Miki

Жена наставља да смара, и смара и смара. Рекох вам горе да ме мишљење особе која са Запада (из дубине НАТО територије) филозофира о мајчици Русији, ме НЕ ЗАНИМА. Ако вам се толико свиђа Русија, зашто не одете из те Данске за Русију. Врло једноставно! И још једном, питаћу вас да се судржите давања савјете и лепљења етикета јер ме не занима, заиста. Ја сам ову дискусију завршио. Добио сам одговор и хвала свима који су поделили линкове и конструктивна мишљења. За ове друге који имају проблем да су људи другачији, и да се различитим људима свиђају различите ствари, верујем да ће да наставе да смарају овуда и проспирају своју ригидну животну филозофију. Како год, демагога никад доста. Хвала још једном онима који су одговорили конструктивно!

Ево га још једна која претпоставља и којој нешто лични на нешто.

Претпостављајте и пљујте. То је једино што знате очигледно. Разумио сам ваше назови аргументе па вас замољавам да више не пишете. Постајете напорни. Хвала!

Чули сте да постоји руски манастир на Светој Гори? Ако да, онда би требало да вам буде јасан смисао горње реченице.

Чудан смисао за хумор

Да, уз преводиоца који ми помаже. Како год, ова тема се беспотребно проширила. Ја сам само хтио да видим да ли је Естонска Православна Апостолска Црква канонска, и то је све. У Русији сам упознао многе фантастичне људе, и не могу да се не сетим неких јако лепих искустава и људи. Али једноставно ако могу да бирам између Васељенске Патријаршије и РПЦ, бирам Васељенску. Неке од разлога сам написао горе. Поздрав!

Мислим да те погрешно схватили мој став. Али није ни битно.

Ма не - православна црква (као организација, због тога малим) се гнуша национализма, зазире од политике и политичара, не жели политичку моћ, а на цијели свијет гледа као дом Божији.. Баш би волио да упознам тај ваш pink свијет. Или је ово тешко одсуство стварности?

Рекох вам, то су моја искуства са РПЦ. Био сам два пута у Русији и девет пута на Светој Гори. Не сумњам да ви имате другачије искуства и поштујем ваше мишљење. Али не и лепљење етикета.

Приче о руском цару, Руској Импрерији и Путину као бранитељу свега доброг на Планети, злом Западу...Заиста бих желио да се поштедим тих прича па ми је због тога било битно да ли је Естонска Православна Апостолска Црква канонска. А и појање што кажете, не може се поредити византијско и руско, искрено.

Очигледно није им више било занимљиво да слушају приче у руском цару, Путину спаситељу свог добра, злом Западу, слизавању цркве и државе.. Квалитет је битан а не квантитет. Ту је ваш највећи проблем што гледате на Православље као неку (десничарко - националистичку) идеологију па вам је број битан. Вјероватно ако се те фикције из ваших глава о неком рату против Русије и оствари, па да имате живо месо.

Ок, онда Естонска Апостолска Црква под Васеенском Патријаршијом је канонски призната колико сам разумио из дискусије и линкова. Хвала вам! Иоанна, Вероватно се нисам добро изразио. Поштујем руско Православље, али ми се ЛИЧНО више свиђа византијски стил и приступ. Хвала на препорукама.

Помаже Бог! Имам једно питање и унапријед захваљујем на одговору! Селим се у Естонију на најмање 4 мјесеца али вјероватно на много дуже па ме занима какав је статус Естонске Православне Цркве? Да ли је то призната Православна Црква? Не иде ми се никако у Руску Православну Цркву због национализма и других ствари (није мој стил) па ме занима ваше мишљење око канонског статуса Естонске Православне Цркве? Хвала унапријед! Миленко

Помаже Бог, оче! Прије два дана сам посјетио ваш манастир, заједно са професором Миланом из призренске Богословије и одушевио сам се свиме оним што сам видио и осјетио тамо! Оно је за мене право Хришћанство, космополитско и здраво, ослобођено национализма и других деструктивних идеологија које се често приписују Хришћанству. Све изгледа фантастично и посебно је импресивна чињеница колико људи из буквално цијелог свијета посједти Високе Дечане. Већина манастира на Светој Гори може да вам позавиди на гостољубивости и духу (био сам тамо много пута). Нека вас Господ Благослови и следећи пут доводим моје пријатеље са Тајвана и САД. Миленко

Ive Lole Ribara 79, Opovo Mob: 0655499739 žiro račun 160-5100100302805-28 u Banci Intesa, na ime Marija Kastratović.

Trudnicu Mariju Kastratović (26) obolelu od raka pazi šestogodišnji sin 05. 08. 2013. 10:35 | Komentara: 74Alo!/R. Ćoralić | Foto: Jelena Vučetić Trudnoća i saznanje da će uskoro postati majka, trebalo bi da budu jedan od najlepših trenutaka u životu svake žene. Međutim, to nije slučaj i sa Marijom Kastratović (26) iz Opova, kojoj su kola krenula nizbrdo kada je saznala da je ponovo u drugom stanju. Otkrila je da boluje od karcinoma na grliću materice, ostala je bez posla, a otac deteta koje nosi je napustio zbog bolesti... Sada o njoj brine sin Ognjen (6) iz prvog braka. Jedva preživljavaju: Marija i sin Ognjen Sa malim Ognjenom jedva preživljava, uz 7.000 dinara mesečno koje prima na ime alimentacije. Sada je u sedmom mesecu trudnoće i devojčica koju nosi, na svet bi trebalo da dođe u oktobru. APEL ZA POMOĆ! Svi ljude humanog srca mogu da pomognu nesrećnoj porodici uplatom na žiro račun 160-5100100302805-28 u Banci Intesa, na ime Marija Kastratović. - U trećem mesecu trudnoće su mi uradili biopsiju i rezultati su pokazali karcinom grlića materice. Plašeći se za svoj život, jer imam malo dete kome sam potrebna, htela sam da abortiram. Ali, lekari su rekli da ne smeju ništa da diraju, da moram da rodim i da operacija može da se uradi tek posle porođaja - započinje svoju priču za „Alo!“ Marija. Jeste li išli u međuvremenu kod lekara, kakvo je stanje sada? - Pojavio se i otok na vratu, pa lekari sumnjaju da se bolest proširila i na limfne žlezde. Još 23. maja sam dobila uput za hematologa u Kliničkom centru Srbije u Beogradu, ali na pregled nisam otišla. Krvna slika mi je loša i često mi pozli, pa ne mogu sama do Beograda, a samo za dve karte do tamo mi treba više od 1.000 dinara, a ja te pare nemam. Trebalo je da odem i u GAK „Narodni front“ na rebiopsiju, ali zbog ove besparice, sve je to na čekanju. Ko prati vaše zdravstveno stanje, imate li neku terapiju? - Idem samo kod lekara opšte prakse i kod ginekologa u Opovo. Nemam terapiju za karcinom, ali sam sad dobila i bronhitis, pa idem svaki dan na inhalacije i pijem antibiotik. Pojavile su mi se i ranice po stomaku i leđima, a lekari kažu da je zbog suve kože i preporučuju mi neke kreme i tablete, ali je to za mene preskupo. Zvaće se Tatjana Marijin sin Ognjen od jeseni će biti predškolac. Kaže da jedva čeka da mu se sestrica rodi i da će je on čuvati. Već joj je i ime smislio. „Zvaće se Tatjana, a ja ću je zvati Tanja“, pomalo stidljivo govori Ognjen, dok se krije iza bake Ljiljane. Ognjen priznaje da obožava dečje pesmice, da mu je omiljena „Deset ljutih gusara“, ali da nema na čemu da ih sluša. Omiljena igračka mu je plišani meda, a odskora ima i četiri mala mačeta sa kojima se igra i o kojima brine. Kako Vaš šestogodišnji sin reaguje na sve to, zna li da ste bolesti? - Ognjen je svestan da sam bolesna i, iako ima samo šest godina, mnogo vodi računa o meni. Čim se nakašljem on je u panici, odmah trči meni, grli me, mazi i pita jel mi trebaju lekovi ili voda. On je baš razumno dete, zna u kakvoj smo situaciji i nema velike prohteve. Desi se da odemo u prodavnicu i da nemam para ni krem bananicu da mu kupim, ali on to razume i onda kaže: „Nema veze, kupićemo drugi dan“. Sada kaže čeka da sretne oca deteta koje nosim i da mu kaže: „Mi te ne volimo, jer ti ne voliš nas“. Jeste li se nekome obraćali za pomoć? - Išla sam u opštinu, ali su me tamo uputili u Centar za socijalni rad u Opovu. A, tamo mi je direktorka Gordana Nikolić Nestorov saopštila da nemam pravo na socijalnu pomoć, jer bi u slučaju da to dobijem morali da mi uzmu alimentaciju. Rekla mi je i: „Znam da je nehumano, ali jedino što možemo da uradimo to je da bebu, kad se rodi, damo u hraniteljsku porodicu dok se ti ne snađeš”. Ni na jednokratnu pomoć nisam imala pravo. Nemoćna majka, a računi se gomilaju... Kako ste reagovali na to? - Rekla sam hvala, ja ne mislim da tako treba. Pitam se kako imaju pare da daju hraniteljima, a ne mogu da pomognu majci deteta. Plašila sam se da stvarno ne dođe do toga da mi uzmu dete, zbog teških uslova. Struja nam je bila isključena zbog duga od 300.000 dinara, para za drva nemamo, strahovala sam šta ako stvarno tako dočekamo zimu. Kako bi beba živela u hladnoj kući. Na sreću uključili su nam struju i obećali da će nam dug smanjiti za 40 odsto, ako ostatak uplatimo u kešu. To bi trebalo da vidimo sredinom meseca. Ja nisam parazit i ne želim da me bilo ko izdržava. Pomoć mi je potrebna, samo dok se ne izlečim, pošto zbog bolesti i trudnoće sada nisam u stanju da radim. Ovo su moja deca, pa makar i po cenu da radim dva-tri posla neću ih dati. Znam da ću se oporaviti i da ću moći sama da brinem o njima. Radim od svoje 15. godine i navikla sam, a lekari su rekli da će oporavak posle operacije sa sve hemioterapijom trajati oko šest meseci. Tada ću opet stati na svoje noge. Je l imate nekoga da Vam pomogne? - Majka je dijabetičar i prima insulin četiri puta dnevno, a uz to ima i epilepsiju. Ona prima 7.000 dinara socijalne pomoći, a tata je pre dve godine ostao bez posla. Preduzeće je otišlo u stečaj, a 70.000 dinara na ime devet plata nikad nije dobio. Primanja nema, a u međuvremenu se i on razboleo. Sad je već treći put u bolnici u Kovinu, pokušao je i da se ubije, popio je dve kutije tableta. Međutim, sve to nije bilo dovoljno da dobije invalidsku penziju. Za redovnu penziju mu fali tri godine staža, a za starosnu pet. A, moj brat nema srpsko državljanstvo, iako je rođen i odrastao u Beogradu, pa zato niko neće da ga zaposli. Muke s dokumentima su nastale, zato što je naš otac rodom iz Crne Gore. Brat je još u novembru predao zahtev za državljanstvo, ali do danas ništa nije dobio. Kako onda preživljavate? - Kad legne alimentacija, sednemo i rasporedimo ono para što imamo, to je dnevno po 200-300 dinara. Kupim hleb i gledam da bude za Ognjena, a mi odrasli napunimo pola želuca. Ponekad nam i komšije donesu povrće i voće. A, meni ako se baš nešto prijede, uzmem griz od Ogija koliko da utolim želju. Planirali smo bili da podignemo dva plastenika i da se bavimo poljoprivredom, iskopali smo i bunar, ali nas je onda ovo snašlo. I svinjac sam napravila. Ranije smo sadili svoju baštu, ali ove godine nismo mogli, jer smo svi bolesni. http://zena.blic.rs/Porodica/16911/Trudnicu-Mariju-Kastratovic-26-obolelu-od-raka-pazi-sestogodisnji-sin

Ово је једна о ријетких особа за коју НИКО, али баш нико, није имао ниједну негативну ствар да каже! Миран, благ и смирен! Вјечна Памјат, оче!

Јесте ли видјели ово?

Да није било Амера ова несретна Европа би сад била нацистичко или комунистички вилајет!

Оче Иване, гледао сам синоћ диван из Призрена и одушевио сам се! Прије свега вашом креативношћу и позитивношћу а друго колико смо срећни што смо се родили баш сада, у најбољем периоду људске историје! Раније је то све било могуће да се реализује само од стране корумпираних и некреативних државних телевизија, неефикасне цркве као организације.. Слава Господу и свим кретивним људима који стварају реалну вриједност у свијету и чине га тако фантастичним! P.S. Само издржите да не уплићете политичаре и политику (а и социјализме у разним облицима - антиамериканизам, комунизам..) и одстаћете тако фантастични, још и бољи ! .smesko.

Ок, рекох ти да разумијемо шта хоћеш да кажеш! Али Клаус је више "догурао од тебе" тако да...ако ме разумијеш! .smesko.

Ok, cool! By the way, г. Клаус је више напредовао од тебе...ако ме разумијеш! Тако да немаш право да му дјелиш лекције хаха

Хвала на бризи али нисмо те питали за савјет!

Zayron, схватили смо шта хоћеш да кажеш, схватили смо шта "бабе поред шпорета" кажу и у шта вјерују! Поштујемо то! Али сморио си више! Пусти да уживамо у очигледном чуду Божијем и овом свијету који је лијеп због различитости у њему! Не могу сви да буду сретни као што си ти и те бабе са Копаоника, зар не?

Ок разумјели смо твоју поруку! Али нису људи роботи да имају исте животе и путеве! Те "бабе поред шпорета" чији си велики фан .smesko. немају ни близу да испричају овакву причу као г.Клаус.