Marjanovic

Од Грка су Словени и примили хришћанство, није ред да се игноришу. Мајка Црква је Мајка Црква.

Толике деценије припремања Сабора и усаглашавања да би се одједном почело отказивати учешће. О чему је до сада било речи на свим тим предсаборским конференцијама, саветовањима и сабрањима? Па није Сабор сазван пре две недеље. Сабор је једино место на коме сви проблеми треба да буду расправљени. Нема бољег места. Сабор је требао бити пројава јединства васељенског православља, а испада да ће бити пројава нејединства. Каква се порука шаље? Све је ово јако тужно.

Колико је познато Павле је писао предлоге о посту за будући Сабор. Предлози су укључивали скраћење постојећих постова. Осим тога, често је писао да се поједина питања могу само саборски решавати, као нпр. календар.

Освежавајући текст.

Мислим да је за ове изборе најкарактеристичнија прилично млака кампања како власти тако и опозиције. Друго, СНС је окупио око себе велики број странака (тотално супротне оријентације) са циљем да освоји што више гласова, док опозиција, како националистичка (ДСС ДВЕРИ; СРС...), тако и грађанска (ДС, СДС, ЛДП...) иде у неколико колона и као да не жели превише да омета победу владајућих странака.

JEDAN POP ZA DVE VERE PAPA IZ MARKOVCA O teskom iskusenju popa Vasilije Mikleu o ekumenizmu, u selo sa dve crkve,o plodnjoi saradnju udbe i sekuritatea, o dobrim ljudima i josboljim obicajima, o grkomkatoliku koji radi i kao pravoslavni svestenik... Celo Markovac oktobra 24.10. 1992 Protojerej Mikleu poceo je da vodi " Dvostruli zivot" 1945. godine,kada su vlasti uhapsile popa JoSifa Jorgu. Jos se po selu prica da Je otac Josif robio nevin i da je sva njegova krivica bila u tome sto, sem boga, nije proznao drugog gospodara . Pop Josif je sluzio u rumunskoji pravoslavnoji crkvi svetog Dorda a pop Vasile u grckokatolickoj crkvi svetog Dorda. Crkve su u centru Markovca ,sela kraj Vrsca, udaljene pedesetak metara jedna od druge, Stamene su i prostrane, mozda i previse kitnjaste. Osluzivale su tada 1100 Markovcana. Takve kakve su, pre su svedocile o rasipnistvu nego o cvrstini vere seljna. Sigurno je, medutim, da njhova velicina i sjaj nisu posledica utakmice izmedu pravoslavnih i grko- katolika : Markovcani su oduvek ziveli uslozi i ljubavi. Vlasti su odakle, uhapsile popa Josifa i pravoslavci su ostali bez svestenika. Okupili bi se onda clanovi crkvenog odbora, krisom, kako se, inace, radilo u ta vremena, da se dogovore sta ce i kako ce. Da od vlasti traze da im postave novog popa, nije im bilo na kraj pameti. Da salju delegaciju u Vrsacki vikarijat Temisvarske epahije, bilo podjednako opasno. Bez popa da budu, nije islo. Odlucili su zato da se za pomoc obrate popu Vasileu: Njihov je, Markovcanin, ucen i dobar covek. Izneli su mu razloge,a primetili pri tom da sluzba u grkokatolickoji crkvi sasvim lici na onu pravoslavnoji. Jos i dato da pop Vasilije priznaje Papu za vrhovnog podglavara i rugatorijum kao deo odreda, s iskrenom verom i Bogom nemaju bas mnogo veze. EUKEMINSKI RAZLOZI Predlozili su oni, znaci,popu Vasileu da licno drzi sluzbui u njhovoi, pravoslavnoji crkvi. Drukcije,rekose, ne moze. spomenuli su mu ida oni praznik slave po starom, julianskom kalendaru pa se gotovo nikada nece poklopiti, da su crkve blizu jedna drugoji i da je groblj zajednicko, Jos ito da ce pristane li, Bogu ovo biti ugodno. Zatecen u sasvim razumlivoj mobucnosti da se, tada, posavetuje sa nadredenima iz "Firme" onima iz Vatikana, Lugoza ili Krizevaca, protijerej Vasile Mikleu uzme malo vremena za razmisljanje. u toj dvojbi je, ipak, pobedio razum potpomogut ekumenskim razlozima. Njegovo "da" crkvenom odboru svalilo mu je na pleca dva put vise poslai dvaput vise straha. - I sluzba bozju i odrede smo obavljali krisom i u nevreme seca se pop Vasilije. -Zaista sam pola noci radio za grkokatolike a pola za pravoslavne. Njhov je strah bio razumljiv : ali mi moja hrabrost nikako nije isla u glavu. Bila su ta vremena nesigurna. Pravoslavni Markovcani su tako, sa popom Vasileom cekali da Vrsacki vikariat posale novog svestenika. Cekali i cekali . Uzalud. Ne znase kada su od toga digli ruke. Moze biti da je katkad protojerej Vasile Mikleu i zalio sto je pristao na ovo obicno zamesateljstvo u kojem se valjda samo on nekako snalazio. Posle takvi misli molio je Boga da mu oprosti zbog sumnje. Samo mu je zahvalnost suseda, pravoslavca, davali snagu i hrabrost da izdrzi. Zahvalnost iskrena. To je svatio pre dve godine kad je u Markovac dosao Nikolje Korleanu, mitropolit temisvarski, da izvidi stanje i, moze biti, posalje konacno protojereja za pravoslavni hram svetog Dorda. Seljaci su se okupili, pa rekli mitropolitu da to ne cini, da in je dobar ipop Vasilike , kaku su ga iz miloste zvali. Jos su rekli da bih time on , motropolit zavadio selo. - Posle sam mu satima govorio o ekumenizmu- kaze pop Vasilije - Saslusao klimnuo glavom i otisao. SIKURITATEA NA VRATIMA Pop Vasilije Mikleu je roden u Markovcu godinu dana posle nastanka Kraljvine Srba, Hrvata, Slovenaca dakle 1 decembar 1919. Skolovao se u Rumuniji, u Lugozu, Blazu i Beusu.Maturirao je u Oradia Mari. Teologiu je studirao i zavrsio u Blazu. Ozenio se. Na pocetku rata Lugoski biskup Jon Balan ga je imenovao za protojereja u Jankov Mostu, kod Zrenjanina u jedinom mestu, pored Markovca gde je bilo grkokatolika. Tu je sluzbovao do kraja rata. Y Makovcu je za svestenika postavljen jedan rusin, pa onda jedan madar. Otisao i on. Posle rus, koji se takode nije puno zadrzavao. Bila je to siromasna, a zabita zupa. Bilo je to vreme kada se od svestenickog poziva nije se moglo ziveti bez volje jace od zrtva i trpljenja. Pop Vasilije se vratio u Markovac da obraduje ocevinu i tako prezivi, Preuzeo grckokatolicnu i pravoslavnu crkvu. - Jer kod nas, Rumuna, obicaj je kao i kod vas, srba. Objasnjavao je, _Svestenik, veruje se, mora da bude iste nacionalnosti kao i vernici, da je njhov. Onamo u Rumuniji na samo kilometar od Markovca za grkokatolike je trajala prava vatolomejska noc: Ko nije preso u pravoslave, zavrsavao u zatvor. Pop Vasile je krisom pomagao porodicama obih nevoljnika zalazuci tako sopstvenu kozu. Foto: Sasa Negotinac Vasile Mikleu pod budnim nadzorom Temisvarske Sekuritatea Onda mu je jedan Markovcanin udbas u Novom Sadu prijateljski mu rekao da vise ne ide u Rumuniju je su i oni (udba) saznali da je navodno nesto petljam protiv tasnjh vlasti i, pazite demokratije- pricao je pop ispod glasa. Prhvatim ja savet, nije bilo tesko da poverujem. Kad pamtim igrala se neka utakmica izmedu Rumunije i Madarske, pa bas u Beogradu: meni na vrata dosao covek i molime da ga primim. Kaze , nije doso radi utakmice nego da kupi delove za automobil. Ali , nema para,pa me moli da mu ja dam, a on ce kad se vrati, da novac uruci tamo u rumuniji, onome koga ja odredim, samo da mu dam adresu. Nesto mi je bilo sumnjivo pa odbijem ovaj arazman. Prode to. Kad prosle godine, gledam televiziju: sudenje u Bukurestu. Sudise sefu Sekuritatea iz Temisvara. Prikazu kot dusmanina a ono bas onaj covek sto je dolazio kod mene. Noge mi se odsekle: pa oni su vrsljalji i po jugoslaviji kad su hteki i kako su hteli. Prica ovaj dogadaj pop Vasilije, a naglas premislja da li je uputno da se opise i u novinama. Veli da je bila i ostala vecna firma. Rumunska tajna policija. NIKO NE MAZI - Ipak je udba bila bolja - kaze pop Vasilike - Imao sam posla snjima, pa znam.Prvo krajem pedesetih, kad je bila ona... arondacija? Nacionalizacija, dobro. Crkvama i svestenicima su oduzimali zemlju. Tako dode red i na mene. Dodu trojica u selo i pitaju Markovcane dali pop obraduje zelju. oni podvrde, ali ko je tad mogao u to da poveruje. podu autom na brdo, blizu te moje njive, pa se sakriju u neki zabran i vire. Ja zasukao rukave pa orem li orem. Izadu oni pa me pitaju ; Kato ti, pope, Fakultetski obrazovan covek, mozes da ores?" Ja im kazem " Mozete i vi al`necete" Oni se pogledaju i odu. Sta su mislili ne znam, tek meni zemlja ostade. Dodoja mu 1960 godine isposnistvo na koje je osudio porodicu, suprugu, cerku i sina, pa ode u Vatikan. - Trazio sam da mi pomognu da me salju u Ameriku- kaze pop Vasilike.- objasne mi da nema svestenika i da moram natrag u Markovac. Za uzvrat, cerka mi dobije stipendiju pa na Sorboni uporednu knjzevnost. I magistrirala je tamo. I to je sve sto je dobio . Platu nikad nije primao. Od kad je protojerej Vasile Mikleu prakticno je prekinio veze sa Vatikanom. U svoje licno ime. stim se verovatno, saglasilo i svih cetrdeser grckokakolita u Markovca, precutno. Da li zbog toga ili nesto drugo tek popa Vasilea od tada pola usali pola ozbiljno nazivaju - Markovacki papa. I pored svega, decu izveo na put, Cerka Cecilia je magistar knjzevnosti cin Ovidije je zavrsio medicinu u Bukurestu i radi kao lekar u Vrscu. Zivi sam i zadovoljan je. A snaslo je popa Vasilea jos jedno cudo. Ostane selo Socice bez svestenika . Pravoslavnog jer uselo zivi samo pravoslavni. Ne znajuci sta da rade , posalju iz Socice delegaciju u Markovac, presednik crkvenog odbora: zamole uljudno da im Markovcani pozajme poa. Ovi im odgovore da su i sami pozajmili popa od grkokatolika. Da se ne vracaju praznih ruku, clanovi delegacije pocnu da kume i mole, ako moze. makar za sahrane. Crkveni odbor zapita Vasilija za misljne a oni dade pristanak: kad je vec krenulo, nek ide do kraja. Tako je za svaku sahranu, pet kilometra preko brda- prica pop bise se hvali nego sto se zali- Ali, to im bese malo. I ne pitavsi dode ponovo u Markovac kod clanova crkvenog odbora da mole. Smislili su, kazu da pop Vasilike moze i za praznike da sluzi u njhovoji crkvi. Kako , pitaj Markovcani. Kazu ovih: kod vas normalno i kako Bog zapoveda a kod nas na drugi dan slave. Pop Vasilije uzima s eksera zakucano kraj vrata dva glomazna kljuca povezana uzicom i vodi namernike da pokaze obe crke svetog Dorda. U kola ne seda: iz navike stecene zbog predostroznosti. Otkljucava prvo grkokatolicku, a posle pravoslavnu. Cmeje se seretski i veli: u koga su kljucevi , taj je gospodar. Plasi ga da ce , posle njega ovo malo grkokatolika preci u pravoslavce. Bivali je to ranije. Ali, kaze, kad ode gore, reci ce bogu da je dosao zadovoljan. - On ce najbolje znati da sam, evo, kako sam umeo, uspeo da ih sacuvam u veri postovanju, toleranciji i ljubavi. A to sigurno nije mala stvar. Ostao je u pravoslavnoj crkvi. Rekao je da mora da ocita neke molitve. " ILUSTROVANA POLITIKA" Text Milos Lazic 24.10.1992 Posebnno pop Vasilije bio sumnjiv zbog aseskog zivota: nikakvu platu nije primao, a od seljaka je dobio koliko im je bilo po volji iako ni njima nije preticalo. Za pomoc nije molio ni u Vatikana ni u Lugozu, niti u Krizevcima: znalo bi se http://www.sreska.com/papa_iz_markovca.html

Србин да не воли гибаницу, то не бива.

Џабе је све то ако не волиш гибаницу.

Уједињење није могуће јер тај концепт историјски пропао. Наша политичка елита је и даље југословенска, док су други уједињење српских земаља видели као продужетак неке Југославије. Реално, треба се окренути самосталној и независној Србији и њеној државотворности. Црна Гора је одувек имала своју државност и не треба то гушити једино на чему треба инсистирати јесте српски идентитет црногорске државотворности, али независну Црну Гору не треба спорити ("Срби јесмо, србијански срез нијесмо"). Слично је и са БиХ односно Републиком Српском у њој. Јачање духовног јединства српског народа је сасвим довољно. Историјски гледано увек је постало више српских држава, а не само једна. Заједничка држава може бити проблем (као што смо видели на примеру односа Србије и Црне Горе). Многе велике нације не живе у једној држави и то није никакав проблем. Нпр. Руси, Арапи, Немци, Грци, Мађари...

ОСНИВАЧКА ИЗЈАВА којом се успоставља ЕВРОПСКА АЛИЈАНСА ЗА НЕДЕЉУ "Заједно за достојанствено радно време" Поштени и праведни услови рада: Сваки радник има право на услове рада који поштују његово или њено здравље, сигурност и достојанство. Сваки радник има право на ограничење најдужег трајања радног времена, право на периоде дневног и недељног одмора и право на плаћени годишњи одмор. Члан 31 Повеље о основним правима Европске уније Недеља слободна од рада и достојанствено радно време од највеће су важности за грађане широм Европе. Ми, потписници овог документа, верујемо да грађани Европске уније имају право на достојанствено радно време које у правилу искључује рад касно увече, ноћу, на државне празнике и недељом. Верујемо да законодавство и праксе на нивоу ЕУ и држава чланица требају више штитити здравље, сигурност и достојанство свих, те да морају пажљивије промовисати помирење радног и приватног живота. Верујемо да је потребно ојачати социјалну кохезију на нивоу Европске уније. РИЗИЧНИ УСЛОВИ РАДА Емпиријска истраживања доказују да нетипично радно време узрокује де - синхронизацију друштвеног ритма, што има озбиљне негативне последице на здравље и безбедност радника. Неодрживи обрасци радног времена (непредвидљиво радно време са чекањем на позив, испрекидани радни сати, рад у сменама, недруштвен радно време као што је рад ноћу или викендом) може узроковати повећани стрес и болести, као и тенденцију изостајања с посла повезану са снажним осећањима недостатка контроле и утицаја на сопствени рад и живот. Људи најчешће раде недељом или у нетипично радно време због финансијске нужде а не због сопственог избора. Неодрживи обрасци радног времена, посебно они који не дозвољавају довољну количину радних сати, главни су узрок растућег броја радника са ниским примањима у Европи. ПОМИРЕЊЕ РАДНОГ, ПОРОДИЧНОГ И ЛИЧНОГ ЖИВОТА Недељом су родитељи и деца у могућности проводити време заједно. Школе су на тај дан затворене. Према Директиви ЕУ о заштити младих људи на раду, недеља је већ призната као недељни дан одмора за децу и младе у ЕУ. Дугачко или нередовно радно време такође отежава радницима уживање у примереном породичном животу и помирење између рада и дужности према деци и другим зависним лицима. Социјална кохезија Недеља слободна од рада традиционално подржава независност особе од животног стила који је вођен искључиво економским мотивима. Из односа према раду недјељом може се видети каква је организација времена од стране државе и друштва. Не занемарујући чињеницу да постоји потреба за пружањем одређених основних услуга од општег јавног интереса, као што су хитне интервенције, полиција и здравствена служба, заједнички недељни дан одмора ствара потребан оквир колективног временског ритма у свим државама чланицама ЕУ. Заједнички недељни дан одмора служи јачању социјалне кохезије у нашим друштвима. Само добро заштићен заједнички недељни дан одмора омогућава грађанима пуно учешће у културном, спортском, друштвеном и верском животу, потрагу за културним уздизањем и духовном добробити те бављење волонтерским радом и друштвеним активностима. Без овог дана, сви ови облици друштвене интеракције и провођења слободног времена били би угрожени. РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ АЛИЈАНСЕ ЗА НЕДЕЉУ Европска алијанса за недељу: - Подржава заштиту здравља и безбедности радника и њихово право на ограничење најдужег трајања радног времена и право на период недељног одмора које у правилу подразумева недељу, - Подржава поштовање колективних уговора који обухватају и организацију рада, а који представљају темељ друштвеног уговора у модерном европском друштву, - Упозорава на растући економски притисак који поткопава националне регулативе на подручју услова рада, - Обавезује се бранити и промовисати недељу слободну од рада и достојанствено радно време, - Захтева од институција ЕУ да штите принцип недеље као заједничког дана недељног одмора у ЕУ, - Захтева од ЕУ да европско законодавство и правила заједничког тржишта ефикасније гарантују средишње место здравља и безбедности, равнотеже радног и приватног живота и социјалне кохезије, путем покретања релевантних иницијатива за осигурање недјеље слободне од рада и достојанственог радног времена, - Позива владе држава чланица да преузму своју одговорност за унапређење и примену у пракси постојећег законодавства и пракси, као и за поштовање колективних уговора. ПОЗИВ НА УДРУЖИВАЊЕ СНАГА Европски савез за недељу: - Позива целокупно цивилно друштво (породичне, спортске организације и друге), националне и локалне савезе за нерадну недељу, синдикални покрет и социјално одговорне послодавце, цркве и верске организације да се придруже овом Савезу и делују на подручју унапређења заштите недеље слободне од рада и достојанственог радног времена, - Позива све демократске политичке странке да подрже ову акцију и предузму потребне кораке кроз демократске институције и медије како би промовисале заштиту недеље слободне од рада и достојанственог радног времена. Брисел, 18. фебруара 2011. Преузето са сајта: http://www.europeans...textofthefou...

"Мама и тата припадају нама недељом" Прва европска грађанска иницијатива за нерадну недељу у Европи Треба нам нерадна недеља у целој Европи, • зато што деци треба породични дан, који је заштићен као нерадни дан • зато што то доноси напредак Европи на њеном путу да постане највећи регионални пријатељ деце у свету • јер је према прописима ЕУ, недеља седмични дан одмора за децу и омладину • зато што школе и јавне институције никада не користе рад недељом и не намеравају да то учине у будућности - упркос различитим верским, културним и етничким пореклима • јер студије доказују позитивне здравствене ефекте нерадне недеље • јер је свакој особи потребно слободно време - да се опустите, да буду активни у цивилном друштву, за хобије и за религију • зато што је нерадна недеља суштински стуб европског социјалног модела и део европског културног наслеђа. Преузето са сајта: http://www.free-sund...ntent/objective

Реч о обрнутој ситуацији. Хришћане све више "терају батином" да раде недељом. Практично се крше загарантована верска права. Нека муслимани не раде петком, Јевреји суботом (адвентисти такође). Секуларисти, атеитси слободно нека раде кад и колико хоће, али хришћанима оставите недељу! Ако закон прописује нерадне дане за верске празнике (Божић, Ускрс, Бајрам, Јом Кипур...) нека се у њих укључи и недеља.

Подржавам!

Трговци траже да не раде недељом Ј. Ж. Скендерија | 13. март 2016. Синдикати најављују иницијативу за законску забрану рада у трговинама последњег дана у седмици: Није атак на послодавце, промет у радњама неће трпети. Послодавци: Могуће тек када наш просек зарада буде од 800 до 900 евра НЕДЕЉА би за све српске трговце могла да постане нерадни дан уколико надлежни прихвате иницијативу Самосталног синдиката трговине да се законом регулише забрана рада на овај дан у седмици. Иако би многи запослени одахнули, економске рачунице говоре да би овакав потез смањио број радника у овом сектору за око осам одсто, а држава би изгубила добар део финансијког колача званог ПДВ. Према подацима синдиката, у српским трговинама ради од 190.000 до 200.000 запослених, а овим послом се углавном баве жене. Њихове плате ниже су од републичког просека и износе око 29.000, док касири, магационери и излагачи робе у озбиљним трговинским ланцима једва приходују око 23.000 динара. Они запослени у приватним пиљарницама приме далеко мање, а уз то многи нису ни пријављени. - Већина не зна шта значи празник, а камоли увећана дневница за рад на тај дан - каже Радослав Топаловић, председник Самосталног синдиката трговине Србије. - Само тамо где су синдикално организовани, за рад недељом и државним празником добију увећање од 26 одсто. Иако је радна недеља у Србији 40 сати, многи раде и више, викенд не постоји, а онда добију, рецимо, слободан уторак. По мишљењу нашег саговорника, ако желимо у Европску унију, онда би требало да укинемо рад недељом и уведемо да тада раде само специјализоване трговине. - Овај предлог није никакав атак на послодавце. Мислим да не би трговци трпели због тога и промет не би опао - каже Топаловић. - У већини трговина пракса је да се уместо увећане дневнице добија слободан дан. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку сматра да рад недељом није потпуно исплатив ни трговцима, јер за то треба да ангажују додатну радну снагу, морају да издвоје више новца за рачуне за струју, одржавање објеката. - Проблем је, међутим, што смо ми сиромашна привреда која има високе дажбине, а грађани могу да купе све мање робе - каже Рајић. - То је довело до такмичења између фирми како би привукли што више купаца. Таквих предлога било је и раније између трговинских ланаца који су покушали да се договоре да не раде недељом, али нису успели. Ово би могло да се спроведе када би просек зараде у Србији био од 800 до 900 евра и тек тада бисмо могли да рачунамо на то да се врати време осамдесетих - да се недељом сви одмарају. Рајић наглашава да је ситуација у трговини толико лоша да је у 2014. години чак 45 одсто трговаца пословало са губитком. Он сматра да би и власници малих трговина били срећни када не би радили недељом. - Чињеница је да се суботом и недељом купује више, а дани са највишим прометима су они када се исплаћују пензије - каже Рајић. - Мислим да ми себи још не можемо да приуштимо да имамо нерадну недељу, као што то не могу ни много богатије земље од нас. Треба наћи средину, али због економског и пореског система, то ће у Србији бити веома тешко. У Европској унији нема посебних прописа који уређују област рада недељом и државним празницима. Директива о радном времену из 1993. је утврдила да минимални период недељног одмора треба да укључи и недељу. Међутим, Европски суд правде је 1996. поништио такву одредбу, јер је сматрао да је Савет пропустио да објасни зашто је недеља као дан за недељни одмор ближе повезана са здрављем и безбедношћу радника у односу на неки други дан у седмици. - Директива о радном времену из 2003. не одређује дан за недељни одмор, а у Европској социјалној повељи се наводи да државне чланице треба да осигурају недељни одмор, што је могуће више у складу са традицијом или обичајима у држави или региону - каже Милан Јевтић, из "Фридрих Еберт фондације". Наш саговорник наглашава да је Немачка уставом предвидела да радници не смеју да раде недељом и државним празницима од нула до 24 сата, а изузеци су болнице, полиција, ватрогасци. - Рад у традиционалној трговини забрањен је недељом, а савезне земље изразиле су намеру и да забране рад у кол-центрима, као што је то већ учињено у Хесену - каже Јевтић. - Са друге стране, управо недељом и у дане државних празника ови кол-центри остварују значајне приходе, па би забрана рада имала великих финансијских последица. У последње време у Француској је све више заговорника рада недељом, чак и међу запосленима, под условом да за тај рад добију двоструко већу накнаду. Недавно је усвојен и закон који даје могућност да се у једној календарској години одреди 12 недеља када продавнице могу бити отворене. - У Великој Британији још није постигнута сагласност поводом овог питања - каже Јевтић. - У Грчкој је, примера ради, спроведен пилот-пројекат који допушта продавницама у 10 грчких региона да буду отворене сваке недеље. СЛОВЕНАЧКИ ПРИМЕР У нашем комшилуку борба за забрану рада трговина недељом почела је 2006. године. Покушаје хрватског "Каритаса" и Фрањевачког института за културу мира из Сплита осујетио је Уставни суд, који је 2009. укинуо забрану рада недељом. Словенци су се уз помоћ јаких синдиката изборили на референдуму да се ради само 10 недеља у току године, а да остале буду слободне. МАЂАРСИ ОДУСТАЛИ Законом из 2015. године у Мађарској је забрањен рад продавница недељом, осим за оне које имају до 200 квадратних метара, породичне радње у којима раде власници или њихови блиски сродници, апотеке, бензинске станице, продавнице на аеродромима, железничким и аутобуским станицама и локалне пијаце. Против оваквог закона су били Национална асоцијација предузетника и послодаваца, Мађарски савет шопинг центара и Мађарска трговачка асоцијација. Синдикат трговине је у почетку подржао овакав закон, али после консултација са својим члановима је одустао. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:595331-Trgovci-traze-da-ne-rade-nedeljom

Бог да га удостоји Царства Небеског.

Ваљевска Грачаница је сад привукла пажњу али овакве и сличне ствари се дешавају често. Ето скоро је посечен и храст стар 600 година. По градовима се руше куће старе стотине година (често и под заштитом државе) да би никли неки нови пословни простори. Ово је заправо наш однос према архитектонском и сваком другом наслеђу. Неко други би то све сачувао, прилагодио, позвао странце да им покаже своју баштину. Али ми не. Ми се зато поносимо богатим ноћним животом.

ЦДУ је више католичка странка (мада окупља и протестанте). Погото је католички њихов алтерего у Баварској ЦСУ тј. Хришћанско социјална унија. А што се СНС тиче та странка још увек тражи себи идентитет. Ево праве колацију са левичарима, русофилима, евроскептицима. По оснивању су имали споразум са Јединственом Русијом и Слободарском партијом из Аустрије, а по доласку на власт се приближавају Европској народној партији. Истина, јесте СНС десни центар, али морају они доста да раде на себи тј. на својој политичкој и идеолошкој изградњи. У ЦДУ ти имаш опоненте Ангели Меркел, у СНС (као и у другим партијама у Србији) ти не смеш реч критике рећи против лидера странке ако мислиш у њој да останеш.

И поред свих стремљења, далеко су они од ЦДУ-а и њихове политике.

Најјачи.

За ЦДУ.

Осим социјалних тема, католици су активни у друштву више него и једна друга хришћанска конфесија. Постоји читава мрежа школа, болница, социјалних и хуманитарних установа, удружења...Оснивали су и чак хришћанске радничке синдикате. Континент одлакле папа долази је веома познат по социјалном католицизму.

Католичка црква се још од 1891.године (са енцикликом Rerum novarum) врло јасно обраћала послодавцима и радницима.

ВATИKAН - Папа Фрања поручио jе данас дародавцима да црква не жели новац коjи долази од експлоатациjе радника. У редовном обраћању на тргу Светог Петра у Ватикану, папа jе изнео оштру осуду послодаваца коjи лоше поступаjу према своjим радницима или их премало плаћаjу. Tо jе нешто што папа често помиње, осуђући наћин на коjи богати експлоатишу сиромашне и радничку класу ради сопственог профита, тераjући раднике да раде у готово ропским условима, преноси AП. Папа фрања jе окупљеним верницима рекао да када мисли на црквене доброчинитеље коjи нуде донациjе коjе су ''плод крви'' експлоатисаних радника, он им поручуjе: "Mолим вас, узмите назад своjе чекове и спалите их". "Божjим људима и цркви не треба прљав новац. Потребна су им срца коjа су отворена за божjу милост", закључио jе папа. http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=232651

Владимир Соловојов је у једној својој књизи разматрајући однос према саборима код Православне и Католичке цркве, написао како православни који толико говоре о саборима и саборности нису стотинама година одржали васељенски сабор, док су их римокатолици који инситирају на папском ауторитету одржали неколико. Мислим да је добро што ће се одржати Свеправославни сабор. Постоји велики број проблема који чекају да буду решени. Не разумем противљење одржавању тог сабора.

Постоје изгледи да ће (накарадно схваћена) "војна неутралност" Србију претворити не само у политички него и у војни полигон за сукоб Русије и НАТО пакта, а Србе у топовско месо великих сила.