Разлози за одвајање од неких људи

Удаљујемо се од покварених људи.

„Не уводи сваког човека у дом свој, јер многе су заседе код подмуклога. Као птица уловљена у кавез, такво је срце гордога, и као ухода што надгледа пад; Јер добра у зла обраћајући, прави заседу, и на људе изабране намеће мрљу. Од искре огњене умножава се угљевље, и човек грешник ради крви прави заседу. Пази се од злотвора, јер зло припрема, да мрљу за навек не остави на теби. Настани туђина, и растројиће те метежом, и отуђиће те од блиских твојих.“ (Сирах 11:29-34)

Покварен човек је особа која сеје раздоре, умножава конфликте, појачава међусобну мржњу међу људима. Основно средство таквог човека је клевета.

1.1. Отворена клевета. То је када неко оговара ближњег, тврдећи да је учинио нешто што се уопште није догодило. Рецимо, Андреј је дужан Игору сто хиљада рубљи. Он не може да их врати на време. Зато он лаже, говорећи да му је Василије дужан двеста хиљада које ни на који начин не жели да врати. Ово је очигледна клевета. Она ће бити и дрска, ако Василије никада није имао никакве финансијске односе са Андрејем.

1.2. Скривена клевета. Рецимо, када неко оговара ближњег кроз искривљење реалних чињеница. Рецимо, Василије је од Андреја узео пет хиљада рубљи, али није могао да их врати на време. Андреј је сам дужан Игору сто хиљада рубљи. И ето, Андреј говори Игору да он не може да му врати дух, зато што му Василије није вратио двеста хиљада. Овим речима, Андреј покушава да се оправда пред Игором. У питању је скривена клевета.

1.3. Вербална манипулација. У питању је облик клевете, када обмањивач клевеће некога на рачун скривања неких чињеница које се односе на конкретно дело. Вербална манипулација потиче од тога што манипулатор у речи неког човека убацује друго тумачење. Пример вербалне манипулације: Василије је рекао Андреју да сада није спреман да запосли Игора, јер су Василију узели лиценцу за врсту посла који обавља Игор. Андреј манипулише, када у разговору са Игором говори да Василије неће да има никакве везе са Игором. Андреј је од Игора сакрио важну чињеницу: Василије је рекао да он само У ОВОМ ТРЕНУТКУ није спреман да запосли Игора. Андреј је то представио тако да тобож Василије у принципу не жели да запосли Игора.

Друга варијанта ове манипулације: Василије говори Андреју: „Никако не могу да се повежем са Игором“. Овде мисли на то да Василије не може да га добије преко телефона. Међутим, Андреј криви смисао ових Василијевих речи и у разговору са Игором говори да Василије не може да се повеже са Игором, то јест, не може да сарађује са њим.

1.4. Неправедно оптуживање. У питању је такође клевета. Ако вас питају: „Ти ниси узео две хиљаде рубљи са полице?“, у питању је просто питање. Не треба се много узнемиравати зато што се неко усудио да вашем величанству постави ово питање. Ниједан још човек није умро због оваквог питања. Али, када нас вас упере прстом и тврде да сте баш ви узели две хиљаде рубљи са полице (које ви нисте узели), онда – да! Светоотачки текстови нам говоре да клевета не треба да нас узнемири и да представља за нас повод за чамотињу. Блажен је човек који храбро подноси клевету и увреде. Али то уопште не значи да клеветник може да клевеће некажњено. Жртва клевете има право да заштити од злобе клеветника друге људе, упозори их. Ако су вас оклеветали, имате право да говорите о томе другим људима, да их упозорите, да их заштитите од опасног контакта са таквим човеком.

Главно је да ви сами не постанете злобни, да не осуђујете грешника (то јест, да му не желите зла) и не упадате у тај исти грех који видите у другом човеку.

Уопште… Ми исто тако морамо строго да пазимо на себе и на своје речи, да се не покажемо као клеветници. Понекада без расуђивања понављамо туђу клевету, постајући учесници туђег греха. У другим случајевима, ми манипулишемо речима из навике, понављамо обрасце понашања које смо усвојили кроз опонашање лоших примера. Зато нас премудри Исус, син Сирахов учи да пре него што оптужимо некога за грех, пажљиво размотримо ситуацију:

„Што је стрела забодена у бедро тела, то је реч у утроби неразумног. Покарај друга ако још није што учинио, а ако је нешто учинио, да не би придодао. Покарај ближњег ако још није рекао, а ако је рекао, да не би поновио. Покарај друга, јер често бива клевета, и не веруј свакој речи.“ (Сирах. 19:12-15)

„Пре него што испиташ, не суди, разуми прво, па онда наложи казну. Пре него што чујеш, не одговарај, и усред речи не упадај.“ (Сирах 11:7-8)

У разговору са хришћанима треба да се руководимо принципом који је осликан у Јеванђељу по Матеју: „Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.“ (Мт. 18:15-17)

2) Свесно богохулство. Други разлог за прекид контакта је богохулство.

„Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.“ (Приче Соломонове 22:10)

Под подсмевачем не треба разумети просто особу која поставља увредљива или чак „идиотска“ питања, већ која не крије свој презире према верујућим људима. Није у питању човек који просто не схвата нешто, већ који се упорно држи својих антихришћанских погледа. Таквом човеку не треба претити. Просто прекините разговор са њим и удаљите се од њега.

3) Саблазан и искушења. Прилично често она долазе кроз људе. Не можемо да прекинемо контакт са свим људима. Зато апостол Павле даје следећи савет:

„Писах вам у посланици да се не мешате са блудницима;. Али не уопште са блудницима овога света, или с користољупцима, или са отимачима, или са идолопоклоницима; јер бисте морали изићи из овога света. А сад вам написах да се не мешате с неким који се брат зове ако је блудник, или користољубац, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или отимач; с таквим заједно и да не једете. Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра? А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих.“ (1. Кор. 5:9-13)

Дакле, овде се говори, као прво, о онима који упорно греше, а као друго, о онима који називајући себе хришћанима, остају непокајани грешници. Управо такав човек сеје саблазни у хришћанском сабрању, заједници верних хришћана. Апостол Павле призива на избацивање развраћених људи из хришћанске заједнице.

Свети Лука Војно-Јасенецки говори да се треба да се трудимо да се зближавамо са духовним људима, племенитим и праведним пред Богом. Од оних који сеју саблазни, најбоље је да се држимо подаље:

„Људи чисти телом, који се брину о чистој одећи, труде се да заобиђу сваког човека који може да их упрља. Немогуће је да се не удаљимо од нечистоће: ако не одемо, сами ћемо се испрљати. Тако и хришћани треба да чувају чистоћу срца, држе се подаље од оних који су пуни духовне нечистоће. Не мешајте се са гомилом нечистих људи, клоните их се, да се не бисте заразили духовним смрадом; тражите контакт са људима који су чисти, племенити и праведни пред Богом. Њих има јако мало, али они су ту поред свакога од нас. Прилепите се за њих срцем… Идите тамо где је чисто, добро, свето… Бојите се сусрета који су опасни за душу!“

извор