Услови у светом причешћу нису правне природе

У данима када све знамо, а не прихватамо ни разговор, када чујемо да су потребни одређени услови да би се причестили, избезумимо се и почнемо да оптужујемо свештенике, врло често чак и Свете разговорима попут : „Христос је за све“ , „Ако осећаш да желиш да се причестиш, мораш да одеш“, „Греси нису битни, телесни итд. Христос ово не види“ итд.
Ми сводимо Христа на нашу сопствену опадајућу себичну логику уместо да се пењемо лествицама врлине да бисмо се срели са Жеником.
Услови нису правне природе. Оне се у суштини тичу нашег егзистенцијалног положаја према Христу. Ако овај положај није положај покајања и у души и у телу, не можемо се сјединити са Христом. Наравно, о свему томе суди наш духовни исповедник а не наш себични ум који доноси бескрајно страшне, много пута закључке о свему што се тиче Бога и Светих Тајни.
Услови имају онтолошку функцију постојања човека. Иначе, не само да не може бити сједињења, већ напротив, када је ово сједињење себично од стране човека, оно постаје демонски покрет који човека духовно сагорева .
Када моје постојање функционише неправилно (грешно), тј. ван животворног исцелитељског пута, онда сједињење са Богом не може да постоји. Остало су само лична мишљења. Услови које имамо као духовно наслеђе од Светих Отаца нису философска размишљања већ искуствена искуства кроз Божанску благодат.
Предуслови су у суштини вежбе прихватања и егзистенцијалне припреме. Када одем у духовно и уместо да оставим своје грехе испод епитрахиљ, захтевам причешће јер је то велика гозба, онда сам већ ван егзистенцијалне позиције да дођем у јединство са Богом јер се налазим окован и сједињен са својим себичним ја. Како ћу онда да разговарам са Христом када одбијам да сјединим свој живот са Њим?
Многи бивају ухваћени у неку врсту емоционалног сједињења са Богом, кроз ментално филозофско затишје. Затим, мистерију пребацујемо на нешто симболично где сједињење са Христом постаје искуство какво осећам када слушам лепу музику. Све су то богословска скретања са колосека јер смо се удаљили од отаца Цркве и учинили Христа марионетом наше грешне државе.
Има људи који имају екстремне јеретичке идеје! На пример, да ђаво не постоји, тајна причешћа је симболична, а не Тело и Крв Господња, да тело нема смисла и оно се не тиче Бога.
Дакле, драги моји, послушајмо мајку Цркву. Оставимо рационалисте и маштарије даље од Светих Тајни и ступимо на пут исцељења срца умном молитвом кроз Тајну Свете Исповести.
Отац Спиридон Скоутис

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор