Леонтјев

И ја сам приметио ту тенденцију, да се српски Устанци против Турака тумаче као нека социјално-политичка револуција против феудализма, а не национални устанак против стране власти. То углавном долази од европејаца у Србији, они тако желе да примере српску историју својим идејама (као што сад славимо демократски устав који је трајао 50 дана, а ''зли'' Руси нам га укинули). Истина, још је Ранке издао књигу под називом ''Српска револуција'', мада ја лично, српске устанке не доживљавам као револуције. Српски устаници су хајдуци и свештеници, а не не разуларена маса потпаљена памфлетима салонских интелектуалаца. Да смо имали државу из Средњег века, тј. да није било Турака, до неких потреса би сигурно дошло у 19. веку са доласком западњачких идеја, али верујем да та револуција не би успела, не би придобила довољан број присталица међу српским сељацима (Србија би свакако била рурална земља, са Турцима или без). Сељаци су сувише разборити да би потпали под утицај револуционарних идеја, увек су верни Цркви и поретку.

Ron Pol isto deli. i tu nema nikakve mržnje ni rasizma, samo konstatovanje da postoje različiti ljudi i to je to. Sem toga, Ron Pol i Bjukenen su lični prijatelji. Praktično su isti, samo se u ekonomiji razlikuju.

I nebelci ih tako dele. A ti bolje smisli neki argument, a ne ta plačljiva ultralevičarska taktika. A i nisam radikal.

Ne znam po čemu je ''rasista'' i koja je definicija ''rasizma''. Verovatno belac koji neće da kleči pred nebelcima.

Buchanan je bio protivnik bombardovanja Srbije i nezavisnosti Kosova, kao old-school Republikanac. Ponekad pretera sa pompeznim izražavanjem, ali je svakako za poštovanje. Neistomišljenici bar nek smisle bolji argument od ''fašista, rasista, grrrr''.

То све од подивљалих нагона.

Када некога не волим - онда не гледам његове моралне особине. Многи бркају љубав и попустљивост.

Црква за атеисте? Кафкијански.

Саблажњава ме: релативизам, софизам, антропоцентричност, наивна филантропија и хуманизам, благонаклоност према људским потребама, жељама, страстима, несхватање категорија Светог и профаног, ружичастост... Укратко, саблажњавају ме модернизам и постмодернизам у комплету.

Слагао их Жан-Жак Русо.

LGBT su grupacija pasivno-agresivnih idiota koja prenemaganjem pokušava da (1) stekne popularnost i (2) utire ideologiju seksualne revolucije. Radujem se, priznajem, i to mnogo, cele godine sigurno me ništa nije ovako obradovalo.

Који ,,они''?

Плач људскоправаша је музика за моје уши. Наставите, молим вас.

Шта, као нема лагодног живота у већим градовима у Србији? Немој зезати. Управо одатле долазе размажени гласови разних апатрида бесних на своју земљу јер није удобна као Шведска.

Не верујем да ће Швајцарци кршити своју традицију... Они су озбиљни људи.

Тера их лагодан живот и декаденција који продукују нарцисоидност. Мада мислим да дотични више мрзе земљу него народ, зато што је патриотизам дужност сваке одговорне личности, а они изнад свега мрзе дужности јер су размажени модерним животом. Што се народа тиче, ни ја нисам неки љубитељ дотичног.

Робује жељама које су нагонске, а све жеље су такве, све долазе из животињског апетита, а не од ума. Жеље се могу савладати.

Шта није јасно? Робовање нагонима је кад се у животу човек води нагонски, и једино што ради је задовољавање апетита. Робовање нагонима је када не може да савлада неку навику која је бесмислена потпуно. Робовање нагонима је зависност од пријатних угођаја чулима. Ако си верујући хришћанин, требао би да схватиш зашто је то лоше. Твоје дефинисање појма ,,слободе'' је под утицајем нехришћанских схватања секуларног света.

У томе је твој проблем: то није слобода, већ животињска неспутаност нагона. Знаћеш шта је слобода кад покушаш да се ослободиш од самоугађања и робовања нагонима.

Тачно, ја сам само рекао да је недопустиво правдати. Све се може, али није све добро.

Невероватно да неки призивају ,,слободу'' у одбрану блудника. Каква слобода ако робују нагонима, апетитима, жељама, страстима, удобном животу? У блудним везама младих нема никакве ,,слободе'', нити ,,љубав'', свињски апетити преовлађују, сад питање је којим ћемо еуфемизмом да их улепшамо. Немогуће је из било какве умне перспективе оправдавати хедонизам зато што ствара пријатан угођај. Какве то везе има с добрим и узвишеним? То се не просуђује телесним осећајима. Основа духовности је превазилање страсти, превазилажење удовољавања телу и из тога произилази права слобода и независност од било ког предмета, угођаја, особе... Са таквим размишљањем ни Спаситељ не би отишао на Крст, него би рекао ,,јао па то боли, ја бих пријатне угођаје''.

Онда не спадају у ову тему јер овде се ради о вези која искључује породицу у будућности.

Тачно. Не могу да верујем да неки овде одобравају ванбрачни блуд, јер ,,млади су срећни'' (кад су блудни). Па шта, какво је то мерило? И свиње су срећне у блату... Бити Хришћанин често значи не бити срећан. Како неко уопште може да буде Хришћанин, а не може да живи другачије од гомиле која се ваља у блату порока? Треба се одсећи од те популарне концепције: пријатан угођај = добро. Пријатност за тело није добро за душу и то је то.

Најсмешније ми је кад се атеисти хвале како их највише има у развијеним земљама... Сами признају да су продукт лагодног живота, удобности, утилитаристичке цивилизације...

Које? Угађање? Никакве, то је сушта супротност Хришћанству које заповеда савладавање страсти.