ВИЛМА

Ja lično mislim da je usvojenje - mačka u džaku - i za dete i za usvojitelje. Paradokso, Minsitarstvo je povodom ovog slučaja dalo svoje mišljenje - da su procedura i zakon ispoštovani u potpunosti.

Pročitaj pažljivije tekst moje koleginice koji sam prenela : Usvojitelji u Srbiji žele ZDRAVU, BELU decu,što mlađu i po mogućnosti plave kose i plavih očiju.

Kopiraću ovde tekst jedne moje koleginice ,lepo je objasnila ono što mi stručnjaci inače znamo ali javnost slabo : " Da li je ljudima poznato ko su deca podobna za usvojenje i koju decu decu stranci usvajaju? Više od 50% dece podobne za usvojenje čine Romi a izuzetno je visok procenat dece ometene u psihofizičkom razvoju. Mali je procenat zdrave dece. Vidite, naši potencijalni usvojitelji ne žele da usvajaju Rome a ni bolesnu decu. To je istina u koju ljudi ne žele da poveruju. Da li ste videli kako su se potencijalni usvojitelji izjasnili ??? Svi žele zdravu decu bele puti. Stranci su ti koji usvajaju Rome i bolesnu decu ukoliko se za godinu dana ne pronađu domaći usvojitelji. Ja ih razumem kao čovek i kao roditelj. Svi žele da imaju zdravu decu. Sa stručnog stanovišta, nisu podobni oni koji biraju. Razlika između naših i inostranih usvojitelja je u motivaciji. Naši usvojitelji se uglavnom nisu ostvarili kao biološki roditelji,zato verovatno i žele zdravu decu, dok stranci imaju decu i njihov motiv je uglavnom altruistički. Svi Vi koji se bunite i osuđujete i koji strance nazivate janičarima, izvolite i usvojite bolesnu decu. Tako naša deca neće otići u inostranstvo. Ne, vi to ne želite a ne želite ni da to iskreno priznate. A što se tiče hraniteljke ona u skladu sa Porodičnim zakonom ne ispunjava uslove da postane usvojitelj zbog godina života. Šta ovde nije jasno? Ljudi se bune kada se ne poštuje zakon a ljudi se bune i kada se poštuje zakon ako to njima ne odgovara. Hraniteljstvo je samo privremena mera porodično pravne zaštite i ne traje večno. Naravno da se deca vezuju za hranitelje i da proces odvajanja nije ugodan. Stručni radnici i hranitelji treba da rade na tome da taj period odvajanja bude što bezbolniji za dete. Hranitelji imaju zadatak i aktivnu ulogu da pripreme dete za usvojenje, što ovde nije bio slučaj. "

Inače, insotrana usvojenja su u skoro svi slučajevima usvojenja dece sa posebnim potrebama, koju ovde usvojitelji ne žele. A strani usvojitelji prođu procenu i obuku u svojim zemljama, pa ne ide to tako stihijski kako male Perice u Srbiji zamišljaju.

Koliko glupih komentara sam pročitala na ovu temu... Voli naš narod da pljuje,onako brzinski,površno, pogotovo kad nema dovoljno informacija ili ne želi da ih čuje. Važno je da se samo potpisuju neke peticije, to je sa baš IN.

http://www.minrzs.gov.rs/cir/pres/saopstenja/item/6620-saopstenje-povodom-informacija-koje-su-se-pojavile-u-medijama-i-na-drustvenim-mrezama-u-vezi-sa-postupkom-medjunarodnog-usvojenja-deteta-iz-zrenjanina ... " У конкретном случају хранитељица детета је у моменту започињања процеса усвојења показала да не одобрава одлуку органа старатељства и својим понашањем и поступцима опструисала започети процес усвојења руководећи се сопственим уверењем шта је дететов интерес, упркос указивању и интервенцијама свих стручњака који су поступак водили и контролисали. Тиме је она прекорачила границе своје улоге и, упркос указивању да је, као и сви актери у поступку усвојења, дужна да поштује законску обавезу чувања тајности података, давала јавности нетачне информације о конкретном поступку и својој улози у њему, не водећи рачуна о последицама које могу да настану за дете и потенцијалне усвојитеље у деликатном процесу узајамног прилагођања. Поступак заснивања конкретног усвојења ће бити настављен јер је на основу праћења тока међусобног прилагођавања детета и потенцијалних усвојитеља процењено да је конкретно усвојење у његовом најбољем интересу. Интерес детета и поштовање закона је једино чиме се руководе надлежне институције и на то не може имати утицај притисак јавности."

Pre nekih pet i vise godina,pisala sam ovde na forumu o svom jako neprijatnom iskustvu sa svestenikom koga sam ranije veoma postovala. U momentima velike zalosti po smrti ocuha, odlazila sam kod tog popa, radi utehe,duhovne pomoci, a dobila ljigavo nasrtanje,odvratne pokusaje da me poljubi,od kojih sam tada bila u stanju soka, a i dalje se stresem od grozote kad se toga setim. Samo postovanje prema njegovoj mantiji tada me je sprecilo da kazem bilo sta i uradim nesto poput pljuvanja ili udarca. Sada se ne bih ustrucavala da to uradim, a popove gledam kroz crne naocare.

Propisani su tačno uslovi za sticanje prava na socijalnu pomoć, po tome se i odbiju ljudi koji ne ispunjavaju, nego oni onda odmah žalopojku Sekretarijatu,Ministarstvu, malo zaprete novinama i televizijom i onda Sekretarijat (koji je propisao uslove) naloži da se istima vrati socijalna pomoć,uprkos neispunjenju uslova. Zemlja Srbija - zemlja mogućnosti

Nije tema, ali kad smo je već dotakli,kratko samo : i kad ih skinemo sa socijalne pomoći, oni odmah ulože žalbu i zakonodavac nam bukvalno izda nalog da im ponovo priznamo pomoć

Ovako je zamišljeno i kod nas, pa ista priča. OStaju doživotno na socijali.

I meni se čini. Radije bih tamo radila

Šta mislite o Zosimi ?

Akvi je car, jedna prepametna,razumna,dobra,sposobna ličnost.

Jelo, mi smo eonima daleko od američkog sistema socijalne zaštite. Mi smo negde u kambrijumu...

Onda bi u centrima trebali da rade i psihijatri. Nama bi bilo super, jer ovako radimo sa psihijatrijskim bolesnicima kad su već oho-ho bez kontrole, mesecima ili godinama bez terapije, i kad naprave nešto, ajd mi da ih smestimo NEGDE, ne zna se gde, jer navodno nisu ničiji. Laza Lazarević ih neće, Vršac ih neće, Kovin ih neće, u domove za stare ne mogu, Prihvatilište za beskućnike ih neće (tamo ni ne pripadaju), neće ih srodnici i šta ćemo mi ? Da ih vodimo svojim kućama ? NE,to treba formirati pri zdravstvenim ustanovama, pa neka zaposle socijalne radnike koji će vršiti trijažu onih koji bi mogli eventualno biti klijentela centara za socijalni rad.

Ne. Centar za SOCIJALNI RAD nije Centar za PSIHIJATRIJSKI RAD. Mi nismo zdravstvena zaštita. Mi smo socijalna zaštita. Prevenciju,lečenje i praćenje psihijatrijskih bolesnika treba da rade zdravstvene ustanove.

Dobro, to je tvoje mišljenje, ali ne veruju svi u đavola, ni u boga, neko veruje u sudbinu,neko u nirvanu,neko u karmu...

Ne misli u magijskom smislu, već da se u familiji osećaju nekako obeleženim, da je velika verovatnoća da misle da im je to "porodični usud"; kao neko prokletstvo od kog ne mogu pobeći,koje će obavezno zadesiti mnoge u familiji,s kolena na koleno. Pre će biti verovatno da je u familiji bilo genetskog prenosa sklonosti ka depresiji ili nekoj psihičkoj bolesti, pa to u kombinaciji sa neotkrivanjem iste i nelečenjem dovede do suicida. Na psihoterapiji se radi na tome, psihičkom "prekidanju lanca" i promeni matrice. Ne treba bežati od psihoterapije. Često spašava život,bukvalno.

Znamo mi to,draga, ali državu briga i za nas i za ljude sa kojima radimo.

Uhhhh ... kako znam i umem. Maštam o otkazu

Jelo, veruj mi da nemam snage ni volje da ponovo "prolazim" kroz ta iskustva, previše je bilo groznih situacija,ne znam ni koju bih izdvojila. (Plašim se da počnem, neću znati kad da stanem...)

Ovo su vrlo teške stvari. Razdvajati decu od roditelja je prestrašno i protivnik sam toga, osim ako je život deteta ugrožen. Osvrnuću se na ova pisanja. Ovo je npr. za brigu, uočljivi rizici - maloletnička trudnoća,istorija skitanja,zloupotrebe alkohola, promiskuitet. Kakve bi bile reakcije javnosti da je npr. majka povredila neko od dece, ili da su izgladnjeni, ili nije na vreme reagovala u vezi zdravlja deteta ? Da se to desilo,onda bi bilo drvlje i kamenje na Centar zašto nije reagovao na vreme i oduzeo decu. Kako god se uradi, ispadne da ne valja. Jedne godine u jednoj beogradskoj opštini majka je usmrtila dete, ne sećam se više detalja,. Podigla se medijska buka "gde je bio Centar da reaguje". Kada reaguje i kod najava rizika,onda drvlje i kamenje zašto oduzima decu na pravdi Boga. Sve je to jako teško,jako složeno, uvek skopčano sa svakakvim rizicima,pa i da se donesu pogrešne odluke. Posao u centru za soijalni rad je posao iz pakla, jer je prestrašno i preodgovorno odlučivati o tuđim životima. Što se tiče ovog primera sa hraniteljima iz Vršca, ovako kako je napisano deluje zaista da je brljotina, ali moram reći i to da hranitelji često zaboravljaju da je hraniteljstvo privremeni oblik zaštite, nije usvojenje, i da često imaju problem da "vrate" dete. Mnogo toga se još može reći na ovu temu. Rekla bih samo još ovo : radnici u centrima za socijalni rad najtežim u svom poslu smatraju upravo oduzimanje dece, i zaista to niko ne voli i gleda da se to izbegne ako je ikako moguće,a da se životi dece ne dovode u rizik.

Vas niko ne sprečava da joj uplatite novac, na koji god od ova dva računa.

Previše toga,ako mene pitaš. Od načina pisanja, izbora imena, patetike sa tužnom pričom, repetativnim ostavljanjem računa, a i viđala sam slične fejkove već po internetu, koji su brzo provaljivani. Skoro je bilo na netu, neka osoba se predstavljala kao monahinja koja moli za pomoć nekom našem čoveku koji je navodno u inostranstvu. Vrlo sličan stil pisanja.