Души која напусти овај свет потребна је нека намирница која ће је пратити на њеном дугом путу и бити улазница за Небо.
Ова залиха је Свето Причешће. Оно нас уводи у Царство Божије јер је оно „дар бесмртности и обећања вечног живота“. Најдрагоценија Крв Господња „је за спасење душа наших... Ова Крв се пролила и отворила нам небо“.
Сваки пут када верник присуствује Тајној вечери Господњој, он се причешћује опроштењем грехова и вечним животом. И он је можда изговорио златне речи: „Захваљујући овом Телу, надам се да ћу уживати у небесима и небеским добрима, бесмртном животу, наслеђу Анђела, сједињењу са Христом. Тумачећи речи Господње, „Ко једе мене, од мене ће живети“ (Јн. 6, 57), он каже: „Оно што је рекао Христос значи да онај ко једе тело Његово, кад умре, неће ни погинути нити отићи у пакао."
Свети Златоуст нас уверава да „оне који напуштају овај свет, примивши Свете Тајне чисте савести, прате свети Анђели и носе се са земље на небо, захваљујући светом Причешћу које су примили“.
Другом приликом, сам нам открива да, „ако напустимо овај живот причестивши се светим Телом и Крвљу Христовом, појавићемо се са великим поносом на прагу Неба, заштићени одасвуд као златним оружјем“.
Своје речи светитељи су својим примером потврдили. Свети Златоуст је завршио своје мучеништво причестивши се Светим Тајнама и изговоривши своју омиљену изреку: „Хвала Богу за све“.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.