Знамо много молитви, али се не молимо.
Читамо много духовних књига, али их не примењујемо.
Свето Јеванђеље целивамо, али га не читамо.
Верујемо у Христа, али се бојимо ђавола.
Исповедамо истину, али је не живимо.
Цитирамо Свете Оце, али их не разумемо.
Уздишемо за свецима, али их не следимо.
Посећујемо храмове, али нисмо у њима.
Палимо свеће, али не верујемо.
Идемо на ходочашћа, али као туристи.
Исповедамо се, али се не кајемо.
Често се причешћујемо, али смо плаћеници.
Дајемо завете, али их не испуњавамо.
Љубимо руке свештеницима, али их не поштујемо.
Питамо наше учитеље, али их не слушамо.
Идемо код стараца, али као код врачара.
Учествујемо у добротворним акцијама, али нисмо милосрдни.
Једемо посну храну, али не постимо.
Често комуницирамо, али смо лицемерни.
Много причамо, али ништа не кажемо.
Жудимо за разумевањем, али не покушавамо да разумемо друге.
Изолујемо се, али не улазимо у себе.
Сакупљамо иконе, али их не поштујемо.
Тражимо опроштај, али не опраштамо.
Смешимо се, али нисмо радосни.
Грлимо се, али су нам срца хладна.
Радимо напорно, али се напијамо.
Лепо говоримо, али нисмо убедљиви.
Лако се запалимо, али и изгоримо.
Понашамо се љубазно, али смо тврдог срца.
Богати смо, али смо духовно сиромашни.
Много размишљамо, али не расуђујемо.
Ми себе називамо православнима, али нисмо истински православни.
свештеник Јасен Шинев
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах