ИгорМ

Хајмо браћо и сестре опет да читамо саборно Псалтир. Кад, ако не сад? 

Vidim posto si ekspert i za prevodjenje, veci i od sedamdesetorice i Septuaginte, i drugih prevoda i prevodioca.
Svaka cast Rale. 

@Ralex Ти баш не познајеш православно исповедање вере!?
Ништа ти ново и нама тематски и искуствено непознато ниси изнео до сада, већ много са твоје стране погрешно схваћеног. Све то утиче на исправно веровање, не бити у прелести, не бркати бабе и жабе. Као што једном већ рекох, мало нам је за живота година сазревати у искључиво личном искуству и на личним грешкама, које нас нажалост лако одведу са правог пута, изван Цркве и црквеног искуства старијег од 2000 година.

Ne smem ni da pomisli šta bi se desilo kad bi neko popio par litara tog vašeg vina, koje se navodno pretvorilo u krv Hristovu, Dal bi iz njega progovorio Bog ili Đavo?

Ljubav je posledica suda kojim sudimo o svemu oko nas , o ljudima, životu, Bogu. Tako da je ljubav ima svoje boje; Milost, mir, zahvalnost, poverenje u Boga, smisao, bezbrižnost, oduševljenje,. Dakle ako imamo istinu u sebi, ako je se Hristos nastanio u nama jer On je Istina onda ćemo mi piti Krv Hristovu, ljubav prema bližnjima i prema Bogu, Ako smo u istini onda bi to trebalo da bude osećanje koje vlada našim životom. 
A ako imamo zabluda onda su tu osećanja, gneva besa, ljutnje, nezadovoljstva, nesigurnosti, strahova, brižnosti, mržnje, depresije, nedostatka smisla, našim životom vlada patnja ako smo u zabludi. 
I pošto nismo savršeni to bi trebalo da se trudimo da ispravljamo svoje zablude kako bi što više živeli a manje umirali. jer loša osećanja su silovito piće vino gneva božijega.
Tvoreći dobra dela mi opravdavajući ih u svom umu gradimo istinu u svom umu iz koje posle dolazi naš sud i kao posledica dobrog suda dolazi pravda, naša dobra dela.
Tako da ljubavi nikad dosta , što više ljubavi što prema Bogu, što prema ljudima, to čovek živi opušteniji, mirniji život ispunjen zahvalnošću milošću, ljubavlju. Neka svako oceni svoj život po tome koliko je u njemu nezadovoljstva , srdžbe, gneva, ljutnje, depresije, strahova, briga, pa nek sam vidi koliko mu  je ljubavi potrebno. Jer od zavisnosti koja osećanja vladju njime zavisi da li je u paklu ili je u raju. Pakao je mesto u našem umu gde žive misli koje donose loša osećanja a raj mesto gde žive misli koje donose nežna osećanja, i u zavisnosti gde se svojom pažnom nalazimo mi smo ili u raju ili u paklu. 
Krv Hristovu treba da pije čovek sve dok se ne opije ljubavlju.
A šta ti misliš; koliko vina tog vašeg koje prodajete kao krv Hristovu treba da popije čovek da bi bio Bogu ugodan.
Nešto slabo vi to dajete, na kašičicu
 

Ко је тражио да будеш банован? Ја не бих, добро је да пречешљамо све и због других, мада треба да постоји и граница. И ко ти није пружио аргументе? Има их онолико. Питање је само читаш ли ти ишта од тога и још важније читао ли си ишта на ту тему сем онога што износиш? Јер су ти предочени аргументи везани за веровање које си изнео. А и сам си одбио да поверујеш у њих рекавши "свако може да одабере у шта ће да верује па како одабере тако ће му бити".
Кључно неразумевање међу нама се може преформулисати на то, када би буквално објаснили разлику, да ти верујеш само у "духовно причешћивање" када твориш заповести и имаш љубав према ближњима, тако да се и ми сви иначе онда стално и причешћујемо (по теби) а ми још на то и имамо спомен на крсно страдање Исуса (по теби) који ти немаш (треба ти заједница за то), иако Исус рече да то чинимо у Његову спомен (заповест). Како год окренеш, у мањку си Хлеба, дођи добићеш гратис 

У приложеном тексту имаш грешака.
На пример у реченици:
"Telesno pričešće se u većini slučajeva svodi na nedelju dana posta
a onda se ode u crkvu gde se posle luturgije od sveštenika dobije
osveštan hleb i vino kao telo i krv Hristova."
Ти си поистоветио пост са дијетом; пост није телесна радња. Он је молитвени чин, 
потом и осећајни а тек на "трећем месту" има и свој физички (телесни) фрагмент.
Осим тога, Свето причешће, Тело и Крв Господња, се не прима "после Литургије" - већ у току Литургије.
Аки као неко ко само интелектом, без личног искуства, пише о Божанственој Литургији,
разумљиви су ови твоји велики промашаји.
Осим тога, када ти изјављујеш ово
"Tako dolazimo do toga, da kada se neko hrani duhovno čitajući Reč Božiju,
i kada poslušnošću izvršava Božiju volju imajući ljubav prema bližnjima, 
pijući krv Hristovu koja izvire iz te ljubavi; Taj biva duhovno pričešćen od samoga Gospoda."

да ли то значи да си ти "послушан ... према ближњима" у својој пракси 
(имаш оних 5 Христових "заповести" о томе шта је послушност),
или и ову љубав према ближњима "практикујеш духовно" без 
реалног (социјалног, делатног ...) аспекта те послушности?

Ко је тражио да будеш банован? Ја не бих, добро је да пречешљамо све и због других, мада треба да постоји и граница. И ко ти није пружио аргументе? Има их онолико. Питање је само читаш ли ти ишта од тога и још важније читао ли си ишта на ту тему сем онога што износиш? Јер су ти предочени аргументи везани за веровање које си изнео. А и сам си одбио да поверујеш у њих рекавши "свако може да одабере у шта ће да верује па како одабере тако ће му бити".
Кључно неразумевање међу нама се може преформулисати на то, када би буквално објаснили разлику, да ти верујеш само у "духовно причешћивање" када твориш заповести и имаш љубав према ближњима, тако да се и ми сви иначе онда стално и причешћујемо (по теби) а ми још на то и имамо спомен на крсно страдање Исуса (по теби) који ти немаш (треба ти заједница за то), иако Исус рече да то чинимо у Његову спомен (заповест). Како год окренеш, у мањку си Хлеба, дођи добићеш гратис 

Знаш и сам да су тамјан и кађење као и миро у употреби још од старозаветног периода. Спомињу се у Књизи Изласка... а били су у употреби и у раном хришћанству. Мудраци са истока су донели Исусу по рођењу смирну, тамјан и злато као дар. И поред дубоког религиозног корена и значења, ја баш волим мирис тамјана.
Не разумем одакле толико негативности. Ја себе не могу да замислим да имам такав став према другим денуминацијама, верским заједницама па чак ни према организацијама које се само сматрају таквим. Могу бити критичан и тврд али толико негативности, да не кажем и мржње, чему?

Зато што посматраш ово магијски или као таблету против главобоље, не иде то тако, писали смо о томе. 

Alal vera brate, kad vidim tvoje smirenje znam da zivi pravoslavlje 

Зато што посматраш ово магијски или као таблету против главобоље, не иде то тако, писали смо о томе. 

Nego da te pitam, da ne nosiš sa sobom malo vina iz putira pa kad učiniš neko dobro delo a ti malo cirneš da ubeliš haljine?

„Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега“ (1. Коринћанима 11:29) 
Ово се односи на Свету Тајну Причешћа о коме вртимо већ неко време. Апостол Павле овде опомиње да се приступа Св. Причешћу са дубоком вером и поштовањем, такође и припремом (што чинимо кроз пост, молитву, милостињу, испуњавањем заповести, хришћанском етиком, борбом против страсти и греха). И указује на последице недостојног причешћивања. 
Уместо да Причешће буде извор спасења и духовног исцељења, постаје узрок осуде ако му се приступа без поштовања и свести о његовој светој природи. А то се огледа управо у делу „не разликујући тијела Господњега“. Онај ко се недостојно причешћује не препознаје у хлебу и вину истинско тело и крв Господа Исуса Христа. Уместо да са вером и поштовањем примају свету Тајну, такви људи приступају као да је то обичан оброк, не схватајући да учествују у најсветијем чину заједнице са Богом. 
Због тога апостол Павле упозорава да се недостојним примањем Причешћа човек сам осуђује, јер не показује поштовање према Христовом жртвованом телу.
Ако прочитамо део Јеванђеља где се Јудејци препиру око тога да је Исус сишао са неба и говори Ја сам хлеб живота. Он говори да је тај хлеб Тело Његово које даје за живот света имајући у види предстојећу крсну смрт на Голготи.
Овде Исус у вези са празником Пасхе, учи о себи као о истинском пасхалном Јагњету, које узима на Себе грехе читавог света. Пасхално јагње је била праслика Јагњета Исуса. Једење пасхалног јагњета је сада замењено једењем Тела Христовог које је принето на жртву за искупљење греха читавог света.
Тако су се и Јудејци питали ко је Он да нам може дати своје Тело да једемо. Они су буквално то схватили као и сви секташи данас како то објашњавају и поричу Св. тајну Причешћа. Зато Исус понавља једном за век векова: "Заиста, заиста вам кажем, ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тело и пије Моју Крв, има живот вечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан."
Не треба заборавити да приликом изласка Јевреја из Египта, они су помазивали оквире врата кућа у којима су живели као знамење за спасење њихових првенаца а при клању пасхалног јагњета код храма. На пасхалној вечери је ова крв символички замењена вином. 
Праслика пасхалног јагњета, сада Христа и избављења Јевреја из Египта, сада читавог света, у Христовим речима се сада види замена старозаветног пасхалног јагњета Телом Христовим и вина Крвљу Његовом - то је нова Пасха.
Једење Тела Његовог и пијењем Крви Његове постајемо учесници искупљења које се огледа кроз Исусово крсно страдање. И то се дешава у Заједници, зато смо једно тело многи. Значи није довољно само веровати, треба се и слити са Њим, бити једно. Пребивати у Њему, да би Он пребивао у нама. Ко не учествује у Евхаристији остаје отуђен од Бога. 
И у речима "Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа. Речи које вам Ја говорим дух су и живот су" значи да то треба схватити духовно а не чулно. Чулно би било као да је рекао да треба да будемо канибали или да хлеб и вино које једемо и пијемо нису ништа друго до обично хлеб и вино. 
Многи су одушевљени моралним законима Христовим али не схватају неопходност сједињења са Њим у тој Св. Тајни.
У православном богословљу, хлеб и вино који се користе у Светој Тајни Евхаристије (Причешћа) нису обични симболи, већ постају стварно Тело и Крв Христова кроз освећење (пресуштаствљење, грчки: μετουσίωσις, латински: transsubstantiatio), односно Божију благодат која делује у том чину. Причешћем верни учествују у заједништву са Христом и целокупном Црквом која је Тело Његово.
Наравно треба да испуњењем заповести, вером, љубављу према ближњима да припремамо наше срце да уселимо Бога али говорећи да је довољно (иако нас то не разликује много од атеисте који слично ради а не верује и оставља нас ван Заједнице, ван Цркве која је Тело Његово), ту нема пуноће.
Само извршавање заповести и љубав према ближњима (све оно што ми сви иначе имамо и чинимо у духовном животу), иако суштински важни не могу заменити Евхаристију. 

Заступање "духовног причешћа" ван Заједнице, а треба нагласити да је однос са Богом не само лични, већ и заједничарски, што значи да човек не може потпуно остварити своју веру изван Цркве, која је тело Христово. Лични однос са Богом није само индивидуална ствар, већ је остварен у заједници верника кроз учешће у заједничким молитвама, богослужењима и тајнама.
Како се и где остварује неко ко има индивидуалистички приступ, без пуноће, ако је ван Заједнице?
А заједница верних обухвата не само нас живе као део Цркве, већ и све оне који су умрли у вери и побожности, укључујући пророке, апостоле, мученике, свете и праведнике старозаветног и новозаветног периода.
Да ли су се Илија и Мојсије појавили на Гори Преображења, Тавор? Значи и старозаветни праведници су део те заједнице и учествују у Божанском плану спасења. Пуноћа заједнице са Богом је израз савршеног јединства свих који су у Богу (сви су живи и учествују), било да су на земљи или на небу. То је Црква, сви смо једно Тело, обухвата све вернике у историји спасења. И та заједница се најдубље остварује у Евхаристији, само срце богослужења и заједничког живота. Ту се дешава и заједништво са небеском заједницом.
Христос је обећао своје присуство где су „двоје или троје сабрани у Његово име“, што наглашава важност заједничке молитве и богослужења.
Треба преиспитати лична схватања тог личног, индивидуалистичког односа са Богом ван Заједнице и открити радост и пуноћу заједништва у Христу.

Šta mi vredi da napišem knjigu u postu kad vi to ionako ne biste razumeli. Za razumevanjem se traga i potrebna je vera. a ti em vere nemaš već sumnjaš u ono šta pričam, Jer da veruješ ti bi proverio ono šta pričam pa bi i sam video da je to tako. Sam Hristos Kaže da ko bude volju Božiju tvorio razumeće je li Njegova nauka od Boga ili sam od sebe govori. To isto važi i za ovo šta ja pričam, tvorite ono šta je hristos govorio pa ćete razmeti.

Погрешна ти је илустрација. Нарочито што си узео пример једне личности, духовне градине и смирења, што нам може бити за пример свима, чију зрелост вероватно нећемо дотићи ни ти ни ја. Прочитај о његовом животу и духовном путу, биће ти јасније. Иначе блаженопочивши патријарх Павле је био монах, имао је огромно опитно духовно искуство поред знања, хвала Богу. Управо онај пример комплементарности вере и разума у спознаји Бога и духовних истина. Божији човек који је имао три ципеле, када би се једна истрошила, крпио је и обувао резервну.
И није била поента да анализираш на тај начин, нити имаш чиме да доказујеш наводне "грешке", нити кога то интересује овде. Нисам ни очекивао одговор, већ да научиш нешто и да те наведе и подстакне да загребану тему дубље упознаш. Не може се то површно посматрати. Машиш 2000 година искуства, немамо толико година за нашег живота. Не морамо ми бити обавештени о томе. Само преслушај све, са пажњом и без предрасуда. Неке одговоре и наводе на другачије размишљање имаш од 7.30мин, и нарочито од 10.58мин, па од 15.35мин... али немој парцијлано слушати, послушај све.
Зато ти и рекох недавно да преореш све до сада што си писао овде, преиспиташ, јер имаш лоше поставке, на лошим темељима градиш и веру.

Благо ономе ко твори Божју вољу, без обзира да ли је у браку или није.

https://slavoslovije.wordpress.com/wp-content/uploads/2008/12/arhimandrit-lazar-abasidze-kako-izleciti-bolesti-duse.pdf

Брате, после се чудиш зашто људи твоје писање сматрају троловањем.
 

Uvek je lakše ne raditi baš onako kako je Hristos govorio, prvi Hrišćani su u prostoti srca radili baš onako kako je on govorio i bili su progonjeni i bilo je teško biti hrišćanin a crkva se sve više širila.
A onda je Konstantin proglasio Hrišćanstvo za državnu religiju, I Pagani su pohrlili u hrišćanstvo ponevši za sobom i svoje paganske običaje koje su prekrstili u hrišćanstvo isto izmišljotinama intelektualaca. Kao što danas imamo političare preletače tako su i pagani preleteli u hrišćanstvo.
A onda su intelektualci počeli da smišljaju izgovore da ne mora baš tako kako je H ristos govorio, I pošto je ono bilo teško i prost narod je prihvatio ove nove ideje. O super ovo je već lakše. 
I tako su intelektualci mic po mic iskrivili celokupno Hristovo učenje tako da je od Hrišćanstva ostala samo forma, koja se zove liturgijski život. 
I vuci siti i ovce na broju.
Ali neće moći tako još dugo. zadnje je veme, Brzo će se videti kakva je čija vera.

Надам се да не приступаш наивно и буквалистички када размишљаш о таквој теми и да треба глумити глиненог голуба. Ту се ради о колективној одбрани земље и могу бити различите ситуације са милион фактора како је дошло до тога. И сваку ситуацију можемо посебно разматрати. 
Постоји војска која брани државу. И одбрана од агресора није нужно у супротности са Исусовим учењем нарочито ако је у питању заштита невиних и спречавање већег зла. Нећеш ваљда питати војску да дочека агресора цвећем и шареним заставицама? Често тако мисле да ми хришћани реагујемо, они који не познају хришћанство и не разликују наивност, безазленост и мудрост.
Са једне стране можеш имати наспрам себе агресора, спремног на зло и насиље, где нема разумевања за хришћанску љубав. Са друге неког ко ти је већ понудио руку помирења и договора, па и више пута али ти држава упорно одбија и тера инат или је присиљена, условљена од стране моћније да се тако постави.
Исус пре свега говори о ненасиљу, опраштању и смирењу, личног односа према неправди и увреди ако смо неправедно нападнути од ближњег, када говоримо о окретању другог образа. А одбрана свог народа и ближњих се може посматрати и као акт љубави према њима.
Ако приступиш одбрани, такав приступ носи и потенцијалну опасност да насиљем одговараш на насиље и изгубиш мир и љубав, па и опасност од губитка живота. Па још и ако имаш породицу, ситну децу, бебу, а нису обезбеђени и заштићени у тој ситуацији може бити глуп, непромишљен и наиван потез.
Има историјских примера у појединачним односима како ненасиљем, праштањем, прихватањем жртве и вером да Божија правда побеђује да ће зло само себе поразити (свети мученици). Ако тако сведочиш веру и браниш истину имаш потенцијал да преобразиш непријатеља. Али такав приступ носи потенцијално страдање невиних, губитак слободе и живота без отпора а да не говоримо о осуди од стране друштва и неразумевање.
Многи борци су и у противничком рову показали хришћанску љубав (само да не сепидлачимо са питањем шта ће хришћани тамо), сачувавши живот непријатеља заробљеништвом. Не знаш како су се ту нашли, можда не својом вољом.
Мени лично, тешка, одвратна тема и пуно хипотетичких питања.
Немаш ту универзални одговор осим молитве. Индивидуалан је приступ а и ситуација у којој се неко налази како ће реаговати.
Једно је сигурно, молитва за непријатеље и очување мира и љубави.
Хајде да видимо сада тај твој разум, како би ти реаговао?

Разум је део људске природе и њиме размишљамо, расуђујемо, доносимо логичке закључке. Иако је ограничен и подложан грешкама због палог стања, страсти, греха, слабости (то је оно што мислиш да се противи "разуму по Богу") али он је и дар Божији.
Не постоје два разума у човеку али постоји просветљен, прочишћен, разум вођен Божијом благодаћу. То је преображен разум кроз духовни живот, молитвом, покајањем, учешћем у светотајинском животу Цркве. Тако посматрано га можемо видети као "разум по Богу". И у том контексту, као комплементарни вера и разум нису у конфликту, напротив.

Takooo je mi smo najgori od sve dece. I apsolutno planiramo da ostanemo bas takvi. Jel planiras sad da produzis dalje posto niko ne ferma tvoju istinitu pricu ovde? Volimo svoju zabludu necemo tvoje istine i cao.