Batman

Ovo postoji svuda u svetu, nažalost. U ovom slučaju, to je možda pravni sistem omogućio: slobodu za ubicu u zamenu za novčanu kaznu i to pokazuje manjkavost samog sistema i takvog društv. uredjenja. Ali sam zločin kao takav prisutan je u svim delovima sveta i često ostaje nekažnjen, čak i neprimećen od strane društva (što je žrtva mlađa ili je zločin u porodici).

Nemoj da preteruješ Betmene, to namerno radiš, sad sve relativizuješ da opravdaš Bucu jer ti je simpa, i jer mrziš Manekena (uf, da Maneken je završio karijeru)

Mislim stvaaaarno, nećemo o politici. Šta hoćeš da kažeš, kao samo je Dačić drugovao s ovima... ....ajde molim te, pa svi su bre u dilu s njima, ceo svet: svaka stranka, svaka vlada, svaka država, svaka policija. DB, CIA,FBI, Udba...

Blic: Dačić šifrovano nazivan "drugom" Kako tvrdi izvor Blica, koji je imao uvid u dokumente Tužilaštva za organizovani kriminal, za susrete Dačića i Radulovića postoje audio-zapisi Uprave kriminalističke policije, ali i audio i video zapisi BIA, koji su rađeni po naredbi istražnog sudije posebnog odeljenja Specijalnog suda. Izvor Blica navodi da se Dačić tokom 2008. i 2009. godine u više navrata video Rodoljubom Radulovićem a u razgovorima Šarića i Radulovića premijer Srbije je šifrovano nazivan „drugom". Prema dokumentima u koje je izvor Blica imao uvid, iz transkripata dostavljenih Tužilaštvu, 12. januara 2009. godine u telefonskom razgovoru Darko Šarić od Radulovića traži da od svog „druga" opet proveri da li ga „policija radi". Istog dana Radulović zove Branka Lazarevića da proveri da li policija ima nešto za Šarića i tada se dogovaraju da se vide. Do susreta je došlo u kabinetu u Ministarstvu unutrašnjih poslova piše Blic. Poslednjeg dana januara 2009. godine Dačić se lično video s Radulovićem u elitnom beogradskom restoranu. O detaljima sastanka, Radulović je u telefonskom razgovoru obavestio Šarića, a ovaj svog prijatelja u Novom Sadu - da se Radulović video sa „drugom" i da će doći do njega u Novi Sad da mu ispriča šta su se dogovorili. Kontakti su registrovani i godinu dana ranije. Radulović je 15. decembra 2008. godine, u telefonskom razgovoru, tražio od Šarića nekoliko „blekberi" telefona za „njega" (Dačića) i „njegovog onog" (Lazarevića). Šest dana kasnije Radulović se u Užičkoj ulici, u rezidenciji sreće s Dačićem, gde mu je dao telefon, a onda i sa Lazarevićem na Topčiderskoj zvezdi kojem je takođe uručio mobilni telefon. Potom poziva Šarića i kaže mu da su „pokloni uručeni". Blic takođe piše da je sav snimljeni materija sa praćenja trebalo da bude dostavljen pravosudnim organima, što je Uprava kriminalističke policije učinila, ali prema nekim spekulacijama, ne i Bezbednosno-informativna agencija. (Blic) http://www.smedia.rs/vesti/vest/107255/

Oooo pa jel to neki poziv za suradnju, ili može bit neka reklama. Manjak studenata, višak fakulteta.

Ne mrsite, ovo je uobičajni Bećković. Ironija i satira u aforizmima. I da budem malo ironičan: DAAAA, Bećković je opleo po SPC, sram ga bilo. P.S. za one koji nisu razumeli ironiju (ne aroniju): Ne, nije Bećković opleo po SPC, već po onima koji u SPC vide krivca za sve.

Sve je ovo lepo i krasno, taj protest i tako to, ali malo je suviše kasno za to. Oni koji se razumedu kažu da već skoro 40 godina mi koristimo modifikovanu hranu, proizvodimo je i td. Pljus: nije to jedina opasnost, šta je sa pesticidima, i dr. raznim dodacima....i milon dr. otrova koji su sastavni deo industrijskog uzgajanja i ove šatro NE-GMO hrane, već više od 50 godina. Kamo sreće da ovo eskalira do ozbiljnog bavljenja problemom ishrane i nekim konkretnim koracima, a pri tom ne mislim na državu i institucije, oni su odavno nemoćni, a pitanje i koliko su voljni, nego na nas obične ljude, konzumente. S tim se u svetu ozbiljno odmaklo: samostalno uzgajanje hrane, uzgajanje zdrave i bio hrane, biljnog i životinjskog porekla itd. Ova priča o zdravoj hrani je daleko važnija od posta, pogotovo na koji način mi postu danas pristupamo: da li si li liznuo pavlaku u sredu, pojeo malo supe s mesom itd,. a nisi jeo posan kukuruz šećerac zatrovan svim i svačim.

http://userserve-ak.last.fm/serve/_/45029027/John+Coltrane+saintjohncoltraneenthronedmark.jpg

Odlična priča Srđane, kao da je pisao premudri Sirah

Odavno me nije obradovao ovakav jedan naslov teme svojom duhovitošću dubinom i kontraverznošću, kad ono iz Biblije. Oooo Siraše zaista si premudar. Još jedan dokaz da je Pismo bogonadahnuto greengrin P.S. nešto slično sam čuo od samih žena, čak i gore u smislu samokritike, a propo tezi da je ovo muško šovinistički patrijarhalni stav. Ovo je 100 posto napisala neka (mudra) žena, a Sirah je samo zapiso

Ne treba da izadje u svet. Ovo je dovoljno, Govorenje svetu (u ovom slučaju) je ekscentričnost a ne sveta Tajna

Popa je to reko jer ga mrzi da sluša duže ispovesti

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/178794/Jermeni-su--gradili-srpske-manastire- http://www.facebook.com/ArmeniansInSerbia http://www.pecatmagazin.com/2010/08/jermeni-i-srbi-su-braca-po-stradanju/ http://www.network54.com/Forum/65102/thread/1064022704/last-1064022704/JERMENSKA+ZAJEDNICA+SRBIJE Reè pretsednika Zajednice Jermeni, jedan od najstarijih naroda na svetu, prema pisanim podacima koji postoje, u Srbiji se pojavljuju u 13. veku, taènije od 1218.godine. Kada je Sveti Sava obilazeæi Jermeniju video jermenske hramove, odluèio je da dovede graðevinare iz Jermenije u Srbiju. Oni su izgradili manastir Vitovnicu, posveæen uspenju Bogorodice, smešten na desnoj obali reke Vitovnice, severoistoèno od Petrovca na Mlavi. Sticajem nerasvetljenih okolnosti, u Vitovnici se našao ktitorski natpis na srpskoslovenskom i jermenskom jeziku iz 1218.godine. Sedam redova teksta, od kojih tri na srpskom i èetiri na jermenskom jeziku, uklesano je na ploèu od bledožuækastog mermera (140 x 47 cm). Ploèa je ošteæena, pa na poèetku svakog reda i u poslednjem redu nedostaje po nekoliko slova. Jermeni se pominju i u Kosovskom boju. Došli su sa turskom vojskom ,a kada su videli barjake sa krstovima i saznali da treba da ratuju protiv hrišæana, prebegli su kod Cara Lazara i vojevali protiv Turaka. Posle poraza srpske vojske ostatak Jermena povukao se u planine kod Soko Banje gde su izgradili manastir posveæen Svetim Arhangelima, u narodu poznat kao Jermenèiæ (završen 1392.godine). On i danas postoji. Na današnjem Zelenom Vencu u Beogradu, postojalo je Jermensko groblje što potvrðuju tri nadgrobne ploèe na jermenskom jeziku iz 17.veka, naðene na tom lokalitetu, a danas smeštene na Kalemegdansku tvrðavu. Bliskost dvaju naroda potvrðuje i èinjenica da su prve Vukove knige štampane upravo u jermenskom manastiru u Beèu. U Novom Sadu je postojala jermenska crkva sagraðena 1762.godine a srušena je 1963.godine radi izgradnje Bulevara Mihajla Pupina, koji tuda nikada nije prošao. Relikvije iz te crkve kojih je prema zapisniku bilo sto trinaest (113), date su na èuvanje gradskom muzeju. Mnoge od njih su nestale, a samo mali, gotovo bezvredan deo, nalazi se u muzeju. Najveæi talas doseljavanja Jermena u Srbiju dogodio se ipak u dvadesetom veku, nakon strahovitog, do tada u istoriji nezabeleženog, genocida, koji su Turci poèinili nad Jermenima od 1915.godine pa sve do 1920.godine. Izbeglice od tog neèuvenog pogroma, bile su rasute po gradovima Srbije, ali je najveæi broj ipak došao u Beograd. Veæinom trgovci, vešti zanatlije, èesto zlatari, imuæan i obrazovan svet, ovi doseljenici osnivaju 1935.godine Udruženje Jermena Kraljevine Jugoslavije, tako da je to jedna od najstarijih registrovanih etnièkih zajednica u Srbiji. Ubrzo su kupili i kuæu sa dve pomoæne zgrade koja se nalazila u Dalmatinskoj ulici br.78 gde je bio jermenski dom i jermenska škola. Posle oslobodjenja zgrada je na hajduèki naèin oteta od jermenskog udruženja, a kasnije ista i srušena pa se danas na tom mestu nalazi prazan plac. Jermenska Zajednica Srbije obnovljena je 1995.godine u Beogradu kao sledbenik i pravni zastupnik Udruženja Jermena Kraljevine Jugoslavije i registrovana 26.12.1995.godine kod MUP-a Srbije pod rednim brojem 188 kao Zajednica èiji je osnovni cilj uèvršæivanje i razvoj srpsko-jermenskog prijateljstva što je naznaèeno i u rešenju. Zajednica na teritoriji Srbije okuplja 1.200 porodica i broji preko 15.000 èlanova srpskog i jermenskog porekla. Odmah po obnavljanju Zajednice, otvorena je nedeljna jermenska škola za decu i odrasle gde se uèi jermenski jezik i pismo. Zbog nedostatka prostora godinu dana škola za odrasle nije radila, dok škola za decu koju pohaða preko 50 uèenika radi veæ pune èetiri godine, ali je sedam puta menjala lokaciju. Zajednica po Statutu ima Izvršni odbor i Nadzorni odbor, a kao najvišu instancu Skupštinu zajednice. Skupština bira pretsednika, tri podpretsednika i sedam èlanova izvršnog odbora, sve sa mandatom od èetiri godine. Veoma smo zahvalni dijaspori, pogotovo fondaciji Gulbenkijan iz Lisabona koja je pomagala i pomaže rad škole udžbenicima i novèano. Školski pribor i drugu humanitarnu pomoæ obezbeðivali su i Plavi krst iz Francuske i Grèke. Škola ostvaruje maksimum u datim okolnostima u šta su mogli da se uvere svi koji su je posetili. Zajednica ne poseduje kancelariju, a sve aktivnosti odbora Zajednice odvijaju se u jednoiposobnom stanu pretsednika Zajednice Mastiloviæ Petra. Ovakvi uslovi otežavaju rad Zajednice i umanjuju moguænosti za njenu dalju afirmaciju i proširenje. Svi pokušaji Izvršnog odbora i sva obraæanja, kako staroj tako i novoj vlasti, za dodelu prostora ili vraæanje placa na kojem je bio jermenski dom, do sada su bili uzaludni. Mart 2001. u Beogradu Mastiloviæ Petar KTITORSKI NATPIS IZ 1218.GODINE U MANASTIRU VITOVNICI Manastir Vitovnica, posveæen Uspenju Bogorodice, smešten je na desnoj obali reke Vitovnice, severoistoèno od Petrovca na Mlavi. Sticajem nerasvetljenih okolnosti, u Vitovnici se našao ktitorski natpis na srpskoslovenskom i jermenskom jeziku iz 1218.godine. Sedam redova teksta, od kojih tri na srpskom i èetiri na jermenskom jeziku, uklesano je na ploèu od bledožuækastog mermera (140 x 47 cm). Ploèa je ošteæena, pa na poèetku svakog reda i u poslednjem redu nedostaje po nekoliko slova (vidi sliku). Ploèa je ugraðena ispod niše na severnom zidu priprate, (odnosno izmeðu niše i ulaza). Manastir Jermenèiæ (tekst i sliku manastira dobili smo ljubaznošæu protojereja Dejana Stefanoviæa, urednika "Glasnik"-a Eparhije Timoèke, SPC) (na planini Ozren kod Sokobanje) Na osam kilometara jugozapadno od Sokobanje, nalazi se manastir posveæen Svetim Arhangelima, poznatiji u narodu kao »Jermenèiæ«. Asfaltnim putem od Sokobanje do Sanatorijuma »Ozren«, a zatim obiènim šumskim putem, kroz divnu bukovu šumu i livade sa više izvora pitke planinske vode, dolazi se do manastira. Ako idete peške od Sokobanje, uz visinsku razliku od 600 metara u odnosu na grad, dolazak u ovo mesto nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ako još imate saznanje o ovoj svetinji , ili ga èujete od pastira koji ovde napasaju svoja stada, ostaæete zadivljeni i radosni što ste došli ovamo. Pisanih dokumenata o ovoj svetinji nema! Narodno predanje govori da je manastir nastao posle Kosovske bitke, verovatno 1392. godine. Podigli su ga jermenski vojnici koji su bili vazali u Turskoj vojsci, pa saznavši da æe se na Kosovu Polju boriti protiv Srba koji su Pravoslavne vere kao i oni, napuštaju bitku i dolinom Ibra i Morave dolaze u ove krajeve. Zahvalnost Bogu što su izbavljeni iz turskog ropstva izražavaju podizanjem hrama koji posveæuju Svetim Arhistratizima koji su bili putovoðe njihovog izbavljenja. I danas su Jermeni prisutni kako u Sokobanji, tako i u susednim mestima: Aleksincu, Knjaževcu i Nišu. Manastir je postojao sve do 1796. godine.Tih godina su u Sokobanji boravili Hajduk Veljko sa Èuèuk Stanom, Stevan Sinðeliæ, Milenko Stojkoviæ, a dolazio je i Karaðorðe. Pripremao se ustanak protiv Turaka pa je glavni hajduèki bivak bio u Manastiru Jermenèiæ. Jednim napadom na haraèlije koji su nosili plen za Carigrad, zarobljeno je sedam tovara blaga. Po primljenoj vesti o ovom napadu, usledila je odmazda niškog Paše. Spaljena je sokobanjska nahija zajedno sa manastirom. Tada je uništeno 236 domova i 12 bogomolja. Pored Jermenèiæa, stradale su i crkve u Sokobanji, Resniku, Èitluku, Jošanici, Jezeru i svim naseljenim mestima koje su imale crkve. Ne zna se šta je bilo sa žiteljima manastira. Da li su i oni doživeli sudbinu ove svetinje ili su otišli pre njenog uništenja? Za vreme bitaka u Prvom ustanku protiv Turaka, u Jermenèiæu je bila bolnica jer je mesto duboko uvuèeno u planinu, okruženo gustom šumom i kao takvo, pružalo sigurnu zaštitu. Tih godina, po narodnom kazivanju, po Karaðorðevoj naredbi, obnavlja se hram Svetih Arhangela. Podiže se na brzinu, od kamena, kreèa i blata, na dve »vode«, sa kalkanom i zvonikom sa jednim zvonom. Verovatno, graðena trošnim materijalom, crkva se ruši sama od sebe pred kraj prošlog (devetnaestog) veka. Prilikom podizanja hrama Svetog Preobraženja u Sokobanji 1892. godine i stare sokobanjske škole 1894. Mitropolit Mihailo (ktitor istih) nareðuje da se ostatak materijala upotrebi za obnovu manastira Jermenèiæ. Po prièanju Najdana Stefanoviæa i Koste Stojanoviæa iz sela Resnik, èiji su oèevi bili tutori ovog hrama, manastir se srušio poèetkom Balkanskog i Prvog svetskog rata, a zvono sa drugim dragocenostima je zakopano u obližnjoj peæini. Zvono je pronaðeno posle Prvog svetskog rata, 1921. ili 1922. godine, ali dragocenosti nisu pronaðene. Šta je od tih dragocenosti bilo, može samo da se nagaða. Na zvonu koje i sada poziva na molitvu piše: OVO ZVONO PRILOŽI CRKVI ERMENÈIÆU OŽALOŠÆENA MARA ZA SPOMEN SVOGA NIGDA NEZABORAVLJENOG SUPRUGA RADISAVA MIROSLAVA ILIÆA TRGOVCA IZ BANJE ALEKSINAÈKE KOJI SE PRESTAVI 3. DECEMBRA 1872. GODINE. LIVALI ME U VRŠCU BRAÆA PL BOTA 1873. GODINE. U manastiru povremeno boravi po koji monah pokušavajuæi da popravi hram i konak. Godine 1927. i 1936. hram se delimièno obnavlja i podiže se jedna zgrada sa tri odelenja, trošnim materijalom, kamenom i zemljom. Obnovu je vršio Vitomir Stankoviæ iz obližnjeg sela Jezera koji se posle smrti svoje supruge zamonašio u manastiru Bukovo i pod monaškim imenom Emilijan, umro kao sabrat toga manastira a sahranjen u svom selu Jezero. Godine 1972. usled trošnosti materijala kojim je graðena, crkva se opet ruši da bi se 1973. godine pošelo sa rašèišæavanjem terena i pripremom za još jednu obnovu. Crkva je obnovljena lomljenim kamenom i »živim« kreèom, pokrivena salonitskim ploèama, sa privremenim ikonostasom. Pod je od cigala koje su i ranije postojale. Hram je dugaèak 12, širok 7, i visok 7 metara sa kalkanom. Zadnje tri godine izvršeno je trasiranje puta od Sanatorijuma »Ozren« do manastira u dužini od 2,5 kilometra, ali prohodan je samo kada nema veæih padavina. Veliki narodni skup – sabor, održava se ovde na dan Sabora Sv. Arhangela Gavrila 26. Jula. Tekst: Protojerej Petar Milinkoviæ, Arhijerejski namesnik sokobanjski Jermenski nadgrobni spomenici na Beogradskoj tvrdjavi "Kalemegdan" Prilikom iskopavanja na današnjoj pijaci "Zeleni venac", pronadjeni su, i premešteni na zelenu površinu u neposrednu blizinu Zavoda za zaštitu spomenika, nekoliko nadgrobnih ploèa sa jermenskim natpisima iz sedamnaestog veka

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/27/srpski/R06042602.shtml Jermeni iz Srbije održali pomen žrtvama genocida iz 1915. godine Parastos kod Krsta u kamenu Skupili su se ispred crkve Svetog arhangela Gavrila u Zemunu, na mestu na kom se nalazi spomenik postavljen u znak sećanja na pilote koji su poginuli noseći pomoć postradalima u zemljotresu u Jerevanu 1988. godine Iz mistične zemlje, čija tradicija doseže do Noja koji se, prema biblijskom predanju, posle potopa, iskrcao baš na planini Ararat, Jermenka Goar Harutjunjan pre 10 godina stigla je u Beograd. Danas ovde živi sa dve kćerke, koje podjednako dobro govore i jermenski i srpski jezik i aktivistkinja je Jermenskog ženskog centra "Armenka". Živi za budućnost, ali, kao i ostali Jermeni, ne zaboravlja prošlost. Posebno ne strašnu noć 24. aprila 1915. godine, kada je vlada tadašnje Turske (sadašnja Zapadna Jermenija), misleći da će na taj način rešiti "jermensko pitanje, " naredila pokolj u kom je stradalo dva miliona njenih sunarodnika. Mnoge jermenske organizacije po svetu se i dan-danas bore da Turska prizna taj zločin. Upravo u znak sećanja na žrtve strašnog genocida, Jermeni u Jermeniji, ali i širom sveta okupljaju se svakog 24. aprila i pale sveće. Na 90. godišnjicu genocida nad Jermenima okupili su se ispred crkve Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. Baš na mestu na kom se nalazi jermenski spomenik Haćkar (Krst u kamenu), postavljen u znak sećanja na pilote koji su poginuli u vojnotransportnom avionu, noseći pomoć postradalima u zemljotresu u Jerevanu 1988. godine. Skup je, kao i svake godine, počeo minutom ćutanja, a zatim je usledio parastos, govor predsednika Jermenske zajednice i kulturno-umetnički program. Prijateljstvo dugo osam vekova Jermeni su, prema pisanim podacima, u Srbiju stigli još u 13. veku, tačnije 1218. godine. Kada je Sveti Sava, obilazećći Jermeniju, video njihove hramove, odlučio je da dovede građevinare iz ove zemlje da u blizini Petrovca na Mlavi izgrade manastir Vitovnicu. U njemu se i danas nalazi ktitorski natpis ispisan na crkvenoslovenskom i jermenskom jeziku. Pominju se Jermeni i u Kosovskom boju - došli su sa turskom vojskom, a kada su saznali da treba da ratuju protiv hrišććana, prebegli su kod cara Lazara i vojevali protiv Turaka. Posle poraza srpske vojske, povukli su se u planine kod Sokobanje, gde su izgradili manastir Jermenčić, koji i danas postoji. Na današnjem Zelenom vencu u Beogradu nekada je bilo jermensko groblje, a istorijsku bliskost dvaju naroda potvrđuju i prve Vukove knjige, štampane upravo u jermenskom manastiru u Beču. - Dečica, ali i mi stariji, obučeni u tradicionalne nacionalne nošnje, pevali smo jermenske pesme i igrali naše plesove - objašnjava Goar Harutjunjan, dodajući da su kao "specijalne goste" ove godine imali i dvojicu policajaca, koji su došli da provere o kakvom je skupu reč, a onda ostali na gozbi, na kojoj su služeni nacionalni specijaliteti Jermenije. Goar jedino žali što Jermeni u Srbiji nemaju priliku da se češće sreću i druže jer u Beogradu nemaju čak ni svoje prostorije. - Pošto je deo Jermenije pripao Rusiji, za vreme Josipa Broza mnogi Jermeni su iz Srbije otišli u Kanadu, Ameriku i Francusku. Nekada je Jermenska zajednica imala svoju zgradu u Dalmatinskoj 78, u kojoj je svojevremeno bila smeštena i jermenska škola, ali nam je zgrada posle rata oteta. Sada se na sve načine borimo da to povratimo - priča Goar i dodaje da su se, posle pokolja 1915. godine, preživeli Jermeni rasuli po okolnim državama - od Grčke, Makedonije i Hrvatske do Srbije, u kojoj su i pre toga imali jaku dijasporu. U Srbiji danas živi oko 1.500 Jermena, a kako objašnjava, mnogo više je onih koji su se potpuno asimilovali. Najviše ih živi u Beogradu, Valjevu i u Vrnjačkoj Banji, a broj im se devedesetih godina znatno povećao, kada se oko 500 Jermenki, među kojima je bila i Goar, udalo za Srbe. - I oduvek smo živeli kao veliki prijatelji, jer smo narodi sličnih mentaliteta i temperamenta. Zajednička nam je ta borbenost, ponos i ljubav prema svojoj zemlji. Hrana nam je takođe slična, samo što mi koristimo više začina, a jedina razlika je u tome što ovde više pada kiša - objašnjava mlada Jermenka, na tečnom srpskom jeziku. A. Klarić-Žak

Slavljenje sv.Save ima versku dimenziju i može ko god hoće doveka da ponavlja da nema ali ima. Konkretna dimenzija je: prisustvo sveštenika, epitrahilja, lomljenje kolača i molitva. Ako mi kao Crkva želimo do kraja da budmo tolerantni i da nikog ne diskriminišemo zašto onda episkopat insistira da se ide u škole i šalje tamo sveštenike. Naravno ja ne mislim da to ne treba da se čini, ali činiti to i onda razumeti "ministra" je nelogično. Sveti Sava slavljen skroz sekularno znači bez " sveti ", bez kolača, bez sveštenika i molitve, i to mnogi priželjkuju. Pitajte muslimane šta misle i da li ih je ministar "ubedio", kao i to šta im tačno smeta u svemu tome i čućete otprilike ovo što sam i sam nabrojao. Svetu ne možeš i ne treba da ugodiš. Dovoljno je da se kaže da niko ko ne veruje "pravoslavno" ne mora da prisustvuje verskom činu. Da je ovo islamska zemlja čisto sumnjam da bi smo uopšte smeli da postavimo ovo pitanje.

Pita majka sina: - Sine, bez uvijanja....da li se drogiraš? Sin odgovara staramajci: - Šta da ti kažem kevo.....u jednu ruku: da, u drugu ruku: ne.

debil

Vaskrs nema direktne veze sa solarnim ciklusom tj. sa bilo kojim "fiksnim" kalendarom. Računa se po jevrejskom kalendaru koji je lunarno-solarni http://joz.rs/kalendar.html

Pa imamo cara

Sto si se ondak učlanioi na njiov forum

Munze i blokovi pozdravljaju zdravu konkurenciju u cilju razvijanja tržišta, razbijanja monopola i smanjenje cena kao posledice istih.

Živele bakice

ko o čemu deda o dedi

blood money

Sta se lozite, ovo je samozvani "zilot" Vukman Cejovic ima 50 ljeta i jeste Budala, a jeste i Djetic