богом уручено ти стадо од раздора и саблазни,и приближавајући се смрти,написао си ,оче,ученицима твојим писмени завет,поучавајући све узајамној братској љубави и чувању отачких предања.Ми пак,хвалећи такву твоју бригу за духовну твоју децу певамо Христу Спаситељу нашем:Алилуја! Икос 10 Оградивши се тврђавом трпљења и укрепивши се надом вечних добара,прошао си тесном стазом земаљско странствовање,преподобни Атанасије,носећи јарам поста, свеноћнога бденија и старања за душе поверене ти теби.Сада пак,пошто боравиш у небеском блаженству,помени нас који те овако хвалимо: Радуј се,крепки подвижниче који си угасио све распаљене стреле лукавога! Радуј се,јер си душу твоју чисто умио проливеним сузама! Радуј се,јер си отачки носио слабости слабих! Радуј се,јер си оне који су упали у дубину сагрешења узводио на гору врлина! Радуј се,јер си био учитељ многих великих људи! Радуј се,јер си кротко изобличио цара Никифора због неиспуњеног датог завета Богу! Радуј се,јер си пророчки предвидео будуће догађаје! Радуј се,јер си јасно видео оне који су били далеко од тебе! Радуј се,топли љубитељу славе Божије! Радуј се,ревностни испунитељу заповести Његових! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 11 Благодарне песме принео си,оче,Богу који те је дивно спасао од потопљавања у мору са твојим ученицима када је дејством духа злобе,лађа у којој си пловио била разбијена и сви који су били у њој упали су у воду,но не утопише се и певаше хвалу Господу: Алилуја! Икос 11 Имајући ум и срце озарено светлошћу благодати Божије,преподобни оче Атанасије, тајанствено си прорекао твоју страдалничку смрт којом си се погребао телом као мученик под развалинама палога храма,духом си се преселио у небеске станове,у којима,твојим посредовањем помози да уђемо у небеске дворове пред Господом и ми који ти кличемо овако: Радуј се,који си чинио велика и преславна чудеса у животу и после смрти твоје! Радуј се,јер си чудесно излио из ноге твоје крв као миомирисно миро! Радуј се,јер си сабрао мноштво монаха на часни погреб твој! Радуј се,јер се у гробу тело твоје показало светло небеском радошћу! Радуј се,јер си помазивањем крвљу твојом болесног морнара подигао са смртнога одра! Радуј се,јер си том крвљу излечио крвоточиву жену! Радуј се,јер к себи привлачиш сва срца љубављу твојом! Радуј се,јер миомиром Божије благодати одгониш од многих смрад страсти! Радуј се,пресветли свећњаку,који са Атонске Горе светлиш целом православном свету! Радуј се,јер осветљујеш пут ка небу не само монасима него и мирјанима! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 12 Даде ти се велика благодат од Бога,оче,да врлинске људе упућујеш да још више напредују,а грешне да побуђујеш на покајање,одгонећи од њих скакавце и различите болести и лечећи страсти.Зато те смирено молимо,оче,немој лишити твоје помоћи и нас који певамо Богу:Алилуја! Икос 12 Прослављајући свети и равноангелни твој живот,величамо те,оче Атанасије,као многомоћног молитвеника за нас пред Богом,топлога заступника и учитеља ка спасењу,и са љубављу ти узглашавамо овако: Радуј се,похвало Православне Цркве! Радуј се,заштитниче манастира твога и целе Горе Атонске! Радуј се,искрени љубитељу пустињачког молитвенога ћутања! Радуј се,мурдри руководитељу општежића! Радуј се,истински ревнитељу испосничкога живота! Радуј се,светли примеру и учитељу свих монашких врлина! Радуј се,јер због смирења ниси хтео да јавиш свету твоје свете мошти! Радуј се,јер онима који су хтели да их изваде из земље запретио си огњем! Радуј се,јер до сада православни људи поклањају се светоме гробу твоме! Радуј се,јер се и тамо види и твој чудотворни жезал! Радуј се,преподобни Атанасије,Атонски чудотворче! Кондак 13 О,предивни учитељу монаха и чудотворче,преподобни оче Атанасије,стојећи сада пред престолом Цара Славе Господа нашега Исуса Христа,моли Му се да подари свима нама дух истинске кротости,љубави и целомудрености,да би окончали живот наш у покајању,и удостојили се да са свима светима у Небеском Царству певамо Богу:Алилуја! Овај кондак чита се три пута,а потом икос 1 и кондак 1 Молитва Преподобни оче Атанасије,посебни угодниче Христов и велики Атонски чудотворче,у данима земаљскога твога живота многе си упутио на прави пут и мудро руководио у Царству Небеском,тешио си жалосне,дао си руку помоћи палима и свима си био љубазан, милостив и састрадални отац;ти сада боравећи у небеској светлости,најпре умножи љубав твоју према нама слабима,који разним невољама страдамо у животноме мору, искушаванима духом злобе и страстима.Због тога смирено те молимо,свети оче: по благодати даној ти од Боа,помози нам да у простоти срца и у смирењу творимо вољу Господњу,да победимо искушења вражија и да исушимо свирепо море стасти,да тако неуквашпено прођемо пучину животнога мора и заступништвом твојим пред Господом, удостојимо се да уђемо у обећано Царство Небеско,славећи Беспочетну Тројицу,Оца и Сина и Светога Духа,сада и увек и у векове векова.Амин. Акафист преподобному и богоносному отцу нашему Афанасию Афонскому чудотворцу, Издание русской пустыни Вознесения Господня на Афон,Москва,Синодальная типография,1908. http://akafist.narod...asi_Afonski.htm. Превео са црквено-словенског језика Протонамесник Животије Милојевић [1] Атанасије на грчком значи безсмртни