Дика Израиљева

Око Конкордта СПЦ је доведена пред свршен чин. Нико је ништа није питао нити се консултовао. Хрватска је знала у какав савез улази, у коју државу. И зашто је Папа без консултацијом са браћом из СПЦ покушао да прогура нешто у тајном договору са политичарима? зар то нису питања за братске разговоре? Поготово што се на Србији и Хрватској сударају Исток и Запад: два поимања хришћанства, двије животне философије, свије стране свијета...то нису безазлене ствари, па да Папа тајно, преко кардинала, шурује са поткупљивим политичарима. Знамо и ти и ја да су римске папе још прије раскола 1054., одступивши на своју руку, несаборно, од неких догмата Католичанске Цркве вршиле жесток утицај на Бугарску и јужну Италију која није потпадала ппод римску катедру. Да не улазимо у то, то ти само говори да римска Столица никада није престала да покуша да врши покатоличење и ширење ка Истоку. Конкордат је био један од тих покушаја. Смрт патријарха који је вјероватно отробан, Корошец који наређује крваву литију, и посебно што је Стојадиновић дошао после рата из Агентине у УСА да се покаје пред Св. Никојаем (Велимировићем) - а за шта се он то кајао? Кајао се за издајство своје Цркве.

Оптужиће вас ови демократски теолози за мобинг...пазите шта причате.

1. Од почетка си јако заједљив у коментарима; пар пута сам покушао да спустим на ниво поштовања, ти си контао да ти неко подилази. Ја то чиним само када погријешим ка људима, тражим опрост, и од тебе сам га тражио на један кометар. 2. Ти користиш ријечи "будалетина", "лудача" и сл., заједљивост и којешта својим рациналистичким убјеђењима, ја то не радим нити ћу... 3. Доказао сам да ти је "теорија" обична прича лажовчина бјелосвјетских, коју су покусале и Владе, стим да су је брисали чини ми се... Ти фурај своје, одушевљавај аудиторијум својом масом енциклопедијских података (и није нека маса), и терминологијом коју свако може да користи, али неће да буде "паметан" као ти...Аки ја у своји дискусијама такве само користим да им дам н публицитету, а не да ја имам симпатије...како то не капираш. Свака врана на планети куса кашу коју ти причаш srcee....па што би ми било чудно да то и нека Меги чини :bla:....али такви само појачају ефекат онога што се каже, па људи то читају. А и ти ћеш читати, и по сајтовима и новинама и мало мијењати убјеђења. Али, то ме не занима, нити чини срећним, ја ти желим да будеш академик или шта год желиш, макар ти све теорије била неправославне, Твој проблем велики, и још неких, је следећи: прекорачујете од сада до есхатона умом, а то баш не иде. Знаш шта је то: исправна догматика Игнатија Мидића протумачена на своју корист...тј. гордост. Ништа друго... Желим ти лаку ноћ па се читамо...мада искрен да будем...заиста ја твоје постове само прелетим...некако су ми тако "технократски", ма да говориш о било чему, и тако претендују да буду паметни, да су ми смијешни. Не замјери, то је моје виђење само...поздрав Ти ово схваташ као неку утрку...скоро свуда и са сваким то радиш...а то је тако погрешан приступ дискусији "сад ћу ја теби показати". Мој ђед је говорио: "Лија је најмудрија, али свака курва њено крзно око врата носи"!

Знаш како, Српска посла се то каже. Срби су некада били велик народ пред Богом, у средњовјековној Србији, али се то брате изгубило, ми још трошимо благо Светог Саве, ево од Косова 389. г. И још га нисмо потрошили, замисли колико је. Генерално све потиче из онога најгорега: гордости, из тога ниче све. Срби оће да су НАЈбољи у свему, зато добивају по ушима и од Бога и од непријатеља. Неко васпостављање народне душе је било око балканских ратова и пред Први свејстски рат...после смо се загрлили са вама и Словенцима...и опет растројство...капираш...ми само живимо од славе наших предака. Од велике (не по величини, и не Душанове), велике урађене Српске државе, велике пред Богом. Ето, расути смо по свијету, али има то своје...тврдоврати, горди ми и постижемо много...данас Срби шире православље на 5 континената...капираш. ПС Ја се са тобом не слаже око вјерских питања у много чему. Овдје нам се само поклапају суштинске свари. Када би говорили о реализацији, не би се баш слагали, али то ћемо на другим темама. Мене не воле? Па мало сами сам заслужан јер говорим шкакљиве ствари, а њуди ко људи, јаве се "паметни" који тврде супротно, и јаве се они који су подозриви и ласкавци подозривима, тј. лицемјери...да ја хоћу могу ја да причам "мед и млијеко" али нећу. Поента је да се каже истина, а видиш и знаш да се око истине вазда отима. Не ваља кад је све потаман као на америчким серијицама.

Није поента у исповиједању самом по себи, нго покајничком исповиједању. Међутим, ако човјек "скрене с памети" не може га привести покајању. Узрок свих душевних болести су гријеси. 200 000 абортуса годишње Српкиње чине, замисли колико тих жена ће да има: фобије разне, паничне страхове, депресије, психозе чак...и наравно психијатар ће рећи: е "депресија" или ово и оно. Нису само абортуси, наводим за примјер. То што кажу "наследно" је чиста небулоза...шта каже Исајие? До којег кољена гријех остаје? Отуда "наследно". Депресија може настати и од последица сентименталности која те одведе у погрешном правцу, па згријешиш нешто, па онда будеш у неком полу-очају. Зна се шта је очај по Православном учењу - гријех велики.

Od koga, gdje?

Занимљиво и болно. Сами погледајте остале дијелове предавања/разговора

Да, а шта су подвижници радили сами по пустињама и келијама? Фино им скрећеш пажњу, тако што поломи тастауру, и испразни сав сарказам и иронију, тврећи погрешне ствари због којих 100тина хиљада људи страда широм свијета, а и овде долазе да траже помоћ. И то радиш јако успјешно, да се примијетити. Што да будемо тако негативни према Западу, имају они доста ствари које требамо научити? Ја нисам говорио ни о чему "што долази са Запада", само сам говорио шта један добар, православни монах, духовно чедо једног од најугледнијих наших епископа, и свјетских теолога каже. Запад помињеш ти! Форум је форум, онда узми на себе православни крст па оправослави монахе ЦГПриморске митрополије, ако већ уче "западан учења". Звучиш као Влада Димитријевић сада.

Eto nama pravoslavne demonologije, ziveli. 0205_whistling 0205_whistling Знаш како Аки, о. Рафаило је духовно чедо +Амфилохија, а овај је опет један од бољих теолога данашњице, и један од већих молитваника наше Цркве. Ја, не знајући много (као неки), увијек се држим ауторитета. Не узимам све здраво за готово, јер неке ствари душа не прихвата нити одбја, него их "прерађује",и то годинама. Ја поштујем и тебе и Ћирковића, али УВИЈЕК ако морам дабирам, опредјељујем се за оРафаила и +Амфилохија, тј. њихова учења. А бити крштен не начи и бити православан...ко ти гарантује да си православан? Или мени, да сам ја? Ово је упитна констатација и не потребује одговор.

"Дух блуда - ујед за срце" http://www.svetigora.com/node/7338

Диван монах, и много пучна предавања. Посебно ми се свиђа "Рехабилитација содома и гомора", и када говори да је претјеран смијех, те непрастано и неоправдано призивање смијеха непотребним шалама, утицај демона блуда. Неки су, видјевши/чувши +Атанасија како се понекад шали, умислили да су он, па заборављају све оно што ради за Цркву и како ради, те усвојили само шале, тако имамо опште шпрдање са Светињом и самим спасењем.

Ја сам болдовао што је по мени суштина. "Подозрење и ласкање" - владика бије право у средину. То су двије крајности и између њих је кицемјер. И иако су застршујуће противречне, лицемјер "шета", "трчкара" од једне до друге. Подозрив је према неком ко евентулано (јер подозривост нагађа, она не зна) није као он, а ласка свима ко је као он, тј. прави тако, ласкајући неку плитку заједницу, а заједница је само оно што "спаја". Код таквих људи, та силна "љубав и слагање" која се проказује узајамним ласкањем, пуца на првом искушењу. Чим видиш човјека, да се труди да сакупља симпатије других, посебно ласкајући једнима, подозријевајући другима, то је одмах "жуто трепћуће". Али мученици су то...велики, и кукавице велике. Зато и немамо данас много дјелотворног хришћанства, него теоријског. Воли се лескањем, као на америчким серијама "ај лов ју со, соооо мач", уз широк осмијех. Обична бјежанија од самог себе и стварног живота и љубави. Али који немају жртвене љубави, њима остаје само да причају о њој,подозријевајући једне, а ласкајући другима.

О ЛИЦЕМЈЕРСТВУ Глас Српске: 06.9.2008. Аутор: Епископ ГРИГОРИЈЕ Ни­је­дан гри­јех Хрис­тос ни­је сил­ни­је изо­бли­ча­вао од ли­це­мјер­ја, хи­по­кри­зи­је (грч. Υποκρισις- пре­тва­рање, пре­твор­ство, ли­це­мјер­ство). За­ис­та, ни­је­дан гри­јех та­ко очи­гле­дно не про­јављује де­мон­ско по­су­но­вра­ћење чо­вје­ко­ве ли­чнос­ти као што то чи­ни ли­це­мјер­је. Док дру­га са­гре­шења по­ти­чу или од не­ког нес­вје­сног по­кре­та па­ле при­ро­де, или од зле на­ви­ке, или од страс­ти ко­је чо­вје­ком овла­да­ва­ју, ли­це­мјер­је је уви­јек свје­сно, про­ра­чу­на­то прис­та­јање на зло и на не­ки на­чин "пре­ду­мишљај" мно­гих дру­гих за­ла ко­ја њиме за­по­чињу и њиме се кру­ни­шу. Ли­це­мјер­је је гри­јех про­тив ис­ти­не и ис­кре­нос­ти и за­то се уви­јек скри­ва иза ла­жи или по­лу­ис­ти­на. Оно је гри­јех људи ко­ји жи­ве и дје­ла­ју иза ле­ђа дру­гих, хра­не­ћи се кле­ве­та­ма, ого­ва­рањима и по­до­зрењима. За­то ого­ва­ра­чи и кле­ве­тни­ци ни­ка­да не го­во­ре ли­цем у ли­це, јер ли­це чо­вје­ка је - о то­ме смо већ го­во­ри­ли - уви­јек суд на­ма и суд над на­ма. "Чу­вај­те се квас­ца фа­ри­сеј­ско­га, а то је ли­це­мјер­је" (Лк. 12,1), го­во­рио је Го­спод сво­јим уче­ни­ци­ма. Јер "то ма­ло квас­ца све ти­јес­то уки­се­ли". Чо­вјек по­кре­тан ли­це­мјер­јем уви­јек се кре­ће у мо­чвар­ним и та­мним ду­би­на­ма људ­ске при­ро­де, га­зе­ћи та­ко дос­то­јан­ство и сво­је и дру­гих. За­то ли­це­мјер­је не­ри­јет­ко во­ди ка нај­те­жим гри­је­си­ма. Ли­це­мје­ран чо­вјек је не­спо­со­бан и нес­пре­ман да сво­је ли­це, да­кле - сво­је би­ће, пру­жи и окре­не све­ци­је­ло, бе­зре­зер­вно, ка ли­цу дру­го­га. Уви­јек про­ра­чу­на­то, уви­јек мје­ре­но и "кро­је­но" пре­ма соп­стве­ној скри­ве­ној на­мје­ри, њего­во ли­це је - бе­зли­чна мас­ка. За­то је ли­це­мјер­је не са­мо дво­ли­чно већ, у сво­јој удаљенос­ти од Оно­га у Чи­јој свје­тлос­ти ви­ди­мо свје­тлост, уви­јек по­мра­че­но, та­мно и по­тпу­но бе­зли­чно. Дво­ли­чност, ко­на­чно, во­ди у бе­зи­зла­зност, јер сам но­си­лац те мас­ке кад-тад ће мо­ра­ти се­би да пос­та­ви пи­тање: ко је он у ства­ри? Ли­це­мјер­је, без сумње, сво­ју хра­ну тра­жи на њива­ма ла­жи. Aва До­ро­теј, ве­ли­ки нас­та­вник ду­хо­вног жи­во­та, го­во­рио је да лаж ни­је са­мо и је­ди­но из­го­во­ре­на не­ис­ти­на, и да се, осим у ри­је­чи, мо­же ла­га­ти и мишљу, али и жи­во­том. Тре­ба зна­ти да ни­је­дно зло, ни­је­дна не­ис­ти­на, чак ни сам ђа­во ко­ји је "отац ла­жи", не мо­гу пре­ва­ри­ти чо­вје­ка уко­ли­ко не узму лик врли­не. И Aпос­тол Па­вле го­во­ри у Све­том Пи­сму да се „и сам ђа­во пре­тва­ра у ан­ђе­ла свје­тлос­ти" (2. Кор. 11,14). Наш ве­ли­ки пи­сац и ми­сли­лац Иво Aн­дрић, чо­вјек сло­же­ног жи­во­та али сва­ка­ко бо­га­тог ис­кус­тва на­пи­сао је: "Кад ви­диш ова­ко чо­вје­ка су­ви­ше си­гур­на у се­бе и у оно што ка­же, хи­тра и слат­ка на ри­је­чи, ко­ји ти ну­ди што му не тра­жиш, одо­бра­ва што ка­жеш а ос­та­је при оно­ме што је на­ми­слио, знај да је бес­ти­дник и без­ду­шник, и кло­ни га се ко­ли­ко мо­жеш". На­јо­чи­гле­дни­ја по­ја­ва ли­це­мјер­ја, не са­мо у ово у на­ше ври­је­ме већ и у сва вре­ме­на, јес­те људ­ска скло­ност ого­ва­рању, тј. ла­жном свје­до­чењу на ближње сво­је у њихо­вом од­сус­тву. То та­ко очи­гле­дно од­сус­тво љуба­ви по­мра­чу­је и тру­је не са­мо оне ко­ји то (не)дје­ло тво­ре, већ и оне ко­ји су па­си­вни слу­ша­оци, ко­ји се ћу­тањем са­гла­ша­ва­ју и на­сла­ђу­ју. И та­да и та­ко стра­да­ју мно­ги, и мно­ги трпе ште­ту. Ова очи­гле­дна по­мра­че­ност израз је је­дне су­штин­ске ду­хо­вне не­сло­бо­де, јер сло­бо­да је свој­ство ли­чнос­ти, да­кле свој­ство оно­га ко сво­је ли­це огле­да у ли­цу дру­го­га ја­сно и ис­кре­но. Бје­жање од ли­ца дру­го­га, тј. скри­вање од соп­стве­ног одра­за на њему, про­јављује ве­ли­ко ду­хо­вно си­ро­маш­тво. Чо­вјек ко­ји га­зи Лик Бо­жи­ји у оно­ме ко­га кле­ве­ће уви­јек је чо­вјек ску­чен и тјес­ко­бан, за­тво­рен у соп­стве­ном ма­лом сви­је­ту са­мо­об­ма­не; то је чо­вјек за ко­га Aпос­тол Па­вле са пра­вом ка­же: "Ва­ма ни­је ти­је­сно у на­ма, не­го вам је ти­је­сно у срци­ма ва­шим" (2. Кор. 6,12). То је чо­вјек ту­жан и зло­ко­бно мра­чан; то је би­ће без ра­дос­ти. За оно­га ко ли­це­мјер­но жи­ви дру­ги је уви­јек пре­пре­ка, при­јетња, опа­сност, а ни­ка­да брат, ни­ка­да сас­та­вни дио њего­вог би­ћа, ни­ка­да са­пу­тник и са­па­тник на пу­ту спа­сења. Та­кав у се­би не­ма бла­го­да­ти Бо­жи­је ко­ја нам да­је жи­вот, јер Бог је Ис­ти­на а ли­це­мјер­је је жи­вот у ла­жи. Оно је ду­хо­вни ку­ка­ви­члук, ко­ји се скри­ва иза по­до­зрења или лас­кања. Оно је су­штин­ско окре­тање ле­ђа жи­во­ту и одби­јање да се жи­вот при­хва­ти као што јес­те: са­пос­то­јање, са­радња, сми­ре­но свје­до­чење Ис­ти­не хо­дењем у свје­тлос­ти Ли­ца Бо­жи­јег а при­је све­га ра­дост и на­да на жи­вот вје­чни. Ли­це­мјер­је, као зла и зло­ко­бна на­кло­ност ду­ше, за сво­је на­ју­бо­ји­ти­је ору­жје има упра­во ри­јеч људ­ску. Оно што би тре­ба­ло да је ор­ган сло­ве­снос­ти, бо­го­ли­кос­ти, по­се­бнос­ти чо­вје­ко­ве спрам све тво­ре­ви­не, та­ко пос­та­је ор­ган и ору­ђе зло­бе, лу­кав­ства и сва­ке ла­жи. У Све­том Пи­сму сто­ји: "Aко не­ко у ри­је­чи не гри­је­ши, тај је са­вршен чо­вјек, мо­ћан је за­уз­да­ти и све ти­је­ло" (Јак. 3,2). За­ис­та је је­зик "ма­ла ва­тра, а ка­ко ве­ли­ке ства­ри за­па­ли" (Јак. 3,5). A још у ста­ро­за­вје­тно ври­је­ме, пре­му­дри цар Со­ло­мон је го­во­рио: "По­кри­ва­ју не­при­ја­тељство усне пра­ве, а ко­ји изно­се ого­ва­рања нај­не­ра­зу­мни­ји су. У мно­гом при­чању не­ћеш из­бје­ћи гри­јех, а чу­ва­ју­ћи ус­та сво­ја би­ћеш ра­зу­ман" (Прем. Сол. 10. гл.). "Мрска су пред Бо­гом ус­та лажљива" и "све је ја­вно пред ли­цем ра­збо­ри­тих" (Прем. Сол. 8. гл). "Са сва­ком пажњом чу­вај срце сво­је, јер одан­де су изво­ри жи­во­та" (Прем. Сол. 4,23). Лажљива ус­та и жи­вот ли­це­мје­ран огле­да­ло су уну­трашње по­мра­че­нос­ти чо­вје­ко­ве, јер ус­та уви­јек го­во­ре "од су­ви­шка срца". Та­кав чо­вјек по­ка­зу­је ду­бо­ку по­дво­је­ност и ра­зо­ре­ност сво­је ли­чнос­ти. Не мо­же се соп­стве­ни иден­ти­тет гра­ди­ти на по­ни­штењу тј. не­ги­рању ли­чнос­ти дру­гог, а на­ро­чи­то не на прљању ли­ца дру­го­га. На­про­тив, дру­ги је те­мељ на ко­ме тај иден­ти­тет тре­ба гра­ди­ти. Ври­је­ме у ко­ме жи­ви­мо све отво­ре­ни­је про­јављује очи­гле­дну де­вал­ва­ци­ју ду­хо­вних и уоп­ште жи­во­тних ври­је­днос­ти. Све чеш­ће пос­тављају се пред нас циљеви ко­ји то ни­по­што не би смје­ли би­ти. Чо­вјек је све на­ви­кну­ти­ји да жи­ви сам, не­ма­ју­ћи при­том сви­јест о то­ме да је та­кав жи­вот - при­та­је­но ла­га­но уми­рање. Ду­го про­мо­ви­са­ни ин­ди­ви­ду­али­зам по­ка­зу­је се као ве­ли­ки про­ма­шај, или као ус­пје­шно изве­ден про­је­кат пун ту­ге ко­ја во­ди у смрт. По­тре­бно је ожи­вје­ти и не­пре­ки­дно оживљава­ти у се­би сви­јест о то­ме да је­ди­но мје­ри­ло на­шег жи­во­та, дје­лања и свих на­ших одно­са тре­ба да је Хрис­тос, Ко­ји је Пут, Ис­ти­на и Жи­вот. По­бу­ни­ти се про­тив ла­жи у се­би и око се­бе, и жи­вје­ти и хо­ди­ти у ис­ти­ни. Ра­зми­сли­ти о ри­је­чи­ма на­да­хну­тог Је­ван­ђе­лис­те ко­ји го­во­ри: "Aко ли у свје­тлос­ти хо­ди­мо, као што је Он Сам у свје­тлос­ти, има­мо за­је­дни­цу је­дни са дру­ги­ма" (1Јн. 1,6-7). Је­ди­но та­ко, не за­бо­рављају­ћи ову не­бо­пар­ну, гром­ку ри­јеч Спа­си­тељеву: "Чу­вај­те се квас­ца фа­ри­сеј­ског, а то је ли­це­мјер­је", мо­же­мо сте­ћи на­ду да ће на на­ма, иако смо људи ко­ји у сви­је­ту жи­ве и гри­је­ше, по­чи­ну­ти Цар Не­бе­сни, Утје­ши­тељ, Дух Ис­ти­не Ко­ји ће нас очис­ти­ти од сва­ке не­чис­то­те и спа­си­ти ду­ше на­ше. 1)Ли­це­мјер­је је прис­та­јање на зло 2) Чо­вјек све на­ви­кну­ти­ји да жи­ви сам 3)Лажљива ус­та огле­да­ло уну­трашње по­мра­че­нос­ти 4) "Чу­вај­те се квас­ца фа­ри­сеј­ског"

Ја сам набројао твоје МЕТОДЕ, ако си ти као личност и кроз кога се остварујеш немам појма. АКО се ти поситовјећујеш сса методама и постпцима које показујеш, то је онда самоепитетирање и самоетикетирање! Ја, знајући, да смо бића МНОГО дубља од наших поступака, не могу рећи да си то ТИ. Ако се ти поистовјећујеш са тиме то је друга ствар. По својој слободи можеш бити шта хоћеш. Без крила се НЕ може полетјети, тако да не знам. Мислим, тако је "поучно" то што си рекла, пренесенозначењски да не можеш ни хипотетички да мрднеш. Видиш само човјека како стоји...тј. спава. Слуп вел.

Ово је слика твог "хришћанског саосјећања" са Келе, и са свим обољелим??? Је ли то твоје читање и усвајање Јакова апостола "радујте се са радонима и тугујте са тужнима"? тако што ћеш изигравати кловна, дајући своје "стручне савјете". Ајде да си ђак Ћирковића човјек би нешто и рекао. Како те бре није срамота? Шта ћеш, да ми даш опомену или ме банујеш можда? како те бре није срамота Св. Силуана да "прекрајаш" сузе којима је натопио Атос и озеленио, небо украсио, у своје хипи-нехришћанске мангуплуке? како те није срамота Давида Перовића,калуђера који спава на Богословији са голобрадом дјецо "цимерише" по тијесним собицама,и иде његовим стопама а има знања имолитве више него ћемо ја и ти за 5 живота скупити? И ТИ ћеш Светињу дакористиш у своје магуплуке? Лијепо су рекли наши "затуцани патријаси" којих се ти тако саблажњаваш: "Оно чега се луд стиди паметан се поноси"! И ти ћеш некоме "опомене" давати, и ти ћеш некоме савјетовати како да се лијечи ДУШУ!?

Тако само лицемјери пишу, јер не може честит човјек да пише лицемјерно као ти. надам се да си изузетак, јер не назвах тебе лицемјером. како вјешто, не читајући ништа, имајући предодређене ставове који немају никава знања ни образовања, браниш своје лицмјерство. Феминситкињо овдје се причало о болестима ДУШЕ, а не то што ти таламудиш. Сваки твој пост је обична флоскула, непоткријепњена ничим, јер нема чиме. Овдје се причало о мало озбињнијим и стручнијим стварима. Уличарске методе хришћани не користе, а ти се понашаш као највећа уличарка, на срамоту овога форума, а и саме тебе. Меније јако жао,што твоја сујета толико јауче да износи нетачне тврдње, лаже чак, само да би себе заштитила...али сви говоримо о себи зар не. Ја само мало подвлачим. Волиш много да УОПШТАВАШ ствари када те погоди истина, и умјесто да се радујеш у истини, и научиш нешто, ти сујетна то злоупотребиш, тако што ћеш од онога који истином покушава да скрене оне који могу залутати на неистину и страдање - рецимо да ИМ ХЕМИКАЛИЈЕ ЈЕДУ МОЗАК КАО ШТО СЕ ОВДЈЕ ДОКАЗАЛО - ти чак и то злоупотребњаваш сујете своје, прејадне, ради. Како? Па то нека суди аудиторијум. Жалосно је, "хришћанко", када ти своје хришћанство сматраш као неком нипи-журком, још само трава фали. Нису жалосни хипици, јер они НЕ ЗНАЈУ, него они који сеправе да знају, глуме "свеце" а хипици су...тако као ти. Ја не пакујем у целофан ништа, онима који не знају пакујем, ради њих, али таквима као теби не.

Као новајлија на форуму, не могу да не примијетим - а осјетио сам и на својој "кожи" - да њуди који се називају хришћанима, не само да исмијавају, него и иду до границе увреда, својим коментарима који неријетко немају везе са темама, нити они који их упућују имају икаво знање, чак ни мишњење, о теми. Коментаришу само да испоље неки свој утисак о постављчу теме/поста. Но то је донекле и разумњиво, али има један, рекао бих, непојмљив и много жалостан "тренд": Срби су шаљивџије; шале се и у муци, но овдје се збијају шале не на рачун постављача тема/постова него и Бога, Светитења, Причешћа...о томе се говори у таквим тоновима да је то саблажњавајуће. Да се баш ни мало поштовања ка томе не даје. Десетине шљаштећих фигурица, подсмијеха, наизглед шаљивих а у сржи пакосних коментара...то није никаво мисионарство него еуфорија неких, по принципу "ајде да нам буде кул". Ја лично сам "дебелокожац", и само такве користим да изнесем моје ставове, али то је поражавајуће. Форум "Видовдан" који није овог карактера, превазишао је у свему, што се поштовања Светиње тиче, овај форум. Узимам само за примјер. А тамо знате да нема баш много теолога. И да нису овакве теме. Шокантно је за мене све ово што видим. Колико ће ово неко узети у обзир, лично ми је свеједно, али буди једну велику, превелику жалост. Инсистирање на неком "позитивизму" тако што ће нам бити "кул" а што ћемо ићи до граница да скоро ружимо светињу, то је далеко од хришћанства. Наравно, не генарализујем, али шта ради модерација на томе? Фуруму треба унијети дух човјечности и поштовања од свих, сем изузетака који ће то "правило" потврдити, а не неки мангупско-(не)побожни дух. Бојим се да и они који су све ово основали, постају утишани, надвикани...баш надвикани.

Мало да "стручњаци" и "теолози" имају шта да читају. Захваљујем. "Астра Зенека" платила је преко милијарду УСД одштете, чека је око 6000 тужби; "Ели Лили" платила је милијарду и 400 милиона у чекају је хиљаде тужби. А тек након овога, ако је поуздан податак - трешће се фармацеутска индустрија у тој области; антидепресивци и фобичари тек ће стићи на ред. Силни "стручњаци" и надритеолози ће да се покрију по ушима. Шта зна нека балавица од 30 г. шта је на нечијој души? Дође јој сломљена душа и она, "стручњак", прописује оно што су фармацеутски лобисти протурили преко Министарстава здравља, и Анастасија и неки "теолози" бранили. Све се темељи на ЛАЖНИМ, непровјереним теоријама која немају благе везе са емпиријом! Дакле утицајем хемикалија на тзв. "биохемијски дебаланс" имамо не баланс него чак смањење мождане масе! Па то само екстази ради - прави рупе у мозгу! Каква лаж и које традање јадних људи. Него, једино да питају Анастасију и Меду како да то ријеше. Страшна "хришћанска" свијест.

Прихватам, дивна формулација - у срИду! Јесте, да "не вулгаризујем" теологију терминологијом. Читамо се...хвала на "иницијалним капислама" за мождане вијуге. Лаку ноћ.

Владо тотално мажи Владићине (Николаја) визије (не визије у сликама као Гаврилове) улоге нашег народа и онога за шта се Свети залаго и што је читава живота радио. Једно Николајев дјело је ван "контекста" Николаја. Владо не испушта "Српски народ као Теодул" из уста (жеља Владикина за ујеињење са Русијом), и "Кроз тамнички прозор" (владика је писао да се то дјело не објављује). Сам Владика је често био, наизглед, противречан сам себи -има чак на једном мјесту и хилијастичких црта - као што има "противречности" у Јевнђењима, а нису противречности, па их секташи тумаче како оће. То ради Влада, али у ширим контекстима, тиме је заблуда већа. Владичина визија Срба у Божјем домостроју спасења човјечанства је сасвим другачија - супротна од Владиних теза. Али о томе ако буде прилике и потребе. Лик фула скроз, али то (на страну сада "ревнитељство") што се Владике тиче јако добро упакује па се људи пале. И не стаје... Волио бих мнооого да са њим пребацим коју баш о Светом Владици...само о њему. Жестоко искривљивање Свечевог лика и залагања.

Физичко духовни, јер ћемо и даље постојати , а то значи бити у времену и простору. У ком времену? Као "исјечку вјечности" а у вјечности? Тварни (физички) јер смо створени а само ће распдљивост "умријети"? Шта се дешава са тварношћу? Вјечно тварни јер смо створено? Јел се разумијемо?

И хоћемо ли бити након васкрсења духовни или физичко-духовни?

У реду да не скрећемо. Рецимо анђели су бестјелесни али се НЕ простиру као , условно речено, ваздух. Дакле не могу истовремено бити на једном мјесту, брзо се крећу...дакле имају нека "духовна" тијела. За Бога то не важи? Он је свудаприсутан надвремен, какав облик рецимо има Дух...не какав, да Га црташ, него у смислу зар се може говорити о облику неоваплоћеног...иако је личност. Господ је имао облик - само размишљам - у томе што се "оваплотио прије оваплоћења" (прије не постоји за Бога него за нас, јер Бог јесте)...то се може "жвакати" али шта је саоблицима Оца и Духа? Нисам размишљао и можда и боље да нисам

Да, аили и даље се важи ..да се то пика ...док Божију реч нису чули... После се све укида..и само Јеванђеље важи! Тако је било са Сатрим Заветом и законима...тако са нашим паганским дрветима....итд... То да, слажемо се. Али оноприје је било ван контекста Јеванђења. Јер и Јевреји прије Закона имаше Закон, који је Творац у све нас усадио, у нашу иконичност - савјест ми то зовемо, Св. Павле то разрађује типа "јер не чним оно што хоћу, него оношто нећу оно чиним". Кажем да је брат на то вјероватно мислио...под "морлним законима"...мада којим? Конфучијевим? Ваљда мисли на "невидњиве моралне законе" о којима ја говорим, тј. говорим шта Св. Павле каже. Једноставније: 1.Закон је из НУЖДЕ, гдје је љубав нема Закона 2.Закон је средство ка постизању љубави, тј. достизању 3.ПРВИ Закон није видљив, нису Мојсијеве таблице него је усађен у нашу иконичност, у све нас од Творца - ми то зовемо савјест 4.После бира Аврама и даје Јеврејима преко Мојсија таблице Закона - ко има тај закон он је ИЗНАД савјести - савршенији, али он НЕ укида него НАдопуњује савјест 5.Преко Господа даје, допуњава ззаповијестима о љубави - и опет не укида, него НАдопуњује и први неписани, и други писани Закон Брат горе је, мислим, мислио на онај први неписани морални Закон.

Каже се у књизи постања " да начиниМО човјека по својеМУ обличју"...ваљда је то прва назнака "множине" (условно речено)...Али Милане, Господ се оваплотио. Шта је по теби са Оцем и Духом, када говориш о облику?