Светогорац

На једној страни (атеистичка) тенденција да се човек изједначи са животињом, а на другој страни (теистичка) тенденција да се изједначи са Богом. Где се налази истина? Па, ваљда, у Богочовеку!

Сећам се океана пљувачки у коме су артемијевци давили владику Теодосија и оца Саву Јањића због сусрета са Бајденом и повремено са високим војним лицима КФОР-а, страним дипломатама и другим функционерима. Постављали су те фотографије на своје сајтове и лапили етикете (пљујући претходно по људима како би се ове и залепиле). За заборављају читав албум Артемијевих сусрета са Олбрајтовом, Клинтоном, Тачихем те неким тамо муфтијама и мулама и којекаквим језуитима. Тада, када се Артемије са њима сликао, то је била борба за српски народ, а када се са њима рукују и разговарају владика Теодосије - онда су он и његови јеретици, унијати, издајници, подводачи српскога народа под шиптарску чизму... и пта све не. Срамота! ''По делима њиховим познаћете их'' - опомиње Господ.

Што би рек'о народ: ''Може шта 'оће, ал' неможе докле 'оће!''

Филм ће обавезно бити постављен на Јутубе. Ја не знам за када је планирано, али мислим да се неће дуго чекати. У овом тренутку нам на руку не иду годишњи одмори, али очекујемо да од септембра крене једна озбиљнија кампања приказивања филма. Циљ нам се, некако, сам намеће - по теми: жеља нам је да га што више свештенослужитеља види. Далеко смо и од помисли да сада ми свештеницима држимо предавања и ''попујемо'' , али нас интересује став свештенства пре ма ономе што је у филму представљено.Верујемо да ће и дијалог (''полилог'') са оцима бити од огромне користи и нама у Продукцији.

А можда би било боље да диванимо о филму. Од њега је све почело! ДА се подсетимо: http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8&id=93

Иако је протекло више од две деценије од када је идеологија комунизма изгубила своју историјску важност и Црква постала доминантни друштвени чинилац, чини се да је изостао дубљи, озбиљнији и одговорнији приступ црквеном животу. Велика већина ''повратника'' као и ''новопридошлих'' враћање Цркви доживела је као повратак националном, традиционалном, историјском (старој слави и величини) и сличном, а није мали број ни оних који су Цркву разумели као политичко бојно поље на којем се надигравају међусобно искључиви интереси. Многи појмови и сазнања о Цркви и животу у њој су остали су нејасни и неодређени, погрешно схваћени и примењивани. Међу њима особито непознавање и недоумице исказују се у односу на свештенство. С обзиром да је свештеник први посредник између човека и Цркве, врата кроз која човек из свог животног амбијента улази у црквени, нимало није свеједно ко је он и какав је. И због тога што је колико од вечности толико и од овога света, свештеник представља узор божанског, али и извор саблазни за лакомислене, лаковерне и неверне, за оне који за своја дела и недела траже оправдање. Филм ''Свештеник'' настао је као одговор на насушну потребу да се свештенослужитељ приближи јавности. Зато смо кренули од почетка, од тренутка када је Спаситељ наш Исус Христос, пошто је позвао своје апостоле, пренео на њих Своју божанску силу и учинио тиме почетак низу који траје, ево, и дан-данас. Од Христа на апостоле, од апостола на епископе, од епископа на презвитере – Дух Свети без прекида походи овај чесни низ одабраних, оспособљавајући их силом Својом да могу и друге освећивати и с Богом их сједињавати. Свештеник, иако виши од анђела Божијих у вршењу своје свете службе, ипак, као и сваки други човек, има своје мане и слабости, грешке и грехове. Филм ''Свештеник'' је први ове врсте који се у јавности појављује, а наш труд је био усмерен да га снабдемо укусомом неискривљене реалности. Лишен сваке тенденциозности и провокативности, лишен и присенка цинизма и злурадости, острашћености и неуравнотежености овај филм је пројава истински добре воље и храбрости да се у духу љубави и чежње да ''сви једно будемо'' светлопише о свештенству будући да народ, ионако, говори и полемише свуда и на сваком месту, замерајући свештенослужитељима понајвише на среброљубљу, надмености, нељубазности, загледаности у материјалне вредности, злоупотреби службе, па чак и неморалности појединих. Циљ овог филма је да покаже да су ''и они који освећују и они који се освећују'' од Једнога те да измири и сједини две стране: лаика и свештеника који, како нам стварност сведочи, стоје на растојању, загледани свако у себе и своје. Да позове на покајање и једне и друге; свештенослужитеље на верност заклетви Богу датој, и вернике на љубав, поштовање и послушност своме свештенству. Ако је циљ живота у Цркви испуњење воље Њеног Оснивача и Главе – Христа – да уђемо у живот вечни сједињени с Њим, онда нека би овај филм показао и уверио да нам је у вечни живот могуће ући само и једино заједно. Аутори

Помаже Бог, Михајло! Не знамо се, али те видим да се дичиш сликом и ликом мог брата у Христу и уистину пријатеља Небојше Крстића. Откуда та идентификација, воле бих да знам. Опрости, не мораш одговорити ако мислиш да је питање сувише индискретно или дрско!

Оно што је мени зазвучало као најбитније било је то што је владика Давид експлиците изразио своју спремност на сарадњу са продукцијом ''Пријатељ Божији''. Чак је предложио и тематски оквир за евентуални будући заједнички труд, као што је екологија у контексту живота Цркве. Мени то говори да је владика препознао оно добро у намерама Фондације, независно од његовог коментара филма ''Клетва'', на чему би било добро градити будуће пројекте. Верујем да је због тога и понудио сарадњу. И још нешто: видео запис који је овде постављен није целовит.

Лично, немам никакав проблем са филмом, нити га фаворизујем нити га омаловажавам; чак га нисам ни коментарисао у мери у кој ми се приговара. Као да се превиђа оно што ми је скренуло пажњу. Нити сам улетео клизећим стартом, нити паметујем и правдујем, не делим лекције никоме, једино на шта реагујем јесте начин на који се двојица ваших пријатеља односе према неистомишљеницима и то је све време (заправо већи део) мог јављања на Форум предмет мог интересовања. Како је могуће да се једино то не види из мојих речи? Ево, направите рекапитулацију мојих ставова од првог јављања до овог па ћете видети шта је најчешћи садржај мојих ставова и какав је тон мог обраћања био на почетку, а какав је сада?! Далеко сам од помисли да сви морамо или требамо мислити у истим оквирима. Матор сам човек и довољно искусан да би ми било јасно да је човек непоновљив и самосвојан. Оно што ме је побудило на овакве ''реплике'' јесте оно што сам већ навео и не бих се више понављао. Не видим (можда сам слеп) да сам икога вређао! Кога сам вређао и којим речима? Зар оним које сам стављао под наводнике? Наводницима, као интерпункцијском интервенцијом, се други штити а не вређа. У медијском животу сам пуних 26 година и макар сам то научио од стилиста и лектора. А рећићу вам и ово: оне вечери када је филм био приказан у Крушевцу, по његовом приказивању и речи владике Давида, седео сам са њим (владиком) на вечери. Била је уприличена поводом премијере тог фамозног филма. И никада нећу заборавити речи које је тада изговорио. А ви питајте њега шта је том приликом рекао. Мени ионако не бисте веровали.

Хвала теби, брате. Лепа реч никада не касни. Само су ароганција и надменост они који увек журе. Рекох, да се не понављам, мислио сам да сам дошао сам на Форум, а испало је да сам нагазио на ''осиње гнездо''. Реч коју сам исписао постала је материјал за ... ма нећу даље. Можда су Walter и Mozart добри момци, не знам, не познајем их, АЛИ, оно што сам прочитао је оставило на мене врло, врло ружан утисак. Страховит налет самољубља, квазидуховности и квазидуховитости која је, сада видим, cool у једној затвореној групи каква је ваша. Ово читам из одговора Звонка уметнику, где он каже да се ''дођоши'' најпре морају доказати (не знам чиме?) да би добили поштовање и изградили ауторитет?!? Опростите што сам вам упао у друштво и макар са два-три коментар покварио устаљени мир и самозадовољство. Очигледно је да сте ви сами себи и једни другима - сасвим довољни!

Опрости, брате, модератору што нисам умио руке до лаката. А што се ''мапетоваца'' тиче, прво, ставио сам их под наводнике што не представља клевету, а друго, мислио сам да су то омиљени ликови из ваше образовне установе. Видим да су ваши ''моцарти'' и ''валтери'' поприлично заштићени (не смем сада да кажем како и колико да не добијем укор разредног старешине) и да могу шта хоће и колико хоће, и да је важно само да пре него што попљују некога ''оперу руке до лаката'', да отпоштују ''правила Форума'' а за све остало што из срца излази речи ће већ бити законито покриће. Свака вама част, братијо! Заиста си ми, брате модераторе, све објаснио. Сваки део и детаљ.

Да, момак је мало претерао; треба се вратити на правила игре. Модератор је вероватно хтео да каже да се треба држати правила софистицираног, циничног, нежног... вређања свих оних који своја мишљења не износе у складу са мишљењем ове двојице ''мапетоваца'' који свој чемер и отров бљују на свакога ко помоли главу на овом Форуму. Зар ви стварно мислите да ће те оваквим начином икога привући Христу и Његовој Цркви, оваквом надменошћу, злурадошћу, искључивошћу, болесном ароганцијом... Тешко ономе коме ви будете Христа ''благовестили''. Томе би биље било да стави воденични камен око врата и с њим оде у неку ложу да се у њој утопи, него да га ви љубави учите и приводите. Када сам први пут крочио на овај Форум, помислио сам да је то заиста место на којем човек може рећи свој став, изнети своје мишљење, прокоментарисати и ући у један хришћански дијалог са онима који су ту већ ''староседеоци''. Али, сада видим, преварих се грдно! Осим злобе и цинизма окречених гробова, мучног фарисејства и неваспитанња, овде не видех ништа што би ме више задржавало. Нека вам је с Богом (ма кога под тим називом имали)!

Добро Валтере, душо, па ја сам се (ако је то неки аргумент) последњи прибројао онима који диване о овом сотворенију а и заиста не полажем наде на њега, веруј ми. А да и не помињем ''толике емоције''; само сам помислио да можда и ја нешто пробунцам на задату тему... Али, довешћеш ме до помисли да је ово место резервисано за одређене мисаоне садржаје и ставове и за још одређеније људе... Ако је тако, онда нека будем први који ће из овог кола изаћи, да не кварим поредак ствари и вредности. Ионако је ствар око које се њакамо поприлично небитна, као што кажеш, а вероватно и маргинална. Само ми једно није јасно: какви смо ми то људи кад толико времена и простора придајемо тако небитним стварима као што је овај филм. Ово не питам цинично, веруј ми, можда више ''дијагностички''?! Долазим на помисао да, уистину, има нечег недореченог и инфантилног у нама што нам не да мира... У праву је био свети Петар Цетињски - сети се цитата из филма!

Братијо драга, ако је истина да је наш народ такав, и ако је истина да филм снисходи народном незнању и сујеверју и да ништа друго и не чини осим тог снисхођења и завођења народа на пут таме и незнања, онда, где је била наша Црква од времена Светога Саве (ако не пре) до данашњег дана да тај замрачени и сујеверни народ обуче у истину и светлост с висине? Верујем да се овакав филм, у тим околностима, никада не би појавио на светлост дана. Зар је дошло дотле да се ''кола сломе'' на једном једином филму. Испада да је једино филм ''Клетва'' опструктивни фактор у нашем свенародном препознавању Истине. Да није мало много?

Лепи мој Сићо! Заиста су данас у моди половњаци. Таква помама влада за увозом истих а ми, ево, и не видимо наше домаће ресурсе. А тако су дивно половни. Живели, брате!