Srna

http://www.youtube.com/watch?v=gQh9jK13CrM&feature=player_embedded

Blazeni koji ne videse a poverovase... Vasa Srna

Pomaze Bog, Brate Molila bih te da se malo vise informises na sajtu www.manastir-lepavina.org . Inace, o.Gavrilo je bio veliki protivnik koriscenja kompjutera, ali Mitropolit Jovan je blagoslovio ovaj rad. I treba se na primeru O.Gavrila uciti poslusanju, jel u tome je njegova velicina. Da ne bismo lutali, predlazem ti da se malo bolje informises. Izmedju ostalog, o.Gavrilo je mnoge mlade ljude bas putem interneta uputio u Crkvu, i savetovao o znacaju Posta, Pricesca i Svete Tajne Ispovesti. Svaodnevno reke ljudi hrle u ovu svetu obitelj, trazeci spas i utehu i savete ovog blagocestivog Svetogorca. Dobro drvo radja samo dobre plodove. Razmislio o ovome... Oprosti i pomjani Srna

Ma ne moze se nista porediti sa Valjevkom :cheesy2:

Pomaze Bog, Braco i Sestre Sveti Lestvičnik (Pouka 7) kaže: „Nećemo biti okrivljeni zato što nismo činili čudesa, ali ćemo sigurno morati da polažemo račune Bogu zbog toga što nismo neprestano oplakivali naše grehe“. Duhovna borba zahteva od čoveka da se spusti u svoj sopstveni bezdan – svoj, a ne tuđ. Prepodobni Isak Sirin govori: „Onaj ko vidi svoj greh, veći je od onoga ko vaskrsava mrtve“. U velikom, ali blaženom naporu da odbaci svoju sklonost ka osuđivanju, duša će se kretati od uskosti ka širini sagledavanja, od mrzovolje ka blagodatnoj radosti. Širiće se ka ljubavi prema drugima. U tom blaženom napredovanju proživljavaće zlo cele vaseljene, prolaziće kroz Getsimanski vrt i uzrašće do drugačijeg viđenja, koje će joj oduzeti svaku sposobnost osuđivanja.. Razmislite o ovome.. Vasa Srna

Nadam se da ce biti i jedno mesto za mene? Pozdrav

Poklonjenje cudotvornoj ikoni Majke Bozije Lepavinske Od prvoh dana kada ugledah kopiju cudotvorne ikone Majke Bozije Lepavinske, pozeleh da joj se i sama poklonim i da je celivam..Dugo godina, zivota u grehu, i svakim grehom udaljavajuci se od Gospoda, osecajuci prazninu i bol u dusi, odstupih od Gospoda svoga, i zaboravih na zavet koji dadoh na krstenju..Crna i uprljana grehom, sa bolom u dusi, u vremenu kada sam mislila da sam od svih ostavljena, u vrtlogu strasti zaboravih na milost i ljubav Boziju..Postadoh masina, pravi Evropski covek, kako kaze Ava Justin Popovic „LES KOJI SETA I GOVORI“. U tami svoga zivota, i miloscu Bozijom, saznadoh da se sa o.Gavrilom, blagocestivim monahom i asketom koji sluzi u Manastiru Lepavina moze kontaktirati i putem Skypa. Slava Gospodu, pa me Gospod uputi ka njemu..Danima sam pisala ocu, mucila ga svojim problemima i pitanjima, crpela ga nesvesna u kakvom se zlu nalazim, remetivsi njegovo tihovanje. Otac me je brizno savetovao, ponekada bih bila i naporna, postavljala suvisna pitanja, misleci da znam sustinu zivota, razmisljajuci isuvise o ovozemaljskom blagu, zaboravljajuci na prolaznost svega...Otac Gavrilo me pozva da posetim Manastir Lepavinu, za sta naravno imadoh zelju, ali to je za mene momentalno bilo nedokucivo, i nekako nemoguce.. Zamolih oca da se pomoli za mene nedostojnu da mi Presveta Bogorodica otvori put..Nakon par dana, Gospod me uputi na jednu divnu osobu, koja mi rece, da oni neplanirano idu u hodocasce i poklonjenje Cudotvornoj Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, pa ako zelim mogu se pridruziti...Sa suzama u ocima, podigoh ruke ka nebu i zablagodarih Gospodu i Presvetoj na milosti i ocu Gavrilu na molitvama..Ne verujuci ni sama sta mi se desilo, nisam smela da se radujem, osetih lagano strah u sebi, strah koji mi govori da nisam dostojna ni da pridjem ikoni Presvete, a kamoli da je celivam..Osetih tugu u srcu, bol u grudima i shvatih koliko sam mala i nistavna..Poceh moliti Gospoda za oprostaj..Navirase mi odjednom misli, sve ono cega bejah svesna i nesvesna, svaka gadost koju ucinih, svaka losa rec koju izgovorih..I sto vise zadirah sama u svoje srce, osecah se uzasno...Osetih smrad duse svoje od prljavstine koja se talozila godinama....Pokajah se i zamolih svestenika za blagoslov.. Sutra krecemo u Manastir Lepavinu...Zbunjeno brojim sate…Dosao je i taj momenat..Srecem se sa grupom poboznih ljudi koju do tada nikada nisam videla, prepustih se Gospodu i njegovoj volji i polako krenusmo..Cutim..Posmatram radost Brace i Sestara koji su sa mnom.Na samom polasku izvadise ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i pocese da se mole...OCE NAS...RADUJ SE BLAGODATNA...VERUJEM....Prikljucih se zbunjeno. Postavise Ikonu na sam prozor, prepustise se VLADICICI i kretosmo...Svi radosni, zeljni da sto pre stignu kako bi se priklonili ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske i sapnuli joj svoju zahvalnost i izmolili od nje nesto sto ih tisti...I dalje cutim, i od cuda ne mogu da progovorim...Oko sebe samo cujem saputanje, svako upucuje Gospodu svoje molitvice...Svanulo je, blizu smo manastira..Sestra me opominje, da smo blizu..Polako se priblizavamo...Posmatram sve oko sebe, prelep kraj, priroda neopisiva...Vidi se Manastir..Svi oko mene radosno povikase, stigli smo... Ja i dalje cutim, ne znam sta me ocekuje..Cudna tisina, mir, priroda kao sa slike…Cini mi se da ovako zelenu travu jos nigde nisam videla..Otvorise kapiju, i polako u tisini uputismo se ka IZVORU PRESVETE BOGORODICE. Cvece ima neku cudnu, zivu boju i miris neovozemaljski , sve odise Bozijim prisustvom...Svaki cvetic bese nagnut ka Ikoni kraj izvora, i pomislih: „ Boze, i priroda se klanja i zahvaljuje Presvetoj Bogorodici.“ Umih se sa vodom sa ovog izvora, i ucini mi se da nekako sve drugacije videh. http://brat radomir i sestra sonja lepavina 059 I dalje zbunjeno cutim...Kretosmo ka vratima manastira..Polako jedan za drugim pocesmo ulaziti.. Sve mirise. i kao da se sve moli..Ugledah ikonu Presvete Bogorodice postavljenu u velicanstvenom tronu, nekako kao da se osmehuje i raduje sa nama sto se odrekosmo greha i dodjosmo da od nje isprosimo milost i pokajanje.. O, Gospode, kako su velika dela tvoja, kada si mene gresnu udostojio da joj se poklonim..Pridjoh i poklonih joj se..Stavih svoju gresnu ruku na nju, i poceh da se molim...Osetih toplinu na sebi, bas kao da me Presveta zagrli i privuce sebi..Ne znam da li sam bila opijena od mirisa ili topline,ali na tren sam cini mi se bila van ovoga sveta...Sa suzama zahvalnosti celivah je i zatrazih blagoslov...Pocelo je pristizati mnogo ljudi...Izadjosmo iz Hrama da pricekamo jos malo, uskoro pocinje Sveta Liturgija...Odjednom ugledah o.Gavrila kako prilazi Crkvi..Ispred njega zastade mnogo ljudi, i svi klanjajuci se zatrazise blagoslov...Ugledah pred sobom Sveto Evanjdjelje u njegovom liku, ugledah onoga koji me ponovo RODI u HRISTU .Kao osice, ljudi pritrcavase njemu i uzimase blagoslov, sa takvim strahopostovanjem bas kao da sam Gospod stoji pred njima..A Otac, sav ozaren u svetlosti, sav u duhu i Hristu, blagosilja desnicom stado svoje, koje bese rasuto po svetu i dodje svome Pastiru, da svi zajedno i saborno zablagodare Gospodu za dela njegova i milost njegovu..Pridjoh, celivah desnicu i zatrazih blagoslov... http://brat radomir i sestra sonja lepavina 083 Udjosmo u Hram, pocinje Sveta Liturgija...Otvorise se dveri pred nama o.Gavrilo zapoce molitvu, a Jerodjakon Vasilije (sabrat manastira Lepavine) prisluzivase...Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha... Molitve se pocese nizati, a Otac svojom smirenoscu, umilnim glasom otvarao je vrata Carstva nebeskog…Neki se jos ispovedaju, uskoro pocinje Pricesce…Cela Crkva blagodari pesmom i na tren pomislih da je tako umilno pojanje kao da andjeli pevaju, I sve mi ovo nekako postade blisko i svetlo, sve je mirisalo i odisalo molitvom..Pomenuvsi Presvetu, precistu, preblagoslovenu, slavnu Vladicicu nasu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu Predajmo... Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite...Pocinje Sveta Pricest…Sav narod poce polako prilaziti Svetoj Casi, sjedinjujuci se sa Gospodom… Svi nekako postadose drugaciji, ozareni nekom cudnom svetloscu na licu..i svi postase radosni i veseli, i saborni…Gde je dvoje sabranih u moje ime i ja sam medju njima - govori Gospod..i ako nikada niste citali Sveto Evandjelje, ovde ga mozete doziveti. Ljubav i radost koji su zavladali medju vernicima, bili su vise nego ocigledni.. Sva radosna, izgrlih se sa svim prisutnima, i svakog od njih osetih bas kao svog najblizes. Mnoge nikada nisam ni videla, i prvi put sam ih ovde srela, ali osecala sam kao da se znamo i bili su mi dragi bas kao da se poznajemo citavog zivota.. Spoznadoh mnoge dobre, cestite i pobozne ljude, i shvatih ponovo kako je lepo biti Pravoslavan, i da mi ne zamere mnogi koji to nisu, ali shvatih Boga kao Ljubav… Napravljena je mala pauza, vernici izadjose iz crkve da se malo osveze..Otac Gavrilo nas ponovo posecuje, vernici mu prilaze sa raznim pitanjima, zahvalnicama, trazeci savete, moleci o.Gavrila da im pomogne u nekom svom problemu..Otac svakoga pazljivo prati i svakoga od nas prihvatase sa radoscu, bas kao OTAC ZABLUDELOG SINA... Vernici ponovo odlaze u Crkvu, cita se molitva za zdravlje pred Cudotvornom Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, osvestavaju se stvari koje su vernici poneli sa sobom, pominju se imena svih prisutnih, i onih cija su se imena pronasla na mnogobrojnim cedljicama. Otac smireno stoji pred Ikonom Presvete, i moli joj se da nas zastiti od svake necistoce i svakoga zla. U dubokoj molitvi, ja gresna i nedostojna, zahvaljujem se presvetoj Bogorodici sto sam danas ovde… Posle molitve, svi vernici su bili pozvani na zajednicki rucak - Trpezu Ljubavi, sto je i obicaj bratstva ovog Manastira. Ni jedan putnik odavde ne izlazi bez a da ne bude domacinski ugoscen. Uz molitvu, o.Gavrilo blagoslovi jelo, a monah Teofan zapoce citanje iz Prologa ( Sv.Vladika Nikolaj) o prazniku koji danas slavimo, Sv.Apostola Petra i Pavla u narodu poznat kao Petrovdan.. Vreme prolazi, i polako se pripremamo za odlazak..Otac nas sve doceka ispred konaka, i blagosiljajuci jednog po jednog svakoga pozdravi i svakome dariva po kopiju Cudotvorne Ikone Lepavinske..Neverovatno je bilo videti kako puno mladih ljudi, koji doputovase iz svih krajeva sveta, sa kakvom verom i blagodarnoscu pristupase ocu. Sa tugom u srcu, sto napustam ovaj raj u kome se nadjoh, uzeh blagoslov i uputih se ka kapiji..Ponesoh mir ovog Svetog mesta u dusi i jos jednom zablagodarih Presvetoj Bogorodici, i divnim ljudima, svojim saputnicima, sto me udostojse ovako velikim darom i pozvase me da krenem sa njima. Sa duhovnom radoscu posmatram casovnik i cekam kada ce 22h, kako bih ponovo cula umilni glas Arhimandrita Gavrila, i pratila citanje Akatista… Vasa Srna

Evo, pronadjoh ovaj tekst, koji je mene, kada sam ga prvi put citala doveo do suza... Dnevnik nerodjene devojcice... Iz ljubavi su mi roditelji dali zivot. Tako ja mislim. Nastaju moje prve zile. Telo pocinje da se oblikuje. Vec imam usta... Srce je pocelo da mi kuca! Ko jos moze da posumnja da ja zivim! Ne shvatam zasto je moja majka zabrinuta... Rucice i nozice su pocele da mi rastu. Na rukama su iznikli prstici. Uskoro cu njima poceti da hvatam. Kada izadjem iz stomaka dodirivacu obraze moje majke... Tek danas je majka saznala da me nosi u stomaku. Presrecna sam zbog toga. Jedva cekam da vidim lice svojih roditelja... Sad je vec sigurno da sam djevojcica. Imam sve organe, bolje osecam okolinu. Kosa, obrve pocinju da mi rastu... To me krasi. Oci, usi, nos... Gledam, cujem, mirisem... Cujem kako moji roditelji razgovaraju. Nekako su uznemireni. Otac kaze:"Kad ces vec jednom da abortiras?" Sta li to znaci? Mozda se spremaju da mi kupe kolevku... Mama, cujes li kako mi kuca srce? Majcice...u stomaku se osecam bezbedno i srecno... Majko !!! Majko !!! Gdje sam to? Sta je to? Sta to rade sa mnom? Majko pomozi mi !!! Neko hoce da me iscupa iz tebe... To su nozevi... Majko, ne dozvoli da me ubiju !!! Boli !!! Boli me !!! Molim te majko, pomozi mi !!! Gospodjo, izvolite, obavili smo operaciju... Zametak je odstranjen...

DVE SAMOHRANE MAJKE U KURŠUMLIJSKOM SELU VISOKA PODIŽU PETORO DECE BEZ IKAKVIH PRIHODA PRAZNIK JE KAD ZA SVE IMA PARČE SUVOG HLEBA U trošnoj kući žive mati i kći, Marina (47) i Radica (24) sa svojom nejači • Ne primaju socijalnu pomoć i dečji dodatak, jer nemaju 70 evra za lična dokumenta ŽIVE OD PRODAJE ŠUMSKIH PLODOVA: Familija Igrutinović Na oko desetak kilometara od Kuršumlije, u selu Visoka, živi sedmočlana porodica Igrutinović koja nije samo još jedna od siromašnih porodica u ovom kraju. Oni žive i ispod praga siromaštva. Dve samohrane majke, 47-godišnja Marina i 24-godišnja Radica izdržavaju petoro maloletne dece, jednogodišnju Dušicu, trogodišnju Danijelu, petogodišnjeg Savu, sedmogodišnjeg Danijela i 17-godišnjeg Miloša. Zanimljivo je da ove dve žene, koje na plećima nose porodicu u kojoj niko nije zaposlen, nisu ni sestre, ni jetrve, nego majka i ćerka koje ulažu nadčovečanske napore da obezbede makar dovoljno hleba za petoro dece. Igrutinovići žive u trošnoj kući, letvari, građenoj pre 50 godina, smeštenoj na brdu i poprilično udaljenoj od centra sela. U kući zatičemo Radicu, majku troje maloletne dece, Danijela, Danijele i Dušice, koja je umesila testo i sprema se da ispeče hleb. Okupljeni mališani ljubopitljivo posmatraju nepoznate goste dok Radica, i sama pomalo zbunjena, kaže da je njena majka Marina otišla u branje pečuraka još u ranu zoru i da očekuje da se uskoro vrati. - Morala sam da se vratim kod majke pre pola godine jer mi je zajednički život s mužem, u selu Bace, postao neizdrživ. Moj muž se propio, pa su deca bila više gladna nego sita. Svakodnevno maltretiranje i dece i mene postalo je neizdrživo... Ovde, kod majke, bar imamo mir, a za hleb i nešto uz hleb nekako se snađemo - govori uz uzdah Radica Igrutinović. I dok nam Radica donosi hladnu izvorsku vodu, trogodišnja Danijela traži od majke nešto za jelo. Ona joj daje parče bajatog hleba, što izaziva plač sedmogodišnjeg Danijela. Želi i on. Radičinoj deci pridružuje se i petogodišnji Sava, njen mlađi brat, ali i ujak njene dece i pet malih Igrutonovića krupnim zalogajima u slast pojedoše korice preostale od prethodnog dana, sve do poslednje mrve. Jedino najstariji Miloš sedi u uglu sobe i ćuti. - Pre nekoliko dana nismo imali brašna. Nije bilo hleba čak ni za decu. Nekako smo se snašle, majka je pozajmila u komšiluku. Teško je deci objasniti da nema ni hleba, a oni traže da se bar paštetom ili mašću namaže. Kad nam se kuća isprazni, preskočimo poneki obrok, najčešće majka i ja. Hvala Bogu da sad ima pečuraka pa smo od njihove prodaje kupili džak brašna, a pozajmljeno smo vratili komšijama - objašnjava nam Radica koja se za trenutak izvinjava jer treba da stavi tepsiju sa umešenim hlebom da se peče. Pola sata posle našeg dolaska u kuću porodice Igrutinović, iz šume se vratila i Marina, mršava žena, na čija pleća su pala, pored dva sina i ćerka sa troje dece. Donosi polupraznu torbu, kaže da danas jedva da je nabrala kilogram pečuraka. - Nije bilo kiše ovih dana pa nema ni pečuraka. Valjda će biti da se proda kilogram koliko sam danas nabrala. Nije za bacanje ni 200 dinara, kolika je cena za kilogram pečuraka sada - kaže Marina. Objašnjava nam da je sada sezona pečuraka i dobar način da se zaradi neki dinar. Ako ih ne bude, otići će u selo da odrade neki poljoprivredni posao kod bogatijih meštana za nadnicu. Najstariji Miloš već zaradi po neki dinara kad ima posla u šumi. - Najviše se brinem za najstarijeg unuka Danijela. Neuhranjen je, ne može ni da potrči sa drugom decom. Zato i nije pošao ove godine u školu, iako mu je bilo vreme, već ima sedam godina. Lekari su preporučili pojačanu ishranu, ali kako, sa čim da mu obezbedimo? - Sleže ramenima rezignirano Marina. Pre nekoliko godina Marini je preminuo suprug Milorad. Od tada i počinje težak život ove porodice. U kući niko nema stalna primanja, čak nemaju ni socijalnu pomoć, a deca ne primaju ni dečje dodatke. Objašnjavaju nam da su im lične karte istekle. Bezvalidnih ličnih dokumenata ne mogu ni ovo pravo koje im pripada da ostvare. Novca za vađenje novih dokumenata nemaju. Ono malo što se zaradi nadničenjem mora da se utroši na najvažnije - na hranu. I dok napuštamo ovu siromašnu porodicu, nosimo u sebi sliku najmlađih Igrutonovića kojima za razliku od većine dece ne samo u ovom kraju, radost predstavlja i korica hleba kad je ima. Većina njihovih vršnjaka toliko se ne raduje kolačima i čokoladama. Glad ne zna za strah Kad je Radica izvadila tepsiju, od mirisa svežeg hleba deci se šire nozdrve. Sava je najnestrpljiviji i ona mu odlomi parče vrelog hleba. Dečak ga čvrsto grabi i odgriza velike komade, kao da od straha da će brzo nestati iz tepsije ne oseća vrelinu koja ostavlja crvene tragove oko usana. Kontakt adresa Sedmočlanoj porodici Igrutinović potrebna je pomoć pre svega u životnim namirnicama. Takođe, njima je potrebno 6.000-7.000 dinara (70 evra) da izvade nova lična dokumenta kako bi mogli da ostvare pravo na socijalu pomoć i dečje dodatke. LJudi dobre volje mogu da se jave na telefon: 00381 / 64 332 83 81 ili na adresu: Marina Igritinović, selo Visoka, 18430, Kuršumlija. IZVOR: VESTI - Humanitarni Most, 3.07.2009.

Pomaze Bog, zaista divno izlaganje..Da li biste nam nesto rekli o tom isceljenju koje ste doziveli? Unapred zahvalna

Ja smatram da se mi Pravoslavni Hriscani raspoznajemo po LJUBAVi koju nosimo u sebi, kao i da je samo pravoslavlje LJUBAV..Ako bi nam Gospod sudio po gresima nasim, onda bi smo svi bili u paklu, a umesto toga ON nas nedostojne i gresne, svojom miloscu i ljubavlju uvek podize, i prasta nam svojom nizmernom ljubavlju..Ako cinimo greh, sudimo sami sebi, a Gospod nas iz svoje prevelike Ljubavi uvek priziva sebi i iznova nam daje sansu za POKAJANJE..

Bas mi je drago ako sam uspela da te obradujem...

Otac Joilo o cudima Svetog Vasilija Ostroskog

Pomaze Bog Sele, samo ti nama pisi i cvrkuci...Citajuci tvoje tekstove, shvatih da si iz dana u dan sve bolja..Samo tako nastavi.. :P Pozdrav confused

Sestrice Mile, ne morate se meni zahvaljivati, Bogu milom zahvalimo za sve... Evo, pronadjoh jos jedan odlomak iz pomenute Knjige.. Девојка из Назарета НИШТА тако снажно не осветљава улогу жене у животу човека и света као светли и свети лик вечне Девојке Марије, Пресвете Богородице, Матере Спаситеља света Господа нашег Исуса Христа. Могао је Господ одабрати безброј начина да сиђе у овај свет. Могао се спустити на крилима легиона својих светих анђела, могао је у свет ући у лепоти природних појава своје творевине - у песми птица и мирису пољскога цвећа, на крилима лаког поветарца или на утишаном шуму морских таласа. Превечни план Свете Тројице о оваплоћењу Сина Божјег чекао је своје испуњење у чистом сасуду девичанске душе и тела Девојке Марије из Назарета, позног плода бездетних родитеља Јоакима и Ане. Светли и свети лик Пресвете Богородице осветљава нашу хришћанску веру у целини, све њене дубине и тајне, сва њена најтананија и најсуптилнија треперења у бризи за спасење човека и света. То никако не значи да светли лик Пресвете Богородице заклања Светлост Живота свога Сина; напротив, незалазна Светлост Богочовека Христа осветљава њено вечно девичанство као пуноћу врлинског живота и служења. После Богочовека Христа, оваплоћеног Бога и Спаситеља, који је оснивач и глава Цркве, Пресвета Богородица као људско начело у Цркви заузима прво место. Она је света и светла икона Цркве, "Жена обучена у Сунце" (Откр. 12, 1). Шира од неба СТИЧЕ се утисак да теологија Цркве, која је доминантно мушке нарави и духа, свесно или несвесно, замагљује чињеницу женствености Мајке Божје. Она, као жена, "часнија од Херувима и неупоредиво славнија од серафима", својим раширеним рукама са својим Сином на грудима, као "Ширшаја небес" (шира од небеса), физички и духовно закриљује цео олтарски простор, а симболично цело тело и биће Цркве. И упркос томе, жени није допуштено улазити у олтарски простор. Није ли то сурова дискриминација жене. Као да се заборавља да је први Христов дар, и прво и најдубље откриће Његовог учења и призива, даровано људима у лику жене и мајке, Пресвете Богородице. "Зашто је тај лик тако важан, тако утешан и тако спасоносан?" - пита велики богослов Александар Шмеман, и одговара: "Зато што је наш свет постао до краја и безнадежно мушки свет. У нашем мушком свету царује гордост, агресивност, у њему се све своди на власт и владање, на производњу и на оруђа производње, на супарништво и насиље. То је свет у коме нико не жели никоме ни у чему да попусти, да се смири, да заћути и да се погрузи у тиху дубину живота. А управо свему томе стоји као супротност и све то разобличава самим својим присуством лик Деве Марије, Пречисте Мајке. Лик бескрајног спасења, али и лик силе и лепоте смирења. Лик чистоте и њене силе и лепоте. Лик љубави и победе те љубави... У лику Деве Марије проналазимо све оно чега готово да више и нема у нашем мушком, гордом и агресивном свету: страдање, сажаљење, бригу, поверење... И ми се у њеном присуству осећамо као да смо се после дугог, мучног и тегобног потуцања поново вратили у свој дом и да је све изнова постало јасно и препуно среће која се не може исказати никаквим речима. И осећамо да је то једина истинска срећа". Библијска прича о жени не би била потпуна да није јеванђелске девојке Марије из Магдале. Њен светао лик открива све размере, дубине и величине женског срца испуњеног љубављу и захвалношћу према Богу. Иако писци Јеванђеља, као мушкарци Јевреји, игноришу потребу да детаљније представе ову жену, с обзиром на њен значај и улогу у Христовом животу и обратно, на основу и оних узгредних њених спомињања, може се склопити мозаик предивне и чудесне жене, која са Пресветом Богородицом прати свога Учитеља и исцелитеља у стопу. Да ли је то она жена што је излила стакленицу скупоценог нардовог мирисног уља на главу свог Учитеља и тако га припремила за погреб, или је она грешница коју су фарисеји ухватили у прељуби и хтели да је каменују, или је, можда, она жена што је подигла глас из народа и узвикнула: "Благо утроби која те је носила и грудима које су те дојиле" (Лк. 11, 27) - скоро да није важно. Оно што је важно јесте њена појава у потресној драми страдања Господа Христа на Голготи и у освиту васкршњег јутра у Гетсиманском врту. Ова жена је својом улогом у тим судбоносним догађајима спасила достојанство човека. У најтежим тренуцима Спаситељевог живота она га је пратила без узмака. Када су га се сви одрекли и издали, и када су се сви разбежали, Марија Магдалина, везана љубављу за Њега и Његову Мајку, са Њим и уз Њега, излажући се највећим опасностима, иде храбро голготским путем страдања и распећа. За њен величанствени подвиг Господ је награђује и прво се њој јавља после свога славнога Васкрсења: "А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам злих духова. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. А они чувши да је жив и да га је она видела, не вероваше" (Мк. 16, 9-11). Свуда стигла И не само да се њој Господ првој јавио, него, по јеванђелском сведочанству светог апостола Јована, шаље је да апостолима објави вест о своме Васкрсењу и Вазнесењу на небо: "Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу своме; Него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу моме и Оцу Вашем, и Богу моме и Богу вашем. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече" (Јн. 20, 17-18). Овим речима Господ узвисује Марију Магдалину - да буде апостолка апостола, први весник Васкрсења и Вазнесења. Предање даље тврди да је ова храбра жена путовала у Рим да оптужи Понтија Пилата због неправедне осуде Христа на смрт. Изашла је пред цара Тиберија и поздравила га радосним поздравом Васкрсења и даривала га црвеним васкршњим јајетом, симболом празника. Црква је сврстава у равноапостолне мироносице, а у нашем народу је у великом поштовању дан њеног празновања, Блага Марија (4. августа). Лик ове жене служи за понос свим хришћанима: мушкарцима за смирени благородни стид а женама као охрабрење и подстрек. У првим вековима хришћанства жене су биле снажан фактор у ширењу и сведочењу Јеванђеља и у апостолском мисионарском раду. Потискивањем жена из мисионарског подручја црквеног живота у потоњим вековима знатно је ослабило мисију Цркве Христове. Мушка брутална надмоћ и сујетна супериорност, лишени женске интуиције и сензибилитета за спиритуално и сакрално, прерасли су у неодговорну бахатост и изазвали бројне тензије и трвења, јереси и расколе, што је значајно деградирало улогу и значај Цркве и временом у свету стварали све већи антагонизам према хришћанству. ..

Drage moje sestrice, tako bih Vam se volela pridruziti...Secam se svog prvog odlaska u Celije..Bila sam jos devojcurak, mislim da sam imala negde oko 14 godina. Moj prvi odlazak u taj Manastir je bio prava slucajnost, ustvari Volja Bozija.. Secam se jos uvek tog momenta kada sam otvorila velika vrata kapije. Ispred mene je bio predivan pogled, neopisiva priroda, a cini mi seda su travnjaci i cvece bili tako vesto obradjeni, da bi covek pomislio da je svaka travka ista.. Ugledah jednu Monahinju,negde na sredini ovog prelepog vrta, i ona me doceka sa osmehom.. U njenim ocima, koje su bas iste boje kao nebo, bilo je toliko ljubavi i radosti, da mi sce zalupa. Osetivsi moje uzbudjenje, cinilo mi se kao da me taj pogled posmatra negde u dubini moje duse. . Majcinski me uhvati za ruku, i povede me do jedne male kiucice i rece: Idi kod Oca, pricaj sa njim, bice ti lakse...Otvorih vrata, a na malom starinjskom krevetu ugledah jednog cudnog Starca koji sedi. Kosa mu bese toliko bela, da njena belina nije mogla da se porei ni sa snegom..I tada on uputi pogled ka meni: Udji dete... Dugo, dugo smo tada pricali...Boze koliko je samo ljubavi bilo u njemu.. Sedeo je pored mene, slusao me i plakao sa mnom..Kao dete... Tesio me i davao savete...Imala sam osecaj kao da sam docekana na nekom Carskom dvoru, a ova malena sobica tako je mirisala nekim cudnim mirisom, a ikone koje su bile okacene okolo sijale su, bas kao da je sva svetlost uperena bas na njih... Praznila sam svoju dusu, i predavala svoje brige Gosodu.. A Otac bi me gledao krajickom oka, i tiho mi davao lekove za moju bolesnu dusu.. Oce Simeone,koji si sada u Carstvu nebeskom, moli Hrista Boga za nas gresne i nedostojne...

Pomaze Bog, Brate Marko dobro nam dosao.. Pozdrav Srna

Dragi Vinstone, dobro ti nama dosao u ovaj nas forum. Lepo je sto pokazujes interesovanje za mnoga pitanja vezana za pravoslavlje. Znas, ja zivim, negde Tamo daleko i okruzena sam svakodnevno sa ljudima raznih vera, nacija, ateista, onih koji veruju i onih koji bi da spoznaju nesto vise, nadajuci se da ce otkriti nesto novo, a onda dolaze do zakljucka da je to "novo," staro vise od 2000. godina. Treba postovati svakog coveka, ma koje vere bio. To nam je i Hriscanska duznost, da svakog coveka gledamo kao bliznjeg svoga. Jer kakva nam je plata ako volimo one koji nas vole.. Gospod nije dosao radi pravednih, vec radi nas gresnik. Ja duboko verujem da si ti na dobrom putu cim si ovde sa nama. Dosta sam puta kroz zivot upoznala ljude koji su sebe navodno smatrali neverujucima, iz straha da ponize svoje JA. A onda bi, kada naidje neki tezak momenat u njihovom zivotu, javno priznavali svoje greske. NIje lako biti Hriscanin, Pravoslavac. To je jedan veliki podvig i velika zrtva, za sta covek treba da ima hrabrosti i smelosti. JA se ipak mnogo radujem da si nam se pridruzio, i verujem da u svemu ovome ima i Promisla Bozijeg. Zaroni u svoje srce, barem na momenat pokusaj da pogledas samoga sebe u dusi, i nikada nam ne moras reci sta vidis. Bitno je da ti samoga sebe spoznas.. Tvoj Prijatelj Srna

Bratstvo Manastira Lepavina Arhimandrit Gavrilo (Vučković) VISOKOPREPODOBNI ARHIMANDRIT - Gavrilo (Vučković) iguman Manastira Lepavina Arhimandrit Gavrilo (Vučković) stupio u manastir za iskušenika krajem aprila 1961. godine. Rođen 23/10. maja 1944. godine u selu Duboka, opština Kučevo (kod Požarevca) od oca Dušana i majke Dušanke. Svetovno ime Bora. Prvi manastir Tuman, pa Rajnovac. U manastiru Preobraženje bio je polaznik monaške škole. Zamonašen je u rasu na Veliku subotu 1964. godine u manastiru Rakovici. Čin postriga izvršio episkop Sava moravički, sada šumadijski, a priveo arhimandrit Milutin, kasnije episkop timočki, po završetku Bogoslovsko-monaškog seminara školske 1963./64. godine. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Germana, iste godine odlazi u manastir Svete Pećke patrijaršije. Od 23. septembra 1965. do 11. marta 1967. na odsluženju vojnog roka u Skoplju. Po povratku iz vojske prelazi iz Eparhije beogradsko-karlovačke u raško-prizrensku i biva pričislen u bratstvo manastira Visokih Dečana. Iste 1967. godine bio rukopoložen u čin jerođakona od episkopa raško-prizrenskog G. Pavla na dan svetog Stefana Dečanskog. Provevši od 21. marta 1967. do 10. marta 1971. u manastiru Visoki Dečani, po ličnoj molbi dobio kanonski otpust za prelazak u manastir Hilandar na Svetoj Gori (Grčka). U Hilandar stiže 12. marta 1971. godine. Dodeljuje mu se poslušanje črednog đakona i prosforara. Kasnije sa poslušanja prosforara na poslušanje gostoprimca, prvo pri kancelariji i Saboru staraca (opšta uprava) i posle na duže vreme gostoprimac za opšte manastirske goste. Rukopoložen za jeromonaha 26. januara 1980. godine, na dan svetih mučenika Ermila i Stratonika. Čin hirotonije izvršio episkop rodostolski G. Hrizostom, titularni episkop Vaseljenske patrijaršije sa sedištem u Kareji (Sveta Gora). Odmah primio novo poslušanje - čredni jeromonah u crkvi. Na manastirsku slavu Sveto Vavedenje 1981. godine u toku bdenija postrižen u malu shimnu sa istim imenom Gavrilo. Postriženje izvršio episkop zvorničko-tuzlanski G. Vasilije (Kačavenda), a priveo, kao duhovni otac, starac proiguman Nikanor. Po blagoslovu Uprave manastira Hilandara, boravio godinu dana, od marta 1983. do marta sledeće 1984, kod duhovnika starca Kirila u keliji svetog Nikolaja - Belozerska, među Grcima. Po blagoslovu duhovnika starca Nikanora i po ličnoj molbi dobio opšti kanonski otpust i vratio se u Srbiju. U manastiru Banja, kod Risna (Crna Gora), proveo mesec dana, a u Boki Kotorskoj kod protojereja stavrofora, arhijerejskog namjesnika za Boku Kotorsku oca Moma Krivokapića, tri meseca. U avgustu 1984. godine kanonski primljen u Eparhiju zagrebačko-ljubljansku. Dana 17. avgusta 1984. godine primio upravu manastira Lepavine i parohiju manastirsku. Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u čin arhimandrita. Jerođakon Vasilije Jerođakon Vasilije(Srbljan), rođen 16.06.1967.g, zamonašen 28.avgusta,1994.g. Rukopoložen u čin jerođakona 28.avgusta, 2002.g. u manastiru Lepavini, sabrat manastira Lepavine. IZVOR: www.manastir-lepavina.org Monah Teofan Monah Teofan (Prosenica), rođen 19.01.1968.g. Zamonašen 28.avgusta 2001.g. Sabrat manastira Lepavine. Monah Marko Monah Marko (Prosenica), rođen 18.07.1957.g. Zamonašen 4.decembra 2004.g. Sabrat manastira Lepavine.

Istorija manastira MANASTIR LEPAVINA (kratki istorijat) Po kazivanju jednog starog lepavinskog hroničara, manastir Lepavina je podignut oko 1550. godine, dakle uskoro po formiranju prvih srpskih naselja u ovom kraju. Još se kaže da ga je osnovao monah iz manastira Hilandara poreklom iz Hercegovine - Jefrem (Vukodabović), koji sklanjajući se ispred Turaka kriomice dođe u ovaj kraj. Čuvši za njega, dva kaluđera iz Bosne dođoše k njemu i s njim se udruziše. Videvši da je okolina plodna, oni pozvaše i narod iz Bosne te se za kratko vreme okolina ispuni novopridošlim narodom. Tada se pojavila i potreba za gradnjom manastira koji bi zadovoljavao verske potrebe naroda. Kaluđeri počeše krčiti zemlju i graditi manastir uz pomoć naroda. Za krako vreme sagradiše malu drvenu crkvu i nazvaše je manastirom. Čuvši za ovo, Turci iz Stupčanice, Pakraca i Bijele u avgustu 1557. godine napadoše na manastir pod vodstvom Zarep-age Alije. Manastir spališe, četiri kaluđera ubiše, a dvojicu odvedoše u ropstvo. Ali, misao o potrebi manastira kao duhovnog centra novodoseljenih Srba nije bila napuštena. Godine 1598. u manastir je došao jeromonah Grigorije, takođe postriženik manastira Hilandara, sa još dva brata iz manastira Mileševa; oni su sa okolnim narodom počeli obnovu manastira. Zbog nesigurnog vremena i nedostatka sredstava, obnova je tekla dosta sporo. Tek kad su Srbi 1630. godine dobili svoje privilegije i postali vazan faktor u obrani unutrašnjih austrijskih zemalja, te dolaskom arhimandrita Visariona 1635. godine, stvaraju se uslovi za gradnju manastira u pravom smislu reči. Srbi su pod rukovodstvom arhimandrita Visariona 1636. godine počeli temeljnu izgradnju manastira Lepavine i 1642. godine su sa tom izgradnjom bili gotovi pored svih teskoća na koje su nailazili... Septembra 1642. godine potvrdio je baron Ivan Galer manastiru pravo vlasništva na sve zemlje koje su mu poklonili seljani Branjske i Sesvečana. To isto su naročitim pismima učinili i baron Zigmund Ajbeslavd, zatim vojvoda Gvozden sa Đordjem Dobrojevićem , Blažom Pejasinovićem i vojvodom Radovanom (5. februara 1644.), baron Honorije Trautmansdorf (10. jula 1644.) i grof Đordje Ljudevit Švarcenberg (23. novembra 1644.). Tako je konačno osiguran život ovog manastira. Od tada u punom zamahu počinje njegova verska, patriotska i kulturno-istorijska uloga u životu naših Krajišnika. Istorija manastira Lepavine neodvojivo je povezana sa istorijom Srba u Varaždinskom generalatu. Od vremena njene obnove vodila se teška borba protiv unijačenja i pokatoličenja, a to je ujedno značilo i protiv pokmečivanja Srba Krajišnika. U odbrani svoje vere i narodnih privilegija ( Statuta Valahorum ) lepavinski kaluđeri su bili uz narod, boreći se i stradajući sa njim. Godine 1666. učestvovali su oni i stradali u velikoj Osmokruhovićevoj buni; 1672. su zajedno sa gomirskim kaluđerima (ukupno njih 14) bili u okovima poslani na Maltu, da doživotno robuju na galijama, a 26./13. novembra 1715. godine na pragu manastirske crkve je iz pušaka ubijen iguman Kodrat. Krajem 1692. godine i početkom 1693. boravio je u Lepavini, kao duhovnom centru Srba u Varaždinskom generalatu, patrijarh Arsenije III. Carnojević. Tu je Patrijarh okupljao narod i sveštenstvo i iz manastira odlazio u Arsenije III. Carnojevićposete okolnim krajiskim vojvodama. Ova Patrijarhova poseta još je više podigla ugled manastira Lepavine, naročito u to vreme kad su u Marcu uvedeni unijati. U Lepavini su se često sastajali narodni predstavnici da sa svojim rodoljubivim kaludjerima brinu narodnu brigu i traze izlaz iz teških situacija. Zato, kad su Srbi iz Varaždinskog generalata uspeli da 1734. godine dobiju svog pravoslavnog episkopa, mimo unijatskog (koji je u Marci sedeo bez pastve), bilo je određeno da sedište novog episkopa bude u Lepavini. Ali, zbog njenog geografskog položaja, budući da se nalazila na periferiji generalata i srpskih naselja, konačno je određeno da sedište episkopa bude u Severinu. Zbog velikog značaja Lepavine nova je eparhija dobila naziv Lepavinsko-severinska eparhija. U Lepavini je i sahranjen prvi lepavinsko-severinski episkop Simeon (Filipović), koji je umro u istražnom zatvoru u Koprivnici. Polovinom XVIII. veka sagrađena je današnja manastirska crkva. Inicijator je bio raniji Manastir Lepavina"protopop horvački" Nikola Popović, koji se kao paroh pisanički ovekovečio gradnjom velike i lepe crkve u Pisanici, a tada je već kao lepavinski arhimandrit Nikifor rukovodio gradnjom današnje crkve manastira Lepavine. Dovršenu crkvu osvetio je 25. marta 1753. kostajničko-zrinopoljski episkop Arsenije (Teofanović), koji je gotovo stalno boravio u Severinu. Crkva izvana ima osobine baroka, ali je u unutrašnjoj konstrukciji sačuvala mnogo elemenata starog srpsko-vizantijskog stila. Crkva je kasnije doterivana i ulepšavana. http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/691_bogorodica_lepavinska.jpg&size=500 Za istoriju manastira Lepavine neraskidivo je vezana čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s početka 16. veka i delo je nepoznatog autora. Ikoni se s razlogom pripPresveta bogorodica lepavinskaisuju čudotvorne isceliteljske moći. Opširnije o čudima koja su se dogodila ispred čudotvorne ikone Majke Božje Lepavinske možete na ovim web-stranicama saznati pod naslovom "Čudesna iscelenja pred ikonom Majke Božje Lepavinske". Naročitu vrednost dobila je manastirska crkva 1775. godine jer je tada u njoj umetnički ikonostas izradio jedan od najboljih slikara ranog srpskog baroka, Jovan Cetirevic-Grabovan. Rad je Ikonostasuglavnom finansirao, pored ostalih priložnika, feldmarsallajtnan Mihail Mikasinović. U spomen na to, pod ikonom svetog Jovana bio je izvajan njegov grb sa natpisom: "Mihail Mikasinović g. feldm. lait.". To je bio jedan od najuspelijih Grabovanovih ikonostasa. Nažalost, on je uništen u vreme II. svetskog rata. Od njegovih ikona sačuvale su se samo tri, od kojih su dve jako ostećene. Ipak, one svedoče o visokom umetničkim kvalitetama tog ikonostasa. Ikona je ostalo i iz ranijih vremena, kao što su ikone svetog Simeona Nemanje, svetog Save i ikona Vavedenja Presvete Bogorodice, koje su izrađene u Lepavini 1647. godine. Pored ikonografskih spomenika, naročitu vrednost u Lepavini predstavljaju stare rukopisne i štampane knjige. Među najstarije spadaju dva četverojevandjelja, iz XIII. i XIV. veka, od kojih je jedno srpsko-raške, a drugo makedonske redakcije, oba sa lepim inicijalima. U Lepavini nisu samo čuvane donesene knjige, nego i pisane, prepisavane i ponavljane. Drukčije nije moglo ni biti kad je manastir morao zadovoljavati kulturne potrebe ovamošnjih Srba. Tu je bila škola ne samo za obrazovanje manastirskog podmlatka, nego i podmlatka svesteničkog uopšte, kao i onih mladića koji su stekavši ovde pismenost i osnovna zvanja odlazili u vojnu službu ili produžavali školovanje u Beču, Pozunu i drugde. Sve je to visoko podiglo ugled manastira Lepavine te je narod o velikim praznicima, a naročito o hramovskim slavama, dolazio u velikom broju, tu se Bogu molio i tako ispunjavao dušu svoju blagodaću Božjom, koja mu je davala snagu da istraje. U toku vekova uloga manastira bila je velika. On je uvek delio tešku sudbinu svoga naroda, često stradajući sa njim. Najteži udarac primio je za vreme II. svetskog rata. Odmah posle okupacije Izgled konaka 1978 godinebratstvo je pohapšeno i odvedeno u logor. Jeromonah Joakim (Babić) je ubijen, a ostali su kaluđeri prognani u Srbiju. Dana 27. oktobra 1943. godine manastir je po nalogu Nemaca bombardovan. Tom prilikom su Izgled gosopodarske zgrade 1978 godine gotovo sasvim uništene manastirske zgrade, a crkva i konak teško ostećeni. Ikonostas i nameštaj u crkvi bio je sav uništen i spaljen, a u preostalom delu manastirskog konaka ostao je sačuvan deo manastirske biblioteke. Dolaskom i zalaganjem Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita Jovana (Pavlovića) na Eparhiju zagrebačko-ljubljansku 1977. godine, Mitroploit Jovan manastir Lepavina polako vraća svoj nekadašnji sjaj i značaj. Visokopreosvečeni, kojemu je ova svetinja posebno draga, ne zali ni truda ni vremena da u nju vrati istinski manastirski život. Veza sa manastirom Hilandarom ponovo je oživela 1984. godine dolaskom oca Gavrila (Vuckovića) - Hilandarca u manastir Lepavinu, što je još više umnožilo zauzimanje i trud Mitropolita Jovana. Svetski savet crkava, Evangelski omladinski deo iz Virtenberga i vernici Evangelističke crkve iz Stutgarta na čelu sa sestrom Ursulom izrazili su želju da učestvuju u obnovi manastira, što im je Visokopreosvečeni i omogućio. Ali, rat koji je izbio 1991. godine sprčcio ih je da svoju želju sprovedu do kraja, odgodivsi njeno konačno ostvarenje za neka bolja vremena. Danas je u manastiru Lepavini, zahvaljujući požrtvovnom radu igumana Arhim. o. Gavrila (Vučkovića), duhovni život u usponu. Desetoročlano bratstvo zajedno sa igumanom izdaje svoj manastirski časopis "Put, Istina i Život", kao dvomesečno izdanje, kojim nastoji da vrati veru u duše parohijana i svih onih koji traže istinski duhovni život. Opširnije o časopisu možete saznati u rubrici "Manastirski časopis", koja se nalazi na naslovnoj web-stranici.DAnašnji izgled manastira Sastavio: monah Vasilije (Srbljan) po knjizi "Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji" dr. Dušana Kašića IZVOR:www.manastir-lepavina.org

Tropar Avi Justinu Celijskom Pravoslavlja Sladost, nektar premudrosti, Oce prepodobni, izlio si u srcima nasim kao bogatstvo, zivotom svojim i ucenjem, pokazao se jesi ziva knjig Duha, Justine Bogomudri, moli Hrista Boga Logosa, da Ologosi one koji te postuju. Radujmo se Sestrice...

Pomaze Bog, Imala bih jedno pitanje.. Da li mi mozete objasniti staje to NIHILIZAM? Unapred se zahvaljujem

Тело не прља душу ПИТАЊА као што су покривање главе жене на богослужењу, ”нечистоћа” жене у менструалном периоду, ћутање жене у цркви, послушност и потчињеност мужу - ”а жена да се боји свога мужа” (Еф. 5, 33), наслеђена су из обредног живота и племенске традиције јеврејског народа и као таква представљају увреду за жену и сувишни рудимент прошлости, потпуно стран хришћанству. Хришћанство није религија обредне форме, већ религија духовне чистоте и подвига у врлинском животу кроз љубав према Богу и ближњима. Господ Христос, као савршена натполна личност, решио је родне односе по принципу потпуне равноправности између мушкарца и жене, уз поштовање њихових природних посебности. Међутим, поменута питања женског статуса у црквеном и породичном животу, наслеђена из јудејства и паганства, као воденични камен висе о врату Цркве већ два миленијума. Њихова апсурдност и бесмисленост компромитују богооткривеност хришћанства и његова својства довршене и савршене религије. Треба отворено рећи: ”женско питање” није проблем жена, него, изнад свега мушки проблем. Проблем мушких комплекса и фрустрација који кључају у тамним дубинама мушке природе. То је хаотични вртлог стихија страсти и патолошке везаности за жену и мајку. Едипов комплекс из дубине подсвести врши на мушкарца страшан притисак. Ни крива ни дужна, жена је постала жртва тих мушких психопатолошких слабости, проблема и мука. На мушкарцима је да та питања реше у себи и са собом, својим напором и подвигом, уз благотворну помоћ жене. У хришћанству се то решава кроз монашко и брачно подвижништво. Модни детаљи ИМАЈУЋИ у виду све димензије богооткривености и савршенства хришћанске религије, питање покривања или откривања главе жене у храму, на молитви, на улици и јавном животу уопште, по својој бизарности највише личи на доконе и малициозне старозаветне фарисејске спекулације и доколице. Оне, свакако, нису на нивоу озбиљности хришћанства. То што се свети Апостол Павле бавио њима, само сведочи о једном епизодном локалном инциденту везаном за Коринт. Познато је да је у то време Коринт био град моралне запуштености, да је чак важио као симбол неморала. ”Живети по коринтски” - значило је живети неморално. Коринћанке су се претерано шминкале, а косу су украшавале разним накитима, перлама, локнама и тракама. То је био имиџ и ”модни детаљ” коринтских жена, вашарски и карневалски. Сасвим је разумљиво што их Апостол опомиње на пристојност и саветује покривање главе као скривање њиховог кича и неукуса како се хришћански храмови не би претварали у вашарске и карневалске писте. Проглашавати те савете као правила понашања за сва времена у практичном црквеном животу, најблаже речено, делује бесмислено. Јер свако време има своје стандарде пристојности и поретка у јавном животу. Жена хришћанка треба највише да води рачуна о украшавању своје душе хришћанским врлинама. Доброта, племенитост и побожност - најлепши су украси жене и мушкарца. Ако поседују те особине, сами ће најбоље знати како да дођу у храм на молитву. Са марамом на глави или без мараме, потпуно је неважно и небитно. Важно је шта је у глави и срцу. У свакодневном животу, данас, жене ретко носе мараме, нарочито у урбаним срединама. Треба повести рачуна о томе да се ношење мараме у храму не претвори у потребу скретања пажње на себе, неку врсту мимикрије и маскирања. Жена хришћанка се пристојно облачи у свакодневном животу. Тако треба долазити у храм, у оделу, дакле, у коме се појављује у озбиљним и свечаним приликама. Новокреирана ”црквена костимографија”, дуге мараме и шалови, дуге сукње и џемпери, скрећу пажњу и у храму и на улици. О Христу и хришћанству не сведоче ништа. Оне сведоче искључиво о онима које их носе. Треба се чувати ”квасца фарисејског, а то је лицемерје” (Лк, 12, 1), те Господ саветује својим следбеницима да се чувају оних ”који радо иду у дугачким хаљинама, и воле поздраве на трговима, и прва места у синагогама... и лажно се моле дуго”, и додаје, да ће они ”још већма бити осуђени” (Лк. 20, 26-47). Христос и хришћанство се, дакле, баве унутарњим човеком, његовим духовним потребама, изазовима и проблемима, а не крпицама и локницама. И овде се жена појављује као жртва мушке надобудности самозваних ”великих духовника” и ”духовних отаца”, који се на секташки начин баве менталним и костимографским инжењерингом, што наноси велику штету хришћанству и дискредитује његову улогу и мисију у савременом свету. У Старом завету код Јевреја важило је правило: ”Жена кад има време, кад иде крв од тела њена, нека се одваја седам дана, и ко је се год дотакне, да је нечист до вечера. И на што год легне или седне, да је нечисто... И ко се дотакне постеље њене или чега на чему је она седела, нека опере хаљине своје и нека се окупа у води и биће нечист до вечера. А ко би спавао с њом те би нечистота њена дошла на њега, да је нечист седам дана, и постеља на којој лежи да је нечиста” (3. Мој. 15, 19-24). По прописима Мојсијевог закона, жена се, дакле, одвајала од осталих у време менструалног периода, јер сваки додир са њом значио је за њих култну и обредну нечистоту. Исто тако, нечистота је трајала 40 дана по рођењу мушког, а 80 дана по рођењу женског детета. У Новом завету, Господ Христос доноси ново учење које се темељи првенствено на духовној и моралној чистоти. Никаква физичка нечистота не може учинити човека морално и молитвено нечистим. Племенита хришћанска младица накалемљена на старом стаблу јудаизма, била је у почетку изложена снажном бујању сокова јеврејске религије, који су продирали у хришћански калем. Јављала су се многа погрешна учења о жени, међу њима и о њеној телесној нечистоти. Ново учење СТАРИ хришћански спис високог ауторитета - Апостолске Установе, борећи се против тога, даје следеће упутство хришћанским женама: ”Стога одврати се од празних речи, о жено, и сећај се увек Бога који те је створио, и моли му се, јер је твој и свију Господ. И учи Његове законе не обзирући се ништа на физичко чишћење..., ни порођај, ни побачај (ненамерни), ни нечистоту телесну, јер су оваква обзирања проналасци глупих људи који немају ума. Јер нити сахрана човека, нити мртве кости, нити гроб, нити какво јело, нити ноћно истечење може испрљати људску душу, него само непобожност и безакоње према Богу, и према ближњем неправда, тј. отмица, велим, или насиље, или нешто против праведности према њему, прељуба и блуд”. БЕЗ ТАБУА И КЛИШЕА КЊИГА протођакона мр Љубомира Ранковића “Жена икона цркве и благо света” баца ново светло на “женско питање” у хришћанској заједници. Ову врло актуелну тему, и код нас и у свету, аутор разматра смело, слободно, без табуа и клишеа. Из Ранковићеве књиге, коју је недавно издао шабачки “Глас цркве” IZVOR: Eparhija Sabacka - Glas Crkve

Molila bih moderatore da temu premeste, ako smatraju da joj ovde nije mesto... Unapred se zahvaljujem

OKUPACIJA DUŠA NOVI RELIGIJSKI KULTOVI POSTAVLJAJU VLADE I RASPIRUJU RATNA ŽARIŠTA U SVETU POLITIČARI KAO BOŽJI POSLANICI Moderne organizacije novog svetskog poretka danas žele da osvoje vlast, novac i duhovnu moć i zato se predstavljaju kao zastupnici neba na zemlji SRPSKA DELEGACIJA: Sveštenici Marko Mitić i Vladimir Vićentijević, Janja Todorović, Zoran Luković i Andrej Protić Srbija je pod političkom, ekonomskom i vojnom okupacijom, a žrtva je i nevidljive duhovne okupacije. NATO bombardovanje je posledica delovanja satanista novog svetskog poretka, naročito Munove SEKTE čiji je lobista i bivši američki predsednik Bil Klinton, rečeno je na međunarodnoj konferenciji u Sankt Peterburgu o totalitarnim kultovima i ljudskim pravima. Konferencija je održana od 15. do 19. maja ove godine, s posebnim osvrtom na delovanje novih religijskih kultova u Rusiji, Evropi i svetu. U prvom delu konferencije diskutovali su članovi organizacije FEKRIS (Evropska federacija organizacija za borbu protiv sekti). Ona okuplja i crkvena i građanska udruženja, a cilj joj je briga o duhovnom zdravlju i duhovnoj bezbednosti savremenog čoveka, koje ugrožavaju religiozni kultovi i SEKTE. Drugi deo konferencije bio je posvećen svim pravoslavnim zemljama, jer u Rusiji deluje oko 300 sekti, a u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Belorusiji oko 200. Duhovni boj ruske vojske U duhovnom vojevanju Rusi su pokazali najveću samosvest, zaključili su učesnici konferencije. Problemom sekti bavi se vojska koja osniva naučne timove, koji se bave okultnim i parapsihološkim znanjima kako bi neutralisali religijske kultove. Šveđani su podneli izveštaje o kreacionistima, koji najviše vršljaju po Švedskoj i uče ljude da su sva naučna dostignuća glupost, a da je bog stvorio svet kao ravnu ploču. Evropa je upozorena i na jehoviste koji imaju predstavnike i u Ujedinjenim nacijama, a poznati su kao "bela smrt" - nemaju otvoreno zlo delanje, ali je posledica duhovna smrt. U Americi hara Mun, koji trenutno finansira nuklearno oružje Severne Koreje da bi se napravilo novo ratno žarište. Predstavnik Irske se žalio da su Irci i Englezi porobljeni sektama, a da se nisu toga ni dosetili. Pri tom ih ne štiti nikakav zakon. Srbiju je predstavljala petočlana delegacija čiji član je bila i Janja Todorović, savetnik u Pravoslavnom pastirsko-savetodavnom centru Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. - Religiozni kultovi su na konferenciji nazvani nadnacionalnim ološem koji se danas bavi trgovinom ljudima i ljudskim organima, satanističkim kultovima i trgovinom dušom. Nekoliko učesnika je naglasilo da je trgovina ljudima i odvođenje u ropstvo najčešći način delovanja modernog sektaškog delovanja. NJihove žrtve malo jedu, spavaju, piju, žive po kasarnama i veruju da služe bogu, a u stvari zarađuju za sektu. Dušama se trguje tako što se raznim parapsihološkim tehnikama čovek zombira i dovodi do nivoa nesvesnog bića kojim se manipuliše kao oruđem za izvršavanje ubistava, samoubistava, "sakralne" prostitucije. Takvim osobama je ubijena savest, samosvest i samopoznaja, a njihovi gospodari ih zovu "siva masa" jer su samo vojnici koji propagiraju ideje i love nove žrtve. Sektolozi ih zovu "moderno roblje" jer imaju gospodare koji raspolažu njihovim životom i imovinom - priča Janja Todorović. Razni religiozni kultovi masovno su osvojili i zapadnu i istočnu Evropu, a smatra se da je njihov centar Amerika. Na konferenciji je predloženo da se naprave naučni timovi koji će raditi na deprogramiranju žrtava ovih pseudoreligijskih pravaca za koje su klasične SEKTE samo odojče. Korumpirani zakoni Doktor teologije Nemac Tomas Gandof kao predsednik Centra za zaštitu ljudskih prava u Nemačkoj naglasio je da su političari i vlade u svetu korumpirani i zato donose zakone pozitivne za religiozne kultove. On je taj problem izneo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja će ga izneti pred Savet Evrope. On je upozorio da Hilari Klinton ima kolumnu i u časopisu "Mun", a da je njihov plaćenik i Bil Klinton. - Oni su se poslednjih godina pretvorili u kultno-političke sisteme i postali najveći modni hit na planeti. Englez Tomas Sakvil upozorio je da su to finansijske organizacije koje utiču na politička zbivanja finansirajući i postavljajući vlade u malim zemljama, važne političare u velikim, dok se uporedo raspiruju ratna žarišta po svetu. Tako planetom žare i pale Munova sekta, sajentolozi, jehovisti, neopentakostalci, koji deluju u pravoslavnim zemljama kao "novi hrišćani za novo doba"... Učesnici konferencije bili su u prilici da pogledaju filmove o sektaškom delovanju u vlasti, a sve je bez teksta ostavio film o litvanskom političaru koji se članovima parlamenta obraća "hrišćanskim" repovanjem (narode, glasaj za mene). Crnački kult u Ukrajini Na konferenciji je prikazan i film o novopečenom predsedniku Ukrajine Viktoru Juščenku, koji došao je na vlast prošle godine uz pomoć crnca, vođe crnačkog kulta. On je držao govore na trgovima zajedno sa Juščenkom, a javnosti je predstavljen kao politički savetnik - za osvajanje i zadržavanje vlasti. Usput crnac prosvetljuje Ukrajince da je Juščenko izaslanik sina božjeg na zemlji. - Članovi parlamenta frenetično urliču, a kad svi padnu u trans, gradonačelnik im priđe i opali šakom u čelo i to je znak prosvetljenja, jer je udarac navodno energetska inicijalna kapisla, a političar je - mesija. Iza njega, naravno, idu dvojica sa džakom u koji trpaju pare "prosvetljenih" parlamentaraca. NJima je zabranjen ulazak u Rusiju. Moderni kultovi novog svetskog poretka danas žele da osvoje vlast, novac i duhovnu moć i zato se predstavljaju kao zastupnici boga na zemlji. Tako im sledbenici neprikosnoveno veruju - objašnjava Janja Todorović. Na konferenciji su uvedeni termini duhovni kriminal, duhovno bezakonje i duhovne bolesti i naglašeno da evropske države moraju da zaštite porodice, decu i uopšte ljudsko dostojanstvo od sektaškog delovanja. Politička i ekonomska moć danas dobijaju novo uporište u religijskoj moći ujedinjenih kultova celog sveta! Ministar pravde protiv sekti Srpsku delegaciju činili su: Janja Todorović, otac Marko Mitić, jerej Vladimir Vićentijević i predstavnici Centra za antropološke studije Zoran Luković i Andrej Protić. Konferenciju je otvorio ministar pravde Ruske federacije Aleksandar Konovalov, a učestvovali su: 10-ak predstavnika ruske Dume i Crkve, bugarski mitropolit Natanail, kiparski episkop Hritofor, doktori teologije iz zapadne Evrope... - U Srbiji su pred zakonom izjednačene sve verske organizacije, a na ovom skupu je upozoreno da je vreme da se napravi razlika i da se zaštiti duhovno zdravlje građana usled neinformisanosti i svojevrsne medijske blokade - kaže Janja Todorović. Na konferenciji je Nemac Tomas Gandof upozorio da su promoteri i lobisti religioznih kultova mnogi političari, glumci, muzičari, sportisti, od Bila i Hilari Klinton, preko Toma Kruza do Dzona Travolte. Mnoge korporacije su faktički robovlasnici 21. veka sa sektaškim ustrojstvom i delovanjem. Jedan od poslednjih proizvoda modernih religioznih kultova jeste i laboratorijski virus svinjskog gripa koji ima za cilj da proredi planetu za trećinu da bi se rešili ekonomski, energetski i ekološki problemi. Zaključak konferencije je, ako ništa ne preduzmemo, uskoro će uslediti svetska katastrofa! U jednom trenutku vlast nad planetom preuzeće religiozni kultovi sa potčinjenim političarima i korporacijama! Sanja M. Tomić IZVOR: VESTI, 7.06.2009.