САВЕТИ МИСИОНАРИМА: Преобука - Свети Владика Николај (Велимировић)

Нека и теби то буде правило, проповедниче: где год дођеш да јављаш науку Спаситеља, прво говори о покајању и позивај душе на покајање. Ако тако не учиниш, личићеш на сејача, који баца добро семе по сваком корову.

Покајање је као преобука. Свак ко хоће да изађе пред лице царево, свлачи прљаву кошуљу и облачи се у чисту. Иначе ће бити отеран испред цара (види Мат. 22, 12). Зашто се православни народ преоблачи у недељни дан? Јер излази пред лице Цара над царевима.

Душа потребује преобуку чешће него тело. Јер се душа брже и чешће прља него тело. На пример: душа може да се упрља од безбожних мисли и нечистих жеља. А такве прљаве мисли и жеље падају на душу човекову као невидљива прашина сваки дан. Зато је хришћанину потребно сваки дан чистити своју душу, преоблачити је. Та духовна преобука врши се кроз покајање.

Проповедник треба да очекује три врсте људи који ће одбијати покајање.

Први ће рећи, да их је стид мењати свој грешни начин живота и издвајати се у томе од својих сродника и суседа. Њима треба говорити о Суду Божјем. Неће вам, реците, помоћи на Суду Божјем ни сродници ни суседи. У ономе свету другачије је сродство и другачије суседство од овога на земљи. Тамо се душе групишу пред делима својим у овом земаљском животу.

Други ће рећи, да их је страх ступити на пут покајања. Тежак је, веле, мучан је. Не могу издржати. Њима треба говорити о милости Божјој, која је близу свакоме покајању. Оно што се људима чини немогуће, Богу је лако. Говорити им да је њихов страх неоснован и глуп, као страх мале деце, који плачу кад их мајка хоће да окупа и преобуче. А кад се окупају и преобуку онда се задовољно смеју.

Трећи ће рећи да они немају зашта да се кају. Рећи ће, да они немају никаква греха на души. Међутим сва им душа заудара на грех; али они не осећају рђав задах своје грешне душе. Таквима треба говорити о греху, као највећем тајном злу, које постепено убија човека. Говорити им треба о узроцима греха, о множењу греха и о последицама греха, које човека неминовно постижу у овоме и у ономе животу.

Ако проповедник буде о свему овоме размишљао с молитвом Богу, и ако буде овако поступао, имаће успеха. И осетиће небеску радост у срцу, кад успе бар једнога грешника да приведе к покајању. Само нека проповедник бодро пази на што чешћу преобуку своје сопствебе душе. Тако ће примити двојну награду од Господа: због чистоте своје душе и због покајног грешника, кога је он приволео да се преобуче.

Ово је савет, који носи назив: Преобука.

Мисионар Христов често ће чути грехе од људи, какве није могао ни снити ни помислити. Но нека се не уплаши, нека саслуша мирно, и одржи мир свој у себи. Неискусан мисионар чувши такве грехе одмах почне осуђивати: То је срамота! Како си то могао учинити? Како си се усудио на такав грех? А искусан мисионар тако не говори. Јер он зна, да се осуђивањем духовне ране не лече него још више озлеђују.

Прича се, како је свештеник исповедао неку бабу трговачицу. Па кад је саслушао бабин грех свештеник се узбуди и почне бабу јако резилити. Баба слушала, слушала, па рекла свештенику: Не звечи него лечи, попе!

А како искусан духовник поступа показује овај пример. Отац Силуан лично ми је то причао. У наш манастир, каже, дошло неколико искушеника. Они су живели у манастиру неколико година. Једнога дана чујем ја, да ће један од њих да напусти манастир. Упитам његовог старца да ли је то истина, и старац ми то потврди. Зашто? Зато, вели, наишла на њега сумња у сву веру Божју. Ја сам му, вели, доказивао и доказивао истинитост вере, но нисам га могао убедити. И старац замоли мене, да га и ја позовем и да га убеђујем. Онда ја, прича отац Силуан, одем у своју ћелију и пред иконом Свете Богородице очитам молебан за тога младића. Уз то се помолим Богородици, да ме уразуми, како да поступим и шта да говорим младићу.

Кад сам то свршио, позовем младића к себи, посадим га крај себе и понудим чај. Он ми онда све исприча: како је посумњао у све, и како не може више никако да се моли Богу. Сумњам, вели, и да ме чује Бог; сумњам чак и да има Бога.

На то му ја благо рекнем: Па то је обично искушење, које на многе напада. И на мене је долазила та сумња. И ја сам се мучио и мучио не као ти тако кратко време него дуго дуго времена. Но стидио сам се, да то икоме кажем. Борио сам се јуначки. Преко воље клечао сам на молитви и држао све правило. Док једне ноћи није забелила зора у ноћи моје душе. Те ноћи ја викнем у очајању: Господе Исусе Христе, Спаситељу толиких грешника, зар заиста хоћеш да пустиш душу моју да пропадне? А кад сам то викнуо заплачем се, и паднем лицем на земљу. Дуго сам јецао и ридао, па у томе и заспао. Шта ми се тада на сну јавило, нећу ти причати. Главно је, кад сам се пробудио, ја сам био као изнова рођен. Срце ми је горело у прсима, и радост ми је испуњавала сву душу. Од тога дана више ме никада сумња није мучила.

И теби ће доћи такав радостан дан. Само буди јунак и бори се. Не подај се црној сумњи, која долази од паклених сила. Не очајавај. Господ је близу. Он гледа твоју борбу. Он је готов да помогне. Само неће одмах. Он чека да се ти сам бориш докле можеш. А кад ти учиниш своје, онда ће Он учинити своје. Не бој се. Није то ништа. То су и други имали. То сам и ја имао. То је као једна мала грозница. Проћи ће.

Ове речи младића су разгалиле и охрабриле. И он се реишио да остане у манастиру. И после кратког времена он се и исповедио своме старцу, да је сва сумња из њега излетела. И молио је старца за опроштај.

И тако је о. Силуан као вешт духовник вратио једну поколебану душу к вери. И учинио је то не каквим тешким и заплетеним доказивањем истине Божје но милошћу и љубављу према човеку и снисходљивошћу према слабостима човечјим.

Тако поступај и ти, мисионаре Цара Христа. Сети се како Господ није ни једном речју укорео Закеја, ни жену грешницу, ни разбојника. Немој ни ти корети ни осуђивати.

Сети се, како разуман лекар поступа у болници са болесницима. Не виче, не осуђује, него лечи. И ти тако поступај. Душе грешне - душе су болесне. Њима треба мелем, а не укор.

Не звечи него лечи.

Св. Николај Велимировић