исидорица

"Недостаје нам истинска непатвореност дечијег лица којом ћемо скидати око себе маске озбиљности и извештаченост и освајати светове, садашње и будуће." Епископ Максим Васиљевић Ред је да на самом почетку уметнем један цитат. Важно је поновљено демонстрирати ширине и дубине свог ума који у срцу почива (већ). Дабоме! Посвиђало ми се да коментаришем туђе текстове, никако ни пишљиву књигу да објавим, срам ме било! Зар у доба кад сам савременик/ица оволиким слободоумним хришћанима?! Бићу искрен/а, чини ми се да сам скроз постао/ла примитиван/а. Само гледам да зарадим за леба, платим рачуне, погладим партнера, иштипам децу и омастим се у неком ресторану. Ту нешто сигурно није у реду! Како је могуће да нисам иновативан/а?! Па зашто ме Црква не чини одушевљеним?! Згаснуће духа, помор је фантазија. Читајући о оцени "духа времена" у горе цитираном тексту, осетио/ла сам да ме ујела иста бува: Машталица Црквић. И све ме погледа онај Бетовен, набија ми кривњу што нисам геније! Ваљда Бог добри то има у виду. Те младост, те причешће, те наде у елитну и етеричну будућност - само ли се Чаша окуси. Хеј, братијо, које гљиве сте кусали?! Стање света све нас очешаће и добрано нас је изгребало, и у "брејну" и другде. Али, богами, ко ће имун остати на копирање овог инстаграмског хипер-еклисиолошког серијала слика?! Најслађе су ми рођене фантазије, мљац! Верујте ми, једва се залечих, а ови (моји) текстови су доказ ожиљака које само Дух Свети ( онај доиста Страшни и Непоновљиви) можда отклонити може. Ако буде хтео. Поздрав од Горазда!

Моци, Бог не кажњава, али има фаза кад опомиње. То се може јасно видети и на мањим примерима у животу. Из тог разлога ми ништа није спорно у изјави владике Милутина. Било би више него корисно да и остатак Цркве одреагује молебанима и онако како Црква једино може и треба: позивањем на исповест, молитву, пост и причешћивање. Можда је корисно и за сушу и за нас да искористимо овај пост и појачамо свој труд у исправљању сопствених патологија, уместо што исправљамо теолошке референце једни другима, па и епископима. Није случајно што је суша тако интензивно обухватила баш Госпојински пост и што је започела баш пожаром у Хиландару. Добро да се неко и сетио молебана.

Опет ми о новинама! Ако хоћете да причамо о малтретирању у свештеничким породицама, хајде да то чинимо различито од Блица. Поред целе приче о дискредитацији Цркве у меидјима, која је тачна, чини ми се важном и чињеница да да данашњи свет врви од тих "феми" причица о јадним малтретираним женама, које су тако добре и трпе свашта, а никада или јако ретко сам чула за ситуацију да се обоје супружника или партнера тсаве пред одговорност - јако је добро познато да је насиље у породици када траје и понавља се на овај патолошки начин показатељ болести самог односа тих двоје људи. Има, драги моји, жена које се психички наслађују оваквим ситуацијама и психички су зависне од малтретирања - проблем није нимало једноставан! Многе такве жене чекају својих пет минута у животу и онда направе велику освету - не мора бити само убиство, може бити тихо пијење туђе крви! Дакле, немојмо опет говорити као курирови гласници и дискутовати само о разлозима свештениковог уласка у брак, запитајмо се и о женским мотивима, који за сваку породицу могу бити далеко погубнији, јер жена окреће "главу" куда она хоће. Насиље је недопустиво, али постоји и психичко и духовно насиље, а тек о томе нема спремности да се говори у Цркви, јер је такво насиље у власти вештих манипуланата, који су многим површницима у Цркви поптуно невидљиви!

Жељко, ја не спорим сочне детаље који извиру са свих страна, нити могу да их сагледавам из једне циничне перспективе, која уопште није хришћанска, а која у овој расправи преовладава. И да, чак и ако говоре истините детаље догађаја, сви медији лажу, јер говоре из својих изопчаних перспектива, које никада и нипошто озбиљном човеку не смеју постати меродавне до краја за било који догађај! Наравно, теже је ослушкивати дух времена него се бацакати Шмемановим цитатима и наметати своју памет и црквени тзв. самокритицизам. На ову тему сам доста рекла и што каже попадија, само ћу наштетити и себи и другима ако наставим даље. Нека Господ погледа и помилује настрадалог, нека помилује и оца Бранислава, јер је ово, што каже мој муж, својеврсна Божија посета! (па и посета свима нама, као одговорнима за Цркву) Нека Господ умудри све служитеље и лаике у Цркви да сви скупа учествујемо у оживљавању Тела Христовог, а не тела кужног!

Не треба бити оштар, него СТРОГ, а то није исто. О томе шта ће "испасти" Црква не треба да води рачун, већ да води рачун како јесте. О томе је говорио владика Иринеј. Један од проблема ове расправе на форуму јесте и тај што се питамо "шта ће испасти", мање се питамо пред ким ће то испасти и да ли је наше да о томе бринемо, а најмање се питамо шта јесте и како јесте.

Ок, сад сам видела пост. Но, то не мења чињеницу да је постављени пост необично неозбиљно формулисан.

Такође бих подвукла обавезност (!) неповерења у медије било чије и било какве! Чак ће и пресуда бити релативни показатељ целе истине о догађају и контексту. Једини начин да нешто сазнамо јесте да директно ступимо у контакт са неким из судства ко ће радити на случају и ко би био спреман да шапатом и у поверењу каже како ствари стоје са починиоцем.

Изјава неименованог неуропсихијатра уопште није убедљива, превенствено што укупан утисак који оставља веома личи на "Курир" извештај - такорећи, на једно веома неодговорно и брзоплето набрајање баналних појединости. Један озбиљан и добронамеран лекар би дрзгачије формулисао своју мисао, поготово ако има дугогодишњу праксу лечења разних душевних болести. Дао би макар приближно озбиљну анализу стања оца Бранислава. Без обзира на почињено несрећно дело, ваља нам да будемо опрезни и да избегнемо "голубију свест" без "гујског ума".

Хааахахахахаааааааааа! )))))))))))))))))) Хаос!!

:0104cheesy: !!

nobelll :D

Да је отац Бранислав којим случајем хомосексуалац, 80 % форума би се позивало на случај свете Марије Магдалине и чувеног "ко је без греха, нека први баци камен"! Питам се о проблематичним двоструким критеријума номиналних хришћана - а они су вазда резултат личне неодговорности и неспремности да се у свакој несрећи (народне или црквене или какве год) заједнице прихвати сопствени део одговорности. За абортусе, за наркоманију, за нарастајућу агресију, за пошаст хомосексуализма, за пораст криминала и самоубистава - сви смо за све криви! Живео неприкосновени Достојевски, који је ипак имао мало више соли у глави од нас форумаша!

Има ли неких вести свежих?? Нека Мајка Божија буде усрдна помоћница!

Мислим да смо сви закључили из твоје исповести да траву ниси користио јер ти годи, већ зато што си имао неку нерашчишћену муку. Пошто је тада било тако, претпостављам, да се закон асоцијације везан за траву у твом организму, јер не заборави да је то хемија!! није уклонио и да трава као таква у твом телу, а онда и у емотивном систему који реагује на телесне надражаје, није безопасна, нити је уживање. Да ниси претерао некад са њеном конзумацијом и тиме надокнађивао нешто друго, можда би било упутно да расправљамо о "опуштеној" конзумацији. Размисли три пут пре него исечеш.

Ниси у праву, зато што је дечко имао озбиљан проблем са зависношћу и дошао до ивице. Зна се да, на пример, лечени алкохоличар не сме окусити чашицу, јер постаје несвестан као да је попио литре. Не ради се овде о грешности или о безгрешности, већ о опасности у коју може доћи његов добар досадашњи опоравак - то говорим из мало другачијег, лаи лсичног искуства и свог и породичног. Наравно да је Бог милостив. Ипак, време које имамо је једино време и једини живот за кушање Љубави Божије.

Драги бгцз , хвала ти на великој искрености. Изнећу ти и ја своје сестринско мишљење. С обзиром на то да си имао великих проблема у периоду када си конзумирао траву и очигледно доспео у упозоравајући статус зависника, мој савет ти је да не попушташ ни мало. У питању је чувени рецидив. Уколико имаш некога у фамилији или пријатељима ко се лечио било од ког облика зависности, он ће знати шта је у питању. Наиме, ради се о стварању ситуације у атмосфере у којој се зависничко осећање и потреба врло лако и невиђено брзо обнавља. У том случају ти би се вртоглавом брзином вратио у пређашње стање. Зашто то чинити? Уколико сад опет имаш потребу да се "опустиш", како кажеш, боље размисли о томе која мука у теби (изузев онога што нам је свима опште познато - жеђ за Богом), конкретна мука, те је довела и од чега заправо бежиш. Да ли од неког бола? Да ли од неког суочавања? Да ли од неког успеха или од неуспеха? Бегови су кључ... Молим те да у светлу овом размислиш о свом животу, а ја верујем да то можеш поделити са члановима форума и да ћемо као заједница помоћи колико и како можемо, свако са својим тањим или дебљим искуством и падовима. Дакле, желим ти рећи да се дефинитивно налазиш пред искушењем и да ти је Господ поставио изазов - испитај на шта те изазива у својој љубави. Такође, препоручујем ти на читање мало захтевнију литературу отачку, али је могуће да ће ти користити: 400 глава о љубави св. Максима Исповедника. Управо он врло лепо и јасно говори о нашим страстима и о путевима борбе. Запамти да је то борба за смисао твог живота и све плодове које можеш побрати живећи у љубави са Богом

Баш се ни у чему не слажемо, али добро. Молим те само да ми се обраћаш у првом лицу, пошто не браним никакво "ми", нити заступам "религијску догму". За остало ћеш морати да сачекаш одговор неког ученог теолога.

Баш тако... Шта ћемо, кад је важније то, него лечити своје патологије... Личне и националне... Свако у свом дворишту.

Владика Давид крушевачки и убиство мрава сматра пред Богом неоправданим убиством. Толико о твом оправдању. Што се тиче дарвиновске заоставштине: "јединке", "ембриона" и осталих, верујем да би се многи родитељи на овакве твоје изјаве са правом увредили док гледају своју децу - личности у зачетку и крштене људе Божије. Ко је дао права нама бедним људима да дете Божије зовемо јединком? Иако, примећујем, заступаш ставове великог анти-националисте, пројављујеш на овој теми једно ексклузивно гледиште и уступаш себи привилегију процене вредности нечијег живота (што јесте управо највећи Хитлеров грех и грех сваког злочинца). Тиме си се, нажалост, уврстио управо у ред истребљивача, иако сумњам да ту желиш обитавати.

slava3

Фотке су одличне! Колце задивљује! 170fs799081

Имам рећи само једно: Након неколико одгледаних репортажа, усуђујем се посрамити пред овим људима из заједнице! Они живе у подвигу, крвавој аскези и лудој љубави која не зна интереса ни очекивања. Ја не знам ни чему ми дан служи. Отварам очи и очајавам у својој празнини...

Мислим да је лоше стално помињати тоталитаризам, тим пре што ја и не говорим о политичким, већ о државним иницијативама, тј. не сужавам се на то КО ће донети иницијативу, већ се питам КАКВА ће она бити. Код нас је пресудније говорити о политичким папазјанијама и гађати се неким флоскулама о издајницима и фашистима, него што је претежније разумети одређену потребу. Слажем се са половином твоје последње изјаве и надам се да ћу имати макар мало простора, воље и љубави да то и спроводим у свом послу. О алтернативи држави без реда (не знам шта те збуњује у таквој поставци, зар то није очигледно? надам се да не мислиш да је култура аморфна маса коју одређује низ квази-уметника и проповедника "слободе" у уметности) требало би отворити тему нову. Хришћани су позвани да именом Господњим преображавају све што им долази на пут, па тако расуђују и о култури. Јер, она, култура, јесте обличје и пројава нашег заједничког живота и труда. Од микро до макро заједница, тј. самог човечанства. О томе је лепо писао Павел Евдокимов у књизи "Луда љубав Божија". Пошто нису сви хришћани, ипак сви живе једни са другима. У том светлу су нам сва питања заједничка и важна.

Ствар државе јесте да субвенционише писмо и то ми је кристално јасно. О злоупотреби појма "насиље" за свакаква анархистичка тумачења свега и свачега, не могу да говорим јер није тема. Ако хоћеш државу без икаквог реда у култури, у којој је дефинисати нешто насиље, каква она сада и јесте, а ти онда угаси комп и правац шума, па буди либерал до коске! Ето, Ауроре, то је последње што имам рећи у вези са нашом расправом.

Слажем се са Меденицом. Контекст + благоразумна употреба канона. Наравно да је пожељно имати родитељски благослов за све. Међутим, и то се мења. Многи су у ситуацији да су разумнији од родитеља и шта онда?! Јер, уколико је брак света тајна евхаристијске заједнице двоје људи, онда се морамо сетити и онога: Ко жели за мном да иде, нека остави оца и матер своју, итд. и нека иде! Ето нам сад! Мислим да је благослов потребан уколико полазимо од тога да су они сами свесни да дају или не дају благослов, а не некакво наређење и допуст... Ако они суде и куде, о каквом благослову ми говоримо? Сигурно не о благоразумном... Ја прва сам имала такву ситуацију и онда сам одлучила: пошто мој родитељ не разуме шта за мене значи овај благослов за који га молим, ја ћу њему приступити свеједно, али ако он презре моју одлуку и молбу, схватићу то као његов нехотични и по палој природи грех према мени и поступићу по својој савести. Наравно, има случајева кад је родитељски савет да се нешто не учини врло истанчано користан и не сме се игнорисати и тада се он доиста тиче самог спасења човека.