berđajev bijeli

Može li iko išta reći kontra Jevreja, a da ga ne proglase antisemitom. I protiv Srba su mnogi govorili najgore stvari pa ih niko ne zove antisrbima. Sasvim je jasno da je država Izrael, nastala na zločinu, protjerivanju i ubijanju domicilnog stanovništva. Zašto to ne reći? I sasvim je jasno da država Izrael koristi priču o holokaustu zarad postizanja vlastitih političkih ciljeva. Da li ćemo i mi učestvovati u toj prljavoj raboti. Izgleda da hoćemo, ako se Dodik i Radmanović budu pitali. Kada palestinski arhiepiskop pominje moralnu obavezu da se podrži palestinski narod u odnosu na Izrael, on to ne traži zbog bratstva Srba i Palestinaca, već zbog obaveze Srba kao hrišćanskog, pravoslavnog naroda da bude na strani koja je ugrožena i napadnuta, pa bili to Palestinci ili Mandžurci. Jevreji u Izraelu danas koriste princip gole sile. Oni ne pregovaraju niti pokušavaju da postignu mir. Savezništvo sa takvima u bilo kom smislu će nas kad tad koštati.

Dodik i Radmanović su prosto izabrali dodvoravanje Jevrejima kao svoj spoljnopolitički program i tu ne treba puno lomiti glavu. U Banja Luci se gradi jevrejski centar, proslavlja se dan izraelske države, vijore se zastavice sa Davidovom zvijezdom itd. Sad ako ćemo pravo, ne mirišu nas Jevreji nešto posebno, ali eto zalomilo se da treba glas u Savjetu bezbjednosti, pa će nas i onako preko volje istrpiti, odigrati malu predstavu o srpsko-jevrejskom prijateljstvu i zajedništvu u stradanju...Što ih neće spriječiti da nas opet, ako im zasmetamo, zaspu bombama sa obogaćenim uranijumom, nakon što nas dobro medijski oblate. Ne znam da li je Dodik dobar trgovac, da li je dobro izmjerio kad je ušao u ovu trgovinu sa Jevrejima. Vrijeme će pokazati. Ali naš narod davno reče: Ko s đavolom tikve sadi...

Uopšte nisam govorio da li sam za reformu ili nisam, niti sam ulazio u samu suštinu problema. Govorio sam samo o utjerivanju sopstvenog mišljenja silom i posljedicama koje to proizvodi. Govorio sam zatim o kršenju Saborske odluke. Ali očigledno da je mnogo interesantnije pričati o zvončićima i kako i kad se narod klanja. A upravo sam na to mislio kad sam govorio da se od šume ne vidi drvo. Kada sam u crkvi na liturgiji obično se ne opterećujem time kako hor pjeva, ko sa kad krsti, da li sveštenik šeta i galami. Ja ne mogu promijeniti nikoga sem sebe i mislim da je bespredmetno zaluđivati se idejom da liturgija treba da bude uvježbana do perfekcije. Kad hoću da odgledam velik skup ljudi uvježban do perfekcije obično pogledam Trijumf Volje od Leni Rifenštal.

Sestro Jelena, mislim da si se ipak malo predozirala sa tim Šmemanom. S obzirom da si sama rekla da nisi teolog već filolog, tako velike doze Šmemana mogu da štete tvom zdravlju. Moj savjet je- počni odvikavanje na vrijeme.

Nišizava, nekad si to umio mnogo bolje. Ko spominje vladiku Artemija. Nisam ga spomenuo ni jednom rječju. Zar to nije dokaz tvoje ostrašćenosti i grupisanja po principu: mi i oni. Ajde budi pošten pa mi razreši sledeću dilemu: Ako je Sabor donio odluku da se liturgija ima služiti po ustaljenom poretku dok se ne donese zvanična odluka Sabora o tome nakon što komisija koja je formirana o tome donese sud, sa kojim pravom pojedine vladike krše tu odluku. S kojim pravom mogu bilo kome bilo šta prigovoriti u vezi nepoštovanja Saborskih odluka, ako ih oni sami krše? Da li su Saborske odluke selektivno obavezujuće? Na tim sasvim prostim pitanjima pada sva tvoja teologija, možeš do zore da trubiš o evharistiji, ali čovjeka koji ima gram mozga i trun obraza nećeš ubijediti ni u šta jer si nedosljedan i ko što onomad reče Đinđić spreman si da gutaš žabe zarad dobra Crkve i naroda. Ne znam šta da ti kažem sem prijatno.

Da, baš tako. Fino si izvukao suštinu. Kad sam govorio : zdrav razum, mislio sam da nema zdravog razuma onaj koji se upušta u reformu liturgije u današnjem trenutku ne razmišljajući o posledicama koje će to da proizvede . Da li je za tu konstataciju potrebna diploma Bogoslovskog fakulteta tj. da li je konstatacija uopšte teološke prirode. Kad sam govorio čist obraz mislio sam da nema čist obraz onaj koji se poziva na crkveni poredak, a prethodno ga krši ne poštujući Saborske odluke. Da li je i ovo teološka konstatacija i da li i za ovo treba diploma? Nisam teolog, već građevinac. Ali ako ti iko dođe i kaže ti da sagradiš kuću bez temelja, ne vjeruj mu. Lelemuda. Pa makar imao deset diploma.

Ja sestro Jelena nisam bogoslov i ne interesuju me uopšte bogoslovska tematika. Da me je zanimalo, išao bih na bogoslovski fakultet. Ono šta ja govorim nema veze sa bogoslovljem već sa zdravim razumom i čistim obrazom. To se ne uči na bogoslovskom fakultetu već se isključivo stiče u roditeljskom domu. I sasvim si dobro ovo navela: Onaj ko IZAZOVE raskol ni mučenička krv ga neće oprati. Ne bih volio da je tako. Nisam bio na njihovom mjestu i ne znam kako bih se ponašao da sam bio, ne bih da im ja sudim. Ali moram reći ono što osjećam: Ne valja im posao. Lako je biti jurodiv, ako ti patrijaršijske novine objavljuju članke i hvale tvoju jurodivost. Idi ti pa luduj po beogradskim ulicama. Bog će da plati poslije.

A ti kao autentični pravoslavac, jedva čekaš da i ti koji su ostali odu, pa onda Bog da te vidi, niko ti više neće reći da nisi u pravu...

Ne upravo sam na pravu adresu uputio. Neka ostane onda sve po starom, ako nije bitno. Ionako je Sabor tako odlučio (ili to uopšte više nije bitno). Problem je u tome što niko neće da preuzme odgovornost za učinjenu štetu i da časno stane pred narod i kaže: Izvinite narode mi se malo zaigrali. Pomutio nam se razum od pročitanih knjiga. Znamo da vam reforma liturgije nije najvažnija stvar na svijetu danas i da vas više nećemo na silu tjerati da prihvatite promjene. Važnija nam je svaka krštena duša u Srbiji i njeno spasenje nego otvaranje i zatvaranje dveri. Pošto imamo silu, tj. većinu u Saboru stvari ćemo ispraviti. Skrušeno molimo za oproštaj. I narod će naravno oprostiti, praštao je i gore.

Baš da je na korist Crkve, i nije. Ti ćeš naravno reći da je Crkva danas u boljoj poziciji nego prije tih reformi, ali svaki iole neutralan posmatrač će reći da nije tako. Da ne pominjemo neposlušnost Saboru i komisiji čiji je i sam vladika Georgije član koja nije odobrila nikakvu reformu liturgije. Boli mene iskreno da li se služi sa otvorenim ili zatvorenim vratima, nisam ja taj koji o tome odlučuje, ali očigledno da se do "časnih" ciljeva (ako iz tvog ugla posmatramo stvari) došlo nečasnim sredstvima i to nijedna tvoja retorička sposobnost niti mislena akrobacija ne može da negira. E sad, ako se krše pravila, a sezonu su otvorili reformatori liturgije i ako se stvari rade na silu, nemoj poslije da se pozivaš na crkveni poredak. Ono možeš, ako je topuz i dalje u tvojoj ruci, ali mi nemoj onda silovati mozak i pričati o dobrobiti Crkve i o hrišćanstvu. Pored opšte bijede, narkomanije, sekti , pola miliona ljudi bez krova nad glavom, našli se dokoni bogoslovi da reformišu liturgiju. Baš to je srpskom narodu nasušno trebalo, jer prosječan Srbin obično o tome danas i lomi glavu, da li su dveri na ikonostasu otvorene ili nisu. U kom virtuelnom svijetu su živjeli i žive oni koji su pokrenuli to pitanje (sve na korist Crkve) pitam se neprestano i kome je to bila toliko važna ta reforma liturgije da je mogao sebi da oprosti i raskol u Crkvi i sablažnjenje mnogih čistih duša. Ako je i na korist Crkve, mnogo je.