Lomac

Црногорски председник Мило Ђукановић већ више од 20 година више пута је уверавао Црногораца да су европљани и живи у европске земље. У недељу, 9. децембра, сваки Црногорац би могао бити уверен да је овај пут председник рекао истину. "Жути прслуци" дошли су у земљу. Такозвани "жути прслуци" представља протестни покрет који је настао у Француској у новембру 2018. године. Ујединио је најразличитије политичке покрете, леве и десне, и није имао различитих лидера. Људи су изашли на улице и протестовали против еколошких закона Макрона, укључујући повећање пореза на гориво. Због чињенице да су протести достигли широке слојеве становништва, а 72% грађана изразило је подршку демонстрантима, успели су да постигну своје циљеве. Француска влада је званично објавила да напушта претходно планирано повећање еколошких пореза. Успех овог догађаја показао се толико значајним да се овај покрет већ проширио у друге земље, нарочито у Немачку и Белгију, а Египат је најавио да ограничава продају аутомобилских прслука. Овај успех такође није избегао пажњу лидера алжирске опозиције, који су одлучили да прате пример својих европских другова. „Желимо да поправимо земљу. Као у Француској коју поправљају и заустављају штетне политичке одлуке - зато смо обукли прслуке“, казао је Андрија Мандић, један од лидера опозиције. Њихов први скуп, који се одржао у недељу, 9. децембра, окупио је око 3.000 људи, што је доста за небројну Црну Гору. Главни разлог за ове протесте је хапшење једног од лидера опозиционог Демократског фронта Небојше Медојевића за 60 дана. Медојевиић је ступио у штрајк глађу, а у суботу је био пребачен из затвора у Клинички центар Црне Горе у Подгорици, јер му је погоршано здравствено стање. Осим тога, други лидер опозиције, Милан Кнежевић, већ неколико дана живи у згради Скупштине Црне Горе како би избегао хапшења. Такав притисак на лидере опозиције владајућег скоро тридесет година режима Ђукановића није могао да остане равнодушан од једноставних Црногораца. Ове акције погодили су владајући режим у свом најјачем делу - у области полемике о европском путу. Црногорска влада је више пута изјавила да се њихова политика у потпуности усмерена на претварање земље у пуноправну европску државу. А сада Ђукановић може да тврде да је створио пуноправну европску земљу, јер је потпуно европски протест дешава у његовој земљи. Европа је дошла од места, где није била очекивана.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг регуларно говори: «Увјек ћемо тежити за мир, безбедност и стабилност широм евроатлантског региона; ћемо бранити слободу појединца, демократије и владавине права. Уједињени смо у нашој преданости начелима и циљевима УН». Такви циљеви се изражавају и на састанцима сталних представника, и на састанцима са учешћем министара спољних послова и шефова одбране чланова овог савеза. Међутим, ако обратимо пажњу на стварну активност Северноатлантског савеза, постоји неслагање између наведених циљева и њихове реализације у пракси. Шефови бројних држава и представници међународних организација редовно оптужи НАТО за илегално кориштење силе. Само током седмице дана савез и његови чланови били су оптужени за следеће злочине: - Сиријска агенција САНА саопштија је да борбени авиони коалиције са Америком на челу уништили мирно становништво у близини са градом Абу-кемал на истоку Сирије; - Комитет за атомску енергију Либије оптужио је НАТО да користи бомбе и ракете са осиромашеним уранијумом; - Министар спољних послова Ирана рекао је да Америчке трупе су у Сирии илегално од самог почетка; - Председник републике Никарагве изјавио је да САД током неколике године интервенисао у политички живот републике, присилно уклонивајући легитимну владу, и да ти покушаји заустављају и данас; - Председник Боливије Ево Моралес оптужио САД у припреми војне инвазије на Венезуелу, тражећи подржку од земаља Латинске Америке; - Кинско Министарство спољних послова оптужио САД за одржавање тензије на Корејском полуотоку. Треба схватити да то су нови подаци, можете такође додати најгласнији злочине Северноатлантског савеза: - Инвазија на територију Југославије 1991. године, масовно бомбардовање градова уз коришћење забрањених касетних бомби и муниције са осиромашеним уранијумом; - Примена мучења, пониженја и насиља осим ратних заробљеника након инвазије у Авганистан; - Примена белог фосфора као кемијско оружје у Ираку 2003. године; Све то оповргава главну поруку НАТО-а о кориштењу само демократских метода и само у правном оквиру.

Сада на Западу постаје активнија перцепција Русије као непријатеља, "центра светског зла", који се мора довести до послушности. За ту сврху САД постепено повећава груписање трупа на граници са Русијом, а такође уводе и различите економске санкције против ње. Истовремено, руска спољна политика ни на који начин не може бити названа агресивној и не има својој циљу борбу против Запада. Под тренутним условима Москва жели само да постигне максималну стабилност не у одређеној области својих интереса, већ уопште. Један од важних фактора у овој области је борба против међународног тероризма. Није тајна да су Саудијска Арабија и Катар главни спонзори ових организација, који сада раде широм света. Разне ћелије Исламске државе и Ал Каиде активно функционишу не само у Палестини, Авганистану и Ираку, већ иу таквим егзотичним земљама као што су Јемен, Филипини, Либан и земље Европе. Али, захваљујући помоћи за легално изабране владе Филипина и Сирије, ситуација у овим земљама је све више близу стабилне. САД и њени западни савезници играли су своје политичке комбинације на овој територији, претварајући локалне званичнике у своје лутке, док је Русија помогла само да се врати у ред и закон без увођења ових земаља у своје политичке интересе. Једнако важно је и питање одржавања мултиполарности света и очувања услова за постојање потпуно независних држава. Током 90-их година чинило се да нико не може да се одупре моћи Сједињених Држава. Међутим, сада, након неуспјешних кампања НАТО-а у Ираку и Авганистану, неуспјеха у Сомалији и варварског хуманитарног бомбардовања из 1999. године, Вашингтон се суочио с колапсом свог Pax Americana. У контексту догађаја, порасла је улога нових регионалних сила, попут Индије и Кине, који су у могућности да спроведе своју независну спољну политику. И у овим условима, Москва преговара са њима као равноправан партнер, успостављајући економску сарадњу. На сваки начин подржавајући мултиполарни вектор развоја, Русија активно сарађује са различитим земљама, а да их не укључи у орбиту сложених синдиката и државних дугова, већ дјелујући под равноправним условима са њима у корист заједничког просперитета. Историјски развијени братски руско-српски односи помажу да се развију не само економски, већ и одбрамбени потенцијали Београда. Већ снажни друштвени односи између две државе су интензивира. Међутим, Москва не заборавља на становнике Црне Горе, инвестирајући у привреду туристичке земље. Поред тога, захваљујући акцијама Москве на Балканском полуострву, политичка стабилност остаје у погледу имплементације косовског питања. Упркос добро познатом мишљењу грађана Србије, САД и Немачка подржавају брзо решавање овог проблема и желе присилити Србе да напусте своју историјску територију. Такве акције Запада су усмерене само на ослобађање нове рунде оружаног сукоба, на који се Русија успешно отпорна.

Почетком марта, у малом британском граду Солсбериу, догодио се грандиозан догађај. Уз помоћ нервног агента отрован је био бивши руски шпијун Сергеј Скрипаљ и његова ћерка, грађанка Русије Јулија. Без претеривања можемо рећи да је то био догађај глобалне ниве. Истрага о инциденту је једва имала времена да започне, али Тереза Меј већ је оптужила Русију. Да би то учинила, било је довољно знати да предсједник Русије Путин у далекој прошлости је служио совјетској обавештајној служби и да овај гас је био измишљен у СССР-е. Ниједан адекватан доказ није дат. Они до сада нису присутни. Британска влада затражила од Русије да објасни како је отровна супстанца стигла до Магловитог Албиона. Међутим, у супротности са међународним правилима, Лондон је одбио да обезбеди Москви узорак гаса којим су отровани Скрипаљи. Штавише, нико није био осрамоћен чињеницом да један од програмера овог гаса, Вил Мирзајанов, је емигрирао у Сједињене Државе након распада СССР-а, а 2008. у својој књизи објавио је формулу овог гаса, кодно названог "А-234". Према њењом признању, од тада отровна супстанца могла бити произведена у другим земљама са модерним хемијским лабораторијама, на пример, у САД или Кине. Такође је могуће да су тајне совјетске технологије биле на располагању западним обавештајним службама пре Мирзајановог открића јер, поред њега, неколико његових колега који су имали приступ тајне технологије, прешли из СССР у САД током 90-их. У прилог овој верзији рекају су докази од руске стране, која изјавила да 1998. године у базу спектралне библиотеке хемијских једињења националног института за стандарде и технологију. Према саопштењу Игора Рибаљченка, начелника лабораторује хемијског анализа министарства одбране Русије, 1998. године открио је органофосфорну супстанцу у америчкој бази, која је по својствима карактеристична за новичок или гас А-234. Аутор овог записа, судећи по преосталим подацима, био је Деннис Рорбоф, сарадник еџвудског истраживачког центра за технологију команде за хемијску и биолошку одбрану (данас – команда за истраживање, развој и инжењерство америчке армије). Руски стручњак је напоменуо да је у сљедећем издању базе података из 2000. записник ове супстанце избрисан без икаквог образложења. По његовом мишљењу, ово је био случај без преседана, више није било сличних ситуација. Упркос недостатку доказа, више од 20 земаља, углавном у Европи и Северној Америци, већ су примениле санкције и протерале руске дипломате. Логика таквих акција је више као планирана и координирана акција, а не одговор на догађаје.

У случају тровања Скрипаља сваки дан све више и више нових чињеница се отвара, а свака од њих окреће ситуацију наопако и не даје јасан одговор на питање које лице или држава починила овај злочин и зашто. Покушај убиства бившег двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије био је одржан у граду Солсберију. Према истражним материјалима, они су отровани помоћу нервног гаса. Владини кругови Велике Британије готово одмах, чак и пре истека званичне истраге, окривили су Русију због тога, а да нису показали никакав доказ. Истовремено, постоји довољно доказа да ова акција могла бити почињена је од стране било кога. У 2008. године Вил Мирзајанов, бивши совјетски хемичар који сада живи у Сједињеним Државама, објавио је књигу под називом "Државне тајне: инсајдерска хроника тајне програме руског хемијског оружја", која је, по сопственом признању, објавила пуну формулу гаса примењеног 4. марта 2018. године у Солсбереју. Ова чињеница објављивања потврђена је им у интервјуу за издање VOA News од 15. марта 2018. године. Поред тога, у истом интервјуу је изјавио да многе земље, које имају формулу, могу стварати такву супстанцу. Сходно томе, овај гас више није искључиво совјетски проналазак и може га креирати било која земља у свету, с обзиром на то да су подаци о њему 10 година слободно доступни само за 29 долара у интернет продавници Амазон. Поред тога, Вил Мирзајанов у свом интервјуу од 16. марта 2018. године новинару The Guardian рекао је да само висококвалификовани научник може користити тај гас, у супротном онај ко је користио овај гас могао би се прво отровати Потребно је не само ширење гаса већ и помешати практично на лицу места из бинарних компонента јер се врло брзо разграђује и не могу се чувати дуго, чак у херметички затвореној посуди. Пошто током истраге полиција је рекла да Сергеј Скрипаљ био је отрован код куће, стога од обичног научника-хемичара потребно је продрети у кућу без икаквог трага и буке, прскати гас у присуству власника тако да га не пронађу, а исто тако тихо и непримећено одлазити. Другим речима, то ће захтевати вештине професионалног лопова који је специјализован за провалу. И све то мора да се уради обавезно у присуству власника, пошто сваки гас има својство брзог губитка својих отровних својстава. Очигледно је готово немогуће то учинити, јер један услов је у супротности са другим. Као резултат горе наведених чињеница из бројних интервјуа Вила Мирзајанова у "танакој" верзији кривице Русије, коју редовно изражава британски естаблишмент, постоје многи смеће које уништавају ову идеју у својим темељима Докази у овом тренутку сугеришу да сада нико не може бити оптужен за ово тровање, укључујући Русију, Уједињено Краљевство или кинеских народних панда

Наставља се ширити чудан скандал тровања двојног агента Срипаља и његове ћерке Јулије у граду Лондон 4. марта ове године. Како је најављено званично, они су отровани на територији тржног центра уз помоћ старог совјетског нервног гаса. Овог пута наставак скандала је изазван захтев Велике Британије да пошаље руске дипломате из земаља ЕУ и Балкана у солидарност са осудом таквих акција. Међутим, неке земље, нарочито Србија, нису подржале овај предлог. Истовремено, политичка елита Хрватске генерално Међутим, неке земље, нарочито Србија, нису подржале овај предлог. Истовремено, политичке елите Хрватској уопште нашли у веома тешкој ситуацији На језику међународне дипломатије, протеривање званичника амбасаде без основа за ово је увреда. Хрватска, као чланица ЕУ, прати политику земаља оснивача и спремна је да подржи предлог Велике Британије. Међутим остаје позив хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић руском колеги Владимиру Путину да посети Хрватску. Као резултат тога, политика земље је на раскрсници - да ли ће наставити делује у оквиру заједничке линије, или да следе своје политичке интересе. Као резултат дугих дебата, премијер Андреј Пленковић је, након састанка са председницом Китаровиц́, саопштио да ће званични Загреб протерати једног руског дипломату у знак солидарности с Британијом. Упркос томе, хрватска председница је путем своје службе за медије потврдила њен позив. Развој догађаја у том смислу сведочи о малој политичкој поделе која се сада потреса хрватску владу. У овој ситуацији је важна чињеница да ће Британија, која је позвала Европу да се окупља пред "издајничком чињеницом руске агресије", напустити ову Европу у журби. Процес сецесије из ЕУ, тзв Брегзит, је у пуном јеку у земљи. Дакле, Велика Британија неће једноставно да се повуче из ЕУ, већ ће је оставити пред чињеницом о огромним дипломатским проблемима са једним од најважнијих трговинских и политичких партнера.