Дамјан

Можемо ли да сазнамо цењени извор за овакве информације? И је ли и мајор Војислав Танкосић радио за аустроугарску тајну службу?

Ево мало из књиге Историја српског народа: "Димитријевић и „црнорукци“ су држали националистичку организацију „Народна одбрана“ и управо преко ње су настојали да у Босни и Херцеговини прошире своје мреже, користећи се незадовољством српског дела становништва против аустроугарске управе, српским националним покретом и нарастањем југословенских осећања. То је било сасвим опречно владиној политици да се избегава даље заоштравање односа са суседном Монархијом и она је преко својих органа, такође упорно, настојала да спречи тајни рад у Босни и Херцеговини иза својих леђа. Министарство унутрашњих дела је у овом смислу и дало најстрожа наређења подређеним властима. Из онога што су јављале аустроугарске службе о приликама у Србији проистиче да је у граничном појасу уз Дрину између среских начелника, као владиних представника, и пограничних војних старешина, којима је дириговала „Народна одбрана“, у пролеће 1914. стално био вођен својеврстан прикривен рат око сваког покушаја да се пребаце пошта, материјал и људи на другу страну реке, што су први настојали да спрече, а други да остваре. Међутим, са Димитријевићем, првом личношћу завереника и тајне организације, који је постао и шеф војнообавештајне службе, није се лако могло изаћи на крај, такође и зато што су и он и његови људи имали великих патриотских заслуга и из времена припреме рата против Турске и из оба балканска рата. Тако се и могло догодити да уставни фактори не знају, а Димитријевић зна за припрему убиства аустроугарског престолонаследника."

Нисам био довољно јасан, хтео сам рећи да се одлуке МОГУ предвидети али не морају, тј. може се рећи да је већа вероватноћа да ће бити донета одлука А него Б, за сада у најбољем случају са 80% прецизности а 700 милисекунди пре свесне одлуке. По тим истраживањима већ спремљена одлука бива убачена у свесност. Ево о томе овде: http://www.nature.com/news/2011/110831/full/477023a.html Сад је друго питање колико је наша биохемија повезана са нашим "ја", мислим да ми прихватамо и донекле асимилујемо наше несвесне акције као део себе. Када би наше сопство било повезано са другачијим телом, на пример неким роботским које би имало другачију логику од биолошког тела, ми бисмо се прилагодили томе и сматрали реакције таквог тела као "природне" и "наше". Дакле, желим да верујем да сам "ја" увек "ја", без обзира у какву ме љуштуру или оклоп сместили.

Скоро је изашла књига која се бави слободом уопште, зове се Филозофија слободе од Лаш Фр. Х. Свенсена. Спомиње се и Либетов експеримент и новија истраживања која показују да се одлуке могу предвидети већ 7 секунди пре него што човек постане свестан своје одлуке. То наравно не искључује слободу воље, ствар је таква да је ово врло сложена ствар.

Значи мени ђаво правио друштво док сам био фетус.

Википедија служи да буде полазна тачка и пружи оквирне информације о неком предмету. Ево на самој Википедији о њеној поузданости: http://en.wikipedia.org/wiki/Reliability_of_Wikipedia И итекако је корисна за одређене ствари, ја нпр. кад год хоћу да видим нешто о музици, филму, или некој личности прво погледам на Вики, и нисам имао проблема. Ствари су тешње кад се ради о неким друштвеним и осетљивим темама које и иначе дижу прашину. Није циљ Википедије да служи за озбиљан истраживачки рад, јер нити јој је то намена нити било која енциклопедија може да служи томе. Да би се било која тематика боље упознала потребно је добро засукати рукаве.

Шта тачно значи "безбожник"?

Не могу да улазим у анализу, срамота ме је да ово дезавуишем Овај текст је за рубрику разбибрига.

Каква гомила бљувотина. Наравно, неки људи пошто-пото желе да шире заблуде.

Из житија Светог Симеона: "А Свети, изведав ову пред сабор свој, сабран противу те лукаве јереси, изобличи кривоверје њихово, и саветова се са светитељем својим Јефтимијем и са часним чрнцима, и са велможама својим, и, нимало не задоцнев, посла на њих војску, наоружану од славних својих, говорећи: - Ревнујући поревновах за Господом Богом сведржиоцем. Као некада пророк Илија, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег. Књиге његове нечастиве спали, и изагна га, запретив да се никако не исповеда нити помиње триклето име." Кад не може милом, може мачем и огњем. Ко год има власт има и прилику да се тако понаша. С друге стране, бавили смо се ми и филозофијом у средњем веку, ово је занимљив чланак: http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0350-76530839079M Нису ствари ни црне ни беле, већ је средњи век у питању и није исто као данас.

Апокалипса мора да има дубље значење од некаквих ратова и разарања, јер ако је ово друго у питању, нисам импресиониран. Како год окренули, у могућност уништења овог света многи верују, и верујући и неверујући, само је питање кад ће и како ће. Ентропија је један од свемирских закона.

1. Ко је то без борбе пустио непријатеља на своју територију, а да је могао да се брани? Прво долази до ратног окршаја, па кад једна страна поклекне, преговара се о миру, што је феудална Србија и учинила после Косовске битке; непуних годину дана касније постали смо турски вазал. 2. Западњаци се нису само борили, већ су на крају и срушили Османлијску моћ: Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте. Барјактару дариват Европу- грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло западне. Крв је људска рана наопака, на нос вам је почела скакати; препунисте мјешину гријеха! Пуче колан свечевој кобили. Леополдов храбри војевода, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове. У ћитапу не пише једнако за два брата једноимењака. Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну. Не требује царство нељудима, нако да се пред свијетом руже. Ала волим Његоша

Ех, кад би владаре из прошлости оцењивали данашњим мерилима, ниједног ни у бунилу не би прогласили за свеца... Њихов посао је, између осталог, био да се баве политиком и ратом, и није увек јасно зашто стално морају да ратују, шта их тера да обавезно нађу непријатеља, као да им је увек мало земље и блага... Конкретно у средњем веку, рат и не постоји у класичном смислу, где постоји посебан узрок, повод, ток рата и мировни уговор - не, већ је просто свако потенцијални непријатељ, и мало-мало па долази до неке битке, а пошто не може свако са сваким да ратује, онда се склапају политички бракови, како би се макар с неким живело у каквом-таквом миру... И није хришћанство потпуно одвојено од културних схватања свога доба, ако се и не мењају догме, то се у пракси много тога интерпретира у духу времена у коме се живи.

Живот и обичаји у Византијском друштву, Београд 2003: "У 4. веку у аристократској средини сматрају се високом модом тканине, извежене крупним фигурама људи, животиња, птица и биљака. Читаве слике (сижеи који су били прихваћени од пагана или хришћана), разгранавали су се на тканинама, које су се користиле како за одећу тако и за драперије. Не само жене, већ су и мушкарци волели да се шепуре у сличној одећи. У својим раскошним костимима они су излазили на трг, понекад само ради тога да би задивили пролазнике. Деца су их окруживала, смејала им се и показивала прстом на слике, које су се шириле пред њиховим радозналим погледима: шуме, стене, ловци, лавови, леопарди, медведи, бикови и пси. На другим оделима су могле да се виде сцене из Јеванђеља: Христос са својим ученицима, сцена Лазаревог васкрснућа, исцељење богаља и томе сл. Сижеи, манир осликавања и јаке боје подсећали су на мозаике тога времена, што је деловало живописно. Слична мода постојала је и даље у 6. веку. У сваком случају, на мозаицима цркве Сан Витале у Равени, пурпурни плашт Теодоре украшен је сценом поклоњења мудраца. Уопште, ипак, познате даме у том периоду дају предност раскошним источњачким тканинама, са ситним шарама. Ускоро у моду улазе тканине украшене цветовима, плодовима и биљкама." Шарено, нема шта

Руски фотограф Сергеј Прокудин-Горски, један од пионира фотографије у боји: http://punjenipaprikas.com/fascinantne-fotografije-sergeja-prokudina-gorskog