Сви се плашимо...

Сви се плашимо.

Можете то назвати анксиозношћу, можете назвати нелагодом; можете чак користити софистициранији израз као што је "тескоба", али истина је да смо уплашени.

Седимо у саобраћају и почињемо да размишљамо о стању на нашој кредитној картици. Стојимо на трему, машемо најмилијима док се одвозе и почињемо да размишљамо о свему лошем што би им се могло догодити док су на путу. Слушамо колегиницу која нам говори да је открила како је њен муж имао аферу и почињемо да размишљамо о сопственом супружнику и како бисмо реаговали на такво откриће.

И сви имамо различите начине да се носимо са својим страхом. Неке од ствари које радимо су заиста здраве: вежбамо или идемо код саветника; учествујемо у групи за подршку или узимамо преписане лекове. Али такође покушавамо да се носимо са страхом на веома глупе начине: вичемо на друге возаче; пијемо превише; једемо погрешну храну; гледамо порнографију; оговарамо друге; затрпавамо се послом; повлачимо се у себе.

Али, шта год да радимо, страх никада, никада не нестаје.

Наравно, боље је да се са својим страховима суочимо са одговарајућим третманом, или да смиримо живце пливањем два пута недељно, јер ако покушамо да избегнемо патњу прекомерним радом или преједањем, само ћемо имати додатне проблеме. Међутим, чак и здрав приступ нам омогућава само да каналишемо страх: учимо како да га задржимо на разумном нивоу; учимо како да се суочимо са тим; учимо технике које можемо применити када страх постане превише интензиван.

Али то само чини наш страх мање интензивним; то не чини да нестане, јер, на крају крајева, страх је духовно питање. Да бисмо истински елиминисали наше страхове, морамо да се носимо са њима и на духовном нивоу.

Гледајте на то овако: у суштини, страх је недостатак поверења. Реално, ми не верујемо да Неко у универзуму „чува наша леђа“. Не осећамо да је Некоме стало до нас или до људи које волимо. Дакле, ако желимо да се ослободимо анксиозности, морамо да пронађемо некога коме можемо да верујемо – и тај неко мора бити у стању да се носи са свим нашим највећим и најмрачнијим страховима: неуспех, напуштеност, издаја, бол, одбацивање, смрт.

И знам само Једну Личност Ко све то може да поднесе: Исуса Христа, Господара Неба и Земље, Оваплоћеног Сина Божијег. Наравно, то је управо оно што бисте очекивали да каже православни свештеник.

Заокупљени смо покушајем да останемо корак испред својих брига. Али ево суштине о Христу Исусу: Он сам долази код нас. Дакле, можда је чињеница да читате ову колумну заправо знак да вам се Господ неба и земље обраћа и покушава да задобије ваше поверење.

Али, немојте ово узимати здраво за готово. Проверите Га и видите да ли је заиста поуздан. Ево доброг начина да то урадите: направите листу свих ствари којих се плашите. Можете то да урадите на папиру, на телефону, али направите праву, детаљну листу, списак свих ствари које вас плаше: страх од банкрота, зависности, распада породице, болести, насиља, досаде, незапослености. Излијте све своје бриге у једну дугачку листу.

Затим, једном дневно, прочитајте ту листу пред Исусом Христом. Препоручујем вам да је на почетку прочитате чак и наглас, јер ће вас подсетити да заиста комуницирате са правом особом. И оно што ћете урадити у тој интеракцији - предаћете све своје страхове Оваплоћеном Сину Божијем. У суштини, рећи ћете: „Ево. Молим те узми ово. Не могу да се носим са тим. Не желим га“.

И Христос ће уклонити те страхове. Овај процес траје. Господар неба и земље није спор ни у чему, али веровали или не, многи од нас су веома везани за своје страхове. На крају крајева, толико дуго смо живели са њима, па је обично потребно време да их заиста предамо Њему.

Али када једном научимо како да своју бригу предамо Христу, промена је невероватна: постајемо смирени, стрпљиви и проницљиви; постајемо фокусирани, нежни и толерантни. То се зове мир. Људима је обично потребно неко време да схвате шта им се тачно дешава, али када то ураде, питају се зашто су уопште покушали да живе са свим тим.

Практична напомена: Та листа страхова није документ који сте саставили једном заувек. Требало би да се мења како се наше околности мењају. Дакле, поред свих оних општих страхова које свакодневно предајемо Исусу Христу, можемо додати ствари као што су „разговор који треба да обавим са ћерком тинејџерком“, „резултати теста које мој пријатељ чека“ и „последице грешке коју сам направио на послу“.

И на крају, реч за све оне који су „духовни, али не и религиозни“: можда ћете бити у искушењу да направите листу страхова и читате је сваки дан као терапеутску вежбу. То ће сигурно имати неку вредност, али ако не читате списак пред Неким, онда неће функционисати како треба. Запамтите, не можете веровати „у вакууму“; мораш некоме да верујеш. А најбоља Личност у коју се можете поуздати је Исус Христос , Господар неба и земље, Оваплоћени Син Бога Оца.

отац Аидан Вилцокон

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор