Вељко Н.

NOKIA E72.

Помаже Бог Оче Саво, благословите. Нећу Вас ништа питати већ бих Вам, а и свим форумашима, послао две интернет везе. Надам се да тиме не реметим концепт теме превише. Могуће је да сте их већ видели, нећете ми замерити у том случају. Наиме, америчка породица је 1944. године путовала по тада окупираној Краљевини Југославији и коначила у Високим Дечанима. Писали су о томе и објавили у Националној Географији, на енглеском језику. На једном форуму сам видео тај текст па сам га, уз Божју помоћ и своје скромно знање, превео. Желео сам да га поделим са Вама, да се упознате са њим уколико га нисте видели до сада, или макар превод, и да га слободно измените и допуните уколико нађете за сходно, пошто превод нити је врхунски нити је целокупног текста јер нису обухваћени коментари испод слика. http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2013/06/ngc_decani.pdf http://www.mediafire.com/view/o4xjdwxr3qfyf9g/Дечани.rtf

Црвени пасуљ са луком, киселим краставчићима и још неким биљчицама. Једна од омиљених посних вечера

Млади људи (а и људи генерално) у Србији су поприлично далеко од Цркве и Православља. То можемо да видимо сви и мислим да о томе нема неке дилеме, нажалост. Завидим онима који мисле другачије, значи да сте успели да се окружите истомишљеницима и будите захвални и срећни због тога. А зашто је то тако? Зато што су млади људи (а, опет, и људи генерално) у Србији поприлично далеко од великог броја врлина и позитивних особина које могу красити човека. Поштење, вредноћа? Сан 90% Србије је да се ували у странку па у управу и да не ради ништа а добија плату за то цео живот. Ако може још мало да се украде, тим боље. Истрајност? Када су Шиптари прогласили независност 2008. било нас је милион на улицама. Ове године, после Бриселског споразума, мерили смо се стотинама, евентуално којом хиљадом кад је ДСС 22. априла извео своју страначку војску. Уморили смо се од одбране Свете земље за пар месеци. Човекољубље? Деца умиру јер немају паре да лечење (осим кад Сергеј изађе на ТВ па сви чују). Ретко ко помаже, а министри здравља, који највише могу, имају договоре са страним клиникама да шаљу нашу децу напоље за вишеструко веће износе од онога колико би те операције могле да коштају овде. Братска слога? Мрзимо се међусобно по свим основама, од навијачке, преко политичке, до географске. Самокритика? Седите у кафић са неким па видите да л' ће да прича о себи иоле лоше, или ће исполивати оговарањем сваког ко му падне на памет. И онда се питамо зашто су нам празни храмови. Зато што су људи километрима и километрима далеко од Цркве. Нема ни клице покајања, клице која је довољна да покрене сву Љубав коју можемо добити. Нема шта браћо, деценије комунизма (а ни пре тога није било идеално да се не лажемо, читали смо сви ''Чујте Срби'') су нас уништиле. Нисмо се опоравили, а како сада стоје ствари, ко зна кад ћемо и да ли ћемо. Наравно, медијска хајка на СПЦ и одређено понашање свештеника које није добро само додаје на све ово и тера људе из Цркве - а тешко је жабу у воду (или овде од воде или како год) натерати, знамо сви. Такође и чињеница да литургијски живот подразумева свакаква одрицања на која млади човек није спреман, барем не одједном, кад већ, је ли, не мора.

Помаже Бог драга браћо и сестре. Ја сам Вељко, имам 22 године, из Београда сам и студирам право. Читам овај форум дуго времена, сад у периоду поста и духовног раста интензивније, па реших да се региструјем. Све похвале за идеју форума и квалитет дискусије. Поздрав за све!