Свети Евстатије, архиепископ антиохијски

Велики ревнитељ и заштитник Православља. Као такав нарочито се истакао на I Вас. сабору где је учено и разложито побијао учење Аријево. Са осталим Светим Оцима Евстатије исповедаше правилно да је Исус Христос као Син Божји раван Оцу и Духу Светом по божанском суштатству. По смрти цара Константина аријевци опет некако добију превагу, те почну љуто гонити Православље. Св. Евстатије буде свргнут са свога престола и протеран најпре у Тракију а потом у Македонију. Страдаше много и дуго, док најзад не предаде свету душу своју Богу, 345. године.

Када се архиепископ антиохијски Филогоније престави, на упражњени престо дође овај блажени Евстатије, (324 г.), муж заиста достојан таквог чина, јер беше свет животом, чувен мудрошћу и велик ревношћу за побожност. To ce показа и у Никеји на Првом Васељенском Сабору (325 г.), за време цара Константина Великог, где се са светим Оцима борио против Арија и осудио његово богохулно јеретичко умовање, које је говорило да је Син Божји створење а не Творац, и да није једне суштине и части и власти са Оцем.Пошто свети Евстатије посрами и анатеми предаде богохулну јерес аријанску, и исповеди да је Син једносуштан са Оцем, он изазва злоћу јеретика против себе, нарочито Евсевија никомидијског, Теогнија никејског и Евсевија кесаријског. Они се особито осилише када, по претстављењу Константина Великог, престо заузе његов син Констанције, који пристаде уз Аријеву јерес, и стаде је веома штитити и величати. Он даде аријанцима власт да гоне и злостављају Цркву православну. И силно помагаше аријанство безаконом силом и неправедном влашћу. Тада гореспоменути Евсевије никомидијски, по изгнању светог Павла Исповедника, постаде и патријарх цариградски. Али још много пре тога он једном сврати тобож узгред у Антиохију са Теогнијем никејским, пошто су били на путу за Јерусалим. И ту сазваше неправедно збориште против светитеља Христова Евстатија (око 330 г.), те га збацише с престола и лишише сана, измисливши против њега ове неосноване кривице: неправо верује, јер јересује, и неморално живи. Јер они великим новцем поткупише неку жену блудницу: да оклевета светог Евстатија, како је тобож од њега затруднела, и родила дете. И уђе та жена у сабор, са дететом у рукама, клеветајући и вичући: Од архиепископа Евстатија затруднех, и родих. - Присутни саборници затражише од ње да своје речи потврди заклетвом. И закле се несрећна жена да јој је дете од Евстатија. Тада саборници свргоше светитеља, и послаше на заточење у Тракију.А потпуно исправан и невин Христов исповедник Евстатије отрпе неправедну оптужбу и прогонство. И у заточењу престави се ка Господу, и оде у небеску отаџбину, око 345 године. A жена која оклевета светога, тешко се и љуто разболе. И увидевши да је то казна Божја због неправедне оптужбе и клевете на невиног и чистог архијереја, она каза истину: да је златом била поткупљена да оклевета светитеља; каза и ко ју је поткупио; и да се лажно заклела, јер је затруднела од Евстатија ковача, а не од архиепископа Евстатија.После сто година (око 482 г.), у време цара Зенона, чесно и свето тело светог оца нашег Евстатија Исповедника би веома свечано пренесено из заточења у Антиохију. Тада су сви житељи Антиохије изашли осамнаест миља у сусрет светитељу са свећама и песмама и кадионицама, славећи Христа Бога, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.