A3PA

Sreo sam se sa ovakvom grupom gdje oni koriste izraz " Veliki Duhovnik" nesvjesno ga povezujući sa poznatim " Velikim Inkvizitorom"... Jednom sam od njihovog potparola čuo i ovakav komentar: " Mitropolit griješi... ( Kažem normalno da grijrši pa nije " Papa "...) Da ali duhovnik nikada ne griješi..." Nastavlja moj sagovornik vrlo uvjerljivim tonom. Tad sam shvatio da nisam lud već da mi samo noge smrde...Ali sam ostao skamenjen pitajući se: " Gdje je onaj pronicljivi dječak iz bajke o carevom novom odjelu da kaže - CAR JE GO! -" ... Hvala vladici Grigoriju i hvala vam na pažnji!!!

Хвала оче Зоране! Ма да! На нету се може свашта наћи и потписати било ко! Не бих се надаље тиме бавио! Какву човјек вјеру тражи онакву и нађе! Некоме је ово израз најдубље побожности! ... Хвала и надам се и неком сусрету да мало евоцирамо успомене. брат Иван.

http://bogotrazitelj.rs/cekam-te-napolju/ На мрежи се и овај текст приписује св.Серафиму ( Вирицком): ЧЕКАМ ТЕ НАПОЉУ! Posted on 08/02/2014 by bogotrazitelj — No Comments ↓ Видим, одлазиш у цркву. Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити. Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата, хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију или ћеш буљити у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне, шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међу прстима. Све су то спољашње и једноставне радње којима није тешко преварити човека. Чекам те напољу! Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном. Тада ћу те немилосрдно пратити, посматрати, судити а можда те и осудити. Имам право то учинити. Наиме, желим знати јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао. Желим се уверити-чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим? Уверим ли се да си охол, похлепан, себичан, свадљив, увредљив, завидан, брбљив, површан знаћу да ти молитва не ваља. Уверим ли се да у породици, на послу, у школи, трговини, аутобусу, на улици, не знаш с људима разговарати, знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати. Ако неко непрестано треба да те теши и хвали, знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога, да би га славио већ да би обожавао себе. Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира, радости, поверења и утехе, буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег, буде ли твоја рука подизала немоћне, буде ли твоје срце имало разумевања за друге, буде ли опраштало и љубило – знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом. Чекам те напољу!

БЛАЖЕНИ ЈЕРОСХИМОНАХ СЕРАФИМ (ВИРИЦКИ) ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ I ДИО Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога. Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам. Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе. Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази. Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио! Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи. Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја располажем материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: «Ви нисте вјеровали Господу Богу вашем» (5.Мојс 8, 12-13.) Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху. Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од мене долази . Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ. Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш. Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност. Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази . Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изићи на крај са њом. Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа бугу увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност. Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави. Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш под Моје окриље. Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сарадника удаљени од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле. Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама. Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља). Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божја порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој». ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ II ДИО Да ли си кадгод размишљао, сине, да ја знам твоје невоље, твоје патње и борбе твоје, и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје, стога кажем ти, дете моје - дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или у потиштености, у верности или неверности - љуби ме такав какав јеси. Ја хоћу љубав твог сиромашног срца, а ако чекаш да будеш савршен - тада ме никад нећеш љубити. Зар Ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела Серафима, који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу? Зар Ја нисам свемоћ? И ако се мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност и вредност сиромашне љубави твога срца - нисам ли ја увек господар моје љубави? Дете моје допусти да те волим, ја хоћу твоје срце. Свакако, ја ћу те временом преобразити, но данас и увек љуби ме такав какав јеси. И ја желим да ти ово чиниш, и желим видети како из дубине расте твоја љубав. Ја љубим такође у теби и твоје слабости, и љубим такође и слабости сиромашних и бедних, ја желим да из срца бедних чујем непрестани зов - Господе Исусе ЈА ТЕ ЉУБИМ. Ја једино желим песму твог срца, не желим твоју мудрост, само је једно за мене важно - да видим како радиш са љубављу. Кад бих ти их ја њих дао, ти би тако слаб, нахранио твоје самољубље.Ј а бих те могао одредити и за велике ствари, али не, ти треба да будеш бескорисни слуга, шта више ја ћу ти одузети и од онога мало што имаш, јер Ја сам те створио само за љубав. Данас стојим пред вратима твог срца као просјак, Ја цар царева, ја куцам и чекам, пожури да ми отвориш, не позивај се на своју. Када би ти знао сватити своје сиромаштво - ти би умро од бола. И оно што би ме заболело, јесте управо то када бих видео, да сумњаш и губиш поверење у мене. Желим такође да мислиш, сваког сата и дању и ноћу, а такође желим безначајне послове да обављаш из љубави према мени. Рачунам на тебе да ми дарујеш радост, и не брини се што не поседујеш такве врлине - ја ћу ти даровати моје. Ако будеш патио - ја ћу ти даровати снагу, а ако ми дарујеш љубав - тада ћу ја теби дати толико много да ћеш моћи љубити далеко више него што и можеш сањати. МИСЛИ НА ТО ДА МЕ ЉУБИШ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ. И нека дође што хоће, не чекај да будеш свет да би ме могао љубити - онда ме никад нећеш љубити. А сад дете моје иди, иди и ЉУБИ МЕ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ.

https://www.bastabalkana.com/2016/04/sveti-serafim-viricki-gospod-govori-coveku/

Пред своје упокојење он је рекао: " Gospode, spasi i pomiluj ceo svet! "

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4806 Овај дивни свети старац је потписан као аутор наведеног текста. И овакав текст не иде уз оваквог светог човјека?

Драги оче Зоране пошто Вас лично познајем хтио сам чути Ваш став о овом тексту који се често врти по православним сајтовима. Тачније хтио сам провјерити свој одност према слједећем текст ( доста је сличних текстова). Мени аутор није познат: ЧЕКАМ ТЕ НАПОЉУ! (Господ говори човеку 3. дeo) Видим, одлазиш у цркву. Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити. Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата, хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију или ћеш буљити у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне, шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међупрстима. Све су то спољашње и једноставне радње којима није тешко преварити човека. -Чекам те напољу! Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном. Тада ћу те немилосрдно пратити, проматрати, судити а можда те и осудити. Имам право то учинити. Наиме, желим знати-јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао… Желим се уверити-чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим? Уверим ли се да си охол, похлепан, себичан, свадљив, увредљив, завидан, брбљив, површан-знаћу да ти молитва не ваља. Уверим ли се да у породици, на послу, у школи, трговини, аутобусу, на улици… не знаш с људима разговарати, знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати. Ако неко непрестано треба да те теши и хвали,знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога, да би га славио-већ да би обожавао себе. Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира, радости, поверења и утехе, буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег, буде ли твоја рука подизала немоћне, буде ли твоје срце имало разумевања за друге, буде ли опраштало и љубило-знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом. Чекам те напољу! Да будем искрен ово ми личи, истина на православног, али свакако " Великог инквизитора"... Много би сте ми помогли да утврдим своје личне ставове јер сам уживо више пута полемисао на ову тему и био изненађен како моја браћа доживљавају : молитву, цркву, лични препород у цркви...? Ко је та персона која чека човјека да изађе из цркве? Нисам тада ни помишљао да поменем " Великог инквизитора". Уз пут драго ми је да сам дошао у ситуацију да морам да Вам се обратим за помоћ јер се познајемо из прелјепог пиперског манастира... брат Иван.