Сусанин

Једном приликом сам питао једног другара с Богословије да ми препоручи неку литературу коју бих дао неким својим познаницима који су ми драги људи, добре су особе само се нису никада изблиза упознали с Православљем. Очекивао сам неку књигу неког религиозног научника или сличну разблажену литературу, која има неки, да тако кажем блажи прелаз. Ипак, другар ме изненадио одговором. Препоручио је Нови Завет. Сада и ја делим то мишљење, јер сматрам да будући да сваки човек гради лични однос са Богом, на самом почетку је најбоље да се упозна са самим Светим Писмом, а касније да тај доживљај обогаћује читајући осталу духовну литературу. Надам се да то није погрешан приступ.

Братац, улепшао си ми дан.

Овако можемо до прекосутра. Надам се да се бар може усвојити да се теорије у науци не сматрају доказаним и тачним, као што је случај са законима, од којих се полази као тачних исказа. Но, оно што сам ја хтео рећи је да су данас многи "научници" само добри ученици савремених облика наука.

Само без нервозе. Постоје и теорије и закони. Научници се баве и једним и другим. Такође постоје и експерименти, све у циљу проналажења законитости. Теоријски или практично, како кад.

Данашња наука је доста развијена, и пре него што научник дође до дела када сам треба даље да истражује он мора претходно доста времена да проведе учећи већ "откривене ствари". Зато бих слободно избацио из дискусије научнике који нису проширили знања својим радом у домену науке којом се баве. Требало би гледати само научнике који су имали ту част и способност да обогађују науку сопственим открићима, користећи свој мозак. Као што су Паскал, Њутн, Тесла, Ајнштајн итд. Рецимо, као сликовит пример бих навео теорију еволуције. Не прихватањем исте, питање је до које висине образовања ће вас данашњи образовни систем пропустити. Иако је то теорија. А таквих ставри има доста, и онда сте у једном тренутку у ситуацији да велики део свог мисаоног апарата заснивате на теоријама. Ако се оне косе са религијом, и ваше мишљење се коси. Мада, може се десити и да се не коси са религијом, јер је наука Хришћанска различита од науке овоземаљске. Истражују се различите ствари. Преко прве науке се много брже долази до Бога. Све у свему, мислим да наука данас, и наука пре 100 или више година, има другачије околности. И у погледу потребног знања које нас дели од самосталног рада и у погледу самог тог образовања. Тако да се не огрешимо о истинске научнике, и да водимо праву статистику.

По мом скромном мишљењу: "нешто" је жив човек, ако ће се од тренутка посматрања (дакле у коначној будућности) развити у човека ако се препусти "само себи", тј. природном току ствари без икаквих спољашњих утицаја с циљем да се то нешто уништи или промени ток развоја посредним и непосредним утицајем.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ОМИЛИЈЕ НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ПРВА Јеванђеље о Господу Сејачу Луки 8, 5-15. Зач. 35. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Omilije2/Nikolaj050105.htm

Трудим се, али бојим се да некада нисам довољно јак да би одговор био 100% да.

Није вазано за књиге, већ за тамјан. На штанду манастира Свете Јелисавете (Минск) видео сам и купио кутију тамјана (7 врста у једној кутији). Зна ли неко има ли негде код нас да се купи нешто слично?