Дакле, ми сами не можемо проћи кроз мочваре, кроз пустиње, кроз планине овоземаљског живота. И овај пут, ма како га сами себи замислили, зна се како ће се завршити. Морамо да тражимо водича. Божанског водича. Овде нам Исус Христ пружа руку. Али ова рука ће нас водити правим путем, који се неће увек слагати са нашим жељама и теоријама, јер се од нас очекује да узмемо свој крст и идемо за Њим.
Шта то значи? То значи да свака особа има своје потешкоће у животу, своје ситуације. И не треба мислити да ћемо ове ситуације произвољно мењати. Овде се, наравно, не ради о томе како неки понекад мисле да увек треба бити пасиван пред оним што нам се дешава у овом животу. Понекад се, на пример, верује да ако се разболим, онда је то од Бога, и ја нећу да се лечим. Не, наравно, не говоримо о томе. Увек треба да тежимо бољем. Ипак, здравље је боље од болести. Али постоје ситуације када је болест неизлечива. И ми то знамо. На пример, наша природна болест је последица греха који носимо. Наше старење је неизлечиво, а смрт нас чека на овај или онај начин. Не можете ништа да урадите поводом тога, морате се помирити са тим. Ово је наш крст, који се мора трпети и смирено.
Не говоримо о томе. Говоримо о намерној промени ваше животне ситуације. Запамтите да нас Господ позива у одређеној животној ситуацији. То значи да Он жели да нас види управо онаквима какви смо сада, у овом положају, али само да будемо стрпљиви и да се усавршавамо према Јеванђељу које нам се нуди. Слушајте глас Божији! Свет око нас и наша срца увек нам говоре о томе. И Црква Божија са својом заповести о љубави. То је једино што се од нас тражи.
Али нервирање и тежња по сваку цену да се траже неки наводно бољи путеви у овом животу није добра. Тако рецимо ако сам позван да будем доктор, или учитељ. Али то ми се не свиђа - учитељска плата је тако мала! Докторска такође! Пусти ме да постанем бизнисмен. Нећете моћи ово да урадите. То вам није дато, и колико год да желите, ма колико се мучили и трудили, ово се неће десити. Свако има свој пут, који му је Господ Бог дао. А посебно треба да слушамо шта нам се даје после крштења. Јер, после крштења Господ сваком даје своје посебне харизме, своје посебне путеве, своје посебне задатке. Ово је крст који морамо носити.
Зато послушајмо речи, како Господа Исуса Христа о крсту, тако и речи апостола Павла о сараспећу, односно о смрти за овај свет. Шта то значи? То значи смрт самовољи и ароганцији. Нека не буде твоја воља, него воља Божија у сваком од нас. Не уздајте се у себе, него се уздајте у Бога и Христа – о томе говоре читања посвећена Крсту Господњем.
архимандрит Јануариј (Ивлијев)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.