Преполовљење Педесетнице

Преполовљење Педесетнице – означава половину, средину тј. средњи временски период између Васкрса и Духова (Тројице, Педесетнице) који се празнује 50. дан послије Васкрса и, такорећи, повезује их. Празнује се у сриједу 4. недјеље по Васкрсу (25 дана прије Духова, Педесетнице). Ово је древни хришћански празник, који помиње Св. Јован Златоусти. Нажалост, у народној побожности смисао овог празника је потпуно нестао, а људи се некако и не труде да дођу у цркву и да се удубе у богослужење овог празника, који је по свом садржају веома дубок, а по црквеном типику, веома важан. На данашњи дан се сјећамо једног догађаја из Спаситељевог живота, када "...већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше" (Јн 7, 14- 36). Празник сјеница (шатора)- Сукот- један је од три велика јеврејска празника, уз Пасху и Педесетницу. Трајао је седам дана и завршавао се у осми дан, који се назива посебно светим и великим (Јн 7, 37). Празник је установљен у знак сјећања на 40-годишње лутање Јевреја по Арапској пустињи на путу из Египта у Обећану земљу, а посебно у знак сјећања на шатор који је Бог показао Мојсију на гори Скиније, на слици од којих је Мојсије поставио шатор. Народ је све вријеме овог празника излазио из својих кућа и живио у сјеницама или шаторима направљеним од зелених грана дрвећа, и ово вријеме проводио весело у сјеницама, забављајући се пред Господом (Лев 23, 39-43.). Током овог празника приношене су многе жртве. Свештеник би отишао на извор Силоам и сакупио воду у златну посуду. Вративши се у храм уз звуке труба, кимвала и возгласа, помијешао би воду са вином и излио је на западну страну олтара пјевајући ријечи пророка Исаије: „С радошћу ћете црпсти воду из извора овога спасења“ (Ис 12.3). Ово је подсјећало Јевреје на обиље воде у пустињи, када је Мојсије ударио штапом о стијену и из ње се отворио извор. Али главни значај ове Тајне био је у томе што је она наговијестила долазак у свијет Месије, односно Господа Исуса Христа.

Силоамски извор, из којег се сакупљала вода, био је мали резервоар, напајан млазом воде који је текао испод храмског брда. Књига пророка Исаије помиње воде Силоама које тихо теку. Они симболизују царство Давидово, као и долазеће царство Христово, које, за разлику од бучних и бурних царстава земаљских, долази у свијет и пребива у њему тихо, ћутке и непримјетно. Осим тога, тихо текуће воде Силоама значе и Самог Христа – кротког, смиреног срца, који је дошао на свијет тихо и непримјетно од људи.
Занимљиво је да сама ријеч „силоам“ значи „послат“, што се, наравно, директно односи на Месију, кога Отац шаље у свијет да спасе свијет. Чињеница да је вода из Силоама изливена испред олтара значила је да ће очекивани Месија принијети самога себе као жртву помирења.
Осим тога, Силоамска вода је такође симболизовала надолазећу тајну хришћанског крштења, у којој човјек почиње да јасно види за Бога и за вјечни живот. Подсјетимо се јеванђељске епизоде када је Христос послао слијепца да се умије у Силоамској бањи, а он је, умивши се, одмах прогледао: "И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући".
Може се рећи да је празник сјеница, био празник воде живе, која је Господа Христа некада спасила од смрти у пустињи. Али ова земаљска вода била је само праобраз воде небеске, воде вјечног живота, под којом се подразумијева благодатно учење Христово и благодатни дарови Духа Светога. „Ко је жедан нека дође к мени и пије!" (Јн. 7, 37), каже Христос посљедњег дана празника. Сви ми, као древни Израиљ, лутамо по пустињи овога свијета и, да не бисмо у њој пропали од духовне жеђи, потребан нам је спасоносни извор дарова Божијих, који се вјерујућој души дају кроз Христа. Вода коју нам Он даје је Благодат Духа Светога, која човјека сједињује са Богом и даје му живот вјечни и вјечне благослове. Ово је права небеска вода, која је једина способна да утоли жеђ људске душе, способна да јој пружи савршену, никад исцрпљену засићеност. А у стицању ове Благодати, у јединству са Богом, лежи управо највиши циљ и смисао хришћанског живота.