Вера

Нека је жив и здрав дечак на многаја љета! 0102_laugh Дуго нисам писала на форуму, па те и не познајем, али се као мама и трудница радујем! :bla:

Никада не можемо да знамо зашто Господ некада попушта на нас неке невоље. Само да потрпимо уз молитву и смирење. Толико сам се изнервирала! Моји родитељи купују то смеће од петнаест динара, колико већ... И видим јуче на насловној страни оца Ивана. Прво видим фотографију, а онда и наслов. Наравно - имала сам прилике да разговарам са оцем преко Скајпа, и знајући колико он живи оно што проповеда, нисам ни помислила да је о њему реч. Али... Колико је свест читалаца сужена! Узимам ја "новине" у руке и већ сам полудела због наслова, гледам слику оног несрећног човека и кажем мами - знам оца Ивана, а и да га не знам, лепо се види на фотографији из снимка да ово није он. Уз то, он и не служи у цркви св. апостола Петра и Павла. "Овде пише да служи". "Ама не служи, жено Божија. Уз то не служи ни у Јагодини, већ у месту Дубока". И једва сам чекала да стигне деманти данас. Еееј, колико људи верују глупој телевизији и том смећу! Које се паре врте око тих таблоида, то није нормално! А народ верује, слепо ли верује! Нека нам је Бог на помоћи са њима! И нама и њима.

Хвала на лепим жељама. Помени ме! Баш зато што и сама знаш како је то кад се породиш па прораде хормони. Да је тешко - јесте. Што се, пак, оног дела "кад порастем волела бих да будем као ти" тиче... Не знам какав сувисли коментар да дам. Људе не "читам", али прилично је лако претпоставити неке ствари. Тако да исправљам оно схватам у претпостављам. Нисам имала намеру икога да нападнем. Стога можеш још једном прочитати пост који сам написала - рекла сам да је Твој коментар пренаглашен. Ако сам тиме увредила Твоју личност или си то доживела као напад на Твоју личност, опрости због тога. С друге стране, није случајно што се догодило да добијем овакав коментар. Као што и ништа што се у животу дешава није случајно. Без патетике и било чега сличног томе, могу да констатујем да ми овакав начин комуникације са православним људима не прија. Праштај ако Те увредих! Одговор не мораш слати, више нисам члан форума. Не видим да су овакви тренуци на било какав начин душекорисни. Знам шта значи друго стање и материнство, зато ти заиста желим пре свега мир и радост у таквом твом стању. Надам се да ћеш моју искрену жељу схватити као заиста такву - искрену. Поздрав и свако добро, Вера

А ја мислим да је твој коментар непотребан. Једино ако ниси ангажована као адвокат .. у том случају те разумем. Ма нема проблема. Схватам да си темпераментнија. Колико сам разумела, ово је форум, те свако учествује у дискусији. Можда погрешно схватам? У сваком случају, нема потребе ни за каквим заједљивим коментарима, пре свега зато што смо православни, а негде напослетку и зато што смо одрасли, еманциповани људи. Свако добро и мање једа! :smiley: Поготово не у тако дииииивном и благословеном стању у коме ти тренутно јеси! :smiley:

Ал ти је поређењееее, свака жена је Иродијада за тебе, јел?Не заборави да је Једна родила Бога. Мислим да нема потребе за оваквим коментаром, пренаглашен је. И ма колико био у праву или не, верујем да брат није имао лоше намере. Но, све је то на нама, како ко гледа на ствари. С друге стране, ми имамо празнике посвећене и женама и мужевима, односно и очевима и мајкама. То су Материце и Оци. Шта ће нам више? Овај "празник" је таква глупост? Запита ли се неко шта се то ту празнује?

Хвала Богу, тата нам се причестио данас! Први пут после Васкрса прошле године! 0205_whistling))) Радујемо се! И захваљујемо оцу Ивану на живим речима утехе које нам је упутио преко Скајпа. Надамо се да ће бити прилике да још некада одвоји мало свога скупоценога времена зарад разговора са нама! :smiley:

Пре две године пред Васкрс сецках бели лук(ац) у ман. Сочаница са Александром Срећковићем-Кубуром. dada

Ако не сви (због 'ладноће и мале бебе), онда тата. Иначе, хвала Богу, тата се данас исповедио, па сутра, Боже здравља... dada Мислим да је разговор са Вама имао утицаја. Заправо, питала сам га данас и каже да мисли да сте у праву везано за све оно о чему сте причали. Хвала Вам! Надам се само да ће се неке ствари убудуће поправити. Али и ово је помак, будући да се он последњи пут исповедио и причестио прошле године на Васкрс!

Ево да препоручим један кетеринг. Иначе, власник је мој пријатељ, а и сама сам наручивала неке канапее и ролате и одлични су! http://www.massimo.rs/

Баш леп пост. Хвала! 0409_feel

Слава Богу, први пут после Божића били сво троје. Беба се причестила. :cheesy2: 0102_laugh

Боже здравља! 0102_laugh

Ја сам слаб. Не знам да ли бих могао имати толику љубав као што је Авраам желео жртвовати свога сина првенца којег је чекао скоро 100 година да дође на свет и још да га жртвује. дај савремене примере Милане! Не знам да ли си погледао кратак филмић "Мост"... Ако ниси, ево... http://video.google.ca/videoplay?docid=647061014552384005&hl=un#

Дивно речено! klapklap

Нису придеви оче, него именице. :smiley:

У сваком случају, волети је једна не пасивна, већ активна категорија. Не теорија, него пракса - банално, али истинито. :smiley: Излазак из егоизма, егоцентризма, спремност за жртву. Да не отварам нову тему, поставила бих питање у оквиру ове: да ли волите своје непријатеље?

Јооој, шта ја да кажем о трпљењу и стрпљењу? Само да овако поцрвеним: crvenilo. Али са вером и надом... поправљајмо се!

Нееемој тако Машо! Уосталом, ништа ти не верујем! 0104_cheesy Неко ко нешто тако напише, сигурно зна шта значи волети. 0409_feel

Она стара, рекла бих средњошколска тема. Али увек актуелна. Волела бих да чујем ваша размишљања. :smiley:

У реду је што има других, само ме је интересовало из ког разлога?

Зашто?

Ако изузмемо верујући народ који присуствује Богослужењима, поставља се једно питање. Желела бих притом да нагласим да не припадам ниједној струји (како то ужасно звучи - Православље, љубав, а овамо неке струје, али јесте тако, размимоизажења постоје) и ако сам тамо где се служи са отвореним дверима и читају се молитве наглас, тамо сам и послушна сам, а ако сам пак тамо где се служи са затвореним дверима, и тамо сам послушна. Добијам заиста мноооого мејлова у којима се прича овако или онако о појединим владикама и истина је да постоји неко хушкачко расположење међу народом и да људи превише политизују нека питања наше вере. Да буде још горе, превише је острашћених. Да се вратим на почетак поста... Ако изузмемо верујуће људе који нешто знају о вери, Литургији, па могу сами да расуде, шта рецимо мисли један номинални православац о свему овоме (Литургији, превирањима у Цркви)? Тај номинални православац је такође битан. Спасење је индивидуално питање, али мислим да Црква и истински верујући људи треба да припомогну да се тај велики број номиналних православаца претвори у велики број истинских православаца, који литургијски битишу. Мислим дакле на ово... Дође човек на празник на Литургију (један од оних који недељу дана пред Васкрс или Божић посте, а на Литургију оду тада и када им је крсна слава) и сусреће се са нечим потпуно новим. Сад одједном свештеник чита неке молитве наглас, двери отворене, нешто му чудно. Уз то, сусретне се преко медија и сл. са причом о неким тобоже новотарцима, јеретицима... И шта да помисли? Па ово нешто није у реду! Шта то онда значи? Да смо до сада били у заблуди и да то што смо се причешћивали само у току постова није исправно и да Литургије које су до сада служене нису "исправне"? Има доста људи који размишљају на тај начин. Онда тај исти човек оде у храм да прислужи свећу, кад оно - нема иконостаса. Како објаснити простом човеку све то? Мислим да је доста људи у конфузији што се тих питања тиче. Помиње се нека непослушност епископа, препирке међу свештенством, поделе. Медијска хајка у исто време... А народ у чуду... Шта ви мислите о овоме?

Наравно. Сви ми имамо, Богом дану слободну вољу којом можемо да одлучујемо и расуђујемо шта је за нас добро, а шта не. Доста сам читала о исламу, стицајем околности, дипломирала сам на катедри оријенталних језика, па смо доста и учили на факултету. Доста и познаника и пријатеља исламске вероисповести имам. Знала сам одговор на питање које сам Ти поставила, само сам хтела да и остале чланове форума упознаш мало детаљније, пошто је и то битно у овој нашој причи. Поздрав и свако добро, В.

Хвала на одговору Енизе. Управо зато не бих прихватила ислам као учење. Некако ми та прича - ако си добар човек и учиниш то и то на земљи, у Рају те чекају девице, тече мед и млеко... и не иде. Много ми је све некако "трговински" уређено. Милостиња, у реду. И у православљу је то јако битно, али у контексту да нико не зна колико смо коме и шта дали, а у исламу се све мери, па и зеккат... Не може се однос са Богом и према ближњима мерити, никако! А и то да ме у Рају чекају овосветска уживања и не улива ми неку наду. Праштај, то је само моје мишљење...