bradzorf

A ti si mu u stvari portparol, zaduzen za odnose sa javnoscu, a ne advokat! Izvinjavam se, zaista mi je zao.

Posto vidim da si njegov advokat, mozes i ti da odgovoris u svoje ime, na postavljeno pitanje: "Bez bilo kakve namere da donosim sud o poslednjim dogadjajima u SPC, hteo bih da pitam "teologa" Djakovca, da li se tim recima svedoci ljubav prema bliznjem i Hristova nauka?"

"Onim što je uradio u poslednje vreme Artemije se definitivno svrstao u red razbojnika i sektaša kakav je poglavar nekanonske crnogorske crkve Miraš Dedeić, kaže za „Alo!“ jerej Aleksandar Đakovac, jedan od vodećih teologa mlađe generacije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi." Bez bilo kakve namere da donosim sud o poslednjim dogadjajima u SPC, hteo bih da pitam "teologa" Djakovca, da li se tim recima svedoci ljubav prema bliznjem i Hristova nauka? Imam utisak da ovim svojim recima, Djakovac ide korak dalje od sinoda i sabora u osudi Vladike Artemija, nazivajuci ga "razbojnikom". Iako je rascinjen i vracen u red monaha, on je jos uvek clan crkve i kao takav ne zasluzuje da ga bilo ko vredja. Prihvatajuci vasu slobodu u deljenju komplimenata, mogu slobodno reci da od vas gospodine Djakovac, zbog svojih stavova o ekumenizmu i o "smrtnosti duse", nema veceg sektasa i razbojnika.

"Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере ...Душа је, пак, живо суштаство, просто и бестелесно, по својој природи невидивa духовним очима; словесна је и умна и неизобразива; пребива у органском телу и дарује му живот, раст, чула, и способност рађања. Она нема ум који би био нешто друго у односу на њу саму, него ум представља њен најчистији део, као што је, наиме, око најчистије у телу, тако је ум у души; слободна је, поседује вољу и енергију, промењива је, односно, мења се по својој вољи, јер је створена. Све то је по природи задобила благодаћу Онога ко ју је створио, којом је задобила и биће и такво стање своје природе. ...За сваког човека, будући да је састављен из двеју природа, то јест из душе и тела, и да су оне у њему непромењиве, рећи ће се, с правом, да су у њега две природе; јер је и после сједињења очувано у њему природно својство и једне и друге природе. Јер тело није бесмртно, него пропадиво, нити је душа смртна, него је бесмртна, нити је, опет, тело невидиво, нити је душа видива телесним очима, него је душа словесна и умствена и бестелесна, док је тело вештаствено и видиво и бесловесно."

"Зато су сва њена својства, па и бесмртност,..." Svojstvo, dakle besmrtna priroda. Slazemo se.

"Божијом вољом - зато кажемо да је душа бесмртна по благодати, јер је њено постојање дар, поклон, благодат од Бога." A ja bih rekao da je dusa priroda i da je njeno prirodno svojstvo besmrtnost, t.j. dusa je besmrtna priroda(ovo u stvari kaze sveti Jovan Damaskin) i nikako se ne mogu sloziti sa onima koji izvode razne intelektualne akrobacije, da ne kazem nesto drugo, kako bi dosli do zakljucka koji kaze kako je "dusa smrtna po prirodi".

Da shvatis da je dusa besmrtna jer tako kazu svetitelji, Jovan Damaskin, Marko Efeski, ali i mnogi drugi. Za pocetak. Sta ja tvrdim, koga je briga za to?

Nemam potrebu da odgovaram na parole i argumente ad hominem, ali cu vam ponuditi jos jedan citat: "Свети Марко Ефески, Житије - Изабрана дела - Служба О ВАСКРСЕЊУ ...Иако после свога пада у грех изгледа сложена због своје тежње ка телу, она ће се после одвајања од тела касније опет сјединити са њим, и постаће истог облика, и обући ће се у одговарајуће тело. То је, мислим, и било скривено од јелинских мудраца, и довело их до незнања, таме и заблуде у њиховим расуђивањима о души. Они који нису познали Бога, у своме разматрању општих закона и у трагању свуда само за природним, нису признавали да душа мора бити раздвојена од тела, него су тврдили да се она истовремено са смрћу тела разлаже у небиће. То беху они који су полазили од неодвојивости и осталих форми. Други су пак, држећи за могуће да душа и тело постоје одвојено, свако за себе, допуштали и бесмртност душе, али су говорили да су све душе једнаке, и оне бесловесних бића, и оне разумних бића. Ми се пак, када је реч о души бесловесног бића, задовољавамо оним што је речено у Светом Писму, да је душа сваке животиње - њена крв. Овим хоћемо да покажемо да у свакој животињи постоји њој својствена сила која је покреће; у Светом Писму се та сила назива крвљу, можда зато што је ове течности нарочито много и што је распрострањена по читавом телу. То и јесте душа животиње, која је њен покретач; а чим покретач стане, покрет престаје, и ништа више не остаје осим мртвог тела. Но, словесна и умна душа, која је створена по образу и подобију Божијем, и када је одвојена од сопствене материје - говорим о телу - ипак и даље постоји; и када се разрешила од онога са чиме је била повезана, одлази на своју страну, у обитавалиште које јој одговара..." P.S. Nadam se da cete uzivati.

Заборавио си да цитираш и део 'О васкрсењу': '100. 0 васкрсењу Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га je у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето.[1] ...' за које један савремени православни теолог каже да је темељ његове вере, а затим цитира чувеног професора универзитета који недвосмислено пориче оно што каже светитељ. Забораио си да цитираш још само осам места из исте књиге у којима светитељ јасно и недвосмислено говори о бесмртности душе. Заборавио си да цитираш многе друге светитеље који говорећи управо о васкрсењу потврђују бесмртност душе. Много тога си заборавио, али има времена да се подсетиш.