Драган Мирило

Која је симболика грба, јел може укратко?

СИМБОЛИЗАМ У ХЕРАЛДИЦИ - Небојша Дикић http://www.heraldikum.com/simbolizam-u-heraldici/ Модерни грбови у српској хералдици... :good2:

Нетачно. Најлепше доба године је пролеће. Радите у струци?

Тачно. Волите да возите бајс?

.

Тачно. Волите сеоски амбијент?

Тачно. Волите топлу чоколаду?

Врло добар блазон и доста добар емблазон грба. Честита!

Тачно. Тренирате ли неки спорт?

Тачно. Брзо прочитам књигу која има занимљиву тематику. Ако видим да је досадна, не читам до краја. Да ли живите у главном граду?

Јел постоји неки податак колико православних има у Кини?

Тачно. Идете ли често на литургије?

Нетачно. Идете ли на планинарење?

Ретко се причешћујем, а када то и чиним увек је са преиспитивањем себе, свог досадашњег живота и наравно претходне исповести.

Био сам, за данас доста. Тачно. Имате до 30 година?

Тачно. Идете ли у теретану?

Мене занима како изгледа Ваш грб. Слободно пошаљите . Знам неколико уметника који се баве израдом грбова и то им је да тако кажем додатни посао, од тога не може да се живи. Знам једног који грбове ради и енглезима и то фино наплаћује, по 2000 евра.

Основне хералдичке фигуре на штиту су: 1) Појас 2) Стуб 3) Појас + Стуб (Крст) 4) Привез 5) Леви привез 6) Привез + леви привез (Андрејин Крст) 7) Скраћени привез и леви привез (шеврон, „кров") Ово су основне хералдичке фигуре. Лева и десна страна се гледају у односу на онога ко носи штит. Дакле десна хералдичка страна је у ствари лева страна за онога ко посматра штит и обрнуто. Штит је подељен на неколико делова, и то: Глава штита (горња трећина поља штита), средина штита, и стопа штита (доња трећина штита), затим dexter (десна хералдичка страна) и sinister (лева хералдичка страна).

Ово је један краћи ауторски текст увода у хералдику: УВОД У ХЕРАЛДИКУ Сви већ вероватно добро знају и чули су за појам ''грб''. Шта је грб? Како је настао неки грб? Постоје ли нека правила везана за настајање грбова? На ова и слична питања одговор нам даје хералдика, наука о грбовима и помоћна историјска наука. Данас већина људи сматра да су грбови реликт неких прошлих времена, неког давно прошлог времена и мрачног средњег века, слика о њима је представљена баш у том периоду, ово се посебно односи на личне и породичне грбове. Своја обележја су тада углавном имали племићи, мада треба напоменути да је у време Наполеона скоро сваки Француз морао да има свој грб. Нестанком витезова и витешких турнира, а посебно распадом феудалног система и после буржоаске револуције, полако се губи на популарности поседовања личних и породичних грбова. Са напретком технологије у модерном времену, посебно са појавом интернета, где се људи упознају и комуницирају из различитих делова света, јавља се потреба за личним и препознатљивим симболом у широј друштвеној заједници. Ту опет долазимо на терен хералдике и грбова који, управо из тих разлога, постају поново популарни код различитих друштвених слојева. Дакле, поседовање личног грба није искључиво право племића, краљева, принчева и принцеза и људи плаве крви, већ је то право сваког слободног човека као део његовог личног идентитета. За грб бисмо могли рећи да је лично име ненаписано словима, већ осликано на штиту. ... А како је све почело? Не постоји тачан датум и година када су грбови настали. Можемо да кажемо да постоји предхералдички период, то је време до крсташких ратова, и период хералдике од крсташких ратова до дана данашњег. Предхералдички период пратимо у виду разних симбола које су користили одређени владари и династије. Ти симболи су били митска бића и разни други мотиви флоре и фауне. У то време не постоје хералдичка правила. Тада се није знало за појам ''грб'', нити је то било уређено неким писаним или неписаним правилима. На овај предхералдички период подсећају разна археолошка открића градова, или војничке опреме (штитова) на којима су били осликани разни мотиви који су представљали владара (штит) или владарску породицу (разни мотиви на градским зидинама, повеље, или осликани зидови и подови неких дворана). Ови мотиви ће касније послужити као основа за настанак модерне хералдике и као њена база. Земље западне Европе у средњем веку су биле стално у неким локалним ратовима и размирицама. То је добро дошло папи да употреби свој утицај на уједињење ти завађених региона и окупљање под његову команду, потребан је био повод, односно мотив како све њих ујединити и који је заједнички именитељ за све. Наравно у питању је било Хришћанство, а конкретан циљ је био Света земља и ослобађање Христовог гроба од неверника муслимана. На позив папе одазвале су се многе војводе и краљеви, али и слободни и сиромашни сељаци, који су у таквом походу видели прилику за пљачку и богаћење. У тим походима било је потребно одредити који витезови долазе из ког дела Европе, или прецизније, ко им је био војсковођа, дакле потребно је било обележити сваког витеза да би могао да се препозна на бојном пољу. Ово је вероватно почетак хералдике и хералдичких правила. Сва правила и вођење евиденције о обележавању било је препуштено људима које су звали Херолди (ова реч је настала на енглеском говорном подручју), и од тих херолда и сама наука о грбовима зове се хералдика. Прва уређена хералдичка правила у Европи имао је немачки краљ Фридрих Барбароса (1122 – 1190). У Европи после крсташких ратова и касније, одржавани су разни и многобројни витешки турнири. Ови турнири су посебно били расадник настајања и уређивања хералдичких правила. На њима су представљани витезови појединачно, сваки са својим грбом. После турнира настајали су и многи грбовници (свеске са осликаним грбовима, а испод сваког име власника грба) посвећени витезовима и племићима који су учествовали на њима. Изузетак нису били и грбовници са приказаним грбовима држава и владара. Наручилац тих грбовника могао је бити владар, град где се одржавао неки турнир или појединац. Ово је била прилика за зараду херолда, као и могућност за небројене манипулације од стране истих. Данас је хералдика најуређенија у Енглеској и Шкотској. Из ове две земље као и из Немачке долазе нам сва правила која се и данас примењују у изради грбова. ОСНОВНИ ДЕЛОВИ ГРБА Основни делови грба су: - штит - челенка (или креста) - кацига - овојница - плашт и - лента Грбови се боје у 4 основне боје и 2 метала, то су боје: црвена, црна, зелена, плава. Помоћне боје: браон, љубичаста (која може бити и метал), наранџаста, и крваво црвена. Метали су: злато (приказује се нијансом жуте боје) и сребро (приказује се белом бојом). Свака од ових боја (тинктура) има и свој назив на старофранцуском, који је општеприхваћен у свету. Црвена – Gules Плава – Azure Црна – Sable Зелена – Vert Љубичаста – Purpure Злато – Or Сребро – Argent Остале боје се ретко користе у хералдици. Поред боја постоје и одређене основне хералдичке фигуре као што су стуб (вертикална трака по средини штита), појас (хоризонтална трака по средини штита), привез (трака која иде од горње леве стране штита ка доњој десној страни штита – гледано са посматрачеве стране), леви привез (супротно од привеза), крст (укрштени стуб и појас), салтир (шкотски крст), шеврон (шкотски крст без горњег левог и горњег десног крака), итд. Постоје и различите линије раздвајања поља на штиту. Грб се описује различитим формулама у виду речи а на основу тог описа црта се грб. Ово је нешто основно о хералдици у кратким цртама.

Хералдика (наука о грбовима) је помоћна историјска наука која проучава грбове, настанак грбова и правила настанка једног грба. Повезана је и са генеологијом (науком о родословљу), као и вексикологијом (науком о заставама). Настанак хералдике какву данас познајемо можемо пратити од времена крсташких ратова (1100 и неке године). Овде ћемо се дотаћи свих периода ове уметности и науке и верујем да ће заинтересовати многе чланове форума. Ово је неки општи увод у тему. Позивам све заинтересоване да учествују у креирању теме и дају свој допринос.

Молитва и редовни одлазак на литургије, исповест и причешћивање су једини лек. Не видим друго решење.

Униније или депресија је последица неверовања у Бога и тешка запуштеност душе. Из искуства могу да кажем да се иза унинија крије велика гордост и бес који је накупљен у души. Наравно постоје две врсте унинија. Једне за које смо ми директно одговорни и друге које су последица напада духова поднебесја.

Колико приче о сексу. Изгледа да је општа апстиненција у питању .