Михајло

Злочинац Аћиф-ефендија добио спомен-плочу у Новом Пазару 05. 08. 2012 13:10 | Србел / Прес 13 Нови Пазар – У Новом Пазару је сараднику нацистичких окупатора и злочинцу из Другог светског рата, Аћиф-ефендији, подигнута спомен-плоча. Плочу су свечано открили председник Бошњачког националног већа у техничком мандату (БНВ), Есад Џуџевић, и заменик градоначелника Новог Пазара, Ахмедин Шкријељ. Плоча се налази на месту на којем је некада била кућа Аћифа Хаџиахметовића, познатијег као Аћиф-афендија. Откривању спомен-табле, поред чланова БНВ, присуствовали су и министар без портфеља Сулејман Угљанин, представници локалне самоуправе Новог Пазара и грађани. „Имали смо жељу да вратимо макар део дуга Аћиф-ефендији, али и нашој историји. Обележавањем кућа знаменитих Бошњака желимо да их идентификујемо и да нас данашња деца због тога сутра помену“, рекао је Џуџевић. Бошњачко национално веће је већ на исти начин обележило куће Ферхат-бег Драге у тутинском селу Драга, Хасан-аге Звиздића у Сјеници и Мурата Шећерагића у Пријепољу. Ко је био Аћиф-ефендија Аћиф-ефендија је рођен 1887. године у Новом Пазару где му се отац Емин-ага Бљута доселио из Ђаковице. Завршио је турску Војну академију у Битољу. По завршетку академије је стекао чин капетана. Као турски официр борио се против српске војске у Првом балканском рату. Аћиф-ефендија У Краљевини СХС и Југославији, Аћиф-ефендија је био један од иницијатора за формирање муслиманске странке Џемијет ел ислами. Ова странка је окупљала муслимане из Рашке области, Косова, Метохије и Македоније. Због антидржавног деловања овој странци је 1924. године забрањен рад. У току Дугог светског рата, Аћиф-ефендија је био централна фигура муслиманског политичког и војничког организовања о оквиру сарадње са нацистима у новопазарском крају. Окупаторска војска је 17. априла 1941. ушла у Нови Пазар, а на саветовању у Косовској Митровици, које је немачка команда организовала 19. априла 1941. политичка власт и управљање у Рашкој области је предата локалним колаборационистима. Кључне функције у Новом Пазару су преузели Аћиф-ефендија, Ахмет Дача и Бехрија Абдурахмановић. Све важне положаје које су раније држали Срби преузели су муслимани, а из полиције су избачени сви Срби. За команданта полиције постављен је Азем Хаџовић. У ред најугледнијих Пазараца, сарадника окупатора, поред Аћиф-ефендије улазили су следећи прваци: Ахмет Дача, срески начелник и председик општине Нови Пазар, Ејуп-ага Љајић, Хафиз Ибрахим Риђановић, шеријатски судија, Мурат-ефендија Шукић, муфтија, Џемаил-ага Бошњовић, Махмут-ефендија Елфић. Аћиф-ефендија је мобилисао целокупно војно способно становништво и поделио му оружје и муницију и истовремено послао делегације да се повежу са балистима и муслиманима са Пештера. По добијеном позиву, 3.200 балиста под вођством Шабана Полуже је преко планине Рогозне стигло у Нови Пазар. Са пештера стигло је око 2.000 наоружаних муслимана, које је предводио Мула-Јакуб из Бишева. Са овом војном силом, Нови Пазар је под командом Аћиф-ефендије био центар терора над српским становништвом читаве Рашке облсати, Као одговор на терор, и четници и партизани су организовали неколико напада на сараднике окупатора из Новог Пазара. Четници су у од 2. октобра до 7. децембра 1941. организовали три напада на Нови Пазар. Током 1942. Нови Пазар су нападали и партизани. Муслимани и Албанци су се борили у две дивизије које су улазиле у састав СС-трупа: прва је била „Ханџар дивизија“ и чинили су је муслимани из Босне и Херцеговине, а друга је била „Скендер-бег дивизија“ и била је састављена од Албанаца и муслимана из Рашке обасти. У граду Рашка, окупационе власти су крајем 1943. створиле тзв. Шуц-полицију која је бројала 120 људи, а командант је био Бико Дрешевић. Током 1943. неколико стотина муслимана из Рашке области је послато на вону обуку у Немачку, како би чинили окосницу ојачане Скендер-бег дивизије. Тек крајем 1944. године, када су немачке трупе почеле да се повлаче, партизанске дивизије су успеле да поразе Аћифове снаге у свим већим градовима Рашке области: Новом Пазару, Сјеници, Тутину, Пријепољу, Бијелом Пољу, Прибоју. Коначно, Нови Пазар је ослобођен од окупатора и његових помагача 28. новембра 1944. Главнина окупаторских и Аћифових снага се повукла према Сјеници, а одатле се највећи број припадника Скендер-бег дивизије упутио према Косову и Метохији и Албанији. У потери за преосталим деловима Аћифових банди, партизани су ухватили Аћиф-ефендију, који је 1945. године и стрељан.

Јосиповић: Признати и поклонити се српским жртвама ЗАГРЕБ – Победити у миру значи пружити руку српском народу, признати његове жртве и поклонити им се, изјавио је данас у Книну хрватски председник Иво Јосиповић на централној свечаности обележавања 17. годишњице Олује, у којој је погинуло и нестало близу 2. 000 и протерано око 220.000 Срба. Хрватски државни врх на овогодишњој свечаности Дана победе и домовинске захвалности, Дана хрватских бранитеља и 17 годишњици војно-полицијске акције „Олује” није помињао хашке осуђеника, али су поменуте српске жртве и потреба да се оне уваже. Јосиповић, премијер Зоран Милановић и вршилац дужнсоти председника Сабора Јосип Леко пре свега су изразили захвалност свим браниоцима који су у обрамбеном рату однели победу за Хрватску. Истичући да је поносан што је врховни командант победничке војске, Јосиповић је рекао да су браниоци у праведном и одбрамбеном рату донели победу и да им је на томе захвалан. „Хрватска је победила у рату и одбранила границе. Хрватска мора победити у миру, што значи свладати привредне тешкоће, обезбедити људска права и обезбедити верске и мањинске слободе”, рекао је председник Хрватске. Јосиповић је казао да је Хрватска у рату била победничка земља и да је сигуран да таква може бити и у миру. „Сигуран сам да може победити рецесију и кризу и све тенденције које желе сврстати Хрватску ван Европе и њених вредностх”, рекао је Јосиповић. Танјуг објављено: 05/08/2012

Чија мржња? Кога? Саопштење поводом годишњице страдања Срба у августу 1995. године 05. 08. 2012 12:40 | Саво Штрбац / Документационо информациони центар - Веритас 2 Саво Штрбац Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске (ОСРХ), уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, то јест на Српску област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице (МЗ) о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО-а, агресора је било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање 7:1 у корист агресора. И док је цијела Крајина била изложена дотад невиђеној артиљеријској ватри и док су хрватски војници убијали и спаљивали све што је српско, Врховни комадант хрватске војске и Предсједник Хрватске Фрањо Туђман, преко радија и ТВ-а, “у име демократске власти Хрватске” позивао је Србе “да остану код својих кућа и без бојазни за свој живот и своју имовину, дочекају хрватску власт”. За неколико дана неравноправне борбе сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК). Народ западне Крајине, њих преко 220.000, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу српску “сеобу”, на исток браћи по вјери и нацији. Хрватски војници, а за њима нису заостајали ни муслимански, над Србима са којима су дошли у контакт, употребљавали су већ толико пута испробане методе ликвидација: клања, спаљивања, метак у потиљак, бацање у јаме…, али и неке нове: замрзавање и спаљивање хемикалијама. И кад је престао сваки отпор СВК, агресор је убијао људе у избјегличким колонама и до Уне и преко Уне дубоко у територију тадашње Републике Српске. На путевима којима су се кретале крајишке избјегличке колоне остајали су лешеви убијених артиљеријским гранатама, авионским ракетама, снајперским хицима, ножевима… На евиденцији Веритаса налазе се имена 1.922 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.192 (62%) цивила, од којих су око половине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 546 (28%) жена, од којих су двије трећине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда посљедњег грађанског рата на просторима претходне Југославије. Међу жртвама је и 19 лица до 18 година старости, од којих и 9 до 14 година. Од укупног броја жртава до краја августа убијено је 1.764 људи или у просјеку по 68 дневно. А од 1996. па до 2006. године у етнички мотивисаним нападима убијено је најмање 70 Срба, углавном повратника, а њихове убице у правилу остају неоткривене, док је 13 повратника извршило “самоубиства” под веома сумњивим околностима. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 947 лица, док се на евиденцији несталих води још 975 лица, од чега 674 цивила, међу којима 331 жена. Хрватска избјегава без ваљаног разлога ексхумације и познатих мјеста укопа са најмање 413 посмртних остатака, углавном под ознаком “непознат”, што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 263 ексхумирана посмртна остатака. Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање, од којих су многи суђени и осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичног дјела ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички, споменици. Ова агресија, под кодним називом “Олуја” спровођена је, као уосталом и оне које су јој претходиле (“Миљевачки плато”, “Масленица”, “Медачки џеп” и “Бљесак”), по тактици “спржене земље”, што је половином новембра исте године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини. Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њему живјела, Савјет безбједности, осим “снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размјера” (Р 1009/95), није донио, ни овога пута, било какве казнене мјере против агресора. Предсједник РХ Фрањо Туђман је могао да, без бојазни од било каквих посљедица, већ 6. августа на книнској тврђави, у побједничком заносу, узвикује да су “Срби добровољно напустили Крајину” (самопрогнали се!) и да им “зажели срећан пут”, те да у хрватском Сабору 15. јануара 1996. године констатује “успјешним извођењем акције ‘Олуја’ за свагда је ријешен главни унутрашњи проблем хрватске државе”. Највећи парадокс ове агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у самој агресији. Сабор РХ је, 30. јуна 2006. године, усвојио “декларацију о Олуји” са којом се тој акцији, поред већ познатих атрибута “војно-редарствене акције спроведене уз поштивање свих одредби међународног ратног, хуманитарног и цивилног права” додају и нови “међународне правно легитимне и савезничке антитерористичке акције”. Претресно вијеће Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ), након дугогодишње истраге и суђења хрватским генералима за ратне злочине почињене у акцији “Олуја”, објавило је, 15.априла 2011. године, првостепену пресуду. Вијеће је закључило да је у Хрватској у љето 1995. године постојао удружени злочиначки подухват (УЗП) са циљем трајног уклањања српског цивилног становништва из Крајине, са тадашњим предсједником Фрањом Туђманом на челу. За вријеме и након операције “Олуја” учесници тог УЗП били су тадашњи министар одбране Гојко Шушак, начелник Главног стожера ХВ Звонимир Червенко, као и други високи политички, војни и полицијски званичници, међу којима и двојица оптужених Анте Готовина и Младен Маркач. Вијеће је двојицу оптужених генерала прогласило кривима по осам од девет тачака оптужнице за: прогон, депортације, пљачке и разарање имовине, убиства, нечовјечна дјела и окрутно поступање и А. Готовини изрекло казну затвора од 24, а М. Маркачу од 18 година затвора. Против првостепене пресуде жалили су се неправоснажно осуђени генерали, који негирају закључак првостепене пресуде о УЗП са циљем трајног уклањања српских цивила из Крајине, оствареног уз помоћ незаконитог напада на цивиле у Книну и другим крајишким градовима у августу 1995.године. Жалбено рочиште одржано је 14. маја ове године, а предсједавајући Жалбеног вијећа, Т. Мерон, најавио је да ће другостепена пресуда бити објављена до краја ове године. Ми Крајишници вјерујемо да ће Жалбено вијеће одбити жалбене наводе одбране те потврдити првостепену пресуду и у чињеничном опису, у основи којег се налази правна синтагма о УЗП, и у правној квалификацији дјела. Првостепена пресуда је шокирала цијелу хрватску јавност. Шок је заиста био огроман управо због тога што је тој правосудној истини предходила велика лаж. По томе како су хрватски медији извјештавали са жалбеног рочишта могла би их правоснажна пресуда још више шокирати. Још 1999. године РХ је пред Међународним судом правде (МСП) поднијела тужбу против тадашње СРЈ, сада Србије као правне сљеднице, због агресије и геноцида. Србија је, након што је суд одбио њене приговоре, у јануару 2010. узвратила контратужбом, којом негира тужбене захтјеве, а у свом тужбеном захтјеву тражи да суд утврди да је РХ прекршила обавезе из Конвенције о спријечавању и кажњавању геноцида управо за вријеме и послије операције „Олуја“ тако што је починила (алтернативно: планирала) злочин геноцида и што је пропустила и још увијек пропушта да казни починиоце тог злочина. Поред плаћања одштете појединцима и обезбјеђивања одрживог повратка прогнаницима, српска страна тражи и да тај суд нареди РХ да са листе државних празника избаци „Дан побједе и домовинске захвалности“ и „Дан хрватских бранитеља“ као дан тријумфа у геноцидној операцији, који се славе 5. августа. Сматра се да ће хрватским писаним поднеском до краја августа о.г. завршити фаза писаних поднесака и да након тога слиједи поступак припреме за главни претрес, који би се могао одржати идуће године, уколико политичке елите обију држава у овом спору не постигну неко вансудско поравнање које би довело до узајамног повлачења тужбе и контратужбе. Један од значајнијих догађаја који је у директној вези са операцијом Олуја је и парнични поступак пред Федералним судом у Чикагу по тужби Крајишника против конзултантске фирме МПРИ, коју су амерички адвокати поднијели у августу 2010. године због накнаде штете у износу од 10,4 миљарде долара а по основу саучесништва у геноциду (та фирма је обучила, испланирала и опремила хрватску војску за акцију „Олуја“, а неки њени чланови су и учествовали у тој акцији). На првом рочишту о нагодби у овом процесу, одржаном крајем септембра прошле године, до нагодбе није дошло, а судија Рубен Кастиљо, прихватајући тужбу у цијелини, наложио је обима странама да до фебруара 2013. године прикупе све материјалне и нематеријалне доказе, када ће одредити датум почетка суђења у овом за Крајишнике веома важном судском процесу, који ће се вјероватно и одржати идуће године. Сва три поменута поступка, иако се воде пред различитим судовима, међусобно су повезани по систему “спојених посуда”, тако да ће се закључци из једног “прелијевати” у поступке пред друга два суда. Зато је веома битно да другостепена пресуда пред МКСЈ буде објављена до краја ове године, прије него почну расправе пред МСП и Федералним судом у Чикагу, како би се закључци тога суда о кривичној одговорности за етничко чишћење користили и у споровима пред друга два суда, пред којима успјех у спору зависи од тога да ли ће српска страна успјети доказати геноцид. Уколико Жалбено вијеће МКСЈ потврди постојање УЗП чији је циљ био присилно и трајно протјеривање Срба са подручја Крајине, како је то већ утврдио првостепени суд, српској страни ће бити много лакше доказати и геноцидну намјеру хрватске стране, што омогућава и потпуни успјех у поменутим парницама. Успјех у тим поступцима омогућио би Србима из Хрватске и бивше РСК да брже и лакше поврате све што им је силом одузето и уништено у операцији “Олуја” и да остваре сва права која су им ускраћена послије операције, укључујући и широку политичку аутономију какву им је МЗ (УН, ЕУ, САД и Русија) гарантовала Планом З-4. Управо због очекиваних пресуда и главних расправа пред међународним судовима, 2013. година је веома битна, ако не и пресудна, за будућност Крајишника, али и српског народа уопште. У Београду и Бањој Луци, 03.08.2012.године

Ексклузивно из Дамаска: Мирослав Лазански 04. 08. 2012 20:23 | Мирослав Лазански / Политика Мирослав Лазански Дамаск, августа – Најстарији град на свету, Дамаск постоји већ осам хиљада година, у подне урања у тишину са температуром од 45 степени, људи се повлаче у станове и куће, улице града од шест милиона становника практично су пусте. Као да грађански рат траје негде далеко, обичан свет скоро да није заинтересован за оно што се догађа. Ту и тамо понека експлозија, као да је неко јаче залупио вратима. И ништа више. Да ли смо то сведоци, учесници глобалне медијске преваре? Јер нико ништа од свега што се сада догађа у Сирији не може дефинитивно и да потврди. Прво су западни медији јавили да су снаге режима председника Башара ел Асада убиле више од сто људи у граду Хула. После су посматрачи УН утврдили да је реч о убијеним и наоружаним побуњеницима. Па су јављали да је град Хомс под опсадом снага режима. А под опсадом, су била два мала кварта у том граду. Затим је претходни командант посматрачке мисије норвешки генерал Роберт Муд отишао у град Хаму. Побуњеници нису знали да је он у том граду, назвали су га и рекли да је град Хама под тешком ватром артиљерије Асадове армије. „Колико градова с именом Хама има у Сирији?”, упитао је генерал. „Па само један”, одговорио је телефоном представник опозиције. „Господине, управо седим у том граду, пијем пиће и ништа се не догађа”. Шта се заиста догађа у крвавом грађанском рату у Сирији. Опозиција није јединствена, опозициони лидери у иностранству и они на терену у Сирији, једва да разговарају. Сваки локални командант опозиционих снага тврди да је он главни лидер целокупне опозиције у Сирији. Страни плаћеници, а има их барем 15.000, не признају никакве лидере, они ратују за паре које им дају Катар и Саудијска Арабија. Палестинци у Сирији, има их око 500.000, држе се за сада потпуно неутрално, Хезболах се притајио и чека исход грађанског рата. Председник Асад препустио је Курдима власт у пет провинција на граници према Турској чиме је довео Анкару у незгодну ситуацију у било којој опцији турског копненог удара на Сирију. Наравно, управо тај потез Дамаска Турска може да искористи као повод за удар преко границе, али би то било ипак провидно. Ко су побуњеници. Овде кажу да су то либерали и део младих људи тренутно без посла. Грађански рат у последњој арапској социјалистичкој земљи. Где су школовање и здравство бесплатни, где жене већином иду без мараме на глави, у уским фармеркама или у минићима. У Дамаск сам дошао „боингом-767” компаније „Аерофлот” на лету број 514 из Москве. Полетели смо са аеродрома „Шереметјево” тачно у пет сати ујутро. Скоро празан авион, десетак Арапа, три руска новинара са телевизије Канал 24 и извештач „Политике”. Три сата и четрдесет минута лета до Дамаска. Тамо, прилично строга процедура пасошке и царинске контроле. Када вас „Мухабарат” дохвати то траје и до два сата. „Само минут господине и готови смо”, љубазан је полицајац. Тај минут продужио се на два сата. За то време три руска пасоша и један српски прошли су кроз руке двадесетак полицајаца и агената тајне службе. Читање, па записивање, па опет читање. Руски новинари се само смешкају, у великим кесама њиховог ручног пртљага звекеће најмање пет боца вотке. „Како ћете са тим преко царине, па ово је исламска земља?”, питам руске новинаре. „Мирослав, ово је пре свега толерантна земља, није нам први пут, никада нисмо имали проблема поводом тог питања”, каже ми шеф руске телевизијске екипе Јевгениј. И прошли су без икаквих питања. Аеродром чист, нема много путника, тек групица људи, са гомилом кофера и торби, која говоре српски и арапски језик. Грађани Србије који очекују специјални авион Јата ради евакуације из Сирије. Амбасада Србије у Дамаску одрадила је велики посао за само 30 сати. Људи су телефоном позивани да се нађу на аеродрому, они којима су истекли пасоши добили су путне листове. То су већином жене и деца из мешовитих српско-сиријских бракова, имају двојно држављанство, годинама живе у Сирији, овде су стекли све у животу, куће, станове, предузећа. Сада све остављају и не знају када ће се вратити, хоће ли им имовина бити сачувана. Дирљиве сцене опроштаја са оним члановима породице и пријатељима који остају. Сузе и плач, мала деца збуњено држе у наручју своје играчке. Са једних колица на под пада хрпа кофера и торби. „Дошла сам са ћерком из Алепа, тамо се од граната не зна шта је дан, а шта ноћ, пуца се на све стране”, узбуђено објашњава Даница Арсенијевић-Алхамо, професорка арапског језика и наставља: „побуњеници киднапују све које ухвате, посебно лекаре и децу и траже откуп и до милион лира”. „Побуњеници кажу да се боре за ’хурију’, за слободу”, додаје њена кћерка Емина зелених очију, са марамом на глави. „Па Емина, скини мараму у авиону Јата”. „Да, Емина скини, не треба ти марама у Београду”, слаже се мама Даница. „Мама, знаш да Емир то не дозвољава”. Емир је брат. Амбасадор Србије Јован Вујасиновић поздравља се са сваким путником специјалног авиона Јата који лети за Београд. Поред њега на аеродрому су и заменик шефа мисије Владимир Марић, конзул Вељко Пиљак и конзуларни службеник Миодраг Милетић. Погледом су са писте испратили реп Јатове летелице. Било је подне по локалном времену. Опет нека удаљенија експлозија…

У Сиднеју одржан протест: „Даље руке од Сирије“ 05. 08. 2012 13:40 | Танјуг 1 Драги УН… САД, НАТО… Мрзим вас! (Фото: НСПМ) Сиднеј – Више стотина људи учествовало је у Сиднеју на демонстрацијама у знак подршке сиријском лидеру Башару ел-Асаду, а против међународне интервенције у Сирији. Агенција Франс прес је јавила да су демонстрације, које је организовала група „Даље руке од Сирије“, почеле окупљањем код сиднејске градске скупштине. „Овде сам да покажем подршку председнику и народу Сирије. Морамо да обелоданимо лажи које су пласирали медији“, рекла је АФП-у једна млада жена огрнута сиријском заставом. Учесници су, марширајући према зградама аустралијске владе, носили слогане на којима је писало „Хвала вам Русијо и Кино за четири вета“ и „Нека цео свет чује: Сирија је наша нација, Башар је наш лидер“. Једна од организатора Ханади Асу рекла је да су демонстрације уследиле како би се исказао протест због евентуалне војне акције НАТО и САД у Сирији и медијског лажног представљања конфликта. „Зашто би влада убијала сопствени народ“, рекла је Асу, која је нагласила да је опозиција одговорна за сва убијања у Сирији. Она је додала и да је циљ протеста да за њега сазна и Аустралија, након што је шеф дипломатије те земље Боб Кер рекао да Асад мора да оде са власти. Асу је поставила питање како аустралијски министар може да буде „толико пристрасан“. Дамаск је своју амбасаду у Аустралији затворио крајем јула, два месеца након што је Канбера, после погибије више од 100 људи у сиријском граду Хули, протерала сиријског отправника послова и још једног сиријског дипломату.

Немачка се снабдева органима са Косова 05. 08. 2012 12:10 | Милош Казимировић / Политика / Васељенска ТВ 1 Месингана табла на улазу у приштинску болницу с натписом „Клиника Гјермане” (Фото: Политика) Окупиране територије – Приштинска клиника „Медикус” прослеђује органе са црног тржишта клиникама у Гетингену, Регензбургу и Берлину. Немачки истражни органи посредно су ушли у траг језивој истини. Захваљујући репортажи са лица места, из Приштине, водећег немачког политичког недељника „Шпигл“, почело је да се одмотава клупко илегалне трговине и пресађивања органа, чији је главни центар – приштинска клиника „Медикус“. Име ове установе редовно се помиње у вези са трговином органа киднапованих Срба на окупираним територијама, али и многих других жртава такозване медицинске мафије. Према подацима до којих је дошао бивши швајцарски сенатор Дик Марти, у функцији истражитеља Парламентарне скупштине Савета Европе, али и према наводима специјалног иследника Еулекса, Канађанина Џонатана Ратела, приштинска клиника, штавише, један је од главних снабдевача престижних клиника у ЕУ. „Пошиљке“ одлазе, пре свега, у немачке специјализоване болнице у Гетингену, Регензбургу и Берлину. Језива истина, посматрано из угла српских жртава и њихових породица, састоји се у претпоставци која је предмет свих истрага у овом предмету. Органи Срба отетих на окупираним територијама, за време ратних операција 1999. године и касније, послужили су као „улазница“ клинике „Медикус“ у круг болница познатих по пракси илегалне трансплантације органа. Приштинска клиника, према наводима истражитеља Еулекса, сумњичи се за трансплантацију у, тек, двадесетак до тридесетак случајева. „Медикус“ се, попут клиника у Молдавији и Казахстану, усредсредио на „вађење“ органа жртвама и на њихово прослеђивање на адресе реномираних светских клиника где су имућни пацијенти чекали да им се пресади бубрег или јетра… Недељник „Шпигл“ упознао је у насловној репортажи издања број 31/2012 од 29. јула ове године, тамошња јавност, наравно и јавно тужилаштво, са случајем немачког држављана коме је пресађен бубрег једне руске емигранткиње из Израела. За суму од тачно 81.892 евра и 72 цента, „пацијент Валтер“ (право име и презиме се не саопштавају јавности) добио је здрав орган, а донаторки „Вери“ је исплаћена „откупнина“ од – осам хиљада евра. Случај који је „Шпигл“ обелоданио у репортажи са лица места, а на основу података које је добио у, каже се окружењу обавештајне службе БНД, поклопио се, временски, са афером незаконитих трансплантација која већ месец дана потреса Немачку. Према подацима које је „Политика“ добила крајем јануара ове године, професор Бер је био главни финансијер опреме приштинске болнице, а добар део његових донација на окупираним територијама потиче из фонда немачког Министарства за привредну сарадњу (са иностранством) и развој. Портпарол Министарства у Берлину Катарина Менц обавестила је аутора ових редова електронском поштом од 24. јануара ове године у 16:42 часа да ће питање финансирања приштинске клинике из фонда немачког министарства бити разјашњено у најкраћем року. Установљено је, међутим, да је новац за опрему „једне болнице на Косову“ прослеђен хуманитарној организицији чије име није саопштено. Занимљиве су реакције у Немачкој – на питање зашто се траг ка професору Беру својевремено загубио, а поново се појавио пре десетак дана. У разговорима са аналитичарима водећих немачких медија, „Политици“ је предочено да је минуле среде у Немачкој ступио на снагу нови закон који олакшава трансплантацију органа. Број добровољних донатора, међутим, нагло је опао, пошто је јавност упозната са афером незаконитих трансплантација у водећим клиникама државе. „Податак да органи за илегалне трансплантације долазе из далеког иностранства индиректно подстиче закључак да се легалне донације у Немачкој прослеђују у складу са законом, оним пацијентима којим су најпотребнији“, рекао је извор у Министарству здравља, у Берлину.

Бања Лука, Република Српска

још један гласник вееелике саблазни..међу народом... ...није човек паметан...треба лепо сви да се наоружају...реко..ја...

Džakula prvi Srbin na slavlju Oluje Izvor: Večernji list Zagreb -- Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, prihvatio je Josipovićev poziv i prisustvovaće svečanosti u Kninu, piše Večernji list. screenshot www.vecernji.hr To će biti prvi put da neko od predstavnika Srba u Hrvatskoj prisustvuje svečanosti povodom vojno-policijske akcije "Oluja". Kako piše Večernji list, dodatni motiv dolaska Džakule u Knin treba tražiti i u činjenici da je njegov politički konkurent Milorad Pupovac, predsednik SNV-a, opet odbio poziv predsednika Josipovića. Prošle godine je Pupovac, podseća ovaj list, oštro napao tadašnju premijerku Jadranku Kosor jer je pozdravila Gotovinu i Markača na proslavi. Udruženje veterana „Zavet" saopštilo je da je Džakulin dolazak sramota za državu Hrvatsku napominjući da hrvatski veterani nisu zaboravili da je Džakula bio učesnik pobune i da je odgovoran za pokolj nad hrvatskim veteranima i civilima, prenosi portal Večernjeg lista. "Zavet" je najavio da će sa još nekoliko udruženja veterana sutra na proslavi u Kninu iz protesta spustiti hrvatsku zastavu na pola koplja. Na ovu najavu ubrzo je stigla i rekacija ministra branitelja Predraga Matića. "Žao mi je što neki ljudi ne shvataju neke stvari. I ja sam tek nedavno saznao da dolazi Džakula. Mi treba na to da gledamo u drugom kontekstu. S obzirom da je Džakula bio na pobunjeničkoj poraženoj strani njegov dolazak značio bi da i on priznaje našu pobedu," kazao je ministar Matić. "Za Veljka Džakulu važi isto zakon o aboliciji, naravno ako nije protiv Hrvatske počinio ratni zločin. Ako jeste, neka ga naša policija uhapsi na granici i zatvori," istakao je ministar. Na pitanje kada će doći vreme da na kninsku proslavu dođe i Milorad Pupovac ili neki političar iz Srbije, Matić je rekao: "Doći će to vreme, ja verujem već dogodine. Ovogodišnja proslava praktično im je pozivnica za sledeću godinu jer, naglašavam, mi slavimo našu pobedu. Na to imamo pravo i to nam niko ne može osporiti, ali isto tako ne naslađujemo se tuđem porazu i žalimo za svim onim nepotrebnim što se dogodilo. Želimo da to i "ona druga strana" shvati, da je naše pravo i obaveza bila da oslobodimo svoju zemlju od okupacije. Na obeležavanju "Oluje" nećemo nositi maskirne majice, jer je to militarizacija priče, ove godine nosimo bele majice s hrvatskim grbom i grbom Ministarstva branitelja. Bela boja je boja čistoće, boja nevinosti i veličanstvenosti i boja koja pruža ruke prema drugima i u toj smo nameri iskreni. Ove godine, na primer, u Vukovaru očekujemo predstavnike srpske zajednice da s nama prođu kružni put koji su prošli Vukovarci nakon tromesečnog rata i pada Vukovara. Ako to prođe u pozitivnom tonu, u šta ne sumnjam, možemo sledeće godine da pripremimo da se zajedno s nama na obeležavanju "Oluje" nađu i predstavnici srpske zajednice. Nema razloga da se to tako ne dogodi." Večernji list ocenjuje da je najavljen dolazak Džakule njegov smeo politički korak koji će nedvosmisleno izazvati brojne reakcije i među Hrvatima i među Srbima. Kritikovaće će ga i neki hrvatski branitelji jer ne zaboravljaju da je Džakula bio učesnik pobune, kritikovaće ga i Srbi, pogotovo oni izbegli iz Hrvatske, koji u ovom datumu vide početak svoje nacionalne tragedije, ocenjuje Večernji list. Njegov će dolazak značiti isto tako da priznaje legitimitet same operacije "Oluja" i da su Hrvati imali pravo da vrate te teritorije u svoje međunarodno priznate granice, ocenjuje ovaj list. Sigurno je da će, nakon proslave, Džakula nastaviti da govori i o počinjenim zločinima nad Srbima tokom Oluje, piše ovaj list i dodaje da srpska manjina želi da se i za poginule i nestale Srbe tokom Oluje podignu spomenici. Josipović: Znak da i srpska manjina prihvata "Oluju" kao pobedu Hrvatske Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je na pitanje o Džakulinom dolasku u Knin, rekao je da "smatra da će svako ko voli Hrvatsku to pozdraviti". "S jedne strane to će značiti da je celokupno hrvatsko stanovništvo, pa i srpska manjina, prihvatilo "Oluju" kao pobedu Hrvatske i demokratije i prihvatila Hrvatsku kao svoju domovinu. Nadam se da će i drugi čelnici srpske manjine smoći snage i mudrosti da dogodine dođu na proslavu," rekao je Josipović i dodao kako to uključuje obvezu uvažavanja da su neki sugrađani srpske nacionalnosti bez svoje krivice bili žrtve rata, i da treba i njihovu žrtvu cijeniti. Na primedbe o Džakulinoj prošlosti, Josipović je poručio da niko nije zauvek određen svojom prošlošću.. "Ja izuzetno cenim što gospodin Džakula želi doći na proslavu Oluje," prenosi Večernji list Josipovićeve reči.. Ministar branitelja Predrag Matić danas je pozvao građane da sutra dođu u Knin na "skromnu i dostojanstvenu manifestaciju". A parastosom u crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je obeležena 17. godišnjica od stradanja i progona Srba tokom akcije "Oluja". O "Oluji" je bilo reči i u Skupštini, pa je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma rekao da EU treba da zabrani Hrvatskoj da slavi ovu akciju i da zbog toga treba da im se zabrani ulazak u Uniju.

субота, 04. авг 2012, 18:34 -> 19:02 Џакула на прослави "Олује"? Вељко Џакула прихватио позив председника Хрватске Ива Јосиповића да присуствује свечаности у Книну, пишу хрватски медији. Председник СНВ-а Милорад Пуповац одбио позив. Председник невладине организације Српски демократски форум Вељко Џакула прихватио је позив председника Хрватске Ива Јосиповића и најавио свој долазак на сутрашње обележавање 17. годишњице операције "Олуја" у Книну, пише хрватски Вечерњи лист. Вељко Џакула, председник Српског демократског форума То ће бити први пут да неко од представника Срба у Хрватској присуствује свечаности коју организују тамошњи државни органи поводом војно-полицијске акције "Олуја" из августа 1995. године. Међутим, удружење ветерана „Завет" саопштило је Џакулин долазак срамота за државу Хрватску напомињући да хрватски ветерани нису заборавили да је Џакула био учесник побуне и да је одговоран за покољ над хрватским ветеранима и цивилима. "Завет" је најавио да ће са још неколико удружења ветерана сутра на прослави у Книну из протеста спустити хрватску заставу на пола копља. Председник Хрватске Иво Јосиповић је на питање о Џакулином доласку у Книн, рекао је да "сматра да ће свако ко воли Хрватску то поздравити".

Олуја – да се не заборави! август 4, 2012 У већини западних извора стоји податак да је Операција “Олуја” била војна акција Републике Хрватке одрађена у августу 1995. Према тим изворима циљ ове операције је био заузимање територије централне Хрватске које су биле под контролом српских снага. Операција је званично трајала 4 дана и завршила се падом Републике Српске Крајине. То је верзија која одговара њима. А ово што следи је кратко подсећање, да се никад не заборави. Јер операција „Олуја“ није била ништа друго него етничко чишћење Срба који су протерани са својих вековних огњишта. Они који нису могли или нису желели да напусте Републику Српску Крајину убијени су. Са територије РСК коју су после „Олује“ заузеле хрватске снаге избегло је преко 250.000 Срба! „Олуја“ је трајала четири дана. Акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. око 4 часа после поноћи нападом америчких ваздухопловних снага које су бомбардовале два радара снага крајишких Срба. Неколико сати касније акцију су започеле и хрватске снаге. Према хрватским подацима у операцији „Олуја“ учествовало је преко 180.000 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према истим изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника. Већ 5. августа, после детаљног гранатирања Книна, око поднева је објављена вест да су хрватске јединице ушле у овај град. Хрвати су још једном показали да су одлично маркетиншки потковани и да су максимално користили савете својих западних пријатеља. Имали су „уличне чистаче“ чији задатак је био да уклоне све трагове убијања и вандализма пре него што би довели камере које су снимале тријумфални улазак хрватских снага у Книн. Све је било пажљиво планирано. Дан касније и Фрањо Туђман се појавио у Книну што је значило да је акција у потпуности успела. Тог дана, између осталог, пали су и Слуњ, Глина, Костајница, Плитвичка језера, Обровац, Петриња… Крај акције званично је објавио Гојко Шушак, министар одбране Хрватске, који је у 18 часова изјавио да је са војног аспекта акција завршена јер готово комплетну границу према Босни контролише хрватска војска. Резултат операције „Олуја“ је нестанак Републике Српске Крајине и прогон преко 250.000 Срба. Подручја захваћена хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. За сва времена су остале оне слике колоне избелица на тракторима и другим пољопривредним возилима које су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и северној Босни кренуле ка Србији. Ни њих нису штедели. Често су те колоне биле изложене нападима хрватских снага. Ема Бонино, европски комесар за избеглице, констатовала је да је око 10.000 Срба нестало из колоне избеглица која је бежала пред хрватским нападом на Крајину. Многи од њих су завршили у масовним гробницама. Хелшинска федерација за људска права саопштила је 21. августа 1995. у Бечу да у Крајини постоје масовне гробнице убијених Срба. Гробнице су заборављене. После акције „Олуја“, хрватске власти су затвориле целокупно подручје бивше Републике Српске Крајине. Улаз је тада био дозвољен искључиво хрватској војсци и полицији, и малом броју хрватских избеглица из тог подручја. У том периоду је у Хрватској почело темељно минирање и рушење празних српских кућа, а по завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом. Генерал Алан Горан, тадашњи командант цивилне полиције мировних снага Уједињених нација за подручје Книна, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, после доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа. Иако су се трудили да прикажу себе као незаинтересовану страну у овом злочину, америчке снаге су и те како активно помагале хрватским снагама да што брже и што детаљније спроведу етничко чишћење. Стара пословица „Ко о чему курва о поштењу“ могла би се применити и на понашање америчких снага. Најгласнији су у критикама етничких чишћења, а врло активно учествују у њиховим спровођенима већ деценијама. У Републици Српској Крајини су били активни планери свега. Пензионисани амерички генерал Чарлс Бојд, заменик команданта НАТО снага, потврдио је да су САД помагале при осмишљавању и спровођењу операције „Олуја“. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију “Олуја” означио као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине. Хашки суд је 15. априла 2011. прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учешће у удруженом злочиначком подухваут који је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва Према неким подацима (прецизних података наравно још увек нема јер Западу не одговара, а власти у Србији никад нису показале интерес да се преброје српске жртве), у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 677 цивила. Тај одбор је у више наврата оптужио хрватске снаге да су током операције „Олуја“ починиле злочине над српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене. Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Најновији подаци, међутим, говоре да је током операције, убијено око 2.650 цивила, а да је преко 340.000 избегло. Српско становништво је убијано систематски, њихови домови су пљачкани, а затим паљени, како би се избрисао траг о њиховом постојању на овим просторима. „Олуја“ је била завршна операција у рату 1991-1995. током којег је из Хрватске укупно избегло преко 600.000 људи. Тачан број оних који су убијени вероватно никад неће бити утврђен. У књизи “Српска Крајина” аутори су направили списак имена Крајишника који су у Хрватској погинули или се још увек воде као нестали у периоду од 1990. до 1995. На списку, који поред имена, презимена, имена једног родитеља, датума и места рођења, садржи и податке о датуму и месту погибије или нестанка налази се 6.607 имена. Списак је направљен на основу података Веритаса и удружења Ратних војних инвалида Српске Крајине. Ни тај списак није комплетан. За протеклих 17. година на огњишта у Хрватску се трајно вратило само 57.000 избеглих и прогнаних Срба. Свако мало се може чути о неком нападу на повратнике у којима су Срби или убијени или су им оштећени домови. По правилу нападачи нису откривени. Акција „Олуја“ није била војна акција, то је школски пример етничког чишћења. И још једна ствар коју никад не треба заборавити. http://ivinsvet.wordpress.com/2012/08/04/%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8/

17 година од злочина стољећа (видео) субота, 04 август 2012 06:49 ИН4С Данас се обиљежава 17. година од почетка етноцида, геноцида и етничког чишћења српског становништва под организованом хрватском “домобранском“ акцијом званом “Олуја“, у којој је страдало више од 200.000 Срба из Хрватске. Акција је званично почела 1995. године, 4. августа, а учествовале су снаге хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране, да би дан касније, хрватска војска ушла у пусти Книн. Операција ”Олуја”окупила је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама супротставиле су се, српске снаге са око 31.000 војника. Под ратном стихијом цјелокупно српско становништво, праћено хрватском офанзивом напустило је своје домове, и са тракторима и другим пољопривредним возилима кренуло ка центру Србије док је неке прогнанике власт упутила ка Косову. Српски живаљ бјежао је пред муслиманским и хрватским “тријумфалистичким” наступом војске ”захваљујући” којем су почињени бројни злочини над цивилним становништвом. Војна акција ”Олуја” остала је запамћена као једна од најсуровијих етничких чишћења на простору некадашње СФРЈ а којој су ипак и ранијих година претходиле припреме терена- уништавана су села и цркве, споменици, гробља али и спровођена систематска дискриминација која је условила процес исељавања. Прецизни подаци о жртвама не постоје, a према неким изворима у акцији хрватске војске ”Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила. Иако не постоје прецизни подаци о броју жртава постоје прецизне и потресне изјаве свједока, преживјелих, прогоњених Срба. Они који су ”преживјели” бијег из своје земље свједочили су пред судом, народом али и пред цијелим свијетом. ”Сведок 300/96-8, ученик, стар 17 година, наводи: ...Ја сам због повреде био на рехабилитацији у бањи Топуско. Био је август 1995. године. Пуцало се на све стране. У једном тренутку донео сам одлуку да пођем својој кући. Кренуо сам кроз Глину. Нисам знао да је град пао. Одмах су ме ухватили. Поднели су ми нож под грло, пуцали ми изнад главе, тукли највише по глави, по телу и ногама. Претили су ми и вукли ме од места до места по граду и то је било од поднева до поноћи. Онда су ме пустили и казали да ћу свакако бити њихов и да ћу бити погубљен. То су ми говорили хрватски војници који су били у маскирним униформама. Успео сам да се извучем из Глине и вратим у Топуско. Прошло је пет дана. Било је ужасно, није било воде, није било хране, није било светла. Били смо у обручу, па сам пошао са колоном избеглица ауто путем према Загребу и Београду. У Сиску су нас Хрвати каменовали, тако да смо једва живе главе извукли. Све је то на мене оставило тешке последице. Ја више немам сна. Деси ми се да у току дана осетим такву напетост да бих се ваљао по поду. Пијем доста лекова по препоруци лекара. Редовно се јављам психијатру на прегледе, али ме нервоза никако не пролази. Не знам када ћу оздравити. Протекло је више од шест месеци, а моје стање ништа није боље. У Петрињи сам био врло добар ђак, а сада сам овде скоро никакав... ” ” Сведок 284/96-4, избеглица из Вргинмоста, рођена 1950. године, сведочи: ...Кад је народ почео да бежи ја нисам имала никакво превозно средство, те сам носила свога супруга на леђима јер је он шлогиран, па су ме прихватили у неку тракторску приколицу. У току ноћи испред Глине колона се зауставила. Почела је пуцњава. Колона је била нападнута од стране Хрвата. Пошто је колона стала, сав народ који је био у колима, на тракторима и у камионима, побегао је ван пута лево и десно да би се склонили. Ја сам целе ноћи остала поред тракторске приколице, јер нисам могла да бежим са мужем који је непокретан. Пошто сам целе ноћи била на путу приметила сам да су хрватски војници прилазили нашем народу који се био склонио поред пута и да су их убијали и клали. Највише су наносили повреде ножевима. У току те ноћи велики број људи је погинуо и рањен је. Чуло се вриштање деце. Када сам чула запомагање деце ја сам била изгубљена и практично нисам знала за себе. У Топуском смо остали 2-3 дана, а онда смо кренули у неком аутобусу кроз Хрватску. Успут су цивили хрватске националности каменовали аутобус. Гађали су нас кроз прозоре. Тако је велики број људи задобио повреде. Иза мене у аутобусу је седела једна старија жена, која је задобила ударац каменом по глави и од задобијених повреда је преминула... ” Попут ових изјава су и друге, истините и очајне, крваво урезане у памћењу многих генерација.

Отворено писмо редакције ИН4С Филипу Вујановићу и Игору Лукшићу 04. 08. 2012 17:50 | ИН4С 1 Стоп дискриминацији Срба Подгорица – Прошло је већ недеља дана, а Предсједник државе и Владе се нису огласили, ни осудили срамотни догађај на Његушима када је власник једног ресторана, дичећи се што је црногорски националиста, истјерао из свог угоститељског објекта монахињу Српске Православне Цркве, и мајку са петоро дјеце. Није први пут да ћутите. Национал-шовинстичко скандирање “Србе на врбе” и “Убиј, закољи да Србин не постоји”, које се недавно могло чути на једној спортској манифестацији организованој у Престоници, из које обављате своју функцију, господинеВујановићу, такође је остала без реаговања. Као да се ради о обичном навијачком перформансу који не завређује пажњу. Ви се изнад њих наводно уздижете, и тако само још више омогућавате испољавање мржње према Србима у Црној Гори. То донекле и не чуди, када се зна да се налазите на челу администрације у којој је проценат учешћа оних који припадају српском народу око 4%. Вјероватно, осјећајући се угодно у том окружењу гдје Срба нема, ви и не желите да видите све очигледнији њихов прогон. Ова најновија зла акција у Црној Гори је из оквира притајеног, очигледно охрабрена многим ћутањима, па и вашим, прешла у оквире јавног баханалисања над вриједностима чак и породичног живота. Остати нијем над њом је исто што и дати јој нови подстрек који ће довести до сличних или још горих дискриминаторских радњи. Увјерени да дијелите и поштујете основне људске вриједности, а које бисте са највећим родитељским жаром бранили да се ради о вашим породицама, захтијевамо да се у најкраћем року изјасните о овом нељудском догађају којег је изњедрио црногорски шовинизам. С поштовањем, Редакција портала ИН4С

Жртва „Олује” : Убио се на граници да би Србе пустили у Србију субота – 4. август 2012 СРБИН-инфо Убио се на граници са Србијом И Весна К. (83) из Лике са сузама у очима сећа се тих летњих дана 1995. године. Каже да не прође дан када се не сети ужаса који су претрпели она и њена сестра у колони на путу ка Србији. - И данас се питам шта би се с нама десило да се човек из колоне испред нас није убио због тога што на граници нису хтели да нас онако гладне и очајне пусте у Србију. Када је одјекнуо пуцањ, свима нам се крв у жилама следила. У општој пометњи, запањени српски полицајци су, видевши тај чин, само подигли рампу и пустили несрећни народ преко границе – каже наша саговорница додајући да се и данас пита ко је био човек који је својим животом платио улазак избеглица у Србију. - Петог августа сам покупио све што сам могао, стрпао у камион и кренуо са супругом, сином (6), ћерком (9), мајком и сестром. Отац није желео да иде. Није било шансе убедити га. Колона се полако кретала. Међутим, није било већих проблема. Онда, 7. августа, око поднева, колону су почели да надлећу авиони и кренуло је бомбардовање. Дошло је до експлозије. Ја сам задобио повреде по целом телу, а син, мајка и сестра се нису извукли. Сахранила их је супруга два дана након тога. Знао сам да су мртви и пре него што су ми рекли – мирно и храбро, покушавајући да угуши сузе, прича Душан, који сада живи у Апатину. У овом нападу, хрватски авиони „миг-21“ су убили четворо деце, једну девојку (20) и четири старије особе, док је 50 цивила, међу којима највише деце, задобило тешке повреде, а сведоци се и данас сећају угљенисаних лешева, крви, ватре и остатака камиона и трактора. Све је почело 4. августа 1995, око четири часа ујутро, војном акцијом која је за циљ имала чишћење територије централне Хрватске од српских снага и цивила који су ту деценијама живели. Операција је званично трајала четири дана и завршила се падом Републике Српске Крајине (РСК). Босиљка Ђаковић из Петриње, града на подручју хрватске регије Банија, која данас живи у Београду, тог кобног дана изгубила је супруга Станка и остала сама с њихово двоје деце. - Било је рано јутро када су нас пробудиле гранате. Данима се причало да Хрватска припрема 100.000 војника за напад, међутим, то вече се није разликовало од осталих. Супруг, који је као возач камиона био у резервном саставу и тек с времена на време долазио кући, то вече је био са мном и синовима, који су тада имали две године и десет година. Није веровао да је могућ овакав сценарио. Вече пре бомбардовања питала сам га где да бежимо, а он ми је рекао: „Шта да бежите?! Уколико крене гранатирање, идите код комшије у подрум“, и то је било све. Није веровао да ће војска ући у Петрињу. Мислио је да „плави шлемови“, односно војници УН, то неће дозволити – прича Босиљка. Ипак, неколико дана касније сазнала је да је Станко мртав, да заједно с једним пријатељем није успео да се повуче на резервни положај. Остаци његовог измученог тела пронађени су тек 2009. године. „У гранатирању су ми страдали шестогодишњи син, мајка и сестра. Све се десило у трену. Авиони, гранате, дим…“. Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га. „Повређена су ми оба ока, лице унакажено. Кућа спаљена. Изгубио сам све. Много година је прошло, али не осећам се ништа боље. Једну ствар сам схватио – бол није пролазан!“, каже за лист „Ало!“ Душан Дрча из Like, сведок страдања цивила на Петровачкој цести 7. августа 1995, када су хрватски авиони бомбардовали колону српских избеглица. А то је само један од стравичних догађаја у операцији „Олуја“, која је на овај дан, пре тачно 17 година, почела и за неколико дана довела до егзодуса више од 250.000 Срба из Хрватске. - Само сам се молила: „Боже, само кости да му нађем“ и пре три године ексхумирали су га. У папирима код „узрока смрти“ је једноставно стајало: „Рат.“ Тек накнадно, након више захтева, добила сам комплетан извештај. Писало је да су поред рупе од метка на глави, нашли и преломе лопатице, вилице, руку и ногу, што ми указује да мој муж није само убијен. Нису га тукли после смрти, над њим је извршен злочин – закључује Босиљка. Међународни кривични трибунал је операцију „Олуја“ окарактерисао као удружени злочиначки подухват, с циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба с простора бивше РСК, док је у Хрватској крвави 5. август државни празник, слављен као Дан победе и домовинске захвалности. (вести он лајн)

Коштуница: Олуја је злочин етничког чишћења <p> СУБОТА, 04 АВГУСТ 2012 13:23 СРПСКЕ НОВИНЕ Ц.Г. Београд – Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да војна операција “Олуја” представља страшан злочин етничког чишћења који је Хрватска починила над српским народом. “Срби Крајишници су смишљено убијани и прогањани, са циљем да као народ буду потпуно искорењени из Хрватске. Уместо да призна овај злочин, поклони се пред невиним жртвама, Хрватска слави као победу сурово убијање недужних и срамно прогањање немоћних људи”, истакао је Коштуница, наводи се у саопштењу ДС С. Он је додао да је “Олуја” злочин, који никада не може бити победа, “него најгори пораз и понижење сваке људскости”. “Истина је да су све државе у Европи окренуле главу од овог злочина само због тога јер су жртве били Срби. И колико год Хрватска славила злочин, и колико год Европа игнорисала српске жртве, највећа дужност српског народа је да се сећа и помене сваку невино пострадалу жртву”, казао је Коштуница. Он је додао да је извесно да као народ и држава “можемо градити мирну и сигурну будућност само ако сачувамо памћење на све недужно пострадале Србе”. У Србији и Републици Српској данас се обележава 17. годишњица страдања Срба у војној операцији “Олуја” у којој су хрватске оружане снаге, у садејству с муслиманским снагама суседне Босне и Херцеговине, убиле укупно 2.650 и у егзодус натерале 340.000 људи. У “Олуји” је на простору бивше Републике Српске Крајине погинуло и нестало близу 2.000 Срба и протерано око 220.000, а у акцији “Маестрал” која је била њен продужетак, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом муслиманске армије, убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ. (Танјуг)

ово је жестоко претеривање..... Но.1 нису сви наводни муслимани верници... ја сам био у једном муслиманском месту...за време рамазана...многи цугају пиво...мези се...кафане пуне.... ..и опуптено....вероватно јер је чисто муслиманско место...

субота, 04. авг 2012, 11:01 -> 16:30 Реаговања на годишњицу "Олује" Прославе које Хрватска организује поводом "Олује" су скандалозне, оцењује СНС, док из СПС-а поручују да је крајње време да ЕУ заузме став о тој акцији. У свим великим ратовима највише страдају обични људи, каже Драгољуб Мићуновић. Највећа дужност српског народа је да се сећа и помене сваку жртву "Олује", наводи Војислав Коштуница. Парламентарне странке у Србији огласиле су се поводом седамнаесте годишњице хрватске акције "Олуја" у којој је страдало и нестало више од 2.000, а протерано око 220.000 Срба. Изјаве Бранка Ружића и Мирослава Маркићевића Српска напредна странка оценила је да је "Олуја" "највећи злочин у савременој Европи после Другог светског рата" и нагласила да Србија никада не сме да заборави жртве хрватске акције. Србија мора да захтева враћање свих одузетих права прогнаним Србима из Хрватске и враћање њихове имовине, а Срби морају да дочекају правду тиме то ће злочинци одговарати пред надлежним судовима, наводи СНС. СНС констатује и да су "прославе које организује држава Хрватска, поводом почињених злочина над Србима, скандалозне и да осликавају праву природу хрватског режима". И посланик Социјалистичке партије Србије Бранко Ружић је истакао да Европска унија треба да преиспита чињеницу да држава која треба да постане њена чланица најсрамнији дан у својој историји слави као државни празник и додао да је крајње време да ЕУ заузме став о акцији "Олуја". "Прослава злочина није сигурно вредност за коју се залажу чланице ЕУ", рекао је Ружић је одговарајући на питање новинара у парламенту и додао да то што Хрватска слави "Олују" као државни празник потврђује политику дуплих стандарда. "То се мора преиспитати, јер се тиме на најбруталнији начин практично девалвирају све жртве које су пале када је тај злочиначки подухват пре 17 година учињен", навео је Ружић. Бранко Ружић је додао да ЕУ није показивала "тај ниво заинтересованости за прослављање једног оваквог срамног дана" и да је крајње време да заузме став. "У години када се очекује да Хрватска формлано постане чланица, ЕУ и Брисел треба да изнесу званични став и практично уподобе сваку будућу државну чланицу са оним вредностима које и читава ЕУ баштини", рекао је Ружић. Његов коалициони партнер, лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма, каже да Европска унија треба да забрани Хрватској да слави акцију "Олуја", јер се ради о незапамћеном геноциду после Другог светског рата и да због тога такође треба да им забрани улазак у ЕУ. Марковић је рекао да у ЕУ постоје двоструки аршини када је у питању прикључење Унији и да једна правила важе за Србију, а друга за Хрватску. Драган Марковић је истовремено подржао иницијативу избегличких удружења да се у Србији подигне споменик "Олуја" и да сваки европски државник треба да када дође у Београд обиђе тај споменик. Посланик Нове Србије Мирослав Маркићевић каже да је очекивао од ЕУ да ће пред улазак Хрватске у ту заједницу, укидање прославе акције "Олуја" као државног празника ставити на врх задатака које би ова земља требало да испуни. Маркићевић је рекао да држава која само што није ушла у ЕУ прославља етничко чишћење, што практично значи да је она испунила стандарде Уније када су у питању људска права. Шеф посланичке групе Демократске странке Драгољуб Мићуновић изјавио је, поводом 17-годишњице "Олује", да је за мир и правду у региону потребно да се обични људи могу вратити својим кућама, напомињући да то значи враћање на почетно стање и поверење. "У свим великим ратовима највише страдају обични људи и најтеже се они опорављају. У Хрватској, а да не причамо о Косову, многи људи не могу да се врате својој кући", рекао је Мићуновић новинарима у парламенту. Упркос добрим изјавама и намерама централних власти, обични људи не могу бити задовољни, рекао је Мићуновић и истакао да оно што се догодило пре 17. година и данас има своје трагичне последице. Коштуница: Не заборавити жртве Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница рекао је, поводом 17 година од хрватске војне акције "Олуја", да је највећа дужност српског народа да се сећа и помене сваку невино страдалу жртву. "Као народ и држава можемо градити мирну и сигурну будућност само ако сачувамо памћење на све недужно пострадале Србе", оценио је Коштуница у писаној изјави достављеној агенцији Бета. Коштуница је истакао да "Олуја" представља "страшан злочин етничког чишћења који је Хрватска починила над српским народом". "Уместо да призна овај злочин, поклони се пред невиним жртвама, Хрватска слави као победу сурово убијање недужних и срамно прогањање немоћних људи", истакао је Коштуница. Председник ДСС-а је навео да су "Срби Крајишници смишљено убијани и прогањани, са циљем да као народ буду потпуно искорењени из Хрватске". Коштуница сматра да је војна акција "Олуја" злочин, а злочин, како је истакао, "никада не може бити победа, него најгори пораз и понижење сваке људскости". "Истина је да су све државе у Европи окренуле главу од овог злочина само због тога јер су жртве били Срби", додао је Коштуница. Данас се навршава 17 година од почетка хрватске војне акције "Олуја" која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.

Годишњица егзодуса Срба из Крајине У храму Свете тројице у Бањалуци данас је служен парастос за српске жртве страдале у акцији хрватске војске "Олуја". Након парастоса, на гробљу Свети Пантелија је положено цвијеће за страдале, а након тога организована је даћа за душе страдалих. И у цркви Светог Марка у Београду служен је парастос који је предводио патријарх Иринеј, а присутан је био и министар одбране Александар Вучић. Српска 13:05 | 04/08/2012 Извор: РТРС Фото: СРНА Министар рада и борачко - инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић поручио је да би Хрватска требало да се срами и у тишини обиљежава дан када је злочиначком акцијом "Олуја" протјерала више од 220.000 својих становника Срба."Очекујемо да свјетска јавност неће бити милосрдна према онима који су починили тај злочин, а то треба да забрине и Хрватску, која ће једног дана морати да призна да је починила тежак ратни злочин, злочин геноцида", рекао је Ђокић новинарима у Бањалуци, након парастоса за жртве "Олује". Подсјетивши да је 4. август дан сјећања на ужасни злочин геноцида који је починила регуларна хрватска војска над становништвом Републике Српске Крајине /РСК/, Србима који су у Хрватској живјели као конститутивни народ, Ђокић је напоменуо да су многи прогнани Срби уточиште нашли у Српској и Србији. "Управо због тога Република Српска се сматра обавезном и прозваном, али и позваном да обиљежава овај дан великог страдања Срба, када је више од 220.000 људи за неколико дана протјерано са огњишта, а 1.992 убијено, од чега 1.192 цивила", нагласио је Ђокић. Министар Ђокић је навео да Хрватска нема "резервног становништва" да попуни просторе гдје су живјели Срби, што јој наноси огромну штету, коју ће морати једног дана признати. "Зато ми у Српској морамо бити свјесни шта нам значи Српска и колико је она данас уточиште и сигурност за живот у будућности", поручио је Ђокић. Директор Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изразио је увјерење да је ово задња година да Хрватска "Олују" слави као празник, будући да је правни тим Србије у контратужби за геноцид затражио да суд Хрватској нареди да такве прославе избаци из календара државних празника. Напоменувши да ће Хрватска, највјероватније, наредне године постати члан ЕУ, Штрбац је рекао да ниједна држава, па тако ни Хрватска, не може да буде у породици цивилизованих народа ако слави дан када је протјерала више од 220.000 и побила око двије хиљаде Срба. Штрбац је нагласио да ти људи нису били агресори. "То су људи који су живјели на тим просторима, а сада им се не дозвољава ни да се тамо врате", истакао је Штрбац. ПОМЕН СРБИМА У БЕОГРАДУ Парастос настрадалима у војној операцији "Олуја" одржан је данас у цркви Светог Марка са које је патријарх српски Иринеј поручио да оправдања за такво безакоње и злочине који су се десили сигурно нема. Парастосу, који је патријарх служио уз саслужење свештенства СПЦ, присуствовали су први потпредсједник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник генералштаба ВС Љубиша Диковић, припадници ВС и бројни грађани, међу којима је био и руски амбасадрор Александар Конузин. Партијарх је окупљенима рекао да се обраћа свима који су пострадали у једном "безумном времену" и додао да су пострадала наша браћа, сестре и дјеца, само зато што су били Срби и што су прихватали православну вјеру. Они су, како је истакао, били не само прогнани, већ и страшно пострадали на том путу и бјекству и тражењу спаса у Србији. Он је рекао да сећамо многих који су изгубили "своје животе и своје кости расули у крајевима Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације", који су оставили своје домове у којима су вековима живели и оставили их онима који су им били непријатељи". "А непријатељи су им били, драга браћо и сестре, хришћани који припадају једној цркви, западној цркви, против хришћана, који су припадали апостолској Источној паравославној цркви", рекао је он. Према његовим ријечима, тешко је наћи ријечи и оправдања за те страшне злочине који су се десили прије 17 година у "западним нашим крајевима или се касније десили у нашим јужним крајевима гдје су Срби као никада у својој историји пострадали". Он је оцијенио да је 20. вијек за Србе представљао вијек најстрашнијег страдања у њиховој "дуговјечној историји". "Зашто се то десило и зашто је тако било и има ли оправдања за такво безакоње и злочине који су се десили - сигурно да нема", рекао је патријарх. Он је навео и да је послије толико времена и толико "некаквога права демократског у свијету у коме живимо", 250.000, а по некима и 350.000 оних којих је расуто далеко по свијету. "И то се све дешава данас, у 21. вијеку пред демократским свијетом Европе и Америке и десетине хиљада чека да се врати одакле је прогнано, али правде за наш народ у свијету нема", рекао је партијарх. Он је напоменуо да се сви надамо да ће кад-тад проговорити правда, ако не људска онда ће сигурно "проговорити правда Божија". Иринеј очекује, како је истакао, "да моћници овог свијета учине да се правда спроведе, да се људи врате својим домовима, њивама, становима и да правда буде иста према нама као и према другим народима". В.Ч

субота, 04. авг 2012, 14:03 -> 15:39 Помен жртвама "Олује" Парастос настрадалима у војној операцији "Олуја" одржан у цркви Светог Марка. Нема оправдања за безакоње и злочине који су се десили, рекао патријарх српски Иринеј. У цркви Светог Марка служен је парастос настрадалима у војној операцији "Олуја" пре 17 година, током које је убијено 2.000 Срба, док је више од 200.000 протерано. Сећање на жртве "Олује" Парастосу, који је патријарх Иринеј служио уз саслужење свештенства СПЦ, присуствовали су први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник генералштаба ВС Љубиша Диковић, припадници ВС и бројни грађани, међу којима је био и руски амбасадор Александар Конузин. Патријарх је рекао да се обраћа свима који су пострадали у једном "безумном времену" и додао да су пострадала наша браћа, сестре и деца, само зато што су били Срби и што су прихватали православну веру. Они су, како је истакао, били не само прогнани, већ и страшно пострадали на том путу и бекству и тражењу спаса у Србији. Патријарх је рекао да се сећамо многих који су изгубили "своје животе и своје кости расули у крајевима Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације", који су оставили своје домове у којима су вековима живели и оставили их онима који су им били непријатељи". "А непријатељи су им били, драга браћо и сестре, хришћани који припадају једној цркви, западној цркви, против хришћана, који су припадали апостолској Источној паравославној цркви", рекао је Иринеј. "Тешко је наћи речи и оправдања за те страшне злочине који су се десили пре 17 година у западним нашим крајевима или се касније десили у нашим јужним крајевима где су Срби као никада у својој историји пострадали", рекао је поглавар СПЦ. Иринеј је оценио да је 20. век за Србе представљао век најстрашнијег страдања у њиховој "дуговечној историји". "Зашто се то десило и зашто је тако било и има ли оправдања за такво безакоње и злочине који су се десили - сигурно да нема", рекао је патријарх. Иринеј је навео и да је после толико времена и толико "некаквог права демократског у свету у коме живимо", 250.000, а по некима и 350.000 оних којих је расуто далеко по свету. "И то се све дешава данас, у 21. веку пред демократским светом Европе и Америке и десетине хиљада чека да се врати одакле је прогнано, али правде за наш народ у свету нема", рекао је партијарх. Председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да се 17 година после "Олује" положај српског народа у Хрватској није много променио. "Прошло је 17 година, али морам рећи да се положај српског народа за то време није много променио. Сваке године понављамо исто, нису испоштовани међународни договори, тако да се Срби и данас налазе у много тешком положају", рекао је Будимир. Он је новинарима, испред цркве Светог Марка, где је одржан парастос настрадалима у "Олуји" рекао да су се надали да ће се после промене власти у Хрватској ситуација променити и да више Хрвати ту војну акцију неће славити, али да се нажалост, то и даље дешава. "Док год се са једне стране 'Олуја' обележава парастосима, а са друге прославом, мислим да то не доприноси помирењу", закључио је Будумир. Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта поручио је да то удружење од Србије, Хрватске, БиХ и ЕУ захтева да се питања избеглих и прогнаних у ратовима деведесетих година реше на цивилизацијски начин јер је се без тога не може говорити о трајном миру поверењу. Породице настрадалих у акцији "Олуја" положиле су венац, упалили свеће на спомен обележје недалеко од цркве Светог Марка.

Између нас и хрватске војске није било више никога… Глас Косова и Метохије, Александар Манда Мандић ‎…Пала је ноћ, топовска канонада је утихнула. Пао је Книн. Пао је Двор на Уни и Војнић је пао, кажу и Глина је пред падом. Све пада а народ на путевима у три колоне, у једном правцу… Све помешано, деца, старци, жене на тракторима, војска на тенковима, све стоји. Зировац се још није догодио али догодиће се сутра после подне… Када би барем знали ста ће се десити тамо и колико ће нам деце поклати на тракторима па да нагомиламо снаге и да се одупремо… Да изгинемо и ми, као ратници… Али то нисмо урадили… Свима је у глави одзвањало “Окружење” “опкољени” какву ће нам сутра судбина смрт да приреди… Хоће ли болети… Ма само нека се заврши што пре.. Да не боли много… Између нас и хрватске војске нема више никога.. Задње јединице су се повукле током вечери из правца Слуња и оставиле празан простор… Хрватска војска може доћи до јутра… До тада можемо по последњи пут очи да склопимо пре поласка према Двору, према спасу или према смрти… Под на коме су лежала ратом и борбама исцрпљена браћа био је мекан као кревет… Сви су нашли свој кутак у мраку и покушали да узму мало сна до јутра. Радио је свирао, једина Српска станица која се чула, једини глас Крајине је био Радио Петрова Гора. Последња станица која је емитовала у етар… Вести више није било, чула се само музика… Кроз полусан уснули ратници су слушали песму Тамо далеко… После ње је почела последња песма која је емитована у етар Српске Крајине… Песма “Креће се лађа Француска”… Песма је утихнула, уморна војска је утонула у сан и радио Српске Крајине је прекинуо да емитује програм… Настала је тишина… Настала је тишина и ехо те песме која траје и дан данас… ****

Жута кућа, Приштина Успешни немачки бизнисмен и сиромашна руска имигранткиња, Валтер и Вера, оперисани су на клиници "Медикус" у Приштини. Новинари "Шпигла", истраживајући њихове приче дошли су до стравичних сазнања како су целу криминалну мрежу организовале и помагале косовске власти. Случајеви сиромашне руске имигранткиње и успешног немачког бизнисмена, Вере и Валтера, показују колико је илегална трговина органима у свету успешна. Новинари немачког "Шпигла" сазнали су да су ово двоје људи оперисани у клиници "Медикус" у Приштини, која је имала дозволу за рад и у којој је урађено на десетине сличних илегалних трансплантација. Валтер је 74-годишњи немачки бизнисмен који се, из очаја због свог све горег здравственог стања, одлучио да игнорише закон и морал како би спасио свој живот. Патећи од високог крвног притиска, био је приморан да пије јаке лекове 20 година, због чега је један од бубрега почео да му отказује. Лекари су морали и да му уграде стент како би му побољшали циркулацију, али је убрзо морао још неколико пута да се оперише. Због процене доктора да му је остало још само неколико месеци да живи уколико му се не уради трансплантација бубрега и чињенице да се налазио на дну листе за органе, његов син и жена почели су да траже друге начине да му продуже живот. После пар месеци трагања Валтер се укрцао на лет за Истанбул, где се састао са посредником, којег је његова породица контактирала. Одатле су га пребацили на Косово. Вера Шведко, 50-годишња руска имигранткиња била је у истом авиону за Косово. Пошто се налазила у дуговима и тешкој финансијској ситуацији одлучила се да прода свој бубрег. Криминалне организације трговаца органима прилично лако проналазе муштерије - људе попут Вере, сиромашне, очајне и спремне да продају делове тела за неколико хиљада евра. Наравно, трговци се труде да остану у сенци, па њихове илегалне и неморалне активности се ретко кад у потпуности разоткривају, а судске пресуде су још ређе, пише немачки лист. Али у случају клинике "Медикус" у Приштини, криминална мрежа је сада веома подробно документована. Канадски тужилац Џонатан Рател дошао је на Косово 2010. године да помогне у успостављању уставног система у склопу Еулекс мисије. Није требало да прође дуго времена да тужилац Рател усмери своју пажњу на илегалне активности трговине органима у клиници "Медикус". Рател је, како каже, сигуран да су бескрупулозни хирурзи у овој клиници одстранили бубреге са најмање 20 или 30 људи и трансплантирали их богатим пацијентима из друге клинике која је делимично у немачком власништву. Посредник је био из Израела, донори из целог света, а хирург Јусуф Сонмез, познат под називом "доктор Франкенштајн", из Турске. Цео систем је могао да функционише, како каже Рател, само уз велику помоћ власти. Репортери "Шпигла" провели су месеце пратећи трагове који су их одвели до Израела, Турске, Белорусије и Немачке. Преко Филипина до Косова После неуспелог покушаја да све заврши на Филипинима, Валтеров син наставио је потрагу где би његов отац могао да нађе бубрег. Према речима канадског тужиоца на Косову истрага је показала да је Валтер уплатио 81.892 евра на рачун Израелца, са којим је његова породица успела да контактира после велике потраге. Вера је у авиону за Истанбул била са још две жене које су путовале истим поводом. Када су стигле пришао им је непознати мушкарац, узео пасоше и док су биле у хотелу дале су узорак крви. Четири дана касније отишле су за Приштину. По доласку на Косово цариници су били помало сумњичави. Зашто би жена из Израела путовала на уролошку клинику у Приштини. Вера је рекла оно што су јој пренели да каже - да је третман бољи у Приштини. Цариници, и даље сумњичави, окренули су неке телефоне, а након разговора су јој дозволили пролаз. Двоје кола су чекала на аеродрому, једна за доноре и једна за примаоце. После дуге вожње, кола су на крају стала испред модерне, розе, двоспратне зграде. На натпису је писало „Klinika Gjermane" (немачка клиника). Човек по имену Манфред Бер, за пребивалиштем у Берлину, регистрован је као власник клинике у регистру компанија у Приштини. Према информацијама "Шпигла" Манфред Бер стварно постоји. Он је професор урологије у ради као главни шеф одсека и болници "Франзискус". Према Верином сведочењу ствари су постале горе у Приштини. Прво је морала да потпише формуларе на енглеском које није разумела. Једном приликом јој је речено да ће њен и други органи отићи Американцима. Али на столу поред ње није стајао плави, амерички, пасош, већ тамно црвени попут немачког. Вера је тада у соби поново видела човека са аеродрома, заједно са својом женом. Деловали су, како каже, као пристојни људи. Истражитељи Еулекса реконструисали су ко је и када био у клиници. Верују да је старији човек у соби са Вером био Валтер. "Тело ми се тресло пред операцију. Хтела сам да побегнем, али сам знала да ме неће пустити. Платили су моје летове, дочекали ме на аеродрому. Без обзира шта да урадим, дали би ми инјекцију и свеједно ме оперисали. Тада сам схватила да сам се упетљала са мафијом", присећа се Вера. Откривање клинике "Медикус" Стварност понекад поприма изглед хорор прича. Ујутру 4. новембра 2008. године турски држављанин Јилман Алтун срушио се на аеродрому у Приштини. Крв је лила кроз његову мајицу. Одведен је код аеродромског лекара који је констатовао да му је недавно извађен бубрег - на клиници "Медикус", одговорио је Алтун. Полиција је убрзо стигла у клинику, али тада је већ било прекасно, једина особа која се још налазила унутра био је 74-годишњи израелски рецепционар. Алтун се вратио у Турску, али од тада нико није успео да га контактира. Истражитељи мисле да је мртав. "Веома смо забринути за неке од наших сведока", каже тужилац Рател, додајући да су неки од донора већ умрли током истраге. Судови би вероватно окренули главу да канадски тужилац није узео под своју јурисдикцију случај турског држављанина Алтуна. Рател је окупио тим који је клинику повезао са конекцијама широм света - од Израела до Јужне Африке, од Турске до Русије и од САД до Шри Ланке. За Ратела случај се проширио далеко изван клинике у Приштини - сада је то питање у склопу глобалне мреже илегалне трговине органима. "Летећи доктори" Рател сматра да се мала група хурурга специјализовала као "летећи доктори" и сада раде на свим континентима. Доктори лете где год могу да одстране и трансплантирају органе. Уколико власти упадну у клинику у Јужној Африци или Бразилу, они се једноставно пребаце у следећу земљу. Стручњаци кажу да су тренутно веома популарне клинике на Кипру и у Казахстану. Како би одвратили могућност да муштерије упозоре власти пацијентима кажу где ће их оперисати тек пред полазак. У Приштини је од 2011. године у току суђење против четворице доктора и бившег државног секретара повезаних са клиником "Медикус". Оптужбе укључују трафикинг, организовани криминал и пружање лекарских услуга без дозвола. Још једна особа осумњичена је Лутфи Дервиш, професор који је, према регистру компанија, био овлашћени агент клинике. Он је, према тврдњама, такође учествовао у најмање једној операцији. Према оптужници Дервиши је повезан за високим званичницима косовских власти. Он се наводно лично срео са министром здравља и саветником премијера. Тужбе су такође поднесене против бившег државног секретара у министарству здравља, који је, како се тврди, издао клиници "Медикус" дозволу за пресађивање органа, која, судећи према околностима, никада није требала да буде издата.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1344082681' post='687920] ма да, ја сам први који тражи да се вивисецира и заборавља прошлост погледа само свој аватар на шта личи, ти чак ни проблем не видиш у томе да неком прижељкујеш смрт да би ти живео ... е тужни човече. Ово представља Васкрсење Господа... хахахахаха какв си ти лик... ахахахахахаха