Ksena

Ja znam šta si ti mislila, ali ovaj član (Medeski) što je napisao da ne razume čemu toliki gnev ili kletve tvojom rečenicom bi samo potvrdio svoje sumnje. Inače sve se slažem. Gde je Hristos prebivao sem među grešnicima, i za apostole birao grešnike, tu je i Marija Magdalena, sv. Pavle (Savle) - o njegovom progonu Hrišćana ne znam puno, ali verovatno ih je i ubijao. Svaka velika ličnost iz Biblije nam služi kao primer pokajanja. Serija "The Chosen" mi se ne dopada iz mnogo razloga, ali mi se dopada što su lepo razvili likove apostola, da ljudi shvate da su to bili LJUDI, grešni ljudi, koje je Hristos priglio i da će tako uz malo našeg truda prigrliti svakog od nas. Tako da slažem se s tobom. Problem sa Psaltirom je što ljudi dok čitaju o kletvi prema neprijateljima misle na bližnje (evo moja komšinica misli na svekrvu dok to čita)... Smešno, ali istina.. ne znaju ljudi. Drugi je to duh vremena, osvajanja, progoni, ratovanja, ali sve kroz Božiju veliku promisao... i opet, nakon 3000 godina, svi se nađemo u Psaltiru kad dođe voda do nosa. Hvala ti za informaciju o Psaltiru Jefrema Sirina, kupiću rado.

Držaću se, važi. Bitno je da onaj ko čita ovu temu ne shvati Psaltir kako ne treba, a sve ostalo je nebitno.

Evo da dodam još nešto da ne ispadnem bezobrazna ili uvredim nekoga: apsolutno to ne želim, ali mislim da moramo paziti na svaku napisanu reč jer to možda čita neko dete kome je potrebno pravilno razumevanje, a u današnjoj poplavi svakojakih sekti po svim društvenim mrežama teško je naći istinu. Slažem se i sa Milanom Nikolićem: Tako je, i na ovo i na nevidljive neprijatelje. David je bio u progonstvu, ratovao, mnogo je imao neprijatelja među ljudima. I naravno da je mislio na ljude pišući psalme... ali nama je ostavljen Psaltir da ne mislimo na ljude kunući neprijatelje (kao David), već moleći se protiv nevidljivih neprijatelja. Kakvi bi to Hrišćani bili kad bi se nakon Novog Zaveta bilo šta iz Psaltira u negativnom kontekstu odnosilo na ljude... Tako da Sanja, izvini ako sam bila gruba, ali malo razmisli o onome što napišeš pre nego što napišeš. Na nekoj temi gde sam se žalila kako sveštenik jedne nedelje nije nikoga pričestio, osetila sam takvu malicioznost iz tvojih reči da si me duboko povredila. Ne možeš ti znati koliko je nekome to bilo potrebno u trenutku, zašto je bio ozlojeđen ili razočaran, svi imamo loše dane i svoje muke i ne treba nikome stajati na muku. Ja sam mislila da se to podrazumeva kad si Pravoslavan ali očito da još puuuno treba da radimo na sebi. Ja prva. Ali i drugi svakako.

Molim te ne ganjaj me po temama, ne lupetaj i ne pravi se najpametnija. Koja si ti hrišćanka i pravoslavka kad samo imaš poriv da se svađaš? Pitanje je postavio neko ko zaista ne razume Psaltir i korisno je da zna ono što mu je objašnjeno. Da ne bi on (ili neko drugi ko ne razume), uzeo sad da čita Psaltir i da misli na komšiju Peru s kojim je u svađi, moleći se: " Kćeri vavilonska, što ćeš opustošena biti, srećan će biti onaj ko ti vrati onako kako si ti nama činila. Srećan će biti onaj ko zgrabi i razbije o stenu decu tvoju." Znači ne sprdaj se sa ovom temom, sa pravoslavljem, sa Bogom, sa vernim narodom, pazi na svoje reči jer one ovde ostaju za nekoga ko će nekad čitati i prestani da me citiraš evo lepo te molim. Na tvoju opasku da su se i sveci znači ljutiti, znaš li ti uopšte bilo šta o Davidu? David je bio grešan čovek, veliki ratnik, osvajač, zavodnik. Ali sve to NIJE BITNO jer i nakon 3.000 godina, svaki čovek može da se pronađe u svakom njegovom Psalmu. Gospod je sve to lepo posložio, a nama ostavio Psaltir da izgovarajući: Пашће поред тебе хиљада, и десет хиљада с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи; ипак ћеш очима својим сагледати, и расплату грешника видећеш." Псалам 90. Похвална песма Давидова.(МТ: Псалам 91) -------------------------------- nemamo na umu komšiju Peru s kojim smo u svađi, već one nevidljive neprijatelje i tako redom, čitajući Psaltir, od korice do korice. E tako. Idi sad i pusti nas neuke i jadne da se dopisujemo, imaš Ana forum ima svašta tamo pa se registruj.

Nisam uspela naći baš to objašnjenje, ali evo nečega korisnog za čitanje, tumačenje Psalama - Sveti Atanasije Veliki: Just a moment... SVETOSAVLJE.ORG

" Kćeri vavilonska, što ćeš opustošena biti, srećan će biti onaj ko ti vrati onako kako si ti nama činila. Srećan će biti onaj ko zgrabi i razbije o stenu decu tvoju." Kćer vavilonska je nepomjanik, deca njena gresi, a kamen stena sam Hristos. Jedan otac je jako lepo objasnio i dao odgovor na ovo pitanje, ako nađem ubaciću link. Uglavnom, otac objašnjava da prvo moramo shvatiti duh vremena u vreme kad je Psaltir pisan, kad su pisci bili gonjeni i proganjani i kad je vreme bilo surovo. Drugo, svaki put kad se pomene neprijatelj - mi mislimo na demone koji nam svakodnevno postavljaju zamke. Nikako na ljude!

Имам све то и молим се и читам...И ја идем у други град у цркву, мада није далеко. И радујем се због тога и трудим се да будем захвална на свему, али није увек лако... Раслабљени смо, маловерни. Радим на томе, али тешко је поготово ако патиш. Али то је већ друга тема. Мене је уствари заиста занимало да ли су Беле покладе неки празник где важи правило да се не причешћује, зато сам отворила тему. Неке оптике наплаћују преглед док је у другима потпуно бесплатан. Распитај се. Цену стакла и наочара сам ти рекла. Срећно и све најбоље ти желим

П.с. недалеко од ове, постоји још једна црква са потпуно истим проблемима, само друга епархија

Сања упорно хоће да се свађа Нема ту никаквог зла Сања, нити му замерам нешто посебно. Сваког свештеника поштујем и увек говорим свима (кад крену са оним свештеник вози то и то и има толико и толико пара), да је то само изговор да не иду у цркву. Једино су свештенику дати "кључеви" да ослободи греха, да претвори вино у крв и тако даље, тако да немамо ми права да тражимо изговоре... Сваког свештеника изузетно поштујем, па и овог, кад дође да освети воду и тако даље. Елем... преглед код офтамолога је бесплатан у већини радњи (пре 6-7 месеци сам и сама била), а стакла и оквир укупно изађу око 3.000 дин ако хоћеш неке модерније. Постоје и тзв "социјалне наочаре" чија је цена од 1.000 до 1.500 дин. Ништа им не фали, има и модерних, ја сам те и изабрала јер све ван тога ми је бацање пара. Дете нисам, старија сам од тебе, можда те преварио мој стил писања (не умем другачије), него никако да схватиш поенту и упорно ме искушаваш да ти објасним, па ево: У питању је јако лепа црква. Са раскошним двориштем и са оним лепим летњиковцем за седење. Сваки дан је затворена, иако свештеник живи на буквално минут или два од цркве. Једном му рекох то, каже: "ма какви, није затворена"... Добро. (ништа нисам одговорила нити коме говорим о томе, зато сам и отворила тему на форуму). Могла бих да пишем епархији, да свашта напишем, да пишем и досађујем док се ствари промене, ни то нисам, нити ћу. Свако нек ради како мисли да треба, па и тај свештеник. Ја сам нашла другу цркву. Сутра ће опет неко наћи другу цркву и тако редом.. Поента је да укажем (овде, овом темом) да није у реду на тај начин (лењост), одгуривати народ од цркве или пуштати народ да прича све и свашта, кад никаквог разлога за то нема. Да ли је тешко појцима да укуцају на јт. , само да чују како звучи "Господе помилуј" мелодија, па бар приближно, да покушају, да извуку нешто, а да не личи на три покварене грамофонске плоче, још мало па би звучало бизарно. Не, није тешко. Да ли је тешко одвојити том свештенику 1500 дин. за наочаре? Не, није тешко, јер има много више од тих 1500 дин. (поуздано знам!) Да ли је тешко отворити цркву бар суботом, ето не мора ниједан други дан, али нека то буде викенд. Не, није тешко. Али је у питању лењост. А лењост није мали грех. Литургија је свечаност. Највећа свечаност. На литургију треба лепше и пристојније да се обучемо него на било које друго славље кад идемо. Колико ко може наравно. Литургија је централни део нашег живота, целе седмице у којој чекамо недељу, централни део на који треба да се ослањамо да би са благодати живели, умножавали своје дарове, преиспитивали се и трудили се да будемо бољи. Литургија не би требало да буде само "дај да отарасим ово па да идем на кауч", већ све супротно. Да ли је тешко основати хор у градићу од 30.000 становника? Није! Ја знам бар 5 жена које би се радо прикључиле. Да ли је тешко оснивати хуманитарне акције, или неке акције за улепшавање храма, толико је идеја и не само идеја већ толико инспирације! (отац Пеђа, Јеромонах Арсеније, Јеромонах Рафаило, отац Милош Весин итд)... Толико је историјских примера почев од Немањића, да их не могу ни набројати... Да ли је тешко навежбати са појцима бар једну, али бар ЈЕДНУ песму, појање, које ће личити на нешто? Није. А можда све ово што сам набројала да није тешко, заправо и јесте. Е у томе што јесте тешко је поента, поента помоћу које ће народ све више тражити утеху у јогама, медитацијама, адвентизму и осталим сектама, јер их је црква одбила. Како одбила? КАТАНЦЕМ. Јел разумеш сад?

Хвала Вам оче.

Хвала...

Ништа ниси разумео брате Владимире, али није важно... Нек ти је благословен пост ако постиш, не пада ми на памет да расправљам са тобом о рођендану моје покојне мајке. Праштам.

Ја колико знам црква се моли за цео свет, па између осталог и за патријарха Порфирија. А исти тај Патријарх је више пута изјавио да је причешће НЕОПХОДНО сваке недеље. Зашто свештеници не слушају поглавара? Не знам..

Није важно... не желим да вечито исправљам криве дрине, нека свако служи како хоће. Али ми је жалосно да видим да нема труда, да нема воље, жеље... Појци, неки из народа, онако... као три покварене плоче, буквално тешко за слушати. Није тешко пустити музику и слушати, слушати, па и ако немаш слуха, убошћеш бар ритам песме док појеш. Читао је свештеник мој списак упокојених, сва имена је изгрешио. Ајде што је изгрешио, али како од Рајка прочита: Радојка. Он у својој глави додаје слова... не знам, не разумем... Свакако, Бог зна чије је име поменуто, али није лепо. Бар се наочаре данас могу купити код Кинеза за 250 динара. Али чудни су и предивни путеви Господњи! Једне суботе, одем да мами запалим свећу, био јој је рођендан. Наиђем на закључану капију цркве, а душа ми вришти... Ништа, одлучим да се вратим кући. Успут свратим у продавницу. Радница се изгуби негде, остала да чекам ја и отац са својом ћеркицом. А ова малена девојчица отпева целу песму "Happy Birthday to you" ... **************************************************************************** Нико није достојан причешћивања, НИКО! Зато и треба да се причешћујемо сваке недеље, да би се исправљали. И та категоризација грехова и епитимија ми је дискутабилна... релативна. Јер, ти кад се исповедаш, нећеш давати оправдања и рећи: "али оче, нисам ја крив, такве су биле околности, имао/ла сам такво и такво детињство, морала сам, натерана сам итд"... Тога нема. Само исповедање, без оправдања. А исто тако, често нисмо свесни да зло рађа зло и да треба праштати и не осуђивати. Шта мислим под тим: нпр. мушкарац дође да исповеди да је тукао жену. Оправдања нема! Али опет, можда пред Господом има, ако се искрено покајао. Можда је његову мајку тукао отац. Ко зна шта је тај доживео, што ми не знамо, ни свештеник не зна, а Бог зна. Тако да свештеник је дужан да причешћује сваке недеље, да исповеда, да чита молитву. Он држи у руци дарове које му је Бог дао! Нико други. И зато је дужан да те дарове подели. Како год, ја од сад идем у другу цркву, у другу парохију. Сваки дан је нека служба. Хор пева, милина Божија... Ето.

Ма наравно. Ради се о томе да не иде литургија без причешћа. Отац Пеђа рече недавно, да може увео би да се причешћујемо два пута седмично а не само једном. Или ниједном, као у мом случају данас.