О чудима Божијим и чудима Пресвете Богородице

Дела Божија и Његових светих, која људски разум не може да протумачи и објасни, називају се чудима. Бог непрестано твори чудеса. То показује и реч Господа нашега Исуса Христа: Отац мој до сада дела... (Јн. 5, 17). Својим нествореним енергијама Бог промишља, одржава и држи сву творевину, целокупну твар. Он, дакле, одржава свет онако како га је створио, чува га и штити својом божанском промишљу. Тако се у природном свету непрестано и без престанка пројављују нестворене енергије Божије, које производе видљиве, тварне последице. Зато ми живимо у непрекидном чуду. Све способности које имамо делују по вољи Божијој. Ако Бог одузме своју енергију од неке наше способности, ми је губимо. Сада, на пример, имам способност вида — видим, јер Бог то хоће. Ако ми Бог одузме ту своју енергију, ја остајем слеп.

Према учењу Отаца Цркве, не постоје „природни закони“ (којима се, наводно, управља природа), него духовни, нестворени логоси. Творевина живи, јер учествује у стваралачкој, промислитељској и животворној енергији Божијој. Бог, који је створио свет ни из чега, није га оставио, него њиме управља својим енергијама. Често уочавамо извесну постојаност у начину пројављивања тих енергија. Тако Бог хоће да делује. Човек, настојећи да упозна природни свет, ту постојаност бележи и назива „природним законима". Зато, када људи виде чудо, тумаче га као мешање Бога у „законе природе“. Али чудо није нарушавање природних закона, него дејство нестворене благодати Божије у творевини: Отвориш руку своју, сите се добра. Одвратиш лице своје, жалосте се (Пс. 103, 28–29).

Само Бог по природи има силу да чини чуда. Светитељи чудотворе благодаћу коју су примили од Њега. Њихово дејство није њихова људска енергија, него Божија. Тако и Пресвета Богородица, као најсветија од свих светих, чудотвори више од свих. И не само то: сви духовни дарови кроз њу се преносе и анђелима и људима. Она има „друго место после Тројице“. После Свете Тројице, која има првенство, следи Богородица, „часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима". И зато што има то „друго место“, она може све што хоће. Како каже једна богородичина химна, „имаш моћ равну својој вољи", то јест — можеш све што хоћеш.

Пресвета Богородица, Мајка наша, осим своје љубави и доброте, има безброј могућности да нам чини добро. Зашто је то тако, објашњава нам богољубиви Свети Никодим Светогорац у свом делу „Еортодромион" (тумачењу служби на Господње и Богородичине празнике, прим. прев.). Ирмос девете песме канона празника Педесетнице каже: „Не искусивши трулеж, зачела си и свемудром Логосу дала си тело (то јест: Дјево Богородице, која си зачела без трулежности и нарушења девства и дала тело Логосу Божијем, Творцу свега). Тумачећи овај тропар, светитељ наводи да је Богородица „дала у зајам тело своме Сину, и тиме Га учинила својим дужником у векове векова.

„Обрати пажњу да песник није рекао да је Дјева тело дала или пружила Творцу, нити да је употребио неку другу сличну реч, него да је тело свемудром Творцу, Речи Божијој, позајмила, како би показао да је Богородица тим позајмљивањем учинила Сина Божијег својим дужником. Јер Он је од ње позајмио не неки спољашњи зајам, као новац или нешто слично што се враћа, него је позајмио унутрашњи зајам — из саме њене природе, то јест од њене природне и пречисте крви. Зато је тај зајам природан и вечан. Стога се и Син Божији налази као вечни дужник према својој Мајци. Шта, дакле, из тога закључујемо? Будући да је Син Божији дужник својој Мајци, Он је најпре дужан да је прослави сваком божанском славом и чашћу, каквом никада није прославио ниједно друго створење. А затим је дужан да прима њене молитве и молбе које му она приноси... Видиш ли славу, љубљени, видиш ли величанство Дјеве?“

У овој књизи забележена су чуда Пресвете Богородице која су се збила преко њеног благодатног Часног Појаса. У писмима послатим нашем манастиру чуда нам откривају они који су били сведоци доброчинстава, не тајећи да искажу колику благодат оно носи. Неки од верника нам нису писали, него су нам усмено саопштили излечења болесника која су се догодила на местима где смо односили Часни Појас ради поклоњења. Многа писма која се налазе у архиви нашег манастира садрже имена, адресе, па чак и телефоне пошиљалаца. Узимамо у обзир сва она писма у којима се наводе управо ови подаци бележећи из њих само делове који описују чуда.

У Светом Писму употребљава се један бољи термин који означава чудо, а то је „знамење." Кроз знамење се неко открива, обзнањује. Открива се Бог. Чудо је добро не због тога што неко бива исцељен, него једноставно што се кроз њега Бог открива људима. То је најбитније. Ми углавном придајемо више важности оном првом, исцељењу, које је мање значајно, уместо откривању славе Божије, што је далеко значајније. То лично искуство присуства Божијег у својем животу обзнањују и они хришћани који су окусили благодат Богородичиних доброчинстава. Душевна корист доживљеног чуда огледа се и у чуду њиховог обраћења, покајања и богооткривања. Многи од њих имали су млаке или никакве везе са Црквом. Након указане им помоћи, очију пуних суза, увидели су своју грешку, своје духовно сиромаштво, а сада се труде у духовној борби живећи у покајању. Заиста је дирљив начин на који Илија Минијатис наводи како Богородица штити верне, а нарочито оне који болују и тугују:

„Сирочад која сте изгубила родитеље, родитељи који сте изгубили децу, супружници који сте изгубили своје супружнике, странци који сте изгубили отаџбину, болни који болујете, ожалошћени, поробљени, грешни, не жалите јер имате Мајку, Мајку Божију. Мајку која вас води у вашој усамљености, која вам у невољама даје утеху, у страстима исцељење, у гресима опроштај. Не тугујте, ви имате Мајку, Мајку која је поднела бол, Богомајку. Хришћани, мали и велики, свештенство и народе, млади и стари, мушкарци и жене, рањеници, сви који поштујете Распетог Сина њезиног, призивајте Дјеву да вам ублажи бол и помогне да носите ваш крст, бол и тугу вашу.“ 

Архимандрит Јефрем Ватопедски

(Предговор из књиге ЧУДА ПОЈАСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ)

извор