Свети мученици у Евгенији

У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћане; безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана. Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика, за Христа пострадалих, и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста, и мучитеља неста, и под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље, као светилници испод поклопца, и свете мошти мученика у Евгенији. Јер на месту, где беху сахрањене, стадоше се исцељивати од различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и, кад раскопаше то место, нађоше многе мошти светих мученика, чија имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове, и ни једна се од њих неће сломити (Пс. 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и чудеса твораху, исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво всрних, певајућн псалме и песме духовне. Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти светог апостола Андроника, једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима свети апостол Павле у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм. 16, 7).

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Свети мученик Маврикије и седамдесет војника

У време цара Максимијана би велико гоњење хришћана. У граду Апамији сирској Маврикије беше старешина месне војске. Незнабошци га тужише цару као хришћанина и као сејача вере хришћанске међу војницима. Сам цар дође и поведе истрагу. С Маврикијем би изведено пред цара и седамдесет војника хришћана, међу којима и син Маврикијев Фотин. Ни ласка ни претња царева не може поколебати ове јунаке. На претње цареве одговорише: "О царе, нема страха у доброумној и моћној души оних који љубе Господа!" Када цар нареди те свукоше с њих војничке појасе и хаљине, они му рекоше: "Бог наш обући ће нас хаљинама и појасима нетрулежним, и вечном славом!" Када их цар укореваше што су презрели част војничку, дату им од њега, они одговорише: "Чест твоја је бешчешће, јер си заборавио Бога који ти је дао царску власт!" Тада цар нареди, те пред очима Маврикијевим посекоше му сина Фотина, да би тиме устрашио оца и остале. Но Маврикије рече: "Испунио си нашу жељу, о мучитељу, и послао си напред пред нама Фотина, војника Христова". Тада их цар осуди на најнечовечнију смрт: одведоше их у неко блато, обнажише, привезаше за дрвеће и намазаше медом, да их комарци, осе и стршљенови изуједају. У страшним мукама предадоше душе Богу тек десетог дана и одоше да се вечно радује с ангелима светим на небу. Хришћани тајно узеше тела њихова и чесно погребоше. Ови храбри Христови војини пострадаше око 305. године.

Преподобни Таласије и Лимније

Преподобни Таласије

Преподобни Таласије сазида једно подвизавалиште (испосницу) на брежуљку званом Тилимас, у близини града Кира. И он простотом живота и смерношћу ума превазиђе све ондашње преподобне оце. А Лимније, пошто силно вољаше подвижнички живот, као врло млад оде код овог великог Таласија. И овај га упути у подвижнички живот. Касније, када се преподобни Таласије престави (око 440 г.), Лимније отиде код славног преподобног Марона, и живљаше поред њега подражавајући живот његов. Но пошто божанствени Лимније вољаше да проводи живот без крова и склоништа, он се повуче на врх једне планине у околини Таргале. Ту не направи ни колибу, него само огради каменим зидом једно место, а небо му беше кров. И ту живљаше подвижнички. Због својих подвига блажени Лимније доби од Бога благодат да изгони ђаволе и да исцељује болести. Једном га уједе змија. Он прекрсти место где га беше ујела, и помоли се Богу, и ништа му не би. Другом приликом доби страшну болест стомачну. И призва име Божје, и оздрави. Овај преподобни покупи све слепце који су од прошње живели, сазида им келије, и смести их. И даваше им потребну храну, коју је добијао од хришћана који су долазили к њему по благослов. Пошто проживе тридесет и осам година без крова и склоништа, блажени Лимније у миру предаде душу своју у руке Божје.

Свети Папије Јерапољски

Ученик светих апостола и патролошки писац. Био епископ у Јерапољу. Од њега имамо сведочанство о Еванђељу Матејевом и Марковом, о четири Марије и о браћи Господњој, као и један непотпуно сачуван спис: Изјашњење Речи Господњих. Скончао мирно у другом веку.