Хелена Вујовић

Наравно да је волим, довољно је то што је родила мога мужа

Мајчината солза И радост и тага солзата ти крие, и како сите тајни во неа да се збиле, воздишки безброј, но и надеж стамна, сепак, Христос ја победи смртта. Љубовта твоја за вечност ме роди, зашто така вистинската љубов раѓа на колено твое, аз, буки и веди ги учев, и уште како дете крстот од тебе го примив. Не жалам што со Христа твој и јас на крстот сега висам зашто претходно токму тебе таму те видов, во распната љубов за своето чедо, како Христовата за животот на светот. Крстоносец без солзи не можеш да бидеш, зашто крстот и болка и тага носи, но во тие солзи, о мајко, радост ти гледам, зашто сепак знаеш: Христос ја победи смртта. Петровденски пост 2006г. Кога властите во Р. Македонија претат со ново политичко затварање Архиепископ охридски и Митрополит скопски + Јован Во тагата радостСомнежот низ молба знакот Твој го чека волја ли е Твоја во затвор да Те пеам? А, Ти не чекајќи ни мугра да ме самне опаши се рече, нешто ќе те прашам: Каде беше ти кога мракот го дробев и како низ инка сонцето го леев? Кога небото го виткав и морето го полнев? Каде беше ти пред Адам да биде и пред Ева Едем да го види? Останав без збор и со суво грло, сал пролеав солза и по неа втора. Мал знак ли е, си реков, светлината тивка во мракот што ја гледам и тоа што распнат, но без тага на крстот свој висам тоа што плачам, а полн утеха бивам? Уште пред мајка ми со утробата да ме допре Ти во Логосот Твој веќе ме беше видел и бидејќи крајот за почеток го имаш ко слободен ме гледаш, а јас уште в затвор бивам. Во Твојата тајна служител ме вчини и слобода ми дари, Амин да ти речам па кој знак сега да го барам или какво чудо друго вон неа да чекам? Да ѕирнам во крајот и таму ми даде зашто покрај Алфа и Омега Ти си па заридав горко и пролеав солзи оти маловерен пред Тебе, да стојам се најдов. Ми даде Завет за в срце да го ставам на Авраама да си спомнам, на Јаков и Јосиф, со Јов да се тешам, со Јован и Павле и радосна тага да сведочам што е. Ак погледам назад, сал твојот прст го гледам ак погледам напред, пак пред мене стоиш и горе и долу, Седржител Ти си од Тебе надвор за живот јас незнам. Ме креваш во Духот и печатиш тајна тоа дека Црквата тело на Христос е Твој оти непорочна e и ќе биде без оглед на тоа што некогаш волци во овча кожа ја пасат. Се открија тие, уште пред „Нека биде” да речеш но им даде можност светлина да видат да Те познаат Тебе во Троица Еден причестени в Црква да живеат вечно. А, тие место тоа, сал на стомакот гледаат и Црквата ја делат ко некогаш Ариј без иднина се секако делата такви но пакоста нивна во затвор ме стави. Ертетици лути во векот дваеспрви облечени в расо и чин владички имаат народот го лажат среде Охрид славен дека Христос не е еден, а и друго тело има. Хитонот Негов насреде го цепат таму кај што шиен не е сè само за користа нивна на Власта се спремни подлизурци да бидат. Но, и тоа ќе пројде ко и сè друго пред нас, а Ти пак ќе стоиш ко Постар од денот сети се тогаш на слугата Твој Јован кој капка љубов, во океанот на љубовта твоја капна. 04/21. 12/11. 2005 Воведение во храмот на Пресвета Богородица Затвор Идризово Скопје Архиепископ охридски и Митрополит скопски + Јован http://www.poa-info.org/arhiepiskop/poezija

Две дивне песме Владике Јована, које показују његову величанствену душу. Хвала пријатељима Жру-а који помогоше да се песме преведу. Мајчине сузе И радост и тугу суза ти крије, и као све тајне у њој да су се збиле, уздаха безброј, но и нада млада, ипак Христос је победио смрт. Љубав твоја за вечност ме родила, зато што тако права љубав рађа, на колену твоме, аз, буки, и веди учих, и још као дете крст од тебе примих. Не жалим што са Христом твојим и ја на крсту сада висим зато што претходно тебе тамо видех, у љубави распетој за своје чедо, као Христовој за живот света. Крстоносац без суза не може се бити, зато што крст и бол и тугу носи, али у тим сузама, о мајко, радост ти видим, зато што ипак знаш: Христос је победио смрт. У тузи радост Сумња кроз молбу знак Твој чека воља ли је твоја у затвору да те певам? А, Ти не чекајући зору да ми сване опаши се рече, нешто ћи да те питам: Где си био када мрак се ломио и као кроз левак сунце се слило? Када небо се савило и море се пунило? Где си био пре него што Адам да буде и пре Еве да Еден виде? Остадох без речи и са сувим грлом, па проливам сузу и за њом и другу. Мали знак је. рекох, светло тихо у мраку што га гледам и то што распет, али без туге на крсту свом висим то што плачем, и пун утехе бивам? Пре него мајка ме са утробом да додирне Ти у Логосу твом већ си ме видео и пошто крај за почетак имаш и слободан ме гледаш, а ја још у затвору бивам. У Твојој тајни служитељем ме чиниш и слободу ми дајеш, Амин да ти речем и који знак сада да тражим или какво чуди друго од тога да чекам? Да погледам у крај и то ми даде јер Алфа и Омега Ти си па заридах горко и пролих сузе јер маловеран пред Тобом, да стојим се нађох. Дао си ми Завет да у срце га ставим Авраама да се сетим, Јакова и Јосифа, Са Јовом да се тешим, са Јованом и Павлом И да сведочим радосна туга шта је. Ако погледам назад, твој прст гледам ако погледам напред, испред мене стојиш И горе и доле, Сведржитељ Ти си изван Тебе ја за живот не знам. У Духу ме подижеш и печатиш тајно да је Црква тело Христа Твога да је непорочна и да ће бити без обзира на то што понекад вуци у овчијој кожи је напасају. Откриће се они, пре „Нека буде“ да кажеш али дао си им могућност светлост да виде да познају Тебе у Тројици Једног прикључени Цркви да живе вечно. А они уместо тога, само на стомаке гледају и Цркву цепају као некада Арије без будућности су свакако дела таква али њихова ме подлост у затвор стави. Јеретици љути у веку двадестипрвом Обучени у расу и чин владичански имају народ лажу сред Охрида славног да Христос није један и да друго тело има. Хитон Његов по средини цепају тамо где шивен није све само за корист њихову Властима су спремни улизице да буду. Али и то ће проћи као и све друго пред нама, а Ти ћеш стојати као Старији од дана Сети се тада слуге Твога Јована који је кап љубави, у океану љубави Твоје капнуо. ____________

Мој крај...пут ка Голији у пролеће. (Фотографија, Владимир Митић)

Ако су неком потребне ноте за први изобразитељни псалам, што га поје о. Пајсије Танасијевић, нека се јави на п.п. Пошто византију слабо читам а и речено ми је да тих нота нема осим у неумама, ради своје оријентације, по слуху сам га преместила у европску нотацију, а биће ако Бог да ускоро и други транспонован.

Од овог забављача нисам ни очекивала нешто умесно, тако да ме није изненадила шала. Далеко више брине то како су је са слашћу дочекале народне масе, читајући коментаре по интернету човек може да се само растужи.

Књига је збиља прелепа, такође је топло препоручујем.

Ја их зовем булке, бар су ме тако научили, не знам како је правилно

Овај цвет се јавља на почетку пролећа, изгледа није тај. Хвала свакако Покушаћу да пронађем бољу фотографију, само не знам како да га именујем Ако не успем, чекаћу идуће пролеће да га фотографишем

Булке, такође мени веома драге,...које ме свагда подсећају на мога мужа, јер цветају у периоду када смо ми започели брак

Ово плаво мајушно цвеће на дну , које је такође на фотографији је прелепо, веома нежно. Не знам како се зове, али најчешће расте са љутићима и маслачцима. Много га волим, ко зна, молим нека јави. Гледајући га некако се увек сетим оне приче са дубоком поуком, када је свемогући џин покушао да убере малени цвет и толико се намучио у својим покушајима, да је на крају замолио малу девојчицу да му помогне и убере цвет

Када је појање у питању, увек се сетим речи о. Пајсија Танасијевића, чије појање ненасито волим да слушам, које тако потресно и умирујуће делује на душу, када говори каква црквена музика(молитва изражена кроз песму) мора да буде да би се човек заиста молио...'' музика која уздиже на Небо''. Распрострањена су та мишљења да је квалитетно појање једино ако је из ''свег грла'', громогласно, да све јечи, што ме растужује и раздражује слушајући га.

Ех када би имали само мало више слуха да чујемо и мало више љубави и вере...Једно могу поделити са вама, знам особу која читав живот тугује за батом или секом коју су њени родитељи ''одбацили'' на овај начин. Опитно је као дете осетила која топлина излази из мајчиног стомака, каква ношена радост у души детета које је тек закорачало у живот, када је сазнала да је мајка у благословеном стању. . А онда једног дана хладноћа, страшна хладноћа зрачи из њој те најмилије особе, мајке, која је такође тешко пропатила кроз живот, након тога. Велика је њена бол и патња, која се са годинама увећава, не само за бебом већ и због њених родитеља, бригом, са чим ће отићи из овога живота. Да нам Господ свима дарује познање и покајање.

А већ Литургију и појање неких момака са Православног богословског факултета из Београда не могу описати...

Прелепо проведен данашњи дан...''Дани краљице Јелене'' у манастиру Градац.

Христос Васкрсе! Књига "Водич за појце кроз савремену неумску нотацију" је дивна књига која ме са лакоћом уводи у свет ове лепе музике, у коју сам заљубљена. Радујем се што постоје људи као Ви, негујући је. Свако добро.

Често о томе размишљам и растужују ме песме којих је пуно а величају и нуде насладу кроз скривену прељубу у срцу. Можда нисмо ни свесни шта нам се то допада. Моја ћеркица је са непуних три године једном приликом нешто казала, да о томе претходно није било речи у кући да би понављала, дете је само донело свој закључак: '' У татином срцу пише мама. '' Ово можда може да буде најмања песмица на свету али са великом поуком за сваки брак, од једне малене девојчице, почетни наслов а како мама и тата буду расли у љубави тако ће се низати и остали стихови брачне песме

Не заборављате нас Пуно поздрава брате.

Мом мужу бих све опростила. Ипак смо ми једно у браку, када му не бих опростила прељубу згазила бих и себе. Децу већ да не помињем. Брак се гаји, за брак се и бори. Људи смо, слаби и све је човеку својствено. Бог даје снагу да се све преброди.

Заиста Васкрсе! Нема дана а да не привијем к срцу владику Јована. Чува нас све Господ наш.

https://www.facebook.com/profile.php?id=100003539667713&ref=tn_tnmn

U mojoj okolini ima par takvih tipova ljudi, da se utiče rečima,savetima ne može, iskusila sam bes tih ljudi na sebi zbog takvog ponasanja a onda shvatila da pred njima covek mora biti smiren, nezlopamtilo, da ih voli tajno, da se moli za njih, da im od srca stvarno želi dobro i da vidite koja se divna promena vremenom desava...Bogu prepustam i taj problem, ne mora ta osoba da zna da se ja trudim da je zavolim ali valjda to nase smirenje u njenom prisustvu, dobro raspoloženje koje joj upućujemo, kod te osobe vise ne izaziva otpor prema nama. I dodje dan kada se umori od svoje lose naravi i navike pa poželi da sedne i normalno porazgovara sa nekim. Ti ljudi u stvari veoma pate i jako su nesrećni i zato oko sebe sire sav taj haos.