pokajani razbojnik

EVO JEDAN SKOLSKI PRIMER: САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ “ВАПАЈ БИГОРСКОЈ ОБИТЕЉИ“ Видјевши све коментаре који су дошли на моје име и блога чији сам администратор и уређивач, сматрам да треба да се огласим о отклоним неколико недоумица. Као прво, не знам зашто некоме представља проблем то што је текст потписан иницијалима? Наводим примјер, на монашењу сам добио име по св. Науму охридском, који је како добро знамо већину сојих дјела која је написао, потписивао иницијалима или на разне друге начине, па тако не видим ни проблем везан за аутора и иницијале овог текста. Друга једна ствар, везана за комуникацију, овај текст не представља некакво средство за комуникацију како се каже у једном од коментара. Такође није нам јасно ни то, гдје се у тексту неко вређа, гдје се неко клевеће, у којем дјелу се аутор сити несрећи која је задесила бигорску обитељ. На жалост, мислим да је текст схваћен као надмен и као неискрен и поред тога што аутор моли да не буде тако схваћен, вјероватно имајући на уму да би могао да буде управо тако, неправилно схваћем. Не спорим да игуман Партениј има неко искуство, да је био и на Светој Гори и да је учен човјек, ево ја лично мислим да би овај текст најбоље разумјео управо он, игуман у расколу, Партениј, за којег не знам да ли га је прочитао, да ли је чуо за њега али који увјерен сам неби остављао овакве коментаре као што то раде његова “духовна чеда“ о којима и нисам чуо баш љепе ријечи. Ја рекох и спасих себе, но само се питам једно: ВРИЈЕДИ ЛИ ЋОРАВОМЕ НАМИГИВАТИ??? јеромонах Наум http://manastirtrojerucica.blogspot.com/2009/10/blog-post_07.html

Баш тако... у форми осуђивања, јадања и сл. непрестано се исповедамо једни другима...

Баш нико компетентан нема да каже нешто на ову тему? 0202_238

Заиста, УСРДНО да помињемо БРАНКА...

Молим вас ако има психијатара/психолога на форуму да ми напишу нешто више и детаљније о психологији близанаца. Посебно ме занимају двојајчани близанци тј. брат и сестра близанци! Ако има нека књига на коју ме можете упутити и сл.

evo linka na kojem mozete naruciti knjige Viktora Frankla... http://www.dobra-knjiga.com/Home.asp?AutorID=3953 Moze se naruciti i telefonom, pa posalju na kucnu adresu. Po primitku posiljke, placate knjigu. Veoma jednostavno!

Vujasinović "Nas, koji ćutimo i nezainteresovano gledamo u šta nas guraju i šta od nas čine, nas koji ne umemo da dreknemo - e, sad je stvarno dosta, nego kao stoka pristajemo na sve gore i gore, tešeći se da i od goreg ima gore… Ako gangrena zahvati deo tvog organizma, a ti se ponašaš da si kao potpuno zdrav - dogodiće ti se da izdahneš u mukama…"

:smiley: Још да ми Бог да снаге да се покажем као онај који твори, а не само збори!!! 0409_feel

Следствено оној јевнђелској милости хоћу, а не жртвоприношење... А колико смо ми данас милостви и снисходљиви према другима уопште?!

Нека их Господ укрепи! Њима се у сваком случају плете венац!

Тропар, глас 2. Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си, се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у Аду, о Богу који се јавио у телу и узео грех света и који нам дарује велику милост. Кондак, глас 6. Уплашивши се Твог доласка у телу, Јордан се са страхом врати. Испуњавајући пророчку службу, Јован се уплаши. Анђелске чете зачудише се гледајући Те како се телом у реци крштаваш. Сви који су у тами, бејаху обасјани опевајући Тебе, који си се јавио и све просветлио.

Нисам САСВИМ против порука... али ипак ми се чини да све што иоле мириши на ДЕЛИКАТНО не треба да се решава СМС-овима... Ако не може лицем у лице, а оно бар телефоном - ухо у ухо... 0104_cheesy

Не знам да ли сам тему баш "сместио" где треба, али модератори ће је већ преместити ако нисам. 0104_cheesy О чему се ради: Једна девојка, коју моја супруга и ја познајемо из цркве, веома фина, образована... све најлеше, мало нас је изненадила својом причом како има духовника (да не помињем о коме се ради, није у реду) којег веома ретко виђа, али се исповеда и саветује са њим преко СМС-ова! Дискутујући мало о томе, разумео сам да није баш да јој тај начин одговара, али рече она: "Шта да ради... такав је благослов!" Занима ме ваше мишљење о могућности таквог духовног руковођења и да ли сте чули да неко има слично искуство, или је ово заиста, да кажем, изолован случај!

ЖИВОТ У МАНАСТИРУ Према казивању архиепископа Данила II у Житију свете краљице Јелене, Градац је основан као велики и богат манастир, о коме се краљица посебно старала. Изабрала је монахе да у њему пребивају, утврдила црквени устав и поклонила манастиру села и имања. Градац је основан као мушки манастир и такав је и остао док није запустео. О томе сведоче надгробне плоче са натписима и именима калуђера из периода између XIII и XIV века. Није познато колико је света краљица Јелена боравила у манастиру, осим онога када је надгледала зидање цркве. Вероватно је долазила и касније и највероватније је ту имала своје одаје и капелу. После смрти свете монахиње Јелисавете Градац је и даље уживао углед који му је доносио гроб “велике краљице“. У повељама краља Милутина Бањској и Хиландару, игуман градачки Исаија помиње се на петом месту. што говори о значају овог манастира у том периоду. Нема података о животу у манастиру после продора Турака у ове крајеве, и Косовске битке. Вероватно је опљачкан. Али изгледа да је монашки живот трајао и у време Бранковића. После 1455. године манастир је највероватније порушен, после битке код Новог Брда, али се ипак бар неки калуђер вратио у њега. Удругој половини XVI. века је био пуст, а велика обнова догодила се крајем XVI. столећа. Игуман Стефан и старац Пајсије поново покривају кров оловом и обнављају братство. Око 1600. године манастир је поново похаран, али га митрополит рашки Висарион обнавља. Тада је дозидана и спољашња припрата. Кроз цео XVII. и XVIII. век нeма података о животу у овом манастиру. Крајем XVII. века Турци су скинули оловни покривач а даље се црква урушавала тако откривена. Тек 1910. године над градачком црквом је постављен заштитни кров са црепом, на дрвеним стубовима. Потпуна реконструкција главне цркве обављена је од 1963. до 1975. године. Градац је поново оживео као женски манастир. Године 1982. када је игуман манастира био схиархимандрит отац Јулијан, почела је изградња конака. У међувремену сабрале су се сестре у манастиру са игуманијом - мати Ефимијом и духовником јеромонахом - оцем Виталијем. http://www.manastirgradac.org.rs/

Pa vidim trudite se... ... Vecina se vidim trudi da bude tolerantna ... https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/dada.gif