О добрим и лошим помислима

Старче, читала сам да су грчки војници у рату против Италијана настојали да прво униште  не- пријатељска утврђења, па су тек онда ишли у напад.

– И ђаво то исто ради. Као што непријатељ, пре него што изврши напад ватреним оружјем, шаље авијацију да бомбардује утврђења и уништи их, тако и ђаво прво бомбардује човека помислима, а после га напада. Ђаво не напада човека ако га претходно не разбије помислима. Јер добре помисли штите човека; оне му дођу нешто као панцир! Помисао слева је страно тело и човек треба да се труди да је избаци из себе. За ову борбу свако од нас има снаге. Нико не може да каже да је слабашан и да не може да се бори; за то нико нема оправдања. Добре помисли нису ни крамп ни мацола, па да неко не може да их подигне јер му дрхте руке. Не видим ништа тешко утоме да све посматрамо с добрим настројењем. Зашто бих се ја, например, бавио нечијом ћудљивошћу? Можда у ствари то што он ради и није нека ћудљивост, већ он то чини претварајући се, да би се смирио.

– Старче, узнемирава ме то што све радим накриво. Борим се,али не могу да се исправим.

– Помак је већ и то што препознајеш нечисте помисли, што се узнемираваш и бориш да их одагнаш од себе. Ако желиш да напредујеш, када те ђаво нападне помислима с лева и почне да те вуче на своју страну, ти снажно окрени волан на супротну страну и прави се као да се ништа не дешава. Труди се да гајиш добре помисли како за млађе, тако и за старије сестре, које неприметно обављају своје унутрашње духовно дело. Јер ђаво ти квари помисли не би ли тако задржавао твоје духовно узрастање. Уколико се не саплетеш о своје помисли, напредоваћеш огромним духовним скоковима. Сав духовни живот заснива се на помислима. Напредак у духовном животу зависи од помисли.

– Старче, шта помаже у борби против помисли слева?

– Бдење и непрестана молитва. Бдијући над собом, ти пазиш и гајиш добре помисли. Угледаш, на пример, једну чашу и сетиш се Светог Путира, Тајне Вечере, Христа… Али ако не бдиш над собом, твој ум може да лута по различитим, недуховним стварима, па чак и по лошим. Зато, потруди се да не скупљаш у себе мутљаг од помисли, да не би после морала да се рвеш не били их некако прогнала. Моли се и буди сабрана. А ако ти одлута ум, ти га опет врати, и увек тако исто поступај. Не допуштај уму да лута. Јер ако ти се ум непрестано налази макар и на неутралним, ако већ не на прљавим стварима, ипак ће и оне да га„неутралишу“ многобрижношћу и расеју га. Осим тога, помисли које настају услед многобрижности много су подмуклије од очигледно рђавих помисли, јер их не примећујемо да бисмо их одбацили.

– Старче, помисао ми говори: „Толике године си у манастиру, а нимало ниси напредовала.“

– Баш да чујем, шта ти још говори помисао? Како видим – ви овде нешто много слушате ђаволка. Како вас само обмањује! Ма,зашто верујете ђаволу? Зашто наседате? Смири се. Узалуд се секираш и без разлога се мучиш. Ђаво ти, попут факира, представља ствари потпуно упетљано. Ошамућује те песимистичким помислима не би ли ти њима утрошио време и одвојио те од молитве и сабраности на послушању. Ако те макар имало ошамути учинивши те нерасположеном за борбу, и то ће бити сасвим довољно да непријатељ предузме напад против тебе. Гледај да се када си сама на послушању држиш следећег правила: псалмопојање, славословље и Исусова молитва – у себи или наглас; они користе као средства да би одступио мутљаг помисли, односно као начин да промениш тему помисли. Када ђаво мења тему, зашто је не бисмо и ми мењали? И раније сам вам говорио о томе да за време неког разговора, баш када наступи тренутак да кажем оно што ће другима бити од помоћи – или неко дође и прекине ме, или настане нека бука или већ нешто томе слично, како бих био принуђен да се зауставим. Када ђаво спроводи на нама такве планове, зашто и ми не бисмо њему чинили то исто? Будите мудре, насамарите ђаволка.

– Старче, мучи ме туга, униније… Као да преживљавам мучеништво.

– Мучеништво пре мучеништва!… Ти си самоуверена. Помисли слева су постале твоје стање и зато се мучиш. Потребне су ти помисли здесна. Треба да преиначиш лукаве машине своје духовне фабрике тако да оне постану добре. Најбољи подухват је да човек направи фабрику добрих помисли. Тада ће чак и оно лоше твој ум исправљати у добро. На пример, ако у човеку гледаш душу, ти ћеш га видети као ангела; тако се и сама подобно ангелу узносиш на Небо, а твој живот постаје духовно славље. А ако гапосматраш телесним очима – сурваваш се у пакао.

– Старче, дешава ми се да када смислим неку добру помисао врло брзо дође нека помисао слева и све ми упропасти. Да ли то значи да нисам од срца прионула на добру помисао?

– Циљ је да то радиш од срца; а када ти дође помисао слева, ти реци: „Ово је нешто туђе. Требало би да га отерам. Закључујем –губи се, завршили смо!

– Старче, када са напором одагнам једну помисао слева, како то да ми се она поново враћа, када је већ та ствар завршена?

– Да, ствар је завршена, али ђаволак није. Ђаво никада не умире. Један старчић је испричао: „Ако једанпут-двапут шутнеш пса – онће побећи. Али ђаво неће; он остаје. Стално је ту! Запалим свећу Светитељима којима је посвећена моја келија не би ли ђаво побегао, а он ми каже: Јеси ли то за нас запалио свећу?– Бре, пропалице, како за вас? За Светитеље сам је запалио! – Да, али ми смо те на то принудили, на то ће ђаво.“

– Старче, да ли добија помоћ човек који када му се деси нека непријатност почиње да ропће: „Боже мој, зашто ме је још и ово задесило?“

– Како да добије помоћ! Ствар је у томе да човек на све гледа са добром помишљу; само тада он стиче корист. Има и таквих људи који имају добре духовне машине, много предуслова за духовни живот, али им је волан управљен на погрешну страну. Уколико окрену волан ка добрим помислима, постојано ће напредовати у ваљаном правцу.

Старац Пајсије Светогорац, Извод из књиге Духовна борба

Извор: Лист литургијске заједнице при Храму Светог Саве у Краљеву