НиколајСвесрпски

Дабоме И треба га ограничити да из Тврдоша не може да мрдне Са друге стране од куд знамо да се не прави по мало јуродивим? И ако може да се не шири ова тема више

Па том логиком он то нигдје не би могао да спроводи. Он у Тврдошу нема никакву власт, и тамо је гост.

Еп. Атанасије

Све зависи од перспективе како ко гледа. Не видим то као ману, већ као педагошки метод. Није ријетка појава да дођемо на Литургију па топла црква, а мирише тамјан, а фино се пјева, па се ушушкамо у тој атмосфери и само уживамо чулно у том благољепију ,а фактички духом нисмо присутни ту, него у кревету. Размишљамо ко зна о чему. То не мимоилази ни свештенство. Људи смо па деси се да будемо деконцентрисани. Тако онај тамо стоји уз трпезу, сијева очима лијево-десно, размишља ко зна о чему, онда га онај до њега ребне лактом у ребра па се цимне и поклони к архијереју и дофати се служебника па произнесе возглас. А вако кад те Таса испрепада размишљаш о томе да опет шта не урадиш погрешно па пратиш службу од А до Ш.

Морам стати у одбрану Еп. Атанасија То што ради владика Таса није ни ствар која је проистекла из неке личне сујете, па да даје себи за право да опомиње кога стигне само због тога што је образован. То што он ради је врло корисно. Он тим прекидањем, опомињањем и паркирањем служитеља, њих у неку руку препада да пазе на службу. Врло се често може видјети да владика опомиње оне који су дуго у служби. Кад год види да неком нешто прелази у навику он је ту да пресијече ту механичку радњу. Када види самоувјереног свештеника или пак увјежбан хор он ће их опомињати. Али не толико због извијесних грјешака већ због будности на служби.. То што Таса ради није ни мало наивно и произвољно , већ врло добро промишљено.

Чега?

Изгледа да су примили и они паре да подржавају сепаратистичке намјере. Предлажем да се овдје на Поукама отвори онлајн кладионица да предвиђамо ко је будући хорорепископ што би значајно финансијски помогло одржавање форума.

Спонзор му Ђорђе Балашевић.

http://eparhija-prizren.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1411%3Ahirotonija-horepiskopa-novobrdskog-i-panonskog-maksima-novakovica&catid=49%3A2015&Itemid=54 Стигао на ред још један хорорепископ. Фино ја прорекох шта ће да се деси.

Избаци стастус на ФБ: "Какве су ти мисли, такав ти је живот!" Стигао му рачун за струју, кренуо да се 'беси.

Дошао поп да пресече колач за славу. Он већ задригао од ране и мортус пијан. Поп рекао: "Христос је међу нама." Одговорио му: "Јешће и пиће!"

Разговара са школованим свештеником и убеђује га да је није правило да се каже славско кољиво већ панаија. Јер Ера пева:"Крсна слава и три прста, панаија покрај крста..." Ово је стваран разговор којем сам присуствовао. =) ЛОЛ =) Ера Ојданић носилац црквеног предања.

https://www.facebook.com/SaborniHramSvVasilijaOstroskogNiksic?fref=ts

На Видовдан видимо какви смо. Како који прође да се видјети да је на (ви)дјелу наша деградација у сваком смислу- Духовном, културном, цивилизацијском....

У једном се слажемо. За конструктивну дискусију треба да се разграничи шта се све сматра јогом. А што се тиче канте и то је дискутабилно. =) Кантом се сматра и ауто у лошем стању. Немам намјеру да дангубим на преопширним дискусијама али када бих имао прилику уживо да разговарам и једно 2 сата времена вјерујем да бих успио да објасним и потврдим своје мишљење. Али генерално гледано овај став који заступам није из страха од непознатог него из свог личног схватања а и неке литературе коју сам читао...

Па због чега је за тиховање потребно извођење било каквих вратоломија које нису хршћанском духу, ако ти је мило ради метаније. Још нисам видио ни једног старца да се бави јогом и због чега се нпр. Софроније Сахаров одрекао јоге покајао због упражњавања исте и отишао у монаштво? Вјероватно му се много свиђале мантије па отишао да се замонаши. И зар можемо упоредити јогу са исихазмом? Можда Вам циљеви исихазма и јоге дјелују исто? Можда је циљ исти или сличан али пут до којег се долази до циља је суштински различит.

Ако говоримо о озбиљном бављењу јогом и другим источним медитативним дисциплинама... Мислим да сам био довољно јасан са оваквим квалификацијама на шта сам мислио. Ако ћемо по хршћански о каквом онда стању смирености говоримо када медитирамо без молитве? Колико се ја разумијем у основе православне духовности један од основиних чинилаца за стицање смирења управо је молитва.

Ако говоримо о озбиљном бављењу јогом и другим источним медитативним дисциплинама, озбиљном до те мјере да то већ прелази више у духовни аспект него на пуко "вјежбање" јога може да буде погубна. Духовна подлога тих вјежби је у томе да се издигнеш изнад свега у себи и ван себе тј. да уђеш у "мир" и да из тога свог мира сагледаш себе као божанство или боље рећи да то скривено "божанство" саставиш са реалним животом и тиме стекне духовну надмоћ. Уз озбиљно бављење иду и одређене мантре. Једна од најчешћих мантри гласи "со-хам" што у неком преводу би гласило "Ја сам то" која би са друге стране одражавала поштовање тог личног "божанства" па се на крају претворило у самољубље. У недостатку личног сусрета са богом почиње вјежбање јоге. Један бенедиктанац је покушао да направи спону хришћанства и јоге па је рекао: "Уметност јоге је да уроните у потпуну тишину. Одбаците све мисли и илузије , да одбаци и заборавити све осим једне истине: права суштина човека - је божанска." што је по мом мишљењу понављање адамовског гријеха. Видимо из овога да је сврха уздићи себе не божански ниво и одбацити све своје мисли а самим тим одбацити и мисли о својим гријеховима и покајању које су предуслов спасења.На крају крајева нисмо у житијима видели ни једног светитеља који је на тај начин гадио мир већ су га градили проводећи живот у борби да би задобли мир.

На нивоу митрополије је проглашен за светитеља. Добио сам на благослов од митрополита једну икону. Имам и житије са све тропаром и кондаком.

Раније сам читао Даничићев , сад преферирам +Атанасијев. Даничићев је стилски боље обликован са богатим изразима док је +Атанасијев лакши за читање, пјевљивији је и лакше разумљив.