vikiblaga

Таква молитва нам треба у ово страшно доба. Слава Господу и Духу светом који нас надахњује да добром стремимо и да за истинском лепотом трагамо. Нека буде тако.

Морам да кажем да се мени ова прича није допала.

Рекла бих му да уколико има савест -сам одлучи. Ово скривање нема никаквог смисла. Нека се сам појави и каже шта има. Нека каже истину. Јер ако ишта увек исплива на површину, кад-тад то је, управо истина. Тај рат, у коме "Србија није учествовала" обилује језивим причама. Треба стати пред огледало и погледати: има ли тамо човека! За све за шта је одговоран најпре нека сам себи, у својо души, пресуди. Ми, нажалост нисмо чули ни делић истине. Све је обавијено велом мистерија. Копка ме Сребреница. Много је људи страдало. И зашто је страдало? Да ли је морало тако сурово да се поступи? Да ли је било другог решења? Дај Боже да се никада такви сукоби не десе, не овде, нигде, ни у Африци, нити у непознатим земљама, где никог живог не знам и не морам да се саосећам са њим... Ипак саосећам се са свим несретим мајкама које су тражиле своје мртве синове... Нема ничег страшнијег. Да Срби никада више не окрваве руке, нити да укаљају душу грозоморним гресима. Не смемо да будемо себични и да нас само наша сопствена бол дотиче... сви имају право да живе мирно и да их нико , ни за чије интересе или сврхе убија, уништава и протерује... Не могу да се правим како су само они тамо чинили зло, да само то препознајем, ако су и припадници мог народа -чинили зло. Једнако боли. Православац не сме да дозволи себи да буде нечовек. Да буде некрст! Да одступи од пута којим је ишао Христос. Ни по коју цену. Зна се чија је освета... Знам да се многима неће свидети ово што пишем, али тако мислим... А ја да га пријављујем ради новца... то је смешно! Питање је погрешно постављено. Треба питати: Јесам ли свестан да су и припадници мог народа чинили нешто што Хришћанин, никада, не ради? Или ћемо да држимо главу у песку и правити се да не постоји оно што је реално, постојало? И сви то знају... а праве се да немају појма. Мајко Божја, погледај нас...

ПОТПУНО СЕ СЛАЖЕМ И НЕМАМ ШТА ДА ДОДАМ. МОГУЋЕ ЈЕ ВОЛЕТИ И НАЈГРЂЕГ ЗЛИКОВЦА.

Свиђа ми се да Руси плате мозаик. Ми нисмо способни да спремимо толики новац. Или би то потрајало... А да ли вам је можда пало на памет да су Баћушке решиле да се мало "отворе", јер их , мож' бити - нешто савест гризуцка? Колико пута смо тужним погледом зурили у Москву... кад оно...

Често, када објашљавам људима зашто волим Литургију, кажем да је диван осећај молити се скупа са онима који деле иста осећања, који су прожети истом радошћу јер чусмо добру вест... са онима који доживљавају свет, данашњи тренутак на готово истоветан начин. Мислим да је заједничка молитва, заједничка усмереност ка Богу, блискост и солидарност оно што чини да -срећни и испуњени радошћу нерадо и полако излазимо из Цркве по завршетку службе. Волим заједничку молитву и мислим да се и Господ радује када нас види тако. А опет добра је молитва у самоћи. Као мелем. Када идем пешице, уместо да пребирем разне мисли, бриге и драме- почастим себе говорећи у себи: ГИХСБПМГ. (Што би рекли клинци ВРХ!) Лечим се. Свака је молитва добра и свака нам прија, и нама и Њему, који се смеши са висине..Рекла бих.

Срце ми се исцепа због мученика у Џипу... стварно су битанге... да скупимо добровољни прилог, да му купимо, децо, стакло и тај оштећени део? гре'ота... (Ако мислим да ме неко не воли- тамо ни не идем)

Баш сам помислила да ово личи на небулозе које изводе (такозвана) модерна, експериментална, авангардна позоришта, са врло плитком филозофијом и набеђеном интелигенцијом- кад оно: предавања у Дах театру! Баш сам се "изненадила"! Никако не могу да разумем то што ће већина одбацити веру својих предака зарад неке будалаштине која им допушта да замишљају како су: врло паметни, различити, слободни да изаберу своју опцију... Имам често прилику да сретнем персоне које на сав глас трубе како посте цео пост, церекају се, пуше и тврде како су прошли пут ослабили осам кила, ехееј, осам кила. При том их у Цркви не срећем. Јао, жалост... нека им Бог ипак дода мало памети. А дотична Мари с почетка приче- нема шансе да пости 50 дана и да не пије воду! Чак и у научно доказаним терапијам за излечење гладовањем. Чајеви, вода и сокови дефинитивно, морају да се узимају. А фотограф јој је "профи" нема шта... Планета мајмуна. Вики

SEĆANJE NA JEDAN PETAK Pamtim broj voza imena stanica dežurne milicionere školarce pamtim taj petak banatsku ravnicu jata vrana «crveno nebo u smiraju dana» šta hoćeš više od uspomena ja neću i ne umem da ti napišem ljubavnu pesmu ko zna zašto ali pamtim broj voza imena stanica dežurne milicionere školarce tebe i mene između nas život kaša koju treba pokusati Zoran Dušković, (1957-1995) Pančevo

Добра жена би баш волела да се држи тих правила и данас, евергрин- само, мора и она да оде на посао и да се врати уморна, јер ово није (срећом) Америка... па да кува за сутра, да стави веш, да скупи, испегла... да тркне до радње да купи шта треба... да спреми и вечеру, наравно... да смисли како да покрије рачуне... и наравно све са осмехом, да не губи стрпљење, да говори тихо и нежно није лоше да и себе мало "дотера" да не буде баш акреп ... па ви видите. Уф, што мрзим женску еманципацију!!!

- Да гром "звекне" на право место. - Да ми се не рачуна у грех када пожелим да гром "звекне" на право место. - Да мој друг нађе посао и пристане да се крсти. - Да будем баба петоро унучади. - Да мој муж успе да купи Дукати и постане савршено срећан.

Волим овај форум! увек могу да прочитам дискусије паметних и културних особа. И женских и мушких.

Исекао књиге! Е људи, радим у књижари, као дете сам сањала да радим у Градској библиотеци, имам своје књиге и наследила две библиотеке у једној 1200 у другој 500 -одличних књига. Да ме убијете не могу да схватим тог Грозомору који је скратио књиге. Могао је да поклони некој затворској библиотеци, они мученици тамо немају шта да читају... а њима би ваљало.

Свиђа ми се прстен. Изгледа као да је од сребра.

Слажем се са Милевом. На интеренту можеш да бираш садржаје које ћеш читати. Док нам телевизија сервира глупе програме (најчешће) потцењујући културни ниво гледалишта. Притом смо засути лавинама реклама -које лично не могу да поднесем. Деси се и да се "посвађам" и наглас опонирам "копиврајтеру"! Мене је одушевило када сам видела колико има православних садржаја и чињеница да могу поново да видим неке музичке спотове, за које нисам веровала да ћу икада видети. Ако би измерили колико је просечни гледалац трошио времена на тв програм, у току дана и колико данас неко "седи" на Нету- мислим да би то било једнако. Уместо да купим новине (са све грознијим садржајем!) читам вести које ме интересују... Слобода да бираш информације-то је оно што је добро. Лоше је што се људи мање виђају. Али и ту има свега, пошто смо сви запали у "кризни период"- не зовемо пријатеље јер више нема кеша за роштиљ, колаче, пиће... а навикли само да се окупљамо на тај начин. Није ли?