Млађо

Ulazim ja malopre pravo sa posla u crkvenu kancelariju... oni pevaju sa Dejanom kao Kolibri... cim su me videli okacili mi se kud` je ko stigao... neko za ruke, neko za noge, a neko i za vrat stadaradim ... girl_jumping :group111: Sutra ih ocekujemo jos, iz poverljivih izvora smo saznali da ce doci jos dece girl_jumping Направи још снимака... Ех што не остадох данас... Бар ми не би било оволико 0442_feel Можда ја и дођем... :group111: Богу хвала! А само да констатујем да ниједан пожешки вероучитељ (вероучитељица) ни свештеник није укључен у овај благодатни подухват!

Немој ме изазивати да се вратим из Студенице... Па ово се годинама чека... Хајде да овога пута то искористимо кад нам већ Господ шаље овакав благослов!

Наша драга Аљонка се потрудила... Деци је синоћ било толико занимљиво на проби, да смо их једва послали кући. Али проба је и даље трајала... На врло необичан начин... 0205_whistling

1000000001010 мајкл мајкл мајкл bendoff 0409_feel confused 319.gif brokoli 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Да не буде забуне... Ђура Даничић је колико ми је познато преводио са немачког и Ђура Даничић није теолог. Владика Атанасије Јевтић је преводио са оригинала користећи и друге преводе, и он је један од наших највећих савремених теолога, не само код нас, већ и у читавом православном свету.

......u mom psaltiru je drugaciji prevod-Tebi jedinome sagrijesih i zlo pred Tobom ucinih....a Ti si pravedan u rijecima svojim i cist u sudu svome.... 0409_feel Ко је издао твој псалтир и ко га је превео? .....prevod je Djura Danicic,a izdaje izdavacka kuca "Pravoslavac",pravoslavna crkvena opstina Linc......i u mom molitveniku je isti takav prevod...na takav,koji ti navodis,jos nisam nailazila... Кликни на линк у одговору број 2. Ми смо већ о томе имали тему и пронашли смо решење. Нема пуно да се чита. Ово што сада радимо само је дуплирање.

......u mom psaltiru je drugaciji prevod-Tebi jedinome sagrijesih i zlo pred Tobom ucinih....a Ti si pravedan u rijecima svojim i cist u sudu svome.... 0442_feel Ко је издао твој псалтир и ко га је превео?

Ево: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5519.0.html

Има ова тема на форуму... Сад ћу да је нађем...

Владика Григорије у Чачку у децембру 2009. године... Био сам присутан. Неко од гиамназијалаца је на папиру поставио питање када је секс блуд, а када није блуд. И владика је одговорио: "Ако има љубави онда није блуд, а ако нема онда је блуд." Ништа више. Одмах је прешао на следеће питање. Е сад, шта је љубав...

Не бих баш да се сврставам у ону десеторицу мушкараца из прве приче, али овај одговор је за посебан респект! Свака част Емилија! Не знам каква си искуства имала (позитивна - негативна), али невезано за то - ако је ово што пишеш резултат личног искуства, онда знај да је то постојано и радуј се - ништа ниси изгубила! А добила си невероватно много!

Не капирам,што стално потенцираш "пад" девственика,јел знаш неког. Ја знам,али нико од њих не парадира ,а још мање се хвали тиме. У данашње време,то је подвиг над подвизима,и чему та жеља да је унизите и направите бесмисленом. winter Не, не, Макс... Мислим да ме ниси добро схватио. Не кажем ја да је тај који је имао односе, ко није девственик, да је у паду. Већ неко ко је девственик може да има поимање да је тај у паду, па из те перспективе да се сматра бољим. Етички јесте бољи, али у литургијском простору етика као конвенција не игра никакву улогу. Наравно да је девственост у данашње време велики и редак подвиг. Баш зато и постоји већа шанса да се неко преузнесе због тога. Ако је имао шансе а одолео, онда се има рашта и гордити, али ја у таквим ситуацијама не искључујем деловање Божије милости. Ово "може да има" требало би да указује на потенцијалност и одсуство искључивости.

Паралела је ОК, јер си ти сам грех чије нечињење може изазвати гордост препоручио као могући антидот против гордости. Шта сад гордост има с темом? Мало ли је тога што може изазвати гордост. Да ли би, по истој логици, онима који држе до чистоте православне доктрине требало препоручити да приме јудаизам или будизам, чисто да се не би ложили да су нешто посебно разумели о животу и спасењу? То свакако не би био акт мржње - да мало свима буду све. Прецизирао бих... Никоме ја то не бих препоручио, нити сам препоручио (враћао сам се два пута да видим шта сам написао), него сматрам на основу неких примера који су ми познати, да у случају који сам навео, сексуални однос може бити отрежњујући. Паралела је релевантна само ако је у питању грех, али сексуални однос пре брака не мора нужно бити грех...

Ја нисам никог убила и свесно сматрам себе бољом и чистијом од убица. Знам да то не ваља, али то је јаче од мене. Шта ми ви препоручујете као решење које би ме отрезнило? Ватрено оружје у сваком случају stadaradim Прво није адекватна паралела - убиство је, изузев примера који би се могли промилима изразити, увек акт мржње. А сексуални однос може да буде итекако ствар љубави, па чак и ако се догоди пре брака. Изнео сам само своје мишљење. Речима "једно од решења" уклонио сам могућност сваке искључивости тог мишљења. А то сам поменуо на основу једног примера са којим сам добро упознат... Да га сад не износим... Није лепо... Такође, Мила, упутио бих те на контекст у коме сам своје мишљење износио. Али да не бих поново био погрешно схваћен преформулисаћу... Онај ко живи у девствености може да помисли (али и не мора априори - не значи да сви који су девствени да су горди и упрелешћени - то је погрешан закључак из мојих премиса) да је он бољи од других који се не уздржавају и да тиме упадне не само у гордост него и у прелест. Јер... поставља се питање, ако би ми се указала прилика... да ли бих и ја учинио као и тај други или не? Јер ако ја сматрам да бих у датој ситуацији одолео искушењу, већ сам тиме осудио другога, а осудити другога значи желети да он такав и остане, а то значи немати љубави према њему. Е сад онај који је имао односе можда је имао љубави према томе са ким их је имао - и из те перспективе је чистији пред Богом него ја који сам га због тога осудио, а наводно сам девствен. Е о томе сам писао горе...

Било је већ речи о томе овде: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7411.0.html

Ако се твој пријатељ интересује да то своје стање реши, по мом мишљењу, требало би га упутити на његовог свештеника, па како се они посаветују... Свако саветовање на овај даљински начин отвара приличну могућност промашаја. Ако твој пријатељ не налази за сходно да своје стање промени и не тражи савете и мишљења других - онда га не треба дирати. А о овом другом сам скоро писао у једном раду, па ћу изнети овде: "Осврнули бисмо се укратко и на сам садржај питања који су садукеји изнели. Обично се у речима „јер о васкрсењу нити се жене нити се удају него су као анђели Божији на небу“, препознаје једна истина да у Царству Божјем неће бити полног општења. Мишљења смо да је то свакако чињеница која произилази као крајњи закључак, али то што је Господ рекао, у самом библијском тексту и контексту постављеног питања поседује другу нијансу. Реч је о статусу брака у есхатологији посматраног очима једног садукеја који, будући да све запажа на овоземаљски начин долази до реалног проблема – како је могуће да та жена буде поседована у исто време од стране више мужева. Или, како је могуће да постоји вечни живот у коме ћемо сви учествовати, а да брак очува своју закониту форму? „Исусов их одговор упућује на могућност тих (љубавних) односа у ускрслом животу, а те би односе искључивост брачних веза у земаљском животу сматрала незамисливим. Љубомори и искључивости онде неће бити места.“ Другим речима, постоје ствари које припадају овоме свету и самим тим имају карактеристику искључивости, али многе од њих неће добити свој статус у вечном животу, јер ће тај живот бити другачији и као свој темељ и одлику имаће вечну љубав која превазилази све искључивости историјских реалности. Тиме је Христос лаконским одговором објаснио шта је суштина проблема садукејске теологије усмеривши их на дубље познавање писма из кога се може дознати не само да постоји вечни живот и васкрсење, него и у чему се он састоји."

Нисам сигуран да ли сам најбоље разумео, али покушаћу да дам неко мишљење. Брак освећује Господ, а не ми. Светост се увек црпи из Онога Који је једини свети. Међутим, то не бива по аутоматизму, него је неопходна наша воља да будемо активни учесници тог освећења. Могуће је говорити о светости брака ако супружници нису девствени ушли у њега, али само онда када су изабрали правац љубави што не подразумева само њихово међусобно јединство, већ првенствено њихово јединство са Богом. Два стиха која си навео односе се на ситуацију када је неко у браку, па тек тако из неког разлога или без разлога одлучи да напусти свог супружника и заснује заједницу са другим. Оваква свар била је допуштена у Старом Завету због "окорелости срца" јеврејског народа, али Нови Завет доноси мало другачији поглед на све то указујући да таква пракса показује све оно што је супротно путу љубави. Ако си ти са неким у браку и одлучиш без ваљаног разлога да напустиш свог брачног друга - тиме што чиниш одступаш са пута љубави и чиниш прељубу. Овај 16. стих говори о истој ствари. Двоје ће бити једно тело, никако другачије. Последњу реченицу заиста не могу добро да разумем. Ако си имао везу са девојком па је дошло до раскида, па је дошло до нове везе и треба да се оствари брачна заједница - не видим ту никакав проблем. То нема везе са прељубом.

smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif Не, ниси ти читав? 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Тако је Нина. Али коме ти да објасниш данас да се под љубављу не подразумева само оно што је пријатно и што годи...? Димензија давања себе другоме не треба да буде ограничена сопственим комфором. Не треба ја да будем испред другог, него други испред мене. Када бисмо тако поставили ствари видели бисмо сјајне резултате. Смириш себе пред другим, згазиш на свој его, занемариш своје личне прохтеве ради заједнице и тек онда видиш шта је она права радост заједничарења са другим. Тада је сексуално сједињење природан наставак и показатељ оног јединства који већ постоји међу вољенима. До тога се долази ипак временом и што је врло важно ТРУДОМ! А не чекањем да се нешто деси споља независно од нас. Не знам да ли сам у праву?

Колега Андреј ме асоцирао на нешто... Посматрање полности може бити етичко и, па хајде да кажем, онтолошко, иако сам уверен да многи неће баш тачно разумети шта се под тим подразумева. Ако неко од оних који се уздржавају девственост пре брака разумева на етички начин, готово сигурно има отворен пут ка томе да чак и несвесно сматра да је он бољи и чистији од оних који се нису сачували. У том случају једно од решења које би отрезнило такве је управо баш једно пуно сексуално искуство пре брака. Они пак који су бар једном имали такво искуство или имају активан сексуални живот пре брака, могу, с друге стране, да дођу у ситуацију да свој пут окарактеришу као потпуно исправан и меродаван - што је такође погрешно. То да ли је нешто ту погрешно или не зависи од конкретне ситуације и конкретних људи и конкретног времена. Онај који је позван да то вреднује не припада земнороднима. Црква нигде ником ништа не забрањује, али саветује шта је добро на основу свог искуства кроз векове. Али не заборавимо да и ми у свом времену, на свој аутентичан начин учествујемо кроз литургијски живот у том искуству. То је стваралаштво. Због тога ме је и фасцинирао Стево Жигон који је до тог закључка дошао на сасвим други начин него што ми долазимо до њега. Лично сам присталица уздржања пре брака, али не по сваку цену... А опширније одговоре сам дао у првих 5 страница ове теме, ако се добро сећам.

Опрости и ти мени због евентуалног благог цинизма... Нисам то занемарио, али теологија није теорија, него је тесно повезана са праксом. Теологија је увек у снажној интеракцији са животом. Данашња пракса служења литургије подразумева евхаристијски пост. Бојим се да је то на шта ти алудираш мало анахроно. Да се таква пракса вечерњих евхаристија задржала или да је у то време постојала ова проблематика којом се ми сада бавимо сигурно би Црква изнела своје богословско уверење у свом времену. Међутим, та пракса није дуго преживела у Цркви. Данас имамо ситуацију какву имамо и отачко богословље се ослања на те темеље. Добио сам од владике Максима тему ЕВХАРИСТИЈСКИ ИДЕНТИТЕТ И ПОЛНИ ИДЕНТИТЕТ - ИДУ ЛИ ЗАЈЕДНО? Тренутно се бавим другим стварима, али ако успем да начиним такав рад поделићу резултате са вама. Кроз консултације сам упућен у проблематику и одређена питања на које савремена теологија није још одговорила. Знам да нећу открити топлу воду, али бар да покушам да дам неки допринос... А ово за монаштво... Оно јесте настало некако мимо Цркве, али да га Црква није везала за себе, а то значи за Литургију, тешко да би оно историјски опстало... Али то није тема... Тема је ваљда порнографија... :cheesy:

Прво, ја нисам Ђомла него Млађо. Друго, ово "немаш појма" довољно говори о нивоу на коме водимо дијалог. Мени се тај облик и ниво не допада, па бих се повукао - пошто очигледно немам појма, нисам дорастао да се мерим са твојим знањем и што сам протрчао и кроз богословију и кроз Богословски факултет, а ништа нисам научио. Очигледно да моји професори нису били кадри да ме науче... или их ја стварно нисам правилно разумео... Хвала ти на примедбама. Добро ће ми доћи да преиспитам своја богословска гледишта и познавање историје цркве.

Zato jer da bi se to razumelo potrebno je uci malo dublje u "ezoternu" stranu cele price koja se u tadasnjoj filozofiji za razliku od danasnje jako dobro razumela. Sv Makism, kao i mnogi drugi koji govore na tu temu, prica o tome da je priroda seksualne energije izdefomisna u odnosu na onu pre pada. Padom je stekla htonski oblik i u takvom obliku se jako lako moze okrenuti na stetu coveka. Umesto erosa koji je tada prozimao ljude i koji je treba da jos vise uzrasta ka Bogu seksualna energija ostaje na zverskoj ravni seksosu i tako klizi u tanatos-destrukciju. Nije uopste dilema da li ili ne sksualni odnosi i seksualnost nego kakav im je oblik kakva im je priroda. Тако је. Прецизније си објаснио него ја.

Да ли су имали односе у рају или нису, то је питање на које нико никада не може одговорити. И без одговора на ово питање ми можемо разумети шта свети Максим жели да каже. Практиковање сексуалности на начин сједињења тварног и тварног не решава проблем смрти. То је правац у коме се треба кретати.

Због чега Црква препоручује уздржање пред евхаристију? Медо, ова подела на свете тајне је схоластична. Све што произилази из литургије или је уроњено у литургију има светотајински карактер. Да чин монашења не би био нешто што не припада саборности Цркве, наш владика га обавља у склопу литургије. Од како је он дошао на жичку епархију није било много монашења, али су сва била у литургији, а не како је раширенија пракса да се тај чин обавља после бденија или вечерњег. Не кажем да је то погрешно, него је ово боље. У контексту постављеног питања... Мислим да су оци Цркве генерално посматрали полност као феномен овога света. Нигде нису они говорили како је то само по себи нечисто и грешно, већ га тиме чини сама употреба или злоупотреба. А посебна ствар је то што је ипак сексуалност нешто што не преживљава у будућем веку. Евхаристија као предворје или можда боље рећи икона будућег века ипак на неки начин у том контексту искључује сексуалност. Благосиља Црква брак, везује га светотајински, али разлика у односу на монаштво је та што је монаштво већ сада и овде има есхатолошки карактер, а есхатолошки карактер брака, посматрајући очима савременог богословља, је врло варијабилан. Паде ми на памет баналан пример. Нико нигде неће рећи да је вино лоше, али нема га у Царству небеском. Тамо ћемо пити вино друго. "Придите пиво пијем новоје..." - канон Пасхе, ирмос треће песме. Нико неће рећи да је храна лоша, али уздржавамо се пред евхаристију. Е ја питам зашто? Тешко ми је да прихватим да су оци Цркве о овом важном питању кроз све претходне векове и фазе развоја богословља, погрешно богословствовали. Сумњам да Црква као заједница Бога и изабраног народа кроз целокупно предање није то препознала онако како је препознала - добро је, али је ово боље. Дакле...