Светогорска слова...

– Геронда, зар ти не досади да радиш  сваки дан једно те исто? Свештеник се умори од многих „Господе помилуј “, како народ каже.
- Не, дете моје. О чему ти причаш? Да ли је беби досади што је у материци? Да ли треба да јој дамо три дана одсуства да оде на екскурзију? У мрачној, али пуној љубави и наклоности мајчиној утроби, рађа се и испуњава као људско биће иако се налази се у „сталној стагнацији“. Тако и монах оживљава и „расте“ – као беба – у утроби богослужења. Зато су храмови тамни, као мајчина материца, али пуни тамјана и мириса божанске љубави. Простор литургијског живота је бесконачан и ванвременски. Како нам онда може бити досадно? Сваки чин богослужења за нас монахе је нешто ново, непрекидно путовање у бескрајно савршенство вечности. Сваки наш корак је крај једног, али и почетак новог лепог путовања.
***
Прихватите сваки тренутак свог живота од Бога као благослов и захвалите Му. Јер онај који благосиља, тј. онај ко слави Бога, он сам на крају добија, чинећи себе још сјајнијим. А када Бог благослови, он нас чини гламурознијим. Дакле, у оба случаја профит је наш.
***
Обожење је наше дисање. Не можемо да живимо без тога. Апсолутно и свему претходи.
***
– Геронда, зашто и јеретици не могу да се причесте са нама?
– Ко не учествује у Истини, не може да учествује у Животу, дете моје. Није могуће да они који не учествују у јединству вере уђу у заједницу Духа Светога. Ово говоримо и на Светој Литургији, молимо се за јединство вере и заједницу Духа Светога.
***
Један старац је говорио свом искушенику:
- Дођи, љубљени, да славимо Бога. Ево, птичице напољу цвркућу, и оне Га славе.
***
– Геронда, зар ниси уморан од свеноћног бдења?
– Не, чедо моје благословено! Мислиш ли да нас молитва и бдење, уместо да нас одморе, замарају? Физички, да, осећам се исцрпљено, али духовно сада летим лаган и растерећен као ласта.
***
Када Бог одбија или одлаже да испуни неке од ваших хитних захтева, онда највероватније покушава да исцели неку скривену страст коју имате у себи.
***
Не узнемиравај никога, јер ће његова туга стајати као сметња у часу твоје молитве.
***
Колико стотина речи изговоримо сваки дан? Вероватно хиљаде! Међутим, колико пута дневно изговарамо име Христово?
***
Као кад се гвожђе сједини са ватром, не можете га ухватити, тако је и са нашом душом када се сједини са молитвом.
***
Можете срести особу на путу или на послу или негде другде. Али, ако желите да разговарате са њом конкретно, одете у њен дом. Исто тако свуда срећете и видите Бога, али ако желите да боље и плодоносније комуницирате са Њим, идите у цркву, у Његов дом.
***
Молимо се током целог дана на свој начин, да ум и срце буду постојани у божанском општењу.
***
На прво и последње звоно (у цркви ) свети анђео бележи присутне и одсутне и преноси списак небеском штабу.
***
Кад нам рекли да ће сваком од нас дати новчић у храму, ми бисмо отишли у први, да нам случајно не промакне.
***
Све врлине помажу да се човек сједини са Богом, док је молитва само сједињење са Богом.
***
Желиш ли миран живот, без недаћа, брига и превирања? Онда постани човек одан молитви.
***
Ако желиш савршено решење за своје проблеме, онда их повери Богу. Само Он решава проблеме без стварања других паралелно.
***
Сиромашни сеоски подвижник је одговорио монасима који су тражили да га одведу у манастир да се старају о њему: „Бог пази и на црве који су у земљи, греје их и храни, а мене, који сам Његов образ, хоће ли ме оставити?"
***
У манастиру на Криту, игуман је рекао младом монаху да оде и посети једно мало поље које су имали преко пута, на малом острву, непосредно пре жетве. Узео је чамац и уз молитву кренуо на острво, али се уплашио када је видео да је сво класје увенуло од сувог времена. Вративши се, тужно је рекао игуману:
- Геронда, ове године нећемо јести хлеб. Није падала киша и жито се осушило.
Тада му игуман одговори са чврстом вером:
– Чедо моје, Бог не шаље кишу (βρεχει), него храну (θρεφει)! (тј. наћи ће начин да нас нахрани)
***
Заузми се и води рачуна о Божјој вољи а Бог ће да се побрине за твоје проблеме. Наша је дужност да бринемо о Његовој вољи а Његова дужност је да брине о нама.
***
Једно је веровати у Бога, а друго имати поверења у Њега. Верујем у Бога значи верујем и прихватам Његово постојање. А имам поверења у Бога значи да му се препуштам. Демони имају прво и верују у постојање Бога и дрхте, а друго немају, па Му се не поверавају с љубављу као Оцу.
***
Не мењајте свој курс да бисте одступили од Божије воље, јер на тај начин никада нећете стићи до пристаништа.
***
- Геронда, после толико година монашког живота - шта је закључак твог живота?
– Предајмо се потпуно Богу, ионако ћемо све изгубити!
***
Заједно са добрима које чинимо, бацимо се на обалу милосрђа нашег човекољубивог Бога а не у очајање.
Неверовање у Бога је вера у ђавола.
***
Созерцање (сагледавање) извире из послушности Исусу Христу.
***
У војсци понављају речи: прво поступаш по наређењу, па се онда жалиш. У монашком животу, међутим, кажемо: „Послушање испуњаваш и никад се не жалиш“.
***
Господ нас је спасао, не зато што је поучавао, чинио чуда или разапео Себе, већ зато што је био послушан свом Оцу до смрти. Према томе, они који испуњавају послушање, монах старцу или супружници једни другима, иду на Небо, јер се угледају на смирење Христово.
***
Сва створења слушају човека који слуша Бога.
***
Као што нам каже Премудрост Соломонова: човек који не тражи савет, ратује сам са собом. Зато су неки монаси, када нису имали старца, стављали пањ у своју келију и по цео дан му се клањали у свему што су чинили, да не би заборавили света послушања.
***
Није довољно имати доброг духовног вођу, већ треба и показати послушност према њему. И Јуда је имао Христа за учитеља, али је на крају отишао у пакао.
***
Највећа уметност је како ћеш се спасити у вечности, а у овој уметности ти је потребан учитељ. Не можеш научити уметност само из књига. Зато је Христос, чим се јавио Ап. Павлу, послао духовника – ап. Ананија да га поучи и посаветује.
***
Нема приватног раја ни приватне среће. Ништа није твоје и није само за тебе.
***
Ни храна, ни тело, ни новац нису лоши. И они су дарови Божији. Међутим, прождрљивост, блуд и среброљубље су лоши.
***
Ко се не боји Бога, касније се боји свега другог.
***
Што је веће самољубље и гордост у човеку, већа ће бити пометња у његовом уму и пометња у његовом срцу.

саставио о. Дионисије Тамбакис

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор