Andjelka Milenkovic

Тропар Светом Василију Острошком:
 
                                                                         Од младости своје целог себе предао си Господу,
                                                                         пребивајући у молитвама,подвизима и постовима оче богоносни,
                                                                         образ си био врлине својему народу,тога ради,видећи Бог твоју добру намеру,
                                                                         постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја,
                                                                         и по представљењу твоме, сачува свето тело твоје нетрулежно,
                                                                         светитељу Василије,зато као онај који има смелост моли се Христу Богу,
                                                                         да спасе душе наше.

Два човека уђоше у цркву,да се моле Богу,један фарисеј,а други цареник.Два човека,два грешника, са том разликом што фарисеј не признаваше себе грешником,а цареник признаваше.Фарисеј припадаше најуваженијој класи људи у тадашњем друштву,а цареник најпрезренијој.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ,, Боже, хвалим те што ја нисам ко остали људи-хајдуци,неправедници,прељубочиници.или као овај цариник.Постим  двапут у недељи;дајем десетак од свега што имам.Фарисеј је стао у врх храма,до самог олтара,према обичају свих фарисеја,да се гурају на прва места.Да је фарисеј стао сасвим напред, види се из доцнијег описа,где се каже да цариник стајаше издалека.Толика је гордост фарисејаи самоувереност у своју праведност, тј. у своје духовно здравље,да он не тражи првенство само пред људима него и пред Богом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви.Само то једно довољно је,да покаже тешку оголелост фарисеја од неправде, и затупелост у неправди.
Зашто се каже: мољаше се у себи?Зашто не на глас?Зато што Бог пажљиво слуша,шта му говори срце него језик.Оно што човек мисли и осећа,кад се моли Богу,оно је важније за Бога него оно што језиком исказује.Језик може и да обмане,али срце не обманјује,него показује човека онаква какав јесте-црна или бела.
Боже,хвалим те што ја нисам као остали људи.
Овако се усуђује говорити у цркви у лице Бога један грешан човек.Шта је црква него место састанка болесника са лекаром.Болесни од греха долазе да исповеде своју болест Богу Лекару,да потраже лека и здравља од Онога,који је истински Исцелитељ свију људских мука и немоћии Дародавац свију добара.Иду ли здрави у болницу,да се похвале лекару својим здрављем?Но овај фарисеј није дошао у цркву као здрав и цео душом,да се похвали својим здрављем,него као тешко оболели од неправде који у заносу болести не осећа више ни своју болест.Једанпут кад сам посетио једну душевну болницу,лекар ме доведе пред најтежим болесником од лудила.
Како се осећаш?-упитах га ја.Он одмах одговори:
Како се могу осећати међу овим лудацима око мене?Ето,тако и фарисејговори:хвалим те,Боже,што ја нисам ко остали људи.Он у ствари не хвали Бога зато што би хтео тиме да припише Богу у заслугу,што он није ко остали људи.Не;Речи:Боже,хвалим те-нису друго,до једна узречица један ласкав приступ Богу, да би Бог изволео саслушати његова хвалисања.Јер из свега што је казао,он не хвали Бога ничим;напротив,он хули на Бога хулећи на остала Божија створења.Он не захваљује Богу низашто,јер све што је рекао о себи,све је истакао као своју сопствену заслугу,коју је он стекао без помоћи Божје.Он неће да каже,да он није хајдук,неправедник,прељубочинац или цариник зато што га је Бог сачувао Својом силом и Својом милошћу,да то не буде.Нипошто;него само да то што је он,лично тобож,човек таквог изузетног соја и цене,да му нема равна у свему свету.А поред тога,што је он таквог изузетног соја,он чини напоре и жртве,да се одржи на тој високој висини изнад свих осталих људи.Наиме:он пости двапут у недељи и даје десетак од свега што има.Ах,како је лак пут спасења изабрао себи фарисеј,лакши од најлакшег пута пропасти.Од свих заповести,које је Бог дао народу преко Мојсеја,он је изабрао само две најлакше.Но и те две он стварно не испуњује......Све добродетељи јесу средство а не циљ,метод а не плод.Циљ је у срцу,и плод је у срцу.
А ево како треба да се моли прави молитвеник:
А цариник издалека стајаше,и не шћаше очију подигнути на небо,него бијаше прси своје говорећи: Боже милостив буди мени грешноме.
И не шћаше ни очију подигнути на небо.Зашто да не подигне очи на небо?Очи су огледало душе.У очима се чита грех душе.Не видите ли сваки дан,да кад човек чини грех,обара очи пред људима?Како да не обори очи грешник пред Богом Свевишњим?Гле,сваки грех учињен према људима учињен је према Богу;и нема греха на земљи,који не погађа Бога.Прави молитвеник је свестан тога,па сем смирења испуњен је стидом пред Богом.Зато се и каже:и не шћаше ни очију подигнути на небо... ( Свети Владика Николај Велемировић)

У срцу се љубав носи, лепотом душе она се проси.

Бог вам помогао. На просто питање и прост одговор. Живим у држави Србији, имам српски пасош и личну карту. Такође живим и на покрајини Косово и Метохија и поседујем косовску личну карту. Као и сви који живе на Косову и Метохији поштујем земаљске законе које морам да бих овде опстао, а понајвише се уздам у правду Божију.

Очи јесу огледало душе, али не може свако правилно да протумачи поруку коју шаљу.

Oči su ogledalo duše
  Često nismo ni svesni da je ono što smo upravo saznali bila poruka nečijih očiju. Sa druge strane, očima vrlo svesno možemo da saopštimo šta mislimo ili osećamo. One su, najčešće ono prvo što pri susretu primetimo. Čak i kada se sa nekim prvi put sretnemo, možemo ga pozdraviti očima, kao da smo mu pružili ruku i pri tom treba zapamtiti da li je pozdrav bio uzvraćen.Ako Vas neko koga ste upravo upoznali ne pogleda u oči, ako deluje odsutno, sigurno će učiniti da se osetite neprijatno.
Ono što želimo, možemo dobiti i bez reči.
U svakodnevnom životu, oči nam pomažu ne samo da vladamo situacijom, već i da prenosimo važne poruke.
Oči su moćno oruđe u odnosu sa ljudima i otkrivaju čitav niz osećanja - od ljubavi do mržnje.
Raspon emocija i izraza koje ljudi razmenjuju bez ijedne reči zaista je zadivljujući.
U očima neke osobe može dosta toga da se vidi, ma koliko se ona pretvarala da je nešto sto nije, oči je uglavnom odaju.
Ipak, smatram, koliko god da neko krije svoja osećanja i trenutna stanja, oči sve otkrivaju. Nije stvar u načinu na koji neko gleda, već u unutrašnjem sjaju tih očiju.
U nekim slučajevima, oči nisu ogledalo duše zato što duši ne treba ogledalo, a oči za njim vape. One u svakom biću žele videti sebe. Oči su sebične, hladne ili tople. Cakle samo kada im se daruje nešto materijalno. Oči su za površna uzbuđenja. One reaguju na dodir, na boje, na ono što im pričinjava trenutno zadovoljstvo ili 'pak razočaranje, stoga, one nisu UVEK ogledalo duše.
Ne, duši ogledalo ne treba. Duša je sama sebi dovoljna, ali ne zato sto je sebična, nego iz nekih mnogo dubljih razloga.
Oči često ne slušaju dušu, pa ostave sušu...
Da duša može bez očiju dokaz su slepi ljudi, a i oči bez duše čest su slučaj. Oči, tačnije pogled je deo čovekove mimike iz koje se zaista dosta toga može zaključiti. Iz očiju može mnogo toga da se pročita, ali zato ima onih koji znaju da se pretvaraju i da kontrolišu oči jer znaju da se njima veruje.
Da su oči ogledalo duše ne bi se mogle tek tako kontrolisati kao što mogu.
Kao što postoje ljudi koji znaju da pročitaju pogled, postoje i oni koji umeju da postave zid ispred očiju kako se ne bi videla istina.
Meni je pogled neke osobe najbitnija karika u proceni iste.
Nije bitan oblik očiju, kao ni boja, već ono što se vidi u dubini pogleda.
Ta procena može da bude i mač sa dve oštrice, pa da posle tu osobu posmatram pod velom sopstvene predrasude.
Ja sam toga uvek svesna, pa dajem više prilika da se dokaže suprotno, bilo da je reč o dobroj ili lošoj osobi u mojim očima. Možda me, posle određenog vremena ta ista osoba vrati na tu prvu impresiju, koja me, kako se ispostavlja, malo puta prevarila.
Dakle, stvar je u suštini nečijeg bića, jer svi mi imamo dobre i loše osobine, sve u zavisnosti kod koga koje više preovladavaju.
Samo ako živite iskreno - Vaše oči ce biti pokazatelji Vaše duše.
 
 Dragana Rakić

Au brate, pa slabo ti poznaješ to o čemu pričaš. Sveti Duh nije ničije "vlasništvo" već je sam Bog, a Crkva je deo JEDNOG tela, Isusa Hrista koji je glava te Crkve. Dakle - Duh Sveti po Crkvi deluje i govori - ostalo sve možeš da izvučeš iz toga i sve izvire iz toga. Niko iz sinagoge ni ne izlazi, već su se ljudi sabirali U sinagogi. Sinagoga je samo mesto, a Crkva je nešto sasvim drugo, veće i suštinskije. 
 
A Istina je samo jedna - Jv 14,6...i oni u Crkvi seju, jer imaju šta, a žanje samo Jedan.

Nesto sto najvise mrzim su snovi kada sam svesna da sanjam i ne mogu da se probudim, obicno me jure ili dave neke vestice i raznorazna strasila Posle toga ne mogu do zore da zaspim, tj ne smem Sto se tice tih pojava u javi, hvala Bogu nisam imala, mislim da bih blago receno umrla.
Pricala mi je pre desetak godina jedna monahinja da je videla devojke u kolu u sumi dok je isla ka manastiru, cim se prekrstila, nestale su. Naravno, tu noc nisam smela od straha da zaspim.

da, mnogi sa puno reči ne kažu ništa, uvek su me fascinirale osobe koje u  malo reči kažu puno, a najviše me fasciniraju oni koji iz malo izgovorenih  reči shvate poruku

nepismenost, nepristojnost i nedostatak stila
nepismenost nema nikakve veze sa pristojnošću, poznajem dosta osoba koje su nepismene ali su pristojne, poznajem osobe koje su "pismene" ali su nepristojne
pa  danas nam je bar trećina prosvetnih radnika nepismena, šta da onda(K) očekujemo od ostalih

Људи моји добри, ево прочитах све постове са ове теме и најежих се не знам ни ја колико пута, само од читања. winter

Два човека уђоше у цркву,да се моле Богу,један фарисеј,а други цареник.Два човека,два грешника, са том разликом што фарисеј не признаваше себе грешником,а цареник признаваше.Фарисеј припадаше најуваженијој класи људи у тадашњем друштву,а цареник најпрезренијој.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ,, Боже, хвалим те што ја нисам ко остали људи-хајдуци,неправедници,прељубочиници.или као овај цариник.Постим  двапут у недељи;дајем десетак од свега што имам.Фарисеј је стао у врх храма,до самог олтара,према обичају свих фарисеја,да се гурају на прва места.Да је фарисеј стао сасвим напред, види се из доцнијег описа,где се каже да цариник стајаше издалека.Толика је гордост фарисејаи самоувереност у своју праведност, тј. у своје духовно здравље,да он не тражи првенство само пред људима него и пред Богом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви.Само то једно довољно је,да покаже тешку оголелост фарисеја од неправде, и затупелост у неправди.
Зашто се каже: мољаше се у себи?Зашто не на глас?Зато што Бог пажљиво слуша,шта му говори срце него језик.Оно што човек мисли и осећа,кад се моли Богу,оно је важније за Бога него оно што језиком исказује.Језик може и да обмане,али срце не обманјује,него показује човека онаква какав јесте-црна или бела.
Боже,хвалим те што ја нисам као остали људи.
Овако се усуђује говорити у цркви у лице Бога један грешан човек.Шта је црква него место састанка болесника са лекаром.Болесни од греха долазе да исповеде своју болест Богу Лекару,да потраже лека и здравља од Онога,који је истински Исцелитељ свију људских мука и немоћии Дародавац свију добара.Иду ли здрави у болницу,да се похвале лекару својим здрављем?Но овај фарисеј није дошао у цркву као здрав и цео душом,да се похвали својим здрављем,него као тешко оболели од неправде који у заносу болести не осећа више ни своју болест.Једанпут кад сам посетио једну душевну болницу,лекар ме доведе пред најтежим болесником од лудила.
Како се осећаш?-упитах га ја.Он одмах одговори:
Како се могу осећати међу овим лудацима око мене?Ето,тако и фарисејговори:хвалим те,Боже,што ја нисам ко остали људи.Он у ствари не хвали Бога зато што би хтео тиме да припише Богу у заслугу,што он није ко остали људи.Не;Речи:Боже,хвалим те-нису друго,до једна узречица један ласкав приступ Богу, да би Бог изволео саслушати његова хвалисања.Јер из свега што је казао,он не хвали Бога ничим;напротив,он хули на Бога хулећи на остала Божија створења.Он не захваљује Богу низашто,јер све што је рекао о себи,све је истакао као своју сопствену заслугу,коју је он стекао без помоћи Божје.Он неће да каже,да он није хајдук,неправедник,прељубочинац или цариник зато што га је Бог сачувао Својом силом и Својом милошћу,да то не буде.Нипошто;него само да то што је он,лично тобож,човек таквог изузетног соја и цене,да му нема равна у свему свету.А поред тога,што је он таквог изузетног соја,он чини напоре и жртве,да се одржи на тој високој висини изнад свих осталих људи.Наиме:он пости двапут у недељи и даје десетак од свега што има.Ах,како је лак пут спасења изабрао себи фарисеј,лакши од најлакшег пута пропасти.Од свих заповести,које је Бог дао народу преко Мојсеја,он је изабрао само две најлакше.Но и те две он стварно не испуњује......Све добродетељи јесу средство а не циљ,метод а не плод.Циљ је у срцу,и плод је у срцу.
А ево како треба да се моли прави молитвеник:
А цариник издалека стајаше,и не шћаше очију подигнути на небо,него бијаше прси своје говорећи: Боже милостив буди мени грешноме.
И не шћаше ни очију подигнути на небо.Зашто да не подигне очи на небо?Очи су огледало душе.У очима се чита грех душе.Не видите ли сваки дан,да кад човек чини грех,обара очи пред људима?Како да не обори очи грешник пред Богом Свевишњим?Гле,сваки грех учињен према људима учињен је према Богу;и нема греха на земљи,који не погађа Бога.Прави молитвеник је свестан тога,па сем смирења испуњен је стидом пред Богом.Зато се и каже:и не шћаше ни очију подигнути на небо... ( Свети Владика Николај Велемировић)

Kada je Meša preminuo, u njegovom stanu u Jovanovoj ulici, prijatelji i porodica su sjedili do kasno u noć. Matija (Bećković) je otišao prije nego što su stigli pogrebnici, a kada je došao sutradan prije podne, pokojnik je još bio u kući. – Mešina žena Darka dočekala me je riječima:

“Da sam znala da svu noć neće doći, ja bih ležala i spavala uz njega!”

To je najvrelija ljubavna riječ koju sam ikada čuo! I najbolja potvrda tome “da je svaki čovjek na gubitku ako u životu nenađe ljubav”. A Meša je našao, i taj božji darak zvao se Daroslava – Darka Božić.

Da.

 
http://www.blic.rs/data/images/2012-12-18/297604_episkop-zicki-hrizostom-01betafoto-vladimir-milovanovic_ff.jpg?ver=1355836605

Poslednja poruka.
Sveti Patrijarse,moli Boga za nas.
Arsenija.

 
http://vanjabor.wordpress.com/files/2009/11/patrijarh-1.jpg?w=350

Светиљка телу твоме је око твоје. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити.Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Када је око кварно, тело постаје тамно.
(Када се говори о кварном оку  не подразумева се око у глави, него лукаву помисао у непросвећеном срцу.Дакле срце је око о коме се говори у Јеванђеље по Матеју)

Ogledalo . 

 
http://istinoljublje.files.wordpress.com/2013/02/jovan-sangajski.jpg

Pa verovatno se to "Oci su ogledalo duse" i ne odnosi na njih. Njima se dusa i ne ogleda u ocima. Oci su inace jedan od segmenata pomocu kojih mozemo nesto da procitamo. Mislim da energija koju ljudi emituju dosta govori o tome kakav je ko, pa tako i kod slepih ljudi verovatno na osnovu toga s cim zrace vidimo  kakvi su. Mada znam da ljudi koji ne vide imaju druga cula dosta izostrenija od ostalih ljudi, tako da rekla bih da oni mogu na takav nacin da kreiraju sliku o svetu i ljudima. 

Лице блиста сваком светитељу, па чак и јеромонасима. Слава Богу.
"Кад је једном приликом неки монах упорно захтевао да му Блажени старац Јаков исприча нешто о тим опитима, говорио је са скрушеном радошћу, прикривено и с алузијама, као што је и обично чинио:
"Ноћас сам, чедо моје, служио заједно с ангелима и светитељима!
У олтарима које не могу ни да ти опишем..." Његово лице је заблистало.

Да, блажена Матрона је рођена без оба ока. Гледала је срцем, јер је било чисто и без греха (чисто срце је највидовитије на земљи око, јер види и оно што је невидљиво: Бога (Кор. 4, 18)) ..

Слепи људи нит виде лепоту, нит грехоту овога света и занима ме шта је са њиховим очима шта у њима видимо и да ли видимо душу?
Чиме то  они препознају нешто добро код човека када не виде?

... јер деца знају зашто.
           
 

 
http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/08/blog-post_18.html

Jesu.

 
 

Zanimaju me vasa misljena,posto verujem da ste i vi culi za izreku da su oci ogledalo duse,da li mislite da je to mozda istina?