Псалми као заједничка молитва

Псалми нам показују искрене, али неочигледне путеве општења с Богом — барем они нису очигледни савременим хришћанима. Псалми могу усмеравати наше прве кораке ка дубљем односу с Богом, јер нам пружају нову могућност за молитву; они нас позивају на потпуно отварање.

Псалми нам омогућавају да у разговор с Богом унесемо осећања и мисли за које већина нас сматра да их треба уклонити пре него што би Бог уопште желео да нас слуша. Смисао ових шокантних псалама није у томе да посвете оно што је срамотно — на пример, жељу за слатком осветом — нити да нас наведу да боље прихватимо оне делове себе које треба мењати.

Напротив, Псалми нас уче да се дубоке промене увек дешавају у Божјем присуству. Они изнова потврђују стварност да, када потпуно отворимо свој ум и своје срце Богу који нас је створио, тада се, знали ми то или не, отварамо могућности да будемо преображени изван граница свих наших очекивања.

Молитва по Псалмима

Почињем од Псалама, „зато што они постоје“ — и то не само на корицама Библије. Ако пажљиво погледате, приметићете да су Псалми свуда. Они су присутни у Новом Завету и цитирају се чак чешће него Пророци.

Присутни су и у богослужењу: један одломак или неколико псалама налази се готово у свакој традиционалној служби. Псалми обликују читав наш начин општења с Богом, знали ми то или не: „Господе, отвори усне наше... и уста ће наша објављивати хвалу Твоју“ — то је Псалам 51:17.

Псалми су са нама, сви до једног, у требницима и молитвеницима. Псалтир је једина књига Библије за којом хришћани који се моле имају непрестану, свакодневну потребу. 

Наравно, постоји разлог због којег су они свуда присутни и због којег треба да почнемо управо од њих: Псалми су најбољи приручник за духовни живот који се данас објављује. Вероватно ће још дуго бити тражени и онда када све остало у одељку духовне литературе престане да се објављује.

Све што бисмо могли да научимо из других књига већ се, у суштини, налази у Псалтиру. Псалми су приручник за онога који се моли, али истовремено исправљају и многа уобичајена погрешна схватања о религији и молитви.

Ако будемо читали и молили се псалмима, дубоко слушајући оно што нам они говоре и оно што ми говоримо док се њима молимо, наше схватање молитве ће се променити.

Ове библијске молитве разобличавају празну сентименталност која се често скрива иза молитве, као и опасну неискреност коју смо слушали — а можда је и сами мислили — о томе шта треба мислити и говорити када је Бог близу.

Проблем са свим овим представама о молитви јесте у томе што не можемо имати близак однос с неким с ким не можемо искрено да разговарамо — то јест, с неким коме не можемо показати своју ружну страну .

Сви смо ми, у нашој култури, довољно психолошки проницљиви да разумемо како је искрен, неспутан говор неопходан за здрав породични живот или блиско пријатељство.

Али да ли схватамо да исто важи и за наш однос с Богом?

О томе говоре Псалми: искрено и потпуно изнети своје мишљење пред Богом.

Они нам гарантују потпуну слободу говора пред Богом, а затим — што ниједан световни устав никада не би учинио — дају нам детаљан модел како да се том слободом користимо, понекад је доводећи до њених опасних граница, готово до саме ивице побуне.

Псалми као искрена молитва

Нису сви псалми хвалоспеви који објављују да Бог седи на престолу на небесима и да је у свету све у реду.

Многи од њих полазе од претпоставке да је у свету, заправо, много тога погрешно и захтевају од Бога да нешто учини поводом тога.

Понекад су, чак до непријатности, далеко од узвишеног језика. 

Међутим, пошто су ови озбиљни изливи гнева садржани у Библији, они нам долазе као Реч Божја.

И управо нас та иронија доводи до најважније ствари: Псалми су отворени људски искази.

Псалтир је, у суштини, једини део Библије који је јасно обликован као људски говор, припремљен и спреман да буде непосредно стављен у наша уста.

Цела остала Библија представља Божје обраћање нама — непосредно, преко Пророка; посредније, кроз историју Израила, јеванђелске приповести или мудре изреке Причâ.

Само су Псалми обликовани као молитва, као људске речи упућене Богу.

Ипак, будући да су део Библије, ми их истовремено разумемо и као Божју реч нама — или, боље речено, Псалми су Божја реч у нама.

Парафразирајући Павла из Посланице Римљанима (8:26), могли бисмо рећи: Псалми су Дух Божји који говори кроз нас и помаже нам да се молимо онда када не знамо како треба да се молимо — што се дешава већину времена.

Молитва и мудрост

Дакле, Псалми позивају на искрен говор, али искреност се не исказује само у блиским односима. Такође морамо говорити мудро, бар понекад.

И ако будемо стрпљиво и дубоко слушали Псалме, они ће нас научити мудрости у молитви.

Није случајно што је први псалам псалам мудрости; Његове речи нам дају оквир за разумевање свега што следи:

„Блажен је човек који не иде на веће безбожничко,
и на путу грешничком не стоји,
и у друштву неваљалих не седи,
него му је закон Господњи у вољи,
и о закону Његовом мисли дан и ноћ!“

Псалам 1:1–2

Први псалам нам даје представу о томе шта се дешава са човеком који дан и ноћ размишља о овим побожним учењима:

„Он је као дрво засађено крај потока водених,
које свој род доноси у своје време,
и лист његов не вене;
и шта год ради, напредује.“

Псалам 1:3

„Шта год ради, напредује“ — то је раскошно обећање, али не баш нарочито уверљиво.

Псалмопојац замишља да довољно дубоко размишљамо о Псалмима како бисмо захваљујући њима могли да постанемо „засађени“, чврсто утемељени у мудрости и праведности.

Заиста се дешава да онима који постану тако усмерени све доноси неки добар плод.

Не значи да ће све испасти онако како су се надали. Пре ће бити да је плод њихових поступака то што „Бог познаје њихов пут“ (1:6); у свему што чине они остају препознатљиви Богу који их је створио.

Псалми као школа духовног живота

Псалми су од давнина сматрани изузетно драгоценим за духовно напредовање:

„Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди, као што пише у Другој посланици Тимотеју 3:16. Ипак, Књига Псалама поседује несумњиву, задивљујућу прецизност за оне који се моле.“ 

Тако је писао Атанасије, епископ Александријски из четвртог века, у писму свом духовном учитељу — писму које је, у суштини, најранији приручник за читање псалама.

Израз „задивљујућа прецизност“ подразумева да у молитви постоји чему да тежимо, циљ којем се надамо да ћемо се приближити, можда чак и да га прецизно погодимо.

Наравно, друга страна овог значења јесте могућност да се човек моли, а да уопште не стигне никуда — празно трошење снаге се не рачуна.

Псалми нам могу помоћи да усавршимо свој „циљ“ када се молимо, јер нам омогућавају да исправимо уобичајене слабости, па чак и опасности, у молитвеном животу.

Псалми као заједничка молитва

Прво, Псалми су исправка наше посебности, нашег индивидуалног стила у молитви.

Псалтир је древна израиљска књига заједничке молитве. Када изговарамо речи неког псалма, свесно заузимамо своје место међу генерацијама верујућих Израиљаца, Јевреја и хришћана.

Псалтир је најпрактичнији и најприступачнији приручник за свети живот:

„Псалтир вас уводи у заједницу светих и удаљава од секти. Јер вас учи да у радости, страху, нади и жалости мислите и говорите онако како су сви свети мислили и говорили.“ 

Псалми нам дају речи за сва расположења у којима долазимо пред Бога: обожавање, усхићење, захвалност; али такође и бес, очајање и страх — она осећања која ми, као „свети“, сматрамо неопходним да порекнемо.

Међутим, када изговарамо псалме један за другим, на крају признајемо свако од ових искустава и осећања као своја сопствена и тако у потпуности улазимо у живот свих оних који себе називају Израиљем.

Посебна одлика религиозног схватања Израиља јесте управо свест да смо позвани на дубок лични однос са Богом који је створио небо и земљу — однос који нас истовремено испитује и преображава.

Све почиње искреним признавањем наших мисли и осећања; међутим, сама природа овог односа захтева да увек будемо спремни да растемо и да се дубоко мењамо.

Тако Псалми поштују наше непосредно лично искуство, али нас истовремено спречавају да се у њему заглавимо.

То се не дешава само зато што је реч о заједничкој молитви, већ још више зато што су, као што ћемо видети, Псалми динамичан облик молитве.

Псалми и опасност од „религије“

Псалми нас такође штите од друге духовне опасности — од онога што је названо „изворном претњом човечанству... а то је религија“.

„Религија“ у опасном смислу јесте скуп идеја о Богу издвојених из сталног односа с Богом; то су религијске представе очишћене од свих падова и успона, изазова нашем самозадовољству и нашој сигурности у себе, који су саставни део сваког блиског односа.

Таква „чиста“ религија лако може постати отупљујућа за нас саме и претећа за друге.

Ова невоља се показује у историји религијских ратова, али и у личним причама многих људи који су одрастали у „религиозном“ окружењу.

Пошто су Псалми молитве, они нас подстичу да учинимо нешто више од простог урањања у логичка размишљања о Богу.

Коришћење речи Псалтира доводи нас до непосредног сусрета: кроз њих откривамо да разговарамо са живим Богом, понекад језиком за који тешко да смо могли да замислимо да би икада могао сићи са наших усана и доћи до Божјег уха.

https://predanie.ru