Пребиловци : символ страдања и Васкрсења

Ка­да је у ма­ју ове го­ди­не све­ча­ним отва­ра­њем из­ло­жбе фо­то­гра­фи­ја и до­ку­ме­на­та, у хо­лу На­род­не бан­ке Ср­би­је, бе­о­град­ској јав­но­сти пред­ста­вље­но нај­стра­дал­ни­је се­ло у Евро­пи у Дру­гом свет­ском ра­ту (пре­ма ис­тра­жи­ва­њу ја­пан­ског ли­ста Аса­хи шим­бун), Пре­о­све­ће­ни Вла­ди­ка за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки и при­мор­ски Гри­го­ри­је је ис­та­као да је она ва­жна, „јер се до­га­ђа у Бе­о­гра­ду гдје по­сто­ји мно­го љу­ди ко­ји још не зна­ју да по­сто­је Пре­би­лов­ци са та­квом ра­ном, али и са та­квом сна­гом жи­во­та ко­ју они у се­би но­се“. „Вје­ра љу­ди у жи­вот, ко­ји су жи­вје­ли у Пре­би­лов­ци­ма је не­вје­ро­ват­на, и он­да ка­да су 1945. иза­шли из ра­та и на­ста­ви­ли да жи­ве и са­да, по­сли­је по­сљед­њег ра­та ка­да су на­ста­ви­ли да жи­ве“, на­гла­сио је Пре­о­све­ће­ни Вла­ди­ка.

Пре­би­лов­ци су ста­ро срп­ско се­ло у Хер­це­го­ви­ни, ко­је се на­ла­зи на обо­ду до­ли­не Не­ре­тве, 5 ки­ло­ме­та­ра од Ча­пљи­не. До 1941. го­ди­не, за хер­це­го­вач­ке при­ли­ке, Пре­би­лов­ци су би­ли ве­ли­ко и еко­ном­ски ја­ко се­ло у ко­ме је жи­ве­ло око хи­ља­ду ста­нов­ни­ка.

Те го­ди­не је пр­ви пут уби­је­но. На нај­стра­шни­ји и нај­је­зи­ви­ји на­чин.

Са лет­њим вре­ли­на­ма 1941. на­до­шла је јед­на, пе­та по ре­ду, ав­гу­стов­ска ноћ. На ста­ни­цу у Шур­ман­ци­ма сти­гао је по­се­бан воз. Воз ко­ји пу­ту­је са­мо до јед­не – крај­ње ста­ни­це – ужа­сне смр­ти. Шест те­рет­них, за­тво­ре­них ва­го­на са же­на­ма и де­цом из Пре­би­ло­ва­ца. Ју­тро их је за­те­кло без во­де, без хра­не, без зна­ња шта ће би­ти. Ку­да их, са њи­ма при­сти­гле уста­ше, во­де?

„Око 8 са­ти у ју­тро уста­ше по­чи­њу пу­шта­ти же­не и дје­цу из ва­го­на, па их у гру­па­ма од сто­ти­ну во­де до мје­ста зва­ног Ха­ра­ро­ва ма­ха­ла, ко­ја се на­ла­зи око 300 ме­та­ра да­ле­ко од ја­ме. Одва­ја­ју гру­пе по 10 ли­ца, же­на и дје­це и во­де на ја­му. Та­мо се од­и­гра­ва­ју ужа­сне сце­не. Дје­ца се оти­мљу, ври­ште, хва­та­ју се за сво­је уби­це и не да­ју се са­ме ба­ца­ти у ја­му, а дје­вој­ке са­ме ска­чу и ба­ца­ју се у ја­му, јер по­сли­је до­жи­вље­ног про­те­клих да­на, на­ро­чи­то оног што су пре­тр­пје­ле у шко­ли у Пре­би­лов­ци­ма, не же­ле ви­ше жи­вје­ти. Ја­ма се на­ла­зи при бр­ду, оста­ли Пре­би­лов­ча­ни ко­ји че­ка­ју на ред да бу­ду ба­че­ни у ја­му, у ства­ри не зна­ју што се та­мо де­ша­ва“, све­до­чио је Ти­кве­ша Мех­мед ро­дом из Шур­ма­на­ца.

Пре­ма из­ве­шта­ју жан­дар­ме­ри­је Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске из сеп­тем­бра 1941. уста­ше су са­мо у јед­ном да­ну, тог 6. ав­гу­ста уби­ле 820 Ср­ба из Пре­би­ло­ва­ца, ме­ђу њи­ма ско­ро 600 же­на и де­це та­ко што су их жи­ве ба­ца­ли у Шур­ма­нич­ку ја­му код Ме­ђу­гор­ја. Уга­шен је жи­вот у 57 по­ро­ди­ца.

„Илин­дан­ски по­кољ“ пре­жи­ве­ло је са­мо 170 Пре­би­лов­ча­на, пре­те­жно му­шка­ра­ца.

На­шло се сна­ге, Пре­би­лов­ци су се по­ди­гли из мр­твих. Ста­са­ла је но­ва ге­не­ра­ци­ја и ско­ро за­вр­ши­ла дом Бо­жи­ји на ме­сту где су са­ку­пље­не ко­сти ско­ро 4.000 му­че­нич­ки по­стра­да­лих пре­да­ка, али и Ср­ба са дру­гих стра­ти­шта – Мо­рин оток, Ора­хо­во, Ча­пљи­на. У је­сен и зи­му 1990/91. го­ди­не, род­би­на жр­та­ва је отво­ри­ла 12 ја­ма на под­руч­ју не­ка­да­шњег сто­лач­ког сре­за (Шур­ман­ци, Би­во­ље бр­до, Ху­то­во Гра­ди­на, Ху­то­во-Ха­џи­бе­гов бу­нар, Ку­ка­у­ша до­ња и гор­ња, Ја­соч, По­плат, Прењ Ру­ди­не, Прењ Го­лу­бин­ка и Ду­бра­ва-Зве­ка­ли­ца). По­ред Пре­би­ло­ва­ца ту су, да­кле, пре­не­те ко­сти срп­ских жр­та­ва из Кле­па­ца, Ло­зни­це, Гњи­ли­шта, Та­сов­чи­ћа, Опли­чи­ћа, Сто­ца, око­ли­не Тре­би­ња, не­ке чак из Са­ра­је­ва и дру­гих ме­ста. На 50. го­ди­шњи­цу пр­вог стра­да­ња, 4. ав­гу­ста 1990. го­ди­не, по­сле Све­те Ар­хи­је­реј­ске Ли­тур­ги­је са опе­лом, ко­јом је на­чал­ство­вао бла­же­но­по­чив­ши Па­три­јарх Па­вле, зем­ни оста­ци ових му­че­ни­ка су по­ло­же­ни у крип­ту Спо­мен-цр­кве Са­бо­ра Срп­ских Све­ти­те­ља и Пре­би­ло­вач­ких му­че­ни­ка.

Са­мо го­ди­ну да­на ка­сни­је, у ју­ну 1992. го­ди­не, Хр­ват­ска вој­ска пред­во­ђе­на ге­не­ра­лом Јан­ком Бо­бет­ком ми­ни­ра­ла је крип­ту и ба­ге­ри­ма прак­тич­но ура­ди­ла све да се тра­го­ви зло­чи­на уни­ште.

Та­ко су Пре­би­лов­ци и ко­сти дру­гих жр­та­ва са­хра­ње­них у крип­ти уби­је­ни по дру­ги пут.

Иа­ко је ве­ли­ки број мо­шти­ју уни­штен са­чу­ва­но је се­дам сан­ду­ка.

И ка­ко је ре­као Вла­ди­ка Гри­го­ри­је, „Пре­би­лов­ча­ни су на­ста­ви­ли да жи­ве“. Спо­мен-храм у Пре­би­лов­ци­ма се по­но­во об­на­вља. Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство уми­ро­вље­ни Епи­скоп за­хум­ско хер­це­го­вач­ки Ата­на­си­је осве­штао је ка­мен те­ме­љац спо­мен-хра­ма 3. ав­гу­ста 2013. го­ди­не, за­хва­љу­ју­ћи број­ним до­на­то­ри­ма, ме­ђу ко­ји­ма је ве­ли­ки број Ср­ба ко­ји су по­ре­клом из Хер­це­го­ви­не. Огром­на је по­моћ и Ре­пу­бли­ке Срп­ске. „Овај храм је по­твр­да на­шег по­сто­ја­ња и оста­ја­ња на овим про­сто­ри­ма. Не­ће­мо оти­ћи док год та­мо по­сто­је на­ша сје­ћа­ња и на­ше жр­тве“, ре­као је Ми­ло­рад До­дик, пред­сед­ник РС, и на­гла­сио да је пре­би­ло­вач­ки храм на­пра­вљен да ви­ше ни­ка­да не бу­де сру­шен и да сва­ко ко до­ђе у тај крај тач­но зна шта се ту де­си­ло.

Све­ти Ар­хи­је­реј­ски Са­бор Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве ка­но­ни­зо­вао је Пре­би­ло­вач­ке му­че­ни­ке и до­нео од­лу­ку под бро­јем 108/зап. 259 од 29/16. ма­ја 2015. го­ди­не: „... на осно­ву пре­да­ња Пра­во­слав­не Цр­кве, а сход­но чла­ну 69. тач­ка 8. Уста­ва Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, име­на пре­би­ло­вач­ких и до­њо­хер­це­го­вач­ких му­че­ни­ка уне­ти у Дип­тих Све­тих. Спо­мен но­во­про­гла­ше­них Све­тих Му­че­ни­ка сла­ви­ти 6. ав­гу­ста/24. ју­ла сва­ке го­ди­не.“

Пла­ни­ра­но је да об­но­вље­ни Спо­мен-храм Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог у Пре­би­лов­ци­ма бу­де осве­штан 8. ав­гу­ста 2015. го­ди­не.

Ол­га Сто­ја­но­вић

Об­но­ва хра­ма се ра­ди по но­вом про­јек­ту чи­ји су ау­то­ри ар­хи­тек­та Пре­драг Ри­стић, про­фе­сор Ака­де­ми­је за умет­но­сти и кон­сер­ва­ци­ју СПЦ, и ње­гов син Са­ва Ри­стић. Про­је­кат је ра­ђен по узо­ру на Храм Гро­ба Го­спод­њег у Је­ру­са­ли­му. Са­чу­ва­ни де­ло­ви му­че­нич­ких ко­сти­ју би­ће по­ло­же­ни у гроб­ни­цу на сре­ди­ни хра­ма, а њен из­глед под­се­ћа­ће на гроб Ви­тле­јем­ских му­че­ни­ка, де­це ко­ју је по­био цар Ирод ка­да је чуо да је ро­ђен Спа­си­тељ. На зи­до­ви­ма хра­ма, по­пут Јад Ва­ше­ма, би­ће укле­са­на име­на Ср­ба из До­ње Хер­це­го­ви­не, стра­да­лих од уста­ша у Дру­гом свет­ском ра­ту и оних из дру­гих кра­је­ва уби­је­них на овом под­руч­ју. За­то би овај храм, са­гра­ђен на ко­сти­ма и пе­пе­лу не­ви­них му­че­ни­ка тре­бало да бу­де је­дан од нај­зна­чај­ни­јих спо­ме­ни­ка срп­ског на­ро­да.

Извор: Православље, бр. 1160 (15. јул 2015. године)

Online извор: Поуке.орг

Преузмите оргиналну страницу View attachment: Olga Stojanovic, Pravoslavlje 1160.pdf