БоКи шмекер

АКАТИСТ преподобном и богоносном оцу нашем АМВРОСИЈУ ОПТИНСКОМ прославља се 10. (23.) октобра Кондак 1. Изабрани угодниче Божији и чудотворче, велики старче Амвросије, оптинска похвало и целе Русије дивни учитељу, прослављајући твоје у подвизима савршено житије, приносимо ти ово похвално певање, а ти, имајући смелост пред Господом, моли се за све нас, који ти са умилењем кличемо: Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Икос 1. Подражавајући анђеоски живот, одбацио си све брзопролазне красоте овог трулежног света и упутио си се духовном учитељу и прозорљивцу, старцу Илариону затворнику, да те управи на путу истинског живота и благослови на подвиге спасења. Он пак, унапред видевши твој будући богоугодни живот, посла те у обитељ Оптину и ти тамо пронађе себи добро пристаниште. Увидевши такво благовољење Божије о теби, говоримо ти овако: Радуј се, Богом изабрани изданче благочестивих родитеља! Радуј се, који си од младалачких година својих Господа заволео! Радуј се, који си усрђе ка књижној мудрости од младости имао! Радуј се, који си духоносно учење светих отаца познао! Радуј се, који си се одрекао пропадљивих блага овога света! Радуј се, који си имао непрестану жељу за ризницама Неба! Радуј се, који си чезнуо за Божијим промислом о спасењу своје душе! Радуј се, који си задобио благослов за монашки пут! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 2. Видећи добру намеру твога срца, Христос ти одреди уски и трновити пут спасења и, када си се изненада нашао болестан на самртном одру, дао си Господу обећање да ћеш, ако те исцели, целог себе предати подвигу монаштва. Уставши пак, по милости Божијој, са болесничког одра, одмах си прославио сведоброг Бога, лекара душе и тела, вапијући: Алилуја! Икос 2. Стекавши разум божанствених књига, у страху Божијем размишљао си како да уредиш будући пут свога спасења и како да ступиш на стазу многотрудног и тешког монашког живота. Ми пак, дивећи се твојој доброј намери, певамо ти: Радуј се, који си на Бога промислитеља сву своју наду положио! Радуј се, који си само Његово благовољење тражио! Радуј се, који си био спреман да понесеш свако искушење ради спасења душе! Радуј се, који си заповести своје савести следио! Радуј се, који си насладе овога света омрзнуо! Радуј се, који богатства земаљска ниси заволео! Радуј се, који си се трудио да угодиш јединоме Богу! Радуј се, који си хтео да угодиш само Њему! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 3. Утврђујући се силом љубави, у вери си ревновао да стекнеш јеванђелско житије по узору на свете оце древне Цркве. Када ти је, пак, Господ дао разум да му тако угодиш, певао си са умилењем: Алилуја! Икос 3. Имајући крепку веру у благи промисао Божији о спасењу човека, притекао си часноме лику Пресвете Богородице Тамбовске, која ти беше благослов од родитеља, и смирено си молио Владичицу да управи пут твој. Ми пак, видевши твоје неодступно надање на милост Царице Небеске, певамо ти: Радуј се, верно и љубљено чедо Божије Матере! Радуј се, који си тајно спознао силу њеног светог покрова! Радуј се, који си благослов родитељски кроз њен красни лик сачувао! Радуј се, који си Усрдну Заступницу са побожношћу поштовао! Радуј се, који си много пута ноћу, сузне молитве к њој узносио! Радуј се, који си небеску помоћ од ње непостидно примио! Радуј се, који си на тај начин слатку утеху у срцу своме нашао! Радуј се, јер си примио тихо умилење! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 4. Подстакнут буром помисли, отишао си у обитељ преподобног Сергија радоњешког, да чудотворац, који излива изобиље благодатне помоћи од часних моштију својих, укрепи твоје срце за подвиге предстојеће монашке борбе. Примивши тамо умилење у срце, клицао си с радошћу: Алилуја! Икос 4. Чувши о врсном животу и благочешћу богомудрих отаца и стараца Оптине Пустиње, тајно си оставио свет и све у њему и, без колебања, отишао си у ову обитељ смирене душе, да би се спасавао и угодио Богу. Ми пак, видећи велику ревност душе твоје, приносимо ти похвалну песму: Радуј се, који си трулежна добра овога света ни за шта сматрао! Радуј се, који си сладост црквену спознао! Радуј се, који си се у свету обитељ населио! Радуј се, који си целога себе Богу предао! Радуј се, који си заповести Божије без лењости испуњавао! Радуј се, који си слатке плодове Христовог учења окусио! Радуј се, који си подвиге светих отаца ревносно подражавао! Радуј се, који си чистоту душевну неуспављиво чувао! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 5. Богосаздана Пустиња примила те је, као у наручје своје. У њу си се кротко населио и ту си понео прве трудове послушања, у келији великога старца Лава богопросвећеног, који те је и научио духовном делању. И ти, спознавши сладост одречења од своје воље, клицао си Богу: Алилуја! Икос 5. Видевши твоје монашко напредовање, обукоше те оци Пустиње у хаљину велике схиме, и утемељитељ подвига, Христос, удостоји те да се приопштиш анђелском чину. Тога ради певамо ти овако: Радуј се, који си свим срцем Бога заволео! Радуј се, који си свом душом Њему послужио! Радуј се, који си веру кроз многе трудове непромењено утврдио! Радуј се, који си надом на вишњу помоћ себе наоружао! Радуј се, ризнице јеванђелске љубави! Радуј се, обиталиште дарова Духа Светога! Радуј се, добри војниче подвига монашких! Радуј се, предивни подражатељу анђелског живота! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 6. Показао си се као проповедник православне вере и истинског живота у Христу Исусу. Поражавао си сва учења противна Јеванђељу и Цркви и многе си са пута заблуде обратио Христу животодавцу, певајући благодарно: Алилуја! Икос 6. Засијао си као светла свећа у земљи руској, просвећујући светлошћу истине свакога човека који ти долази. Људи пак, оптерећени многим греховима и невољама, нађоше у теби богоразумног учитеља побожности и доброг оца свим немоћнима, страдајућима и пониженима, и запеваше овако: Радуј се, светиониче православне земље руске! Радуј се, огледало божанствене љубави! Радуј се, стубе апостолске вере! Радуј се, стено наде вечног живота! Радуј се, богонадахнути наставниче у свакој невољи! Радуј се, љупки проповедниче покајања! Радуј се, лекару телесних недуга! Радуј се, исцелитељу душевних болести! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 7. Хотећи да следиш самога Христа, подражавао си му свим срцем. Узевши његов терет на себе и научивши се од њега кротости и смирењу, нашао си покој својој души, која узвикује непрестано: Алилуја! Икос 7. Нова и дивна звезда светости јавила се на небу Цркве када си узишао лествицом духовном до савршенства анђелског. Тада си излио зраке љубави своје на лице целе земље и привукао себи велике и мале, мудре и немудре, који ти вапију овако: Радуј се, граде, који на врху горе стојиш! Радуј се, светило, које мрак незнања прогониш! Радуј се, који све немоћи лечиш! Радуј се, који од беда и прелести вражијих избављаш! Радуј се, тужних утешитељу! Радуј се, духовно жедних напојитељу! Радуј се, красноречивих мудровања овога света изобличитељу! Радуј се, многих заблуделих на пут истине управитељу! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 8. Као странац и дошљак у земаљском свету јавио си се тражећи Град Небески, и понео си тешкоће и немоћи свакога ко је од тебе помоћ тражио испуњавајући тако закон Христов и појући с благодарношћу: Алилуја! Икос 8. Сав испуњен огњем божанствене љубави, тешки крст телесних болести понео си кроз цео свој монашки живот. У трпљењу си спасавао душу своју по речи Јеванђеља Христовог и све нас си научио да без роптања носимо крст; стога ти кличемо: Радуј се, путовођо оних који траже спасење! Радуј се, обрашче истинског послушања! Радуј се, који си сам тешке болести до краја претрпео! Радуј се, оне који долазе к теби у болестима и тугама, трпљењу си научио! Радуј се, пастве твоје изузетни душебрижниче! Радуј се, оних који су гладни вечног живота хранитељу! Радуј се, повређених покровитељу! Радуј се, оних који су непокорни вољи Божијој уразумитељу! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 9. Сву природу човечију у болестима и телесним немоћима искушао си, распевши тело са страстима и похотама, и молитвом непрестаном одагнао си напасти и искушења злих духова. Тиме си све научио да се супротставе ђавољим лукавствима узвикујући са вером: Алилуја! Икос 9. Беседе мудраца, који не знају силу вере православне, поразио си речју Божијом и чистим животом својим, и засијао си заиста као светли стуб побожности и чувар светоотачког предања, усрдно преводећи древне списе отаца у дела лако разумљива. Ми пак, дивећи се трудовима твојим, певамо ти овако: Радуј се, дијаманте вере праве! Радуј се, живота по вери укрепљење! Радуј се, насадитељу духа побожности! Радуј се, сејатељу хришћанских врлина! Радуј се, јер си успео у подвигу старчества! Радуј се, многих монаха духовно просвећење! Радуј се, јер си их привео ка спасењу! Радуј се, јер си многе грешнике привео покајању! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 10. Помогао си у спасењу онима који траже Царство Небеско и показао си се као верни путовођа, руководећи мирјане и монахе. На крају свог живота многе трудове си принео устројавајући обитељ Шамординску, да њене сестре пронађу душевни мир и спасење и да певају похвалну песму: Алилуја! Икос 10. Стена и прибежиште био си чедима својим, бранећи их од демонских напада непрестаним молитвама. Надахњивао си их на невидљиви рат са духовнима злобе, побеђујући гордост и славољубље смирењем. Стога ти са радошћу кличемо: Радуј се, који си стреле вражије ломио! Радуј се, који си демонске пукове победио! Радуј се, који си опседнуте ослобађао од духова злобе! Радуј се, који си из тамнице страсти многе душе извео! Радуј се, који си заблуделе, љубављу и молитвама, Богу обратио! Радуј се, који си се о сиротима и удовицама добро бринуо! Радуј се, који си монахе и монахиње богоносно руководио! Радуј се, добри проповедниче смиреноумља и кротости! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 11. Умилно певање приносимо теби, који брзо помажеш у невољама и бедама свима који ти с вером и љубављу прибегавају. До последњег дана свог, био си чедољубиви отац свим страдајућима и оптерећенима који су очекивали утеху. Стога се славно прослави у теби Бог, диван у светима својим, који узвикују непрестано: Алилуја! Икос 11. Видеше те као светилник врлине сви крајеви земље, оче наш Амвросије, и како си у смирењу и трпљењу окончао земаљски пут. Испунио си све што нам је заповедио Христос у свом светом учењу и преселио си се од земље на Небо, ушавши у радост Господа свога као верни слуга Христов. Стога ти са радошћу певамо овако: Радуј се, слуго усрдни, који си испунио вољу Господара свога! Радуј се, војниче Христов, који си одбацио земаљску сујету! Радуј се, који си јединоме Богу послужио! Радуј се, који си све заповести Божије испунио! Радуј се, јер си се небеске обитељи удостојио! Радуј се, јер си се вишњој слави приопштио! Радуј се, наследниче вечног живота! Радуј се, прехвални угодниче Божији! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 12. Непропадљиву ризницу благодати Божије наследио си, и тихо безметежно пристаниште на небесима стекао си. Дејством промисла Божијег, на дан јубилеја крштења Русије, прослављен си и к лику светих прибројан. Сада, називајући блаженим спомен твој, певамо ти сви: Алилуја! Икос 12. Опевајући твоје прослављење и обретење часних твојих моштију, узносимо ти као благоухани мирис смирене наше молитве: не заборави чеда твоја која поштују име твоје и кличу ти благодарно: Радуј се, Амвросије, имењаче божанственог бесмрћа! Радуј се, часна похвало Цркве православне! Радуј се, јер си се лику светих угодника прибројао! Радуј се, јер си се удостојио чина преподобних отаца! Радуј се, пред престолом Бога Свевишњег наш чврсти заступниче! Радуј се, који се за нас на суду Божијем заузимаш! Радуј се, јер нас, који смо у долини плача, путоводиш! Радуј се, за сву нашу земљу неуспављиви молитвениче! Радуј се, преподобни оче Амвросије, богомудри учитељу вере и побожности! Кондак 13. О дивни угодниче Христов и чудотворче, преподобни старче наш Амвросије, прими сада ово мало мољење недостојних чеда твојих. Не остави нас у жалостима и болестима, него дођи и пружи нам руку помоћи. Управи нас на пут покајања и спасења, да се избавимо од вечних мука, и да с тобом заувек славимо Бога, певајући: Алилуја! (Овај кондак се чита трипут, а затим опет Икос 1. и Кондак 1.) Молитва О преподобни и богоносни оче наш Амвросије! Желећи да послужиш Господу, без лењости си се подвизавао у трудовима, бдењима, молитвама и постовима, и био си наставник монасима и ревносни учитељ свим људима. Сада, по одласку твоме од земље Небескоме Цару, моли благост Његову да испуни молбе свима који ти са вером припадају. Испроси нам од милостивог Господа нашег изобиље небеских и земаљских блага, а нарочито оно што нам је на душевну корист, и удостоји нас да овај привремени живот скончамо у покајању, у дан суда да станемо с десне стране и да се наслађујемо Царством Небеским у векове векова. Амин. Одобрен од његове светости патријарха московског Пимена на датум 22.09.1988. г. Изворник на црквенословенском Са црквено-словенског језика превео Бојан Боровићанин Akatist sv Amvrosiju optinskom.docx

ТѶПІКОНЪ Гава 32. Ѡ подаѧнїи, прїѧтїи, храненїи же и поклоненїи божественныхъ таинъ. Вси ѹбѡ свѧщеннослужители должни суть съ подобающею честїю совершати во храмѣ Господни служенїе свое, и тайнамъ Божїимъ творити поклоненїе свѧтолѣпное, и частѡ ѡ прїѧтїи таковагѡ дара тщатисѧ. Приходстїи же їереи, и прихожанъ своихъ ѡ томъ да поучаютъ: єже бы въ чистой совѣсти всѧкїй полъ аще возможно въ праздники, аще ли же ни, всѧчески бы въ четыре посты въ лѣтѣ прїуготовлѧлисѧ на то: должни ѹбѡ суть смиреннымъ и чистымъ тѣла ѹстроенїемъ приступати къ сицевымъ тайнамъ божествєннымъ. Аще ѹбѡ кромѣ постѡвъ четырехъ ѻбычныхъ приступити къ свѧтому причащенїю восхотѧтъ: седмь дней прежде да постѧтсѧ, въ молитвахъ церковныхъ и домашнихъ пребывающе сїе же не въ нуждѣ: въ нуждѣ бо три дни, или єдинъ день да постѧтсѧ точїю и пред'уготовлѧюще себе къ чинному исповѣданїю грѣхѡвъ своихъ. Сущїи же въ супружествѣ, ѿ супружескагѡ совокупленїѧ въ тыѧ дни да воздержатсѧ всѧкѡ. Пред' ѻсмымъ же днемъ да исповѣдѧтъ пред' їереемъ всѧ грѣхи своѧ, и съ вечера ничтоже да вкусѧтъ: не могущїи же юности или престарѣлости ради, всѧкѡ съ вечера воздержатисѧ ничтоже ядше, малѡ что да вкусѧтъ: ѿ полунощи же всѧкѡ вси да воздержатсѧ, въ молитвахъ же, поклонахъ, и духовныхъ размышленїихъ да ѹпразднѧтсѧ, єликѡ мощно, готовѧщїисѧ: а не ѹмѣющымъ писанїѧ, и въ разстоѧнїи ѿ церкве дальнѣмъ, їерей правило и въ домѣ имъ, какѡ кому, да завѣщаетъ. По ѹтреннихъ же ѻбычныхъ молитвахъ церковныхъ, вси причащатисѧ имущїи, не ѹмѣющїи же чести, да ѡстанутсѧ въ церкви, во єже слушати ѿ їереа чтомое къ свѧтому причащенїю правило, и ѻбычныѧ часы: ѹмѣющїи же чести, и сами во своихъ домахъ сїѧ прочести себѣ могутъ. Въ началѣ свѧтыѧ лїтургїи да соберутсѧ вси въ церковь, и всеѧ свѧтыѧ службы со страхомъ и благоговѣнїемъ стоѧще да молѧтсѧ, и слушаютъ. Во времѧ же причащенїѧ да приступѧтъ чиннѡ, въ глубокомъ смиренїи, и Хрїсту истиннѡ въ тайнахъ сущему под' видомъ хлѣба и вїна до земли кїйждо да поклонитсѧ єдинощи, руцѣ къ персємъ крестоѻбразнѡ согбеннѣ имуще, и Хрїста распѧтаго исповѣдающе, и любовь къ нему имутъ. Прїемше же честнѡ да поглотѧтъ, и по ѹтертїи ѹстъ покровцемъ рукою свѧщенническою, лобызаютъ край свѧтыѧ чаши, якоже самое Хрїстово ребро, из' негѡже истече кровь и вода, и ѿступивше малѡ кланѧютсѧ не до земли, ради ѡхраненїѧ прїѧтыхъ таинъ, и стоѧтъ на своихъ мѣстѣхъ, не глаголюще другъ со другомъ, ниже да плюютъ, дондеже антїдѡръ и вїно со ѹкропомъ подастсѧ имъ: и до скончанїѧ свѧтыѧ лїтургїи да ждутъ неисходнѡ и молитвы благодарствєнныѧ по свѧтомъ причащенїи да совершатъ. ВЕЛИКИ ТИПИК Глава 32. О разврставању, примању, чувању и поклоњењу Божанским тајнама. И сви су свештенослужитељи дужни сa чашћу којa приличи у храму Господњeм творити службe својe и стaрaти сe дa сe Тајнe чешће примају. Пaрохијски свештеник парохијанe својe томe дa поучава: дa сe и мушко и жeнско по могућству на вeлике празнике a aко не, свaкако да се мaкар у чeтири годишња постa за, то спрeмaју. Они су дужни да са смирeњeм и у тeлeсној чистоти приступају овим Божaнским Тајнама. Ко хоће да приступи Свeтомe Причешћу ван ова чeтри поста, треба да прeтходно пости седам дана пребивајући у Црквеној и личној домаћој молитви (ако није нека нужда; ако јесте (нпр: на самрти), онда три или макар један дан свега да пости), и да се припрема за подробно исповeдање грехова својих. Који су у браку, од брачних односа обавезно да се у те дане уздржавају. Уочи осмог дана, пред свештеником да исповеде све грехе своје, и ништа од вечери да не окусе: ко не може због младалачког узраста, или због старости, нека окуси увeчe нешто мало; од поноћи свако да се уздржава (од било каквe хране и пића), спремајући сe, по својим силама, молитвом, метанијама и духовним размишљањима. Ко не умe да чита, и далеко је од храма, нека усвоји правило какво му његов свештеник одреди. После уобичајених молитава Црквенe службе јутрења, сви који хоће да се причесте, а не умеју да читају, да остану у храму и слушају како свештеник чита молитвено правило пред Причешће и часовe. Ко уме да чита, може код куће прочитати. На почетку Свете Литургије сви да сe саберу у храм, и целу свету службу са страхом и побожношћу да престоје, молећи се и слушајући. За врeмe причешћа да прилазe пристојно, у дубоком смирењу, у Христу Истинитоме, који у Светим Тајнама пребива под видом хлеба и вина. До земљe свако да се једном поклони, држећи руке крстолико скупљене на грудима, и Христа распетоrа исповедајући, и љубав према Христу имајући. Кад примe светињу, ваљано да је прогутају, и кад им свештеник својом руком, помоћу покровца, уснe обрише, да целивају руб Светe Чаше, као само рeбро Христово, из кога истeче крв и вода, и мало сe удаљивши, да се поклоне, али не до земље, збоr примљених Светих Тајни, и да стоје на своме мeсту, не причајући један с другим, нити да пљују, док нe узму нафору и вино с млаком водом (укропом) помешано. И до краја Светe Литургије да чекају не излазећи, и да очитају благодарствене молитве после Светог Причeшћа. Изнео сам и изворни црквенословенски текст пошто ми се унеколико чини превише слободан овај превод. Мислим да пише негде да је изворник Јерусалимски типик. Не знам ништа о овоме, нити износим било какво мишљење. Очекујем теологâ коментаре.

Сестро мила, погледај овај Псалтир http://sr.wikisource.org/sr/Псалтир_светог_пророка_и_цара_Давида у преводу оца Дамаскина Светогорца. Он би најбоље могао да ти послужи за ту сврху будући да је дослован превод са црквенословенског. Има да се набави у штампаној форми и кошта неких 500-600 динара у издању издавачке куће Романов Бањалука. Мени се врло свиђа и јако ми користи пошто и ја учим словенски. Можда ће ти се и ово свидети, то је моја маленкост мало радуцкала: https://drive.google.com/drive/folders/0B-0ycFN_nbSAZDE3MTNkY2ItODYyNi00NzQ2LThlNDktMTNjYzBmOTA0ZWY5 Што се тиче превода, Даничић и Таса; Ја користим Даничићев и за мене је Даничић непревазиђени песник. Он је преводио Стари Завет (и Псалтир) са латинског превода Вулгата који је сачинио Свети Јероним још пре шизме. Радио је Стари Завет по наруџбини неког протестанстког друштва чини ми се, али је сам био православац Србин из Херцеговине и јако вредан и учен. Владика Атанасије је преводио са грчке Септуагинте, са које је рађен и црквенословенски превод од Светог Ћирила и Методија. Он зна многе језике тако да се вероватно ослањао и на хебрејски и тако даље и његов превод је можда теолошки тачнији, док за Даничићев превод кажу да су њиме били одушевљени и Свети ава Јустин и Свети владика Николај који су незнатно поправили неке грешчице и рекли да је невероватног уметничког надахнућа. Српска Црква је благословила да се користи Даничићев превод. А Тасин још није званично одобрен од Сабора, а такође се још увек увелико дорађује. Постоји и превод др Емилијана Чарнића, професора на ПБФ-у, такође рађен са Грчког. Са господином Емилијаном жестоко бих се свађао зато што је укинуо мој омиљени глаголски облик Аорист. Ако неко има воље, могли бисмо да се удружимо и да скупимо све српске преводе доступне на једном месту на сајту. Има 7-8 превода ако се не варам. Јутрос сам слушао како наше мати монахиње певају 102-ги Псалам и могу само рећи црквенословенски је сила. Не бих га дао ни за шта на свету! П. С. Имам и поједина житија светих на црквенословенском, ако неком треба нека се јави.

Мени треба књига "Поуке аве Доротеја".

Ако би ми неко помого да дођем до књиге "Поуке аве Доротеја", био бих му јако захвалан! У Хиландарском комплету је то 2. књига по реду.

Шта мислите о књизи Архимандрита Др Никодима (Богосављевића) "О литургијској обнови, препороду и реформама"? Баш бих волео да чујем мишљење неког теолога о томе.

Шта мислите о овом преводу јеромонаха Дамаскина светогорца? Узгред, ко је отац Дамаскин?

Кад смо већ код превода епископа Атанасија. Желео бих да ми неко објасни чувени почетак 39. псалма "ТРПЕЋИ ПОТРПЕХ ГОСПОДА". Како то епископ Атанасије трпи Господа или шта му то значи? Колико сам ја упућен, цсл. терпјех се углавном преводи као чеках. Замислите шта би се десило када бисмо у црквеним књигама реч держава преводили као држава. То би била хаварија и лудило. Да не причамо о низу неписмености које налазим у том псалтиру типа "свирасмо са гуслама". Такође, СПЦ (Синод, Сабор) нису дали благослов том псалтиру као званичном псалтиру Српске Цркве. Све у свему, уопште ми се не свиђа превод г. Јевтића. Све и да није, оваквим поступцима тј. преводима, еп. Јевтић даје повода разнима да га називају кривотворитељем богослужбених књига.

Нека неко окачи правило које прописује да се обавезно мрси на преполовљење. Занимало би ме, такође, зашто нигде у руској цркви то не практикују и зашто цела СПЦ то не практикује него само неке епархије; ваљда је вера једнака за целу васељену? У календарчету, већ колико година, пише да се среда и петак мрсе само у трапавим седмицама. То је мени амин. Нећу да ме збуњују разне филозофије.

Волео бих од о. Зорана и осталих теолога да чујем коментар на анатему екуменизма проглашену од СА Сабора РПЦЗ на челу са Св. Филаретом њујоршким 1983. г. Можда би требало покренути посебну тему пошто је ствар и занимљива и комплексна. Анатема отприлике гласи овако: Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране које се разликују по своме учењу и начину живота, и тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело; онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су њихово крштење и евхаристија довољни за спасење; онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав или начин за сједињења раздељених хришћана: АНАТЕМА! Колико сам упућен, заграничну цркву су све помесне цркве прихватиле као легалну и нико је од православних не назива расколничком или јеретичком. Већи њен део се сјединио са Московском Патријаршијом. П. С. Ако већ постоји ова тема, нека ме неко упути на ту тему.

Благословен нек је час, када Господ сабра нас, да би знали шта нам с Неба Вишњи заповеда! х2 Без Христове науке, допали смо на муке, свако своје јаде броји и у страху стоји. х2 Ко не слуша старије, сваку казну добије, Бога који не прослави свака мука дави. х2 Господ створи Небеса, и сва друга чудеса, сунце, месец, звезде горе да човека дворе. х2 Земљу водом растави, људе земљом постави, па им Светог Духа даде да све мудро раде. х2 Створи коње, волове, и све друге створове, да послужи свима нама, Божијим децама. х2 Све што видиш очима, даде Господ људима, да би људи преко тога прославили Бога. х2 Ал' жалости ево, гле, народ Бога презире, богови се граде сами, богаљи у тами. х2 Када роди летина, дају хвалу људима, што алате вешто граде да хлеба зараде. х2 Са висине гледа Бог незахвалног сина свог, ал' трпљењу јоште мало време је остало. х2 Кад се неко разболи, ретко Бога да моли, већ врачаре одма' тражи да боле ублажи; х2 Ко је нана-Биљана, нека баба пијана, место Бога хвалу прима, пљачком се занима. х2 Још понека гатара, чудесно се претвара, пророкује да пронађе шта ће да те снађе. х2 гледа Господ с Небеса, та ђаволска чудеса, како народ врагу служи, а Господа ружи. х2 И гњев тешки уставља, да се народ поправља, још нам милост с Неба даје да се народ каје. х2 А кад дође благи дан, опет народ безуман, на дружбу се народ збира 'де циганин свира. х2 Звоно с цркве не чују, и урличу и псују, ко господа некад стара кад слављаше Вала. х2 Докле ћемо роде ми, служит' лажном сатани, и радити против Бога, створитеља свога? х2 Зар толико милина даде Господ с висина, па му неће да захвали тај народ пропали? х2 Кад се Господ појави, свак' ће да се престрави, заплакаће свако око што гледа високо. х2 Сва земаљска господа, што не чује за Бога, зариће се у прашину кад Небеса сину. х2 Свих крвника, блудника, скотова и врачара, изаћиће на либело свако срамно дело. х2 Проклињаће онај дан, кад се роди несрећан, али ништа не помаже рачуни се траже. Поред ових јадника, има других грешника, што устима Бога слиже, а делима руже. х2 Зато, душо, не спавај, него очи управљај, па ћеш видет' где си стала сиротице мала. х2 То је поздрав небесни, и порука у песми, да се збира још за мало стадо преостало. х2 О Пресвета Марија, нек' нам увек засија, у невољи слава твоја, ти си нада моја. х2

Колико ја знам, издате су 2-3 брошурице са текстовима архим. Гаврила ралетиначког. Био сам у Ралетинцу неколико пута, а једном сам се својим очима уверио да се дешавају чуда код моштију свете Рале. Доведен је неки умоболни дечак, прочитана му је молитва над моштима и након тога је био сасвим нормалан. Има милион таквих и сличних случајева, а највише исцељења од рака. А духовник, отац Алексеј, је диван човек, пријатан и љубазан и сви га воле...

Колико ја знам, Руси су пре нас направили такав молитвеник и то у две верзије: на црквенословенском и на руском. Тај на црквенословенском бих јарко желео да имам, али не знам да се снађем да то скинем. Само траже да се кликће на неке линкове, да се инсталирају разни програми, да се обављају регистрације, шаљу СМС поруке исл. и то све на страњском језику, тако да... Ако неко случајно успе то да преузме, нек ми јави или пошаље мејлом или да директан линк за скидање. Хвала...

Може ли неко да ми да информацију где могу да набавим те 3 књиге догматике Св. аве Јустина (у писаном/штампаном облику) и колико то кошта?

Ево шта о (владики) Акакију каже Википедија (Wikipedia): http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Члан сам Википедије тако да врло лако могу да изменим чланак, дакле дајте предлоге за измене и допуне. Сигурно да није небитно шта пише у најчитанијој енциклопедији...