Адмирал

A gde su bili ti vernici koji su došli na sahranu patriarha Pavla kada je služio liturgiju.Neliturgijski vernici su neznabošci.Srbi definitivno 99 procenata lažu sami sebe da su vernici a nisu.Dokle SPC ih tapše po ramenima,po sistemu ti samo plati popu a to što te nema nedeljom u crkvi,pa to ti vidi s Bogom.Važno da popovi zaradjuju dobro upravo od takvih neliturgijskih ,,vernika,,.

To znači da tih dva miliona koji su bili prisutni ma Misi su traćili vreme i novac.Nije li ih vera sakupila iz raznih krajeva.Neka SPC organizuje nešto slično ako sakupi dve hiljade biće dobro ali sumnjam.Koliko je došlo na vračaru kada je dolazio vaseljenski patrijarh ili u selo Brzan kod Jagodine pa to je smešno.Većina je došlo po direktivi nadležnog Arhijereja.

Zašto se SPC plaši da Papa dodje u Srbiju kada će toliko mladih doći na misu.To bi bio dobar primer za srpsku omladinu kada dodje episkop u nekom gradu u srbiji da služi Sv.Liturgiju i okupi se toliko mladih.Spc nema takav uticaj na omladinu iz nekog razloga.Zar su naši mladi nevernici u odnosu na mlade rimokatolike?NISU naša omladina jednostavno je izgubila poverenje u SPC, jer se pokazala nesposobna da prihvati mlade ljude i da ih motiviše.Mladi ljudi su zbunjeni suvoparnim običajima koji su tradicionalno obojeni.Omladina je žedna pravog i skupocenog vina koje u svojim parohijama jedva da nalaze, iz prostog razloga što većina sveštenika jednostavno nema interesovanja da im prenesu oduševljenje za Gospoda jer ga mahom dobrim delom i nemaju.

Ovo ne govorim sam od sebe već tako uči otkrovenje apostola i proroka na čijem smo temelju i nazidani Gospodom.Kako kaže jedna molitva na krštenju gde sveštenik moli ,,nazidaj ga na temelju apostola i proroka.Sveto Pismo uči tako da je Hristos pravda naša.Hrišćani su otkupljeni Hristovom krvlju.I svako ko veruje u ime Isusa Hrista Sina Božijeg treba da zna da ima život večni.Da, svestan je toga i pre smrti.Hrišćanin sebe smatra mrtvim grehu a živim u Bogu.To nije tako jedenostavno za one koji se nisu u potpunosti predali Hristu nego pokušavaju da zasluže spasenje.Ali spasenje se nemože zaslužiti delima ono se prihvata verom Hristovom.Nije u pitanju naša vera koju mi proizvodimo,ne ta vera već vera koja odozgo silazi u vernika koja nije od ovoga sveta.Plamen Hristove vere u nama koju nam Gospod daruje zabadava.Takva vera spasava i to je Hristova pravda u nama.

Svako ko veruje u Isusa Hrista Sina Boga živoga njemu se ne sudi nego iz smrti odmah prelazi u večni život.Zato što Isus pokriva svojom pravdom one koji su u njemu uzeli utočište i pokajali se za grehe svoje. Svi ostali koji ne dolaze Bogu kroz Sina izaći će na sud da im se sudi po delima ali ko je nanovo rodjen u Isusu Hristu njemu se ne sudi mada se svima valja javiti na sudu Hristovom.Kod muslimana se toliko ističe agonija strašnog suda zato što je strašno se pojaviti na sudu jer ko će se spasiti po delima kada smo svi grešnici.Zato valja naći utočište u Hristu,dobiti njegovu pravdu i sigurnost spasenja.

Mi se ne spasavamo SVEŠĆU o svojoj nedostojnosti već mi imamo svest o sopstvenoj nedostojnosti zato što smo spaseni u Hristu,zato što smo nanovo rodjeni.

Ne razume šta to "svašta" narod može da pomisli?Jel neka sramota u pitanju.Ne kapiram.Ovoliki "pretres" ovoliko ispovedanje ( dva puta),čitanje 50 molitvi iako ih je predhodno već pročitala i jedva je uspela da se pričesti. Šta se čudite pored toliko samopravednika čovek nemože da dodje na red da se pričesti.Spasenje se prima verom zabadava i nije naša zasluga.Spasenje je zasluga Sina raspetog koji je prikovao sve naše grehe i očistio jednom za svagda.Više nema naknadnih žrtava za grehe koje treba prinositi čovek da bi umilostivio Boga.Bog one koji su u Hristu pravda jer svet gleda kroz Sina.Ko dolazi Hristu neće ga Gospod isterati.Kakvo delo sa naše strane Bog traži od čoveka osim Vere za spasenje.Dela su plod vere a spasenje nije plod dela.Dela su plod spasenja.Danas neki samopravednici medju crkvenom jerarhijom ne poznaju o čemu su pisali apostoli u poslanicama niti razumeju jevandjelje.Takvi su protiv čestog pričešćivanja nanovo rodjenih hrišćana.

Blagodat koja nam pomaže da umremo.To je Božije okrepljenje.Kako je umro Sv.Stefan: Njegovo lice je zasijalo kao u andjela i sa molitvom za nemrijatelje svoje je predao duh.Svi koji su nanovo rodjeni imaju zalog blagodati.Blagodat znači pomoć od Boga nama.Blagodat je utešitelj i pomagač u nevolji koja krepi.Koliko će izobilno biti blagodat i ukrepljenje umirućima u Gospodu.Samo da budemo u Gospodu.

ja npr. nikako ne bih volela da bude odjednom. :cheesy: Samo da ne budem nekome na teretu zbog bolesti...kad vec mora-brzo, odjednom i bezbolno prstgore Postoji smrtna blagodat koju Gospod daje svojim učenicima.

Na jednoj od molitava na krštenju sveštenik moli za onoga koji se krštava da bude nazidan na temelju apostola i proroka.Kakav je to temelj, kako se on projavljuje i od kakvog je prakričnog značaja za onoga koji se krštava?

Sveti Duh nikada ne napusta osobu koja je nanovo rodjena.Otac ne daje Duha na meru ni za vreme on ga daje za večnost.Zato se nikada ne može izgubiti.Bog je uvek u pojedincima u crkvi i On radi sa pojedincima a nama izgleda da radi sa crkvom.Koji su nanovo rodjeni su crkva.Duh sveti u Starom Zavetu delovao je spolja na čoveka u novom Zavetu je dat Unutra jednom zauvek.

U skladu sa time,ukoliko prihvatimo stav da je smrt iskljucivo posledica pada,onda znaci da prihvatamo i da se Hristos ne bi ovaplotio. O čemu apostol Pavle govori u (rim.5-12.)ako smrt nije ušla u svet čovekovim padom.Zašto u ovoj raspravi se ne uzima ovaj argument.

To što je svet stvoren ni izčega ne znači da je smrtan.Bog ne stvara nešto da bude smrtno On može samo da proizvodi život i nepropadljivost.To što kažu da ako je stvoren besmrnim, da je Bog svorio drugog boga pored sebe, nije istina.Bog nema početka a stvoreno ima početka i nema smrti u sebi.To što postoji smrt je posledica greha palih andjela.Greh je rodila smrt.Kad nestane greha nema ni smrti.Pitam se zašto ne slušaju apostola Pavla rim.5-12, nego govore DA JE BOG STVORIO SMRTNI ŽIVOT I PATNJU ČINJENICOM NAČINA BOŽIJEG STVARANJA NI IZČEGA. Otkrivenje apostolima je Duhom Svetim i to apsolutno tako valja verovati.Greh je padom Adama ušla u svet a sa grehom i smrt.Amin Kakav ex nihilio.

moje trenutno mišljenje: ovo je logika, ljudska logika ne važi kod ovakvih pitanja, postavljate premisu - stavaranje iz nebića (uzgred šta je to), i izvodite logikom zaključke, a ko kaže da je to tako, ljudska logika naspram Božjeg promisla ne možemo logički raspravljati o nečemu što ne možemo ni da zamislimo niti sebi na bilo kakav način da predstavimo Gospod nam daje život Stvaranjem iz nebića od strane Boga ne proizilazi da je to stvoreno smrtno.To je Zizjulasova predpostavka.Zašto svet nije stvoren večnim ,zbog toga što iz nebića je postao,pa to nema veze.Ako valja nekoga poslušati ja se opredeljujem za apostola Pavla u (rim.5-12) kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili. Pre stvaranja materijalnog sveta desio se pad u duhovnom svetu i tu je izvor smrti koja se grehom prenela na čoveka.Ne u činjenici stvaranja scveta niizčega već kroz prestup,greh Adama,od Sotone koji je naveo čoveka u smrt koji je sam djavo svojim odnosom prema Bogu prouzrokovao. Dakle, zlo nema svoj egzistencijalni centar kao i smrt koaj se provlači kroz satansku gordost na svet.Smrt postoji ne kao nužnost stvaranja iz nebića već u djavolskoj gordosti odvajanja od Boga.Kad se uspostavi ljubavna zajednica nestaje smrti.

moje trenutno mišljenje: ovo je logika, ljudska logika ne važi kod ovakvih pitanja, postavljate premisu - stavaranje iz nebića (uzgred šta je to), i izvodite logikom zaključke, a ko kaže da je to tako, ljudska logika naspram Božjeg promisla ne možemo logički raspravljati o nečemu što ne možemo ni da zamislimo niti sebi na bilo kakav način da predstavimo Gospod nam daje život Stvaranjem iz nebića od strane Boga ne proizilazi da je to stvoreno smrtno.To je Zizjulasova predpostavka.Zašto svet nije stvoren večnim ,zbog toga što iz nebića je postao,pa to nema veze.Ako valja nekoga poslušati ja se opredeljujem za apostola Pavla u (rim.5-12) kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili.