mila

Царство му небеско!

Ненад Јездић. А његов брат је дечански монах.

Амбициозно, нема шта.

И опет нисам разумела: јесу ли људи православци? Да ли у нашем локалном Бабилону (у нашој традицији уобичајено је "Вавилону") проповедају истиниту веру, основану на крајеугаоном камену Педесетнице, или неку млађу мудрост?

Шта, стварно је тражила да се туширате (толико)? Лудило.

Многаја лета!

Хвала, ура.

А у какву су то мисију они овамо дошли? Је ли Србија џунгла у коју још није стигла Реч Христова, па су дошли да нам отворе очи, или је реч о некој нехришћанској "мисији"?

Одакле си га скинуо? Баци линк, молим те.

Кстати, надо исправить на "дискуССии на русском языке".

Да, то је генотерапија, погрешила сам. Немам појма. Први импулс је да не бих петљала ништа око гена, али морала бих да још размислим и обавестим се.

Уопште нема потврда о томе да је МRI било како штетан за дете, а, чак и да има, у медицини постоји принцип да је нешто прихватљиво ако се процени да је корист од тога већа од потенцијалног ризика за плод. А овде се радило о животу детета и цинично је говорити да је боље убити га, него га изложити нејонизујућем зрачењу. А то што су радиолози уско специјализовани ваљда је предност, као што је на западу предност. На западу чак ни кукове код беба не прегледају ортопеди, него радиолози.

То се исто зове еугеника.

Ја не.

И ово сам заборавила: Не знам откуд попадија да абортира због аненцефалуса. Њој самој то није угрожавало живот ни на који начин, а дете би ионако умрло у року од неколико сати или дана после рођења (ако је заиста била тачна дијагноза). Бар би му дала прилику да се крсти, макар и клинички (уз просто изговарање формуле, а то је могао да уради било ко крштен од особља, ако мајци не би дали да види дете).

Рачунај да је лајковано.:-)

Рађати петоро дистрофичара, без било какве дилеме. Нисам сигурна да је данас тако, поготово откако су разне НВО навалиле на Србију. Моја комшиница, самохрана мајка пензионерка са средњошколским образовањем, има тридесетогодишњу ћерку која болује од Дауна и толико се нафатирала, да мења намештај сваке две године и иду по двапут годишње на летовање. Ладно не верујем да су лекари били квалификовани да виде то што су видели. Осим ако то није гледао не гинеколог, него радиолог специјалиста за магнетну резонанцу. А још боље неколико радиолога. Толико сам се наслушала прича о сличним небулозним прогнозама и промашајима гинеколога, да у старту верујем да појма немају шта говоре док се не докаже супротно. Почев од тога да жена роди тројке уместо очекиваних двојки, јер су од треће бебе мислили да је циста (што је безазлено), до монструозних и погрешних, али зато самоуверених прогноза о томе да је дете без пола органа и да га зато што пре треба послати у канализацију. Буба је у праву - свако може да роди и савршено здраво дете, па да оно исто тако не сопственом вољом и кривицом (као што бисмо га ми својом вољом ишчупали из материце или га спречили да у њој расте) падне с терасе и претвори се у биљку. Ваљда зато што принципијелно нећемо никоме да ускратимо право на живот и ми саме имамо право и на неку наду да ће нам се Господ смиловати овако јадним и немоћним, па да нам ипак неће послати такву муку. Уместо ових слика могла си да атачујеш апсолутно било шта - дете које је због рака костију остало без ноге или које се играло петардама, па остало без очију и прстију. Свет је бар препун тога и не знам што бисмо се уопште ограничили на примерима с децом. Сви смо бивша деца и бивши ембриони.

Ја нашла на нету гомилу текстова који говоре о томе да и орални контрацептиви имају абортивно дејство. Укуцаш у гуглу "oral contraception abortifacient", и нпр. отвориш ово: www.polycarp.org/larimore_stanford.htm и www.pfli.org/faq_oc.html. И на руском нету има текстова о томе (у yandex.ru укуцаш "абортивное действие оральных контрацептивов"). Укратко, сви орални контрацептиви истањују непосредно унутрашњи слој материце. Да би се заметак имплантирао, потребна је дебљина ендометријума од 9-13мм, а код жена које узимају пилуле он се стањује на око 1мм (независна истраживања магнетном резонанцом и ултразвуком). Осим тога, мења се и биохемијски састав ендометријума, па интегрини (који учествују у регулисању ћелијског метаболизма и омогућују имплантацију заметка) смањују своју функцију. Тј. готово нико од произвођача пилула не даје пуну информацију о њеном механизму деловања, па често ни лекари не умеју да кажу пацијенткињи шта она заправо узима.

јел ово стварно тако? Када пролазе специјализацију, они су дужни да науче да раде све. Програм који су дужни да прођу приликом специјализације одређен је на државном нивоу и ту нема преговарања. Моја докторка и још један њен колега с клинике данас не раде абортусе, али су током специјализације научили да их раде. И то све важи само за оне гинекологе који уопште размишљају о етичкој оправданости абортуса, а таквих је минималан број. Остали просто раде свој посао. Осим тога, орални контрацептиви такође имају абортивно својство. Који гинеколог ће данас одбити да жени препише пилулу? Због свега тога ја проценама гинеколога не верујем ама баш нимало. Све може бити, а и не мора да бидне.

Упс. Сад видим да ми пропорција није испала баш најтачнија :-), али поента свеједно остаје.

Дабл и трипл тестови нису дијагностички, него скрининг тестови. Тј. не дају апсолутно никакву реалну информацију о конкретно твојој трудноћи, него дају само статистичку информацију (нпр. кад се у једној соби нађе 200 жена одређеног узраста, шта каже статистика колико од њих може родити болесно дете). Зато су такви тестови потпуно искључени у неким земљама (не сећам се сад где сам тачно чула да се они, као непоуздани и неинформативни, уопште не раде, али мислим да је Холандија у питању). Такви тестови нашим лекарима углавном служе да наложе трудницу да оде на амнио. Ја сам у првој трудноћи радила трипл јер нисам имала појма шта је то, а у другој сам знала, па сам га ладно игнорисала. И мени је тај први трипл тест био лош, али ми није ни пало на памет да идем на амнио, јер ионако ништа не бих имала од тога, тј. свеједно не бих ишла на абортус да нешто није било ОК. А што је посебно апсурдно, кад трудницу после свега пошаљу на амнио, већи је ризик да се од ње побаци (1-2%), него да се роди болесно дете (у твом случају, "1:250"). Које је то лудило да ризикујемо 125-250 пута више да дете умре због амниоцентезе, него да се роди какво год било? Зато сам ја лично својевремено решила да све предам у руке Лекару душа и тела наших и Цару васељене, тако да сам потпуно опуштено изнела обе трудноће, а наше глинене лекаре ко шљиви. Ионако нису могли да заврше специјализацију без обављеног одређеног вроја абортуса и због тога што су им руке крваве до лаката апсолутно ми не уливају поверење .

Да.

OK. Онда ево шта од линкова даје гугл: http://www.google.com/search?hl=en&client=firefox-a&hs=zxc&rls=org.mozilla%3Aen-US%3Aofficial&q=seraphim+rose+letters+homosexuality&aq=f&aqi=&aql=&oq=&gs_rfai=. Пре десетак година најзад су објављена његова приватна писма, и из њих је тај цитат који сам навела. Детаљ о његовом хомосексуализму o.Дамаскин Кристенсен је испустио из биографије о. Серафима, али никада из Св. Хермана није било демантија или оспоравања аутентичности писама која су објављена 2000. године. И нешто ми је у глави да има података о томе и у књизи Ово је твој дом (објавио је Младен Станковић у http://www.predanje.com/doc/jeromonahserafimrouz.php), али сад немам начина да проверим. Ко може нека види, да сад не причам безвезе.

Изгледа да ипак није рекла-казала. Имао је хомосексуално искуство/искуства док се није обратио у православље. Ово је цитат из његових писама једном пријатељу (http://www.pomona.edu/Magazine/PCMSP01/saint.shtml), а ако се прогугла на енглеском има доста линкова где се дискутује о томе: ++++++++++++++ On a cool late afternoon in June 1956, while waiting for a train in Los Angeles, Eugene Rose, who was just shy of 22, wrote a letter to Laurence McGilvery. "My dear Larry," it began, "I am slightly drunk, having drunk a bottle of chablis at Fred Harvey's Railroad Restaurant (Taix's had a long line; at Fred's the waitress didn't know what chablis was.) I am rather stupid for not having told you, to your face, certain things before. My slight drunkenness gives me an opportunity, though it's about time I told you when sober. If we are friends at all, such things cannot be 'hid.' "Fact number one: my mother has discovered, rather illegitimately (I shall tell you of it later) that I am homosexual; if you have not surmised the fact already, it is time you know of it. I have not quite been kicked out of the house, but I probably shall not return after September. My mother was quite hysterical, but my father persuaded her that I am only 'sick.' I have agreed to go to my friend's psychiatrist in S.F., which I was rather interested in doing for other reasons, at parental expense".