Фреквенција на којој Бог делује

Христос каже у Проповеди на гори:

– Блажени су милостиви, блажени су смирени…

Он је и сам такав. И каже:

- Ово је фреквенција на којој делујем.

Он открива Себе и показује нам човечност Бога кроз Христа, то јест, какав би Бог био као Човек. Он силази у творевину и показује вам Свој начин, облик постојања. И каже:

– Као што те свим овим исповедам као Своје дете и верујем ти, тако ће, ако и ти исповедаш Мене, ова веза деловати, развијати се, испуњавати се, и ти ћеш постати Богочовек по благодати.

Такви су свеци. То је тако једноставно.

Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан (Мт. 10:37).

Зашто? Зато што нас Бог воли више од Себе. Чујете ли ме? Не верујете, али истина је. Зато што Му нисте потребни. Свако ко вам је потребан не воли вас истински. Али Бог вас воли више од Себе. Да. Јер ако би Он - апсолутно Биће - волео Себе колико и вас, не би вас истински волео. 

Зашто те Бог воли? Зашто Он улази у такав однос? Да би човек могао да воли на исти начин. Зар то није истина? Бог воли човека више него Себе.

Волим своје „ја“, али оно ме издаје, распада се, умире. Да ли ико успева да се носи са собом? Никада нисам срео такву особу. Некога ко се повлачи у себе и каже: „Све је у реду са мном!“ Свако има проблема са својим умом, душом, телом и страстима.

Када те неко воли, преузима одговорност за све ово. Воли више од самог лица друге особе. Стога је љубав духовни догађај, ако се икада деси.

... и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан (Мт. 10:37).

Кажеш да највише од свега волиш своју децу, али опет, волиш себе.

И, као да све ово није довољно, Он додаје:

... и ко не узме крст свој и не иде за мном, није мене достојан (Мт. 10:38).

Узми крст. Овако Он описује везу коју има са нама. 

Сваки духовни отац зна да се човек интензивно бори са оним што сам чини, са целом индустријом грехова која постоји у нама; ми их чак и волимо и улепшавамо на исповести  пред нашим духовним оцем. А шта радимо тиме? Распињемо Га изнова и изнова. Ми Га заиста издајемо. Уверени смо у своју величину, чинимо грехе, а онда идемо на исповест и понављамо исту ствар. 

Стави се на место Бога и нека ти дође неко ко је твој роб, твоје створење, кога си ти створио, и да ти сваки дан говори:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

Следећег дана:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

На трећем:

- Опрости ми, данас сам поново урадио исто што и јуче!

Шта би му рекао једног дана?

- У реду, доста је! За кога ме сматраш, за идиота?

Али Бог то не чини. Наша веза са Њим је увек кроз крст. Кроз крст, Христос показује како се повезује са сваким од нас – кроз крст, и то Га скупо кошта. А ако љубав није скупа, онда то није љубав, већ нарцистичко задовољство.

Чујете ли ме, ви млађи, ви који често изговарате: „Волим те“? Уобичајено је међу младима данас да један прећутно пристане да буде огледало другог. Један пита:

- Видиш ли ме?

Други одговара:

- Видим! Ох, тако си добар/добра!

Али у неком тренутку огледало пукне.

- Преварио си ме!

Нико те није обмануо. Једноставно је постао искренији, схвативши да се труд да те опонаша више не исплати.

Разумеш ли? Не, наше доба ово не разуме. Зато имамо проблеме које имамо. Јер је цела наша култура култ овог „ја“. Култ идола „ја“. Ја га називам „имагинарним субјектом“. Субјектом сопствене маште.

Другим речима, човек замишља себе. Данас је младима, посебно деци, дата мистична заповест: „ Замисли себе “ — и са овом заповешћу се пријављују на Фејсбук, Инстаграм и Твитер, где обожавају своје „ја“, своје имагинарно „ја“. И у тој потпуној тајности, хипотетички стварају односе. Нисам схватио шта су ти односи. Али мислим да ће са развојем вештачке интелигенције, односи ускоро бити непотребни.

Ви одрасли не знате ништа од овога, кажу млади. Ускоро ћемо носити наочаре за виртуелну стварност и све ће бити баш онако како желимо, и не разумем зашто бих желео да се повезујем са било ким ако то кошта толико труда!

Чиста машта. Али из психијатријске перспективе, ово је у суштини шизофренија, психоза. Све ово има динамику и понашање психозе.