Онај који слуша о себи лажну клевету, не само да неће претрпети никакву штету, већ ће још добити и велику награду. Заслужује казну не онај који трпи зло, већ онај који га наноси. Исто тако, биће кажњен не онај који слуша клевету о себи, већ онај који клевеће, наравно, само уколико онај који слуша клевету није дао никаквог повода да буде оговаран. Потрудимо се, зато, не да о себи не чујемо ништа лоше, јер је то немогуће - сетимо се овде речи Христових: Тешко вама када о вама сви почну говорити добро! (Лк. 56, 26) - већ да не дамо никаквога повода за клеветање.
Онај који жели да сви о њему говоре добро често погубљује своју душу, потхрањујући у њој страсну везаност за људску славу, чинећи другим људима услуге које не би требало, угађајући другима у ономе у чему не би требало, да би купио њихову благонаклоност.
Са друге стране, и онај који презире свеопште рђаво мишљење о себи, духовно погубљује себе самога. Као што је немогуће да сви добро говоре о човеку који живи врлинским животом, тако је немогуће и да људи не говоре рђаво о човеку који даје много повода да се о њему говори рђаво.
Ако те, упркос твом беспрекорном понашању, неки клевећу, знај да те тим већа очекује награда, као што је то било и са Апостолима и другим врлинским људима. Уз то, треба приметити и ово: и онда када нас клевећу за неко дело у погледу кога нас наша сопствена савест нимало не прекорева, ни тада не смемо да презиремо оне који нас клевећу, већ са одговарајућом обазривошћу треба да се, на сваки могући начин, потрудимо да оповргнемо незасновану клевету.
Извор - Свети Јован Златоусти Поуке за сваки дан у години
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах