протојереј Андреј Ткачов: ДОК СЕ ДРУГИ ПРИЧЕШЋУЈУ

Као прво, треба да се радује за људе који се причешћују Христом. Треба да се моли да им причешћивање Светим тајнама не буде на суд и на осуду, већ на умножење вере, на исцељење душе и тела, на потпуно освећење. Наша је свагдашња обавеза да се молимо за себе, једнако као и обавеза да увек дишемо. Али молитва за друге је дело љубави и треба што чешће ширити своје срце, примајући у њега туђе потребе.
Као друго, гледајући друге, човек се нехотице сећа и себе. Сетићеш се и замолићеш Господа да те не лиши причешћивања Светим Тајнама. Замолићеш и за то да се причешћујеш достојно и без осуде, управо онако како свештеник каже: Са страхом Божјим и вером. То ће бити права припрема за причешће. Јер припремити се не значи само ишчитати молитве које треба да се прочитају пре службе. Спреман је онај ко често размишља о достојном причешћивању Христом, ко жели ово јединство, ко се за њега моли чешће него што то захтева црквена дисциплина.
Као треће, свако од нас има људе који су драги нашем срцу. али се у вери углавном не слажу с нама. Ако нису крштени, молимо се за њих на јектeнији за оглашене. Али ако су крштени, а нису уцрковљени, причешћивање је право време да се молимо за њих: „И њих призови, Владико. И њих удостој да се нахране бесмртном храном. И њихових срца се дотакни, да будемо заједно, они и ми, пред Лицем Твојим.“
Ове и друге сличне молитве нека се откидају ка Небу док хор поје: „Тјело Христово примите, источника бесмертнаго вкусите”.
Треба ли подсећати на то да време причешћивања, чак и ако се лично не причешћујете, није време да изађете из храма или шетате по њему, да није време за разговоре и остала докона занимања?
Небо је отворено! Христос Својим Телом и Крвљу храни верне! У току је пир вере и тајанствено очишћење душа које Господ воли!
То је време за пажљиву и ватрену молитву, како за оне који се приближавају Чаши, тако и за оне који су због нечега данас лишени причешћа.

http://manastirpodmaine.org/protojerej-andrej-tkacov-dok-se-drugi-pricescuju/